Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz.

Gospodine ministre, zadovoljstvo je nas kao narodnih poslanika da na čelu Ministarstva stoji neko čija je sportska karijera obeležena vrhunskim rezultatima. Na čelu Ministarstva imamo osobu koja je na najbolji način, u svakom smislu, kao sportista reprezentovao svoju zemlju, a mi očekujemo da na kraju vašeg mandata takvu ocenu damo i u pogledu rada vašeg Ministarstva. Na tom putu vam neće biti teško, posebno u pogledu privatizacije velikih sportskih klubova i svega što nam neophodno sledi.
Zakon o kome danas pričamo je upravo promovisanje zdravlja, one stare latinske sentence Mens sana in corpore sano ili U zdravom telu zdrav duh. Doping je način na koji sportisti zloupotrebom hemijskih sredstava, ali i drugim vrstama medicinskih intervencija, npr. zamenom krvi, pokušavaju da nadmaše u rezultatima ostale sportiste ili sopstvene rezultate na štetu sopstvenog zdravlja. To nije nova pojava modernog sporta, bez obzira što većina misli i takav je utisak u javnostida je to pojava koja nastaje sa razvojem farmakologije.
To je stara pojava. Još su antički sportisti koristili nedozvoljene supstance u želji da postignu što bolje rezultate ili da pobede na takmičenjima. Doping ili nedozvoljena sredstva su koristile i mnoge armije vojske kroz ljudsku istoriju, a poznato je i u našem narodu odomaćeno mišljenje – kad Turci beru mak, da se sprema veliki vojni udar.
Sa obnovom olimpijskih igara obnavljaju se i nova sredstva. Sa razvojem sporta, medicine, postižu se i značajniji rezultati, tako da, recimo, danas jedan prosečni sportista može postići rezultat kakav je postigao olimpijski pobednik pre 40, 50 ili 60 godina.
Starosne granice se pomeraju. Sećam se da se pre samo 20 i nešto godina sportista koji je imao 27, 28 godina u javnosti zvao veteran. Danas se za tog sportistu smatra da tek treba da postigne vrhunske rezultate. Starosne granice se pomeraju. Naša fudbalska legenda Dragan Džajić se oprostio od fudbala u 31. godini, Kićanović isto, a danas u 31. godini nikome na pamet da okači kopačke o klin, ali to je neka druga tema, ali je vezana za razvoj sportske medicine, za unapređenje zdravlja i uporedo i sa razvojem opasnosti koje urušavaju zdravlje sportista i zdravlje nacije, a to je korišćenje nedozvoljenih sredstava.
Primera radi, Lens Armstrong, njemu je 2012. godine oduzeto čak sedam titula pobednika „Tour de France“, a doping je danas bukvalno redovna pojava u ekstremnom sportu, naročito u biciklizmu.
Mi tu možemo da se pohvalimo, s obzirom da je na ovih, ako se ne varam, 5.000 pregledanih sportista, samo 50 bilo pozitivno. To je negde oko 1%. Zbog čega je to bitno? Zbog toga što doping sredstva utiču na povećanje fizičkih i psihičkih sposobnosti sportista, više na pogoršanje psihičkih sposobnosti, negde do 10%, ali i fizičkih od 3 do 5%. Mnogi bi rekli da je to zanemarljivo, ali nije zanemarljivo jer povećanje fizičkih sposobnosti samo za 1% upravo čini tu prelomnu tačku da se postigne taj vrhunski rezultat, jer zamislite šta kada recimo u trci na sto metara jedna stotinka odluči pobednika, a vi podignete sa korišćenjem nedozvoljenih sredstava svoju psihofizičku formu za 1%.
