Reč ima narodna poslanica Vesna Martinović, o amandmanu.

Zahvaljujem.
Dakle, samo ću još ovo reći u vezi sa ovim amandmanom. Zaista sam zapanjena načinom na koji pristupate razmatranju amandmana koji nije politika već struka. Ja ovde nisam predstavnik Advokatske komore, ni Srbije, ni Advokatske komore Vojvodine. Ja sam narodna poslanica izabrana sa liste DS.
Dakle, iz opozicionih redova i ništa prirodnije nije da, ukoliko smatram da neki predloženi zakon ili izmena nekog postojećeg zakona nije uredu i da je moguće postići kvalitetnije i bolje rešenje, moja dužnost je da napišem i predam amandman. Zašto to vas toliko vređa i boli?
Ovo se sada pretvorilo u suđenje. Da li su advokati upravu ili nisu? Ja time ne želim da se bavim ovde. Ovo nije tema. Da li treba sada advokati da se izvinjavaju što postoje, što plaćaju porez, što ne koriste robne rezerve? Da li to treba da rade? Mislim da to nije nivo i nepotrebna je rasprava o ovom amandmanu koji nije politika nego struka. Ako nemamo stručne argumente, dajte onda dalje o tome da ne raspravljamo. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar Nikola Selaković. Izvolite.

Hvala uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću zaista govoriti o amandmanu i onome šta je ovde rekla struka, oličena u radnoj grupi koja je pisala zakon usvojen 2011. godine.
Dakle, struka je tada podržala donošenje ovakvog zakona, struka je tada rekla da je ovo dobar zakon. Advokatura organizovana u Srbiji tada kroz svoje komore nije rekla reč protiv ovog zakona. Reč jednu jedinu.
Ovaj zakon je počeo da se primenjuje i mi više ne radimo na izmeni ili dopuni zakona čija primena tek ide negde u budućnosti. Mi razgovaramo o zakonu koji se primenjuje, o zakonu koji je realnost, o javnim beležnicima koji postoje i koji ovaj zakon primenjuju.
Za mene nije ubedljivo reći – nije postojao razlog 2011. godine da ovi poslovni ne budu u nadležnosti javnog beležnika, a danas 2014. godine postoje razlozi da ovi poslovi ne budu u nadležnosti javnog beležnika. Zaista uvažavam koleginicu Martinović i toliko puta smo dobro u ovoj Skupštini raspravljali i dolazili do dobrih rešenja, jednostavno ni ja, a ni ljudi koji su radili na pripremi ovih propisa ne vide svrhu zašto je nešto 2011. godine bilo dobro, a 2014. nije bilo dobro.
Uveren sam da je jedna poslanička grupa vašim učešćem u njenom radu pojačalo svoj stručni kapacitet i krivo mi je što vi niste učestvovali u pisanju ovoga zakona. Recimo, učestvovao je jedan drugi čovek koji je bio svojevremeno partijski funkcioner DS moj uvaženi profesor, Dragor Himen, koji kaže…

Ministre, vreme je prošlo, dve minute.

… ovo je odličan zakon. Hvala.

Hvala.
Reč ima Vladimir Đukanović, po amandmanu.

Hvala uvažena predsedavajuća.
Pošto se ovde sada kaže da li je u pitanju nešto politike ili struka, evo slažem se sa uvaženom koleginicom, samo pitam onda – kada je bila politika?
Da li ste bili neiskreni 2011. godine, kada ste doneli Zakon o javnom beležništvu, protiv koga sam inače lično bio? Odmah da kažem ministre, bio sam lično protiv davanja tolikih nadležnosti javnim beležnicima ili notarima. Ili ste danas neiskreni kada hoćete da se jednom delu pravnog esnafa dodvorite?
Zašto sve ovo govorim? Znate, kada je donet zakon 2011. godine vi ste utvrdili da postoji tada notarski ispit, koji je da podsetim daleko teži čak od pravosudnog ispita, koji je izuzetno težak, a vi da biste položili i bili javni beležnik morate da imate i pravosudni ispit i notarski ispit. Sada, oduzimate nadležnosti notarima sa ovim amandmanom koji predlažete i potpuno obesmišljavate nešto što ste sami doneli 2011. godine.
Nije mi jasno, kada je onda bila politika. Recite nam, kada ste bili neiskreni, da li tada kada ste donosili zakon očigledno da bi ste se Evropskoj komisiji ili nekom dodvorili ili danas kada želite Advokatskoj komori da se dodvorite. Na kraju krajeva, svi advokati su onda mogli 2011. godine da ustanu protiv tog zakona. Nisam primetio da su ikad reč jednu rekli protiv tog zakona.
Istini za volju, pre dva meseca nisu donete nikakve izmene i dopune Zakona o javnom beležništvu. Donete su izmene i dopune nekih drugih zakona koji su morali da budu usklađeni sa zakonom koji ste doneli 2011. godine. Hajde da malo budemo iskreni, ovim amandmanom što predlažete obesmišljavate javno beležništvo i sve ono što ste doneli 2011. godine. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić.

Kroz, ipak dijalog i drago mi je zbog toga, jasno se oslikava pravi kontekst u kome mi donosimo izmene Zakona o javnom beležništvu, a zbog izmena Zakona o nepokretnostima.
Dakle, jasno je rečeno da vladajuća većina, ne cela, ali najveća stranka u vladajućoj većini nije podržavala zakon ni onda, ni sada i to je problem, zato što reforme ovakve vrste morate da vršite sa uverenjima. Ne možete reforme deklarativno da zovete evropskim, a ovaj korpus javnih isprava, izmene Zakona o javnom beležništvu i o nepokretnosti jeste deo evropskog prava.
Dakle, kada je u pitanju volja da se sistem menja, to mora da se radi sa uverenjem. Ovo nije prvi put da se možda ne namerno, ali opet ponovo, hvala što ima stenograma, vrlo jasno iskaže u suštini stav većine da je protiv da se donose evropski zakoni, jer su oduvek bili protiv da se mora glasati. To će biti zajednički problem i zajednička šteta.
Ako je reč o zakonu iz 2011. godine i razlozima zašto je donet, zato što je donet uz dijalog sa advokatima. To nije bilo lako. Zato što je donet uz njihovo protivljenje, pa kasnije uz saglasnost je postignut kompromis. To je jedino što mogu još jedino da ponudim i kada je u pitanju problem koji sada Vlada ima, odnosno Ministarstvo sa zahtevima, predlozima i otporom struke koja treba da radi i u javnom beležništvu i u advokaturi. Kompromisi koji će ovom prilikom, nadam se, biti postignuti i kada je u pitanju amandman narodne poslanice Vesne Martinović, neće se sviđati ni ministru, ni advokatima, ali samo takvi su dobri. Oni kojima niko nije zadovoljan.
Dokle god ovde bude rečenice da se popušta advokatima, dotle teško da ćemo razumeti koliko je kompromis suštinski u srži onoga što se zove evropsko menjanje Srbije.
Bez nade da će amandman narodne poslanice Vesne Martinović i naših kolega Borislava Stefanovića i Balše Božovića biti prihvaćen, ja samo želim da još jednom podsetim da promenimo pristup kada su u pitanju zahtevi građana na koje se odredbe zakona odnose, bez obzira da li su u javnom sektoru, privatnom, da li su u bilo kakvoj društvenoj grupi. To nisu ljudi o kojima treba govoriti ikako drugačije, nego sa uvažavanjem, a napor koji treba uložiti je samo za postizanje dogovora kojim niko nije zadovoljan. Hvala.