Zahvaljujem gospodine Pavićeviću.
Ne mogu da dam ni jedno drugo objašnjenje osim da ja ne mogu sada da znam ko je ako se nekome ne pomene ime, da li govornik misli na jednog ili na drugog od 250 poslanika.
Da li vi želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje?
(Vladimir Pavićević, s mesta: Da.)
Zahvaljujem.
Reč ima šef poslaničke grupe SNS Zoran Babić, povreda Poslovnika. Izvolite.

Povređen je član 108, gospodine predsedavajući.
To što kolega Pavićević ne poznaje Poslovnik mogu i da razumem, mlad je poslanik, naučiće. Ali, to što vi ne poznajete Poslovnik, to je već problematično. Povredu Poslovnika ne može da učini ni jedan narodni poslanik, prema tome, ja nisam mogao da učinim povredu Poslovnika. Povredu Poslovnika može da učini samo predsednik ili predsedavajući Narodne skupštine. Na to ste morali da opomenete gospodina Pavićevića u toku njegovog nadahnutog govora.
Obično se neko ko možda i nije direktno prozvan, kada oseti da je nešto upućeno njemu, sam se i javi. Video sam da se to malopre desilo sa gospodinom Pavićevićem. Nije jedini, ima onih koji se brinu nad penzijama i nad platama u državnoj upravi i to baš oni koji su te plate i te penzije u vladama do 2012. godine i potrošili i igrali se. To su baš oni koji su najodgovorniji što sada moramo svi da stežemo kaiš. Baš ti su se sada pojavili i takvima smetaju mere Vlade Republike Srbije zbog čijeg delovanja ovakve mere se i uvode.
Politička čestitost je nešto što oko čega bi mogli da razgovaramo, a nešto što je bilo izrečeno i u ovoj Narodnoj skupštini.
Drugi i jedini član Nove stranke je ovde zamerao zašto je Garda u Domu Narodne skupštine. Zašto se peva himna? Zašto je zastava države Srbije? Da li je takvo nešto čestito, a govorili smo o tome u prvom danu redovnog jesenjeg zasedanja? Možemo li da govorimo o čestitosti kada nekome smeta što se organizuje Vojna parada…

Vreme gospodine Babiću.

…zahvaljujem se gospodine na ovih 18 sekundi.

Gospodine Babiću, ja ću ipak morati da dajem duža objašnjenja kada mi se ukaže na povredu Poslovnika. Ni jednog trenutka nisam rekao da ste vi povredili Poslovnik.
Samo sam dao objašnjenje gospodinu Pavićeviću da ja ne mogu da znam kada govornik ne pomene ime o kom narodnom poslaniku se govori. Znači, ni jednog trenutka nisam rekao da ste vi povredili Poslovnik.
Dajem pauzu tri minuta.
(Posle pauze)