Zbog čega je uopšte u promovisanju ne samo zdravlja sportista, nego svih onih koji se bave i amaterskim i profesionalnim sportom bitno da se bude u stalnoj kampanji? Mi ne očekujemo da će ovaj zakon rešiti sve probleme i podzakonske akte, jer je to nemoguće. Mislimo da će tu dominantan uticaj imati zakonska osnova uz vođenje stalne kampanje, pre svega vezano za štetnost po zdravlje, jer recimo, različiti podaci govore da mnogi bodibilderi ne prežive 50. godinu upravo zbog korišćenja nedozvoljenih sredstava u želji da postignu najbolje rezultate.
Na godišnjem nivou, pričam o javnom zdravlju, izgubi se zbog neredovne ili odsustva umerene fizičke aktivnosti više života nego što se izgubi u saobraćajnim nesrećama kod prekomerne upotrebe narkotika, duvana ili alkohola. Nedostatak fizičkih aktivnosti kao faktor rizika izjednačio se u mnogim svojim segmentima i sa bolestima kardio-vaskularnog sistema i kao uzrok izjednačio se u potpunosti sa holesterolom, povišenim krvnim pritiskom i ostalim rizicima koji su na tabeli smrtnosti među glavnim rizicima.
Kod finansijske koristi bavljenja sportom, jedna analiza UN pokazuje da ušteda troškova zdravstvene zaštite i podizanja nivoa javnog zdravlja je velika. Zatim, to utiče na povećanje produktivnosti, onda, prevenciju nasilničkog ponašanja i maloletničke delikvencije i o obezbeđuje zdraviju životnu sredinu. S druge strane, treba se baviti zaštitom zdravlja sportista, što je osnovni cilj ovog zakona, pored preventivne zaštite, rada timskih lekara, medicinskog osoblja na takmičenjima itd, borba protiv dopinga.
Zbog čega sportisti koriste doping? Zato što skraćuje vreme oporavka, odmora, donosi bolji fizički i psihički učinka i povećanje učinka o kome sam pričao od 5 do 10%, što se tiče fizičkih i psihičkih aktivnosti.
Vi ste promovisali ovde ministre nešto sa čim se mi u potpunosti slažemo. Sportisti su idoli mladih generacija. Od ponašanja sportiste, od toga na koji način je došao do vrhunskog sportskog rezultata to će u velikoj meri uticati i na ponašanje mladih kojima su sportisti idoli. Ne postoji ovde, čini mi se, narodni poslanik ili narodna poslanica koji nije imao nekog vrhunskog sportistu u klubu za koji navija ili reprezentaciju koji mu je u svoje vreme bio vrhunski idol.
Prema tome, velika je odgovornost i na samim sportistima i na timovima koji upravljaju sportskim društvima, sportskim savezima, klubovima, reprezentacijama, ali i onima koji se bave amaterskim sportom da stalno vrše edukaciju.
Pošto mi vreme ističe, ja ću samo reći da se u potpunosti slažem i zalažem da se obnovi rad skupštinskog odbora za omladinu i sport, da po ovim pitanjima treba edukativno i preventivno delovati. Zalažem se da se u potpunosti izvrši depolitizacija sporta, privatizacija velikih sportskih klubova i posebno da se što manje iz budžeta i lokalnih samouprava…

Vreme.

… završavam, i republičkog budžeta ulaže u ljude, više da se ulaže u infrastrukturu, jer kad imamo dobro infrastrukturu to je najbolja osnova za razvoj sporta. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović, neka se pripremi narodna poslanica Jovana Jovanović.

Hvala uvaženi predsedavajući.
Pred nama je veoma važan zakon. Izuzetno važan zato što u mnogo čemu može da poboljša neki naš odnos prema samoj omladini. Zašto o ovome govorim?
Pre svega, mi smo gospodine Udovičiću, a nadam se da i vi to uviđate i vidim da ste neke lepe korake pokrenuli u Ministarstvu sporta, potpuno smo uništili generacije i generacije time što smo sport počeli da shvatamo isključivo kao sredstvo da se zaradi novac. Treneri su sve više postali radnici menadžera, a ne pedagozi.
