Zahvaljujem, gospodin Božoviću.
Reč ima predlagač narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.

Mislim da je jedan od predlagača ovog amandmana, gospodin Jugović, bio poprilično jasan kada je rekao da je ovo napravljeno u dogovoru i u komunikaciji i sa predstavnicima civilnog društva i sa predstavnicima naše dve poslaničke grupe. Kada kažem naše dve poslaničke grupe, mislim na SPO, DHSS I SNS.
Ja se ne bih stideo dogovora. Ne bih se stideo tačaka spajanja, ne bih se stideo komunikacije, ne bih se stideo i ne bih u svom govoru rekao – ne, mi se nismo dogovarali. Nema potrebe, uvaženi kolega Božoviću, bez potrebe da vas pozivam na repliku, da se stidite dogovora i da se stidite komunikacije. Nas su ljudi u Srbiji poslali ovde da komuniciramo, da se dogovorimo, da iznalazimo najbolja rešenja, a ne da se tučemo, ne da se mrzimo, tako da nema razloga da bežite od te komunikacije.
Uostalom, kao politička stranka ste bili nekada protiv i komunikacije i dogovora sa nekim drugim ljudima, pa ste sada napravili koaliciju Srpskom radikalnom strankom na pokrajinskom nivou i ona vas je podržala i podržala Bojana Pajtića, tako da komunikacija je dobra u političkom životu. Bez komunikacije se ne može. Ako nema komunikacije, nema ni dogovora. Ako nema dogovora, nema i boljitka.
Ja sam zaista ponosan i na komunikaciju i na dogovor i sa poslaničkom grupom uvaženog kolege Jugovića, ali i sa predstavnicima civilnog društva i „Transparentnosti“ i zahvalan sam im na energiji koju su ulagali ovih dana.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku, narodni poslanik Dejan Nikolić. Izvolite.

U odnosu na ove odnose sa Srpskom radikalnom strankom, meni, prvo, ta fascinacija Vojvodinom je ovde apsolutno očigledna, samo bih je ja svrstao u taj domen ili kategoriju – što je babi milo… a vi nastavite dalje.
Beskrajno mi je zanimljivo to što povezujete Demokratsku stranku i Srpsku radikalnu stranku, vi koji ste 2008. godine skinuli bedževe, stavili maramice u sakoe i počeli da se pravite Toše, da ne poznajete ljude sa kojima ste 18 godina delili zajednički prostor.

Gospodine Nikoliću, pa vi ste danas upravo upozoravali na reči koje ne bi trebale da se koriste u ovom visokom domu.
Molim sve narodne poslanike još jednom da prilagode rečnik Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Toša je moj prijatelj. Nije bilo ništa uvredljivo.
Verujem da ćete taj odnos koji ste imali 2008. godine prema Vojislavu Šešelju, imati i prema Aleksandru Vučiću čim brod počne da tone.
Moj odnos prema Srpskoj radikalnoj stranci je isti onakav kakav je bio i te 1991. godine, kada sam imao 12 godina, samo je zreliji 23 godine, a kakav je vaš?
Verujem da ćete imati u ponedeljak o čemu da govorite i da razgovarate. Vidim da tu ima neka nerazjašnjena posla. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, replika.

Manjak argumentacije, višak uvreda. Kliše.
Nisam fasciniran i nemam fascinaciju, ali imam poštovanje prema građanima Srbije koji žive u Vojvodini.
Fascinaciju onim šta se radilo i šta se radi u Vojvodini imaju nadležni istražni državni organi, koji su tako fascinirani i hvataju se ljudi za glavu šta vide i u Razvojnoj banci i u Fondu za razvoj. Krste se ljudi šta je sve rađeno.
(Dejan Nikolić, s mesta: I Univerzal banci.)

Gospodine Nikoliću, nemojte da dobacujete iz klupe.

Ono od čega bi vi, gospodine Nikoliću, želeli da pobegnete, ali od toga ne može da se pobegne. Znate, nalazimo se u svetu komunikacija, transparentnosti, javnosti, pa onda za početak sednice pokrajinskog parlamenta kvorum da Srpska radikalna stranka…
(Aleksandra Jerkov, s mesta: I ti si dao.)