Pošto na listama nema više prijavljenih govornika, pre zaključivanja načelnog pretresa pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika? (Da)
Reč ima narodni poslanik dr Blagoje Bradić. Izvolite.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije koji pratite ovaj prenos skupštinskog zasedanja.
Pre nego što u par reči budem završio ovo što sam hteo danas da kažem, da vam se zahvalim na odgovoru gospodine ministre i nadam se da ćete nam u nekom razumnom vremenu dostaviti dokumenta koja ste obećali.
Nadam se da ćete pomno pratiti primenu ovog zakona, jer kao što smo se svi složili u dosadašnjoj raspravi ovaj zakon ima ulogu da neguje fer plej, da štiti zdravlje naših sportista, a tek onda kada se iscrpe sve mogućnosti i sve obaveze koje zakon nameće sportskim savezima da deluje represivno, kazneno, što bi svi naročito Ministarstvo sporta trebalo da se trudi da svojim radom spreči da dođe do tih završnih odredbi ovog zakona tj. do kažnjavanja sportista i sportski savez.
Ono što je vrlo bitno i što je ovaj zakon na osnovu iskustava prethodnog zakona koji je važio od 2005. godine do ovih dana, do ovih izmena imao propust, to je da je imao obavezu da sportski savezi i asocijacije sportskih udruženja u Srbiji imaju obavezu edukacije i informisanja sportista o nedozvoljenim sredstvima, tj. o tim doping sredstvima koje je moguće nabaviti i primeniti i time narušiti, prvo, kodeks sportskog ponašanja, drugo narušiti svoje sopstveno zdravlje.
Ono što ovaj zakon nije obuhvatio, a par kolega je to primetilo, to je deo koji mi zovemo „školski sport“, i to je jedan nedostatak koje ministarstvo treba da popuni, jer ako idemo na edukaciju svih sportista šta sme, a šta ne sme da se koristi, šta je štetno za njihovo zdravlje ako agencija izdaje nalepnice koje govore da je doping free proizvod koji je u upotrebi i koje koriste sportisti.
Mi tu imamo problem sa svom onom omladinom koja će biti aktivni sportisti, jer ovo se prevashodno odnosi na poluprofesionalne i profesionalne klubove. Imamo problem sa školskim sportom, a neke od kolega su predlagale i govorile o tome da to treba da rade školski psiholozi, da treba da rade profesori fizičkog vaspitanja, ali su propustili jedan vrlo važan segment u komunikaciji sa mladim naraštajima koji se bave sportom, a to su specijalisti sportske medicine, to su ljudi koji pripadaju osnovnoj zdravstvenoj zaštiti po Zakonu o zdravstvenoj zaštiti Republike Srbije i kojima je posao da se brinu o zdravlju sportista koji znaju tu problematiku i koji su prisutni u Republici Srbiji.
Osnovni problem kod specijalista sportske medicine, a to bi vaše ministarstvo u saradnji sa Lekarskom komorom Srbije i sa ljudima koji iz te grane medicine tj. specijalistima sportske medicine trebalo da reši dinamiku, način edukacije, predavanja i sve ono što pripada struci, a ide u korist i na obaveštavanje mladih ljudi šta je štetno kod korišćenja ovih stimulansa u sportu, je taj što u dogledno vreme ćemo mi u Republici Srbiji u osnovnom zdravstvu, izgubiti specijaliste sportske medicine iz prostog razloga što u dosadašnjim ugovorima sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje, unazad više godina se ne prepoznaju sportske povrede kod dece i sistematski pregledi lekara sportske medicine iz okvira svoje oblasti, i prebacuje se sve na pedijatrijsku službu da vas sada ne opterećujem. Samim tim kada ne postoje fakture koje ide prema fondu tj. oni računi pruženih usluga Instituti za javno zdravlje kod dodele specijalizacije ne prepoznaju postojanje lekara sportske medicine i u najskorije vreme će se desiti da u Republici Srbiji izgubimo tu osnovnu sponu koja treba da brine o zdravlju dece koja se bave školskim sportom, a to su specijalisti medicine rada.

Nastavite.

Imam još samo tri minuta, pa ću završiti. Zahvaljujem.
Ono što bi vi gospodine ministre mogli svojim autoritetom da uradite, to je da u komunikaciji sa Ministarstvom zdravlja učiniti to da RFZO prepozna ulogu lekara sportske medicine kako bi njih prvo priznavanjem njihovih usluga koje idu prema fondu prepoznali, a na osnovu tih usluga i tih faktura kako bi ih prepoznali instituti za javno zdravlje i dodeljivali specijalizacije sportske medicine i ubuduće. Inače bez toga kada bude prošla moja generacija i malo ljudi mlađih od mene, mi ćemo ostati bez sportske medicine, koja je vrlo bitna, kažem naročito u okviru delovanja ovog zakona i problematike kojom se bavi ovaj zakon, jer neće imati ko da edukuje mlade sportiste koji se regrutuju u školskom sportu, u organizacijama školskog sporta.
Nadam se da ćete o ovome razmisliti. Tu su vaši saradnici koji su me pomno pratili. Nadam se da je smisleno ovo što ste čuli od mene kao opozicionog poslanika i da će angažovanjem i tog dela, tj. specijalista sportske medicine, u okviru ovog antidoping zakona zaokružiti celu priču i obuhvatiti sve sportiste koji od najranijeg svog početka bavljenja sportom pa do profesionalne lige, budu obuhvaćeni. Ja vam se zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine Bradiću.
Za reč se javio ministar u Vladi, gospodin Vanja Udovičić. Izvolite.