Naravno tu ima i krivice roditelja i čitavog društva, zato što mnogi roditelji već kako vide da mu dete raste, pa je malo talentovano odmah smatraju da mu je dete ili Đoković ili novi Mesi, ili ne znam neki od vrhunskih sportista. Onda se zapostavlja škola, zapostavlja se obrazovanje, daju se ogromna sredstva, inače danas je jako skupo upisati dete da trenira, daju se ogromna sredstva, ulaže se u dete, dolazi naravno do potpunog uništenja zdravlja samog deteta, zato što dete dok raste ne možete mu takve napore davati i onda ono propada i postane i čak beskoristan član društva zato što nije ni školu završio, a propao je u sportu.
Pozivam vas da pogledate od naših mladih košarkaša koliko njih je nažalost svoje karijere upropastilo tako što imaju ukrštene ligamente, tako što su im potpuno upropašćena leđa, tako što gomila njih ima velikih problema sa samim mišićima, neki imaju i srčane mane. Imali smo nekoliko situacija na našim fudbalskim terenima na treningu da fudbaler padne na samom treningu, jer ne može napore više da izdrži, padne u nesvest. Imali smo i smrtni slučaj čak pre nekoliko godina. Nažalost takve stvari se zbivaju i zbivaju se upravo zato što se koriste razno razna nedozvoljena sredstva.
Ovo je dobar zakon zato što će to sprečiti, ali ovo nije naravno dovoljno. Vi morate pre svega da vratite struku u sport. Struka je potpuno uništena u sportu i razno razni privatni fakulteti koji se navodno bave sportom mislim da su tome dosta doprineli, zato što se stalno gleda kako da se negde ostvari profit, a recimo onaj ko je završio DIF i koji se obrazovao za tako nešto danas nema ni posla, niti može i da radi, zato što jednostavno nije poželjan, jer ne želi da neko dete ubije, nego prosto želi da ga stvori dobrim sportistom. Naravno, to ne odgovara raznim menadžerima, ne odgovara raznim klubovima koji otprilike su počeli igrače i mlade sportiste sve više da shvataju kao roblje, a ne kao ljude koji bi zaista trebali da stasaju u vrhunske sportiste.
Razumem, to je ta bitka u nekom kapitalističkom društvu, za koje se inače lično zalažem, ali pogledajmo naravno i u Nemačkoj i u Francuskoj i u Velikoj Britaniji i svim drugim državama i te kako se vodi računa o zdravlju sportista. Kod nas je nažalost postao sistem dajte do šesnaeste, sedamnaeste godine da od njega nešto napravimo pa da ga prodamo, a to kakve igrače sve prodajemo, posebno recimo, u fudbalu, najbolji vam je pokazatelj što neretko naši klubovi dobijaju packe za inostranstvo upravo od klubova gde smo nekog igrača prodali zato što dođe bolestan, odnosno dođe sa ukrštenim ligamentima ili sa uništenim leđima, sa oštećenim zglobovima itd.
Za početak bih vas pozvao, ono što je suštinski, što mi u našem sportu moramo da uvedemo, a to je da se vrati fizička kultura. Znači, ne samo čas fizičkog u školi kao čas fizičkog, nego prosto mora da postoji fizička kultura da se dete obrazuje, šta je to zapravo bavljenje sportom? To je ono što nama nedostaje.
Nedavno sam bio u Rusiji i tamo su u svim školama vratili sovjetski sistem obrazovanja u sportu i uopšte sovjetski sistem u školovanju zato što se pokazao kao dobar. Tamo svaka škola mora da ima bazen, mora da ima izvanrednu rukometnu salu, mora da ima izvanrendan fudbalski teren. Ja znam da je to skupo ovde kod nas da se izvede, ali neke stvari u tom segmentu moramo da popravimo da bismo dobili naravno zdravu decu. Između ostalog, nadam se da ćete to uraditi.
