Molim službu iz informacionog sistema da izvade kartice poslanika koji nisu prisutni u sali.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Vesna Martinović i Borislav Stefanović.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili ovaj amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite, po Poslovniku, dr Vladimir Pavićević.

Poštovani gospodine Bečiću, poštovani narodni poslanici, saglasan sam gospodine Bečiću da je bilo u redu da napravite pauzu prethodno i to ste uradili prema članovima Poslovnika Narodne skupštine.
Ali, kada se nastavi sednica, to ne znači da se automatski prelazi na sledeći amandman, jer nije završena rasprava po prethodnom amandmanu.
Ja sam se prijavio za reč da koristim pet minuta samostalnog poslanika oko našeg amandmana na član 1. Predloga zakona koji brani gospođa Udovički.
Vi sada imate obavezu meni da date reč, ali sam saglasan da nemate obavezu da dajete reč narodnim poslanicima koji se jave po Poslovniku, koji se ticao prethodnih rasprava.
Mi moramo da završimo raspravu o amandmanu na član 1. Prijavio sam se u regularnoj proceduri, pripremio sam nešto što smatram da gospođa Udovički ovde treba da čuje i molim vas da mi date sada pravo da u pet minuta, još jednom pokušam da ubedim gospođu Udovički da prihvati naš amandman na član 1. To bi bilo poštovanje Poslovnika Narodne skupštine, gospodine Bečiću. Hvala.

Gospodine Pavićeviću, sigurno ste u pravu i da sam trebao da vam dam reč dok ste bili u sistemu. Ovog trenutka kad sam nastavio sednicu, niko nije bio u sistemu…

Ja sam se prijavio.

Verujte da niste bili, jer bih vam dao reč. Prešao sam na sledeći amandman…

Ispravite grešku.

Ako insistirate i ako je veoma važno što želite da izneste po vašem amandmanu, dopustiću vam, ali cenite to što sam se vratio na prethodni amandman, da ne izazovete nove replike. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospodine Bečiću, poštovana prva potpredsenice Vlade, gospođo Udovički, poštovana gošćo, smatram da ćemo imati veliki problem u ovoj Skupštini ukoliko gospođo Udovički ne prihvatite naš amandman na član 1. Predloga zakona o javnoj svojini.
Samo da podsetim, pošto se malo izgubio trag ovoj našoj raspravi o čemu mi razgovaramo, dakle, mi smo podneli amandman na član 1. kojim se menja član 77. postojećeg Zakona o javnoj svojini, kojim je utvrđen rok od tri godine, od dana stupanja na snagu zakona u kojem AP i jedinice lokalne samouprave podnose zahteve za upis prava javne svojine.
Mi smo smatrali da taj rok koji vi sada produžavate na pet godina, da je suviše dugačak i predložili smo da se član 1. menja i da se svim ovim akterima, koji su propustili vremenski period od tri godine, da ispune svoju obavezu, da im se ostavi samo još tri meseca da to sada nadoknade.
Pazite, mi smatramo sledeće – tri godine je neko potrošio negde za neodgovornost. Neka lica koja se bave nekim javnim poslom ovde, trebalo bi da rade u javnom interesu. Oni nisu prijavili nešto što je trebalo da se prijavi za tri godine i sada Vlada umesto da definiše ko je odgovoran da da i otkaz nekome ko je odgovoran, Vlada predlaže da se rok produži za još dve godine i smatram da Vlada ovakvim predlogom zapravo promoviše neodgovornost.
U obrazloženju Vlade, poštovana gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine Bečiću, evo ministarka Udovički je sada izašla, ona je verovatno nezainteresovana za ovu raspravu, jedno vreme se branila ćutanjem, onda je odgovorila na jedan deo pitanja, sada nije ni tu da odgovori na neka dodatna pitanja koja ovde mi imamo i ja mislim da kada ministarka nije tu kada mi raspravljamo o nekom predlogu zakona za koji je ona zadužena da brani, onda je to puna slika nečije neodgovornosti, pre svega, ministarke, onda i Vlade u celini.
Ministarka je nama poslala obrazloženje za odbijanje ovog amandmana. Kaže – amandman se ne prihvata iz razloga što je predloženo rešenje svrsishodnije, gospođa Udovički je poznata po terminu „svrsishodnost“ „celishodnost“, „prikladnost“, i onda je dodala – s obzirom na to da je AP i jedinicama lokalne samouprave potreban duži rok za prikupljanje podataka i isprava. Pa kakav duži rok?
Zašto onda poštovana gošćo iz ministarstva, pošto ministarke nema, zašto onda ne staje u zakon da se da rok od sto godina, da neko podnosi prijavu koja je predviđena ovim predlogom zakona, dvesta godina, pa da onda niko ne mora o tome da brine.
Pazite, ako mi stalno imamo u zakonu tri godine, pet godina, pa deset godina i stalno to pomeramo, onda se stvara jedan utisak i među tim ljudima koji rade da nema neke posebne obaveze da se pridržavaju rokova i to je ono što ja mislim, i gospodin Živković je ovde sa pravom naglasio, mi moramo ovde da negujemo vladavinu zakona i vladavinu prava, a ne da kršimo vladavinu prava kada god smo u prilici da to da radimo.
Dalje, moram samo da kažem povodom ovog amandmana, gospodin Arsić je ovde komentarišući ovaj amandman rekao da odgovorna lica, ukoliko se prihvati ovaj amandman bi mogla da dobiju otkaz. Gospodine Arsiću, pa šta drugo?

Gospodine Pavićeviću, ne obraćajte se drugom narodnom poslaniku.

U redu, izvinjavam se.
Dakle, ako neko lice ne ispuni svoju obavezu, bavi se nekim javnim poslom i mi onda umesto da sankcionišemo neodgovorno delovanje, mi kažemo – jao znate šta ta lica koja su neodgovorna mogla bi da dobiju otkaz, to ne bi bilo u redu. Čekajte gospodo.
Druga stvar gospodine Arsiću, povodom ovog amandmana gospodine Bečiću kaže – pa dobro i ako se produži za pet godina nema štetnih posledica za državu. Pa naravno da ima. Ako mi imamo službenike poštovana gospodo koja svesno, namerno se ne pridržavaju zakona ove države, pa šta je to nego šteta za našu državu i za javni interes u ovoj državi.
Prema tome, smatram poštovana gospođo Udovički, još jednom vam kažem da će biti veliki problem ukoliko ne usvojite ovaj naš amandman. Hvala vam.