Što se tiče same struke, zamolio bih vas da se povede računa da treneri u buduće budu pre svega, pedagozi. I vi ste nekada bili sportista i ja sam bio sportista. Prva stvar koju je trener kada me je posmatrao kako se razvija neki sportista, prvo gleda kakve su vam ocene u školi, jer ne možete da imate dobro dete, odnosno dobrog sportistu ako je on u školi potpuno sve zapostavio, ima jedinice, beži sa časova itd. To nažalost danas treneri više ne rade. Zato što su stvoreni isključivo da stvore nekog igrača da bi se ostvario profit za klub.
Zamolio bih da se tu pre svega povede računa, da trener mora da bude pedagog. Morate da imate apsolutno pravilo da u svim sportskim klubovima treneri pre svega moraju da nauče, kada već govorimo o dopingu, da nauči to dete šta je nešto što je nedozvoljeno i da imate predavanja. Nije samo smisao treniranja trčati, nabijati kondiciju, nego morate da imate i određeno predavanje, šta je to doping, šta je to što je nedozvoljeno, da se ne bi dogodilo da dete to uzme i da na taj način postiže neki rezultat. Dakle, pre svega, predavanja o dopingu moraju da se uvedu u našim klubovima.
Što se tiče samog zakona, zaista je dobar zakon. Nema nikakvih prigovora. Jedino što bih voleo, a to ste i naveli ovde, u članu 4, ovo je poražavajuće što mora da se uvede, ali kaže – Antidoping agencija objavljuje na svom veb sajtu identitet sportiste ili drugog lica, osim ukoliko je u pitanju maloletno lice, za koje prvostepenom ili konačnom odlukom je utvrđeno da je počinilo povredu antidoping prava. Strašno je uopšte moramo da definišemo da postoji ta mogućnost da maloletno lice uzima doping. To mi je potpuno neshvatljivo. Gde smo došli kao društvo i uopšte čitavo čovečanstvo, kada maloletna lica uzimaju tako nešto da bi ostvarili neki rezultat i da bi se negde prodali?
Ono što moram da vas pitam, vezano je za samu definiciju dopinga. Na početku zakona, slažem se, kaže se da je zabranjen doping u sportu, sve je to u redu, ali kada se definiše doping u sportu, kaže se - u smislu ovog zakona jeste postojanje jedne ili više povreda antidoping pravila utvrđenih članom 3. ne bih se u potpunosti složio sa ovim. Član 3. između ostalog, propisuje, da je nedozvoljeno uzimanje određenih supstanci itd, ali recimo, povreda je i ako ne želite da se kontrolišete.
To ne može da bude doping. Doping je ako sam uzimao nedozvoljenu supstancu, a kršenje antidoping pravila je nešto drugo i mislim da treba to razdvojiti, da se definiše tačno šta je doping, a šta je kršenje antidoping pravila. Mislim da bi bilo mnogo korisnije, ovako mi se čini da se stvara mala konfuzija i lično sam protivnik, ali naravno to je na vama da vidite. U članu 20. tačka 2. gde se kaže kako može da se antidoping agencija, koja će se formirati kako bi mogla da se finansira, kaže se – iz budžeta, što podržavam. Ali drugu tačku bih celu obrisao, zato se kaže da se može finansirati iz donacija, priloga i sponzorstva domaćih, stranih, pravnih i fizičkih lica.
Nemam ništa protiv, ovo donacije i prolozi još i nekako, ali da neko sponzoriše jednu javnu službu kao što je antidoping agencija, mislim da nije dobro, jer kada nekoga sponzorišete, tražite protiv uslugu.
U ovoj situaciji to može da bude jako komplikovano. Ne kažem, postoje zakonom definisano i kako se primaju donacije i kako se prima prilog, ali stvara se neki sistem mogućnosti zloupotrebe jer jednostavno će doći neko i kazaće – daćemo novac da sponzorišemo Antidoping agenciju, ali kao uslugu tražimo da našem igraču skinete to i to da može da koristi recimo neku supstancu. Recimo, može neka menadžerska firma da kaže hoću da sponzorišem Antidoping agenciju i potpuno je to u redu, ali kaže – skinite nam ovo da bi mogao da ostvari neki određeni rezultat.
Kolege sugerišu da to jeste malo teže. To u svetu ne bi prošlo, ali kod nas da bi ostvario neki rezultat, da bi se prikazao negde na strani može da bude jako veliki problem i ako bi možda moglo da se povede računa da se to nekako drugačije preformuliše ili makar to sponzorstvo da se izbaci u red donacija, priloga. Potpuno razumem to, ali sponzorstvo mi je jako sporno i mislim da bi to možda trebalo izostaviti.
Što se tiče ostalog dela zakona, posebno mi je drago što se ovo uvodi kao krivično delo, da svi oni koji bi omogućavali upotrebu doping sredstava i te kako krivično odgovaraju. Vidim da je predviđena prilično rigidna kazna od dve do deset godina. Potpuno se slažem sa tim jer ti koji inače tako nešto omogućavaju uništavaju generacije i generacije i potpuno podržavam Vladu RS što je ovako nešto predložila. U danu za glasanje naravno da ću i ja kao i svi poslanici SNS sa velikim zadovoljstvom glasati za ovaj zakon. Hvala vam.

Reč ima ministar u Vladi, gospodin Vanja Udovičić.

Pošto ste postavili direktno pitanje definicije dopinga, definicija dopinga je prepisana iz Svetskog antidoping kodeksa i kao takva ne može se menjati.
Moram da napomenem da smo imali u nekim stvarima kada smo prevodili Antidoping kodeks svetski kako ga usaglasiti sa srpskim rečnikom i tu dolazi do nerazumevanja, ali ovo je u prevodu bilo jedino moguće da se na ovaj način prevede a da bude primenjivo i da bude usklađeno sa svim drugim zakonima i podzakonskim aktima.
Donacije i sponzorstvo je regulisano po opštem režimu i zloupotrebe se rešavaju po opštem režimu, ali sam na raspolaganju da razmotrimo još jednom i pokušamo zajednički da nađemo neko idejno rešenje. Nekako smo donekle ograničeni u menjanju ovih oblasti jer nešto jesmo usvojili, a većinu nismo i neke stvari su apsolutno uslovljene. Opet kažem, na raspolaganju smo da razgovaramo na tu temu. Hvala vam predsedavajući.

Reč ima narodna poslanica Jovana Jovanović, a neka se pripremi narodni poslanik Aleksandar Marković.

Uvaženi predsedavajući, ministre, koleginice i kolege poslanici, ovaj zakon, kao što su neke moje kolege pomenule, mogao je da bude primer dobre prakse. Pred narodne poslanike nije došao po hitnom postupku. Bila je javna rasprava i jedino gde smo mogli negde da vidimo rezultate toka te javne rasprave.
Neću sada govoriti o dopingu kao pošasti savremenog doba jer razne vrste prirodnih dopinga kao stimulativne supstance postoje još pre 2000 godina, pa imamo primere dopingovanja konja još iz 1666. godine arsenom u Engleskoj.
Krajem 19. veka počinje ozbiljnije korišćenje dopinga, kako bi sredinom i u drugoj polovini 20. veka već korišćenje dopinga u sportu primilo ozbiljnije razmere sa ozbiljno štetnim dejstvom po zdravlje i život sportista, pa čak za poslednjih 100 godina imamo 115 slučajeva smrtnih ishoda usled korišćenja ovih supstanci i veliki broj zdravstvenih poremećaja opet usled korišćenja istih.
Dakle, doping postoji i doping se koristi odavno. Ima suviše loših i iznova novih slučajeva, kako bismo danas mogli da kažemo da znamo sve o dopingu. Sa napredovanjem i sa razvojem masovnih medija, sa razvojem tehnologije i sa razvojem medicine dolazimo do toga da se javljaju nove supstance i traže se novi načini korišćenja novih doping sredstava.
Šta je naš zadatak? Pošto međunarodna zajednica vodi oštru pravnu borbu protiv korišćenja dopinga u sportu, naš zadatak je da pratimo međunarodne korake, da ove konvencije usklađujemo sa međunarodnim i da podržavamo Antidoping agenciju.
Šta smo uradili? Godine 2005. smo doneli Antidoping zakon koji je baziran na Evropskoj konvenciji o sprečavanju dopinga u sportu i Svetskom antidoping kodeksu. Godine 2005. smo ratifikovali Međunarodnu konvenciju o dopingu, a 2011. godine smo usvojili Zakon o sportu i tu smo nekako stali. Iako je Svetski antidoping kodeks donet još 2007. godine, počeo je da se primenjuje tek 2009. godine i imamo novi Svetski antidoping kodeks koji je, čini mi se, donet krajem 2013. godine i da ste vi ministre bili prisutni kada je on bio donošen. On počinje da se primenjuje 1. januara 2015. godine, pa smo opet došli do takve situacije da se nalazimo u cajtnotu, da za samo dva meseca počinje primenjivanje tog kodeksa, a mi još uvek nismo uskladili naš ni sa ovim iz 2009. godine. To je ono na šta sam želela u svom obraćanju da skrenem pažnju.
Ovaj zakon usvajamo sada jer naši sportisti neće moći da učestvuju na međunarodnim takmičenjima u slučaju da on ne bude usvojen i koliko sam razumela, nećemo moći ni da organizujemo neka takmičenja.
To što se sada zakon donosi u cajtnotu nije u neku ruku ni zbog naših sportista ni zbog njihovih rezultata, već zbog toga što opet imamo kašnjenja i opet imamo rokove. Vi ste nekih 400 dana ministar ovog ministarstva, pa smatram i želim da vas pitam – da li su ti zakoni mogli da se donesu ranije 2013. godine ili ranije 2014. godine?
Glavna moja zamerka se odnosila na neaktivnost ministarstva, inertnost. Kada govorim o ministarstvu u vašem portfoliju Ministarstva omladine i sporta se nalaze velike teme, pozicija mladih u našem društvu, nezaposlenost mladih ljudi, edukacija, imamo podatak da čak 70% mladih smatraju nasilje korisnim instrumentom u rešavanju problema, a jedan od načina na koji možemo rešiti taj problem jeste uključivanje mladih u bavljenje sportom kako profesionalno, tako i rekreativno, odnosno amaterski.
Još neke od mojih zamerki idu u pravcu neaktivnosti u smislu edukacije. To je ujedno i zamerka Antidoping agenciji u odnosu na saveze. To je i zakonska obaveza, član 10. stav 7. je vrlo precizan u odnosu na ovu potrebnu edukaciju. Izvukla sam neke podatke koji govore o tome da su naši sportisti veoma upoznati sa tim kolika je štetnost prilikom dopingovanja. Međutim, mali procenat sportista je upoznat sa tim. Mislim da 50% njih ne zna koje su to zabranjene supstance i čak 60% sportista nije upoznato sa ovim zakonom koji danas donosimo i onim zakonom koji je važio do sada.
Mislim da je neophodno skrenuti pažnju i obratiti pažnju na one koji se rekreativno bave sportom jer i oni često da bi postigli svoje rezultate posežu za nedozvoljenim supstancama. Te nedozvoljene supstance se vrlo često mogu naći gotovo u svakoj teretani i dostupne su svima. Neophodno je edukovati mlade ljude o štetnosti ovih sredstava sa kojima oni dolaze u kontakt.
Jako je bitno da vodimo inteligentnu borbu protiv dopinga u sportu jer on nekada može imati mnogo bolje rezultate nego neke druge stvari, jer kada gledamo samo zakon i restriktivne mere u svemu tome uvek se nađe nekog prostora za rad ispod žita i očekujem da vi vašim autoritetom kao ministar i vašim planom edukacije gradite svest o borbi protiv dopinga.