Kao što ste imali priliku da čujete, gospodine Đukanoviću, uvažena koleginica posle moje intervencije nije nastavila, tako da joj se zahvaljujem na tome.
Reč ima narodni poslanik dr Aleksandra Tomić.

Uvaženi predsedavajući, poštovane kolege poslanici, dobro je da je predlagač usvojio i ono što se podrazumeva, a to je da prostorije, odnosno nekretnine koje su u situaciji da određene političke stranke kupe, jednostavno treba da budu upotrebljeni isključivo u stranačke svrhe.
Reći ću vam još nešto. Mislim da se ovde provlači jedna ideja da one mogu da idu u komercijalne svrhe. Ne mogu da idu u komercijalne svrhe, zato što su udruženja građana i političke stranke neprofitne organizacije, ne postoji mogućnost komercijalnog delovanja. Ukoliko udruženja građana to žele, moraju da prijave Agenciji za privredne registre, da stoji u registraciji udruženja da žele time da se bave. Kod političkih stranaka je to isključeno.
Kada se postavi pitanje šta će se desiti ako neka politička stranka to uradi, onda se kaže, ona krši zakon. To je jedna stvar.
Druga stvar, ono čega se SNS ne plaši, to je kontrola. Kontrolu vrši Agencija za borbu protiv korupcije. Kontrolu je vršila i za vreme prethodnih izbora i onih pre njih i nikada se nismo plašili ni na terenu da se izvrši kontrola kako se troše finansijska sredstva.
Na kraju, mislim da sve stranke treba da budu zahvalne predlagaču i poslanicima iz SNS što smo uopšte ovakva rešenja dali, zato što želimo da smanjimo uopšte uticaj bilo kojih privrednih subjekata, od kojih jednostavno su stranke sada prinuđene da iznajmljuju svoje poslovne prostore. Time se vrši pre svega uticaj tajkuna, a u prošlosti sigurno je bilo uticaja tajkuna, pogotovo na određene stranke koje su se bavile politikom i koje su se hvalile time da su imali određene vrste investicija kroz kupovinu određenih preduzeća, pa su to nekako i nastavili tako što su određene javne, odnosno državne organe davali u zakup privatnim preduzećima, odnosno koji su u svojstvu određenih velikih biznismena. To će se uskoro u javnosti pojaviti kroz izveštaj različitih državnih organa. Te cifre, na mesečnom nivou, su prelazile jednostavno uopšte nešto što se može reći da je u komercijalne svrhe.
Ako kažete da određene institucije plaćaju zakupe od 10.000 i 14.000 evra privatnim firmama, onda to pokazuje da jednostavno nešto nije u redu i tada Agencija za borbu protiv korupcije nije reagovala. Nisu postojali ni jedna institucija ni državni organi koji su reagovali. Jednostavno, SNS ovakvim predlozima želi da uspostavi red, da se oslobodi bilo kakvih uticaja bilo kojih tajkuna i na kraju krajeva da uspostavi sistem kontrole koji će važiti za sve. Ja mislim da oko toga ne treba da postoji uopšte bilo kakav sukob mišljenja. Jedino nisam razumela kolege iz NDS da li su za ovaj amandman, s obzirom su da kolege iz DS su ovo podržali. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospođo Tomić.
Reč ima narodni poslanik dr Aleksandar Radojević.

Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege poslanici, obzirom da podržavamo ove izmene zakona i da se te izmene zakona podjednako odnose na vladajuću koaliciju i na opozicione stranke. Pitam se šta je sporno u tome da deo opozicionih poslanika ima nešto protiv toga.
Ovaj zakon, ove izmene zakona, omogućavaju svima podjednako da kupuju nekretnine i da na neki način sačuvaju svoj kapital. Za razliku od njih, koji su nekada imali pare kad su bili većina i koji su te pare brzo potrošili, mi ćemo se truditi da na ovaj način sačuvamo osnovni kapital. Ako dođu nekada crni dani, može se taj kapital i te nekretnine unovčiti za nešto što bi bilo od koristi narodu i državi. Ovo mi liči na onu pakost koju, ako koristim metafore uvaženog kolege Marijana Rističevića, kao kad srpski seljak više voli da komšiji crkne krava, nego da se njemu oteli. Pošto su oni nekada u svojim rukama imali i novce i kravu i tele pa su to brzo potrošili i ostali bez novca i bez većine koja bi im donela nove novce, oni su sad protiv toga da i neki drugi, koji bi da se domaćinski ponašaju, nemaju to pravo.
Ovaj zakon daje, dakle, i nama i njima apsolutno iste šanse da imamo sve ono što može da se iskoristi u korisne svrhe, a ne da se novac uludo potroši. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Biljana Hasanović Korač.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima predlagač amandmana, narodna poslanica Biljana Hasanović Korać. Izvolite.

Dame i gospodo, narodni poslanici, amandman koji sam podnela na član 1. je na neki način prirodan nastavak ideje amandmana koji su podneli na isti član članovi moje poslaničke grupe.

On je donekle sličan sa prethodnim amandmanom o kome je bila rasprava i koji je usvojen, ali je uslovno da kažem, strožiji, restriktivniji u odnosu na usvojen amandman, upravo iz razloga koje je kolega Veselinović malopre naveo.

Šta ako politička stranka stekne neku nepokretnost sredstvima iz različitih izvora, iz budžeta i iz privatnih izvora? Onda je teško to regulisati. Amandman koji sam podnela na član 1. se odnosi na stav 5. člana 11. koji glasi – prihod od imovine čine prihodi koje politička stranka ostvaruje od prodaje pokretne i nepokretne imovine, davanjem u zakup nepokretnu imovinu, u vlasništvu političke stranke i kamata na uloge dati ih kod banaka i drugih finansijskih organizacija u Republici Srbiji.

Ja sam predložila da se potpuno brišu reči – davanje u zakup nepokretne imovine u vlasništvu političke stranke zato što su političke stranke po svojoj prirodi nedobitne organizacije. Zakonom o političkim aktivnostima u članu 2. politička stranka je definisana kao organizacija građana, slobodno i dobrovoljno udruženih, osnovana radi ostvarivanja političkih ciljeva, demokratskim oblikovanjem političke volje građana i učešćem na izborima.

Dakle, svrha političkih stranaka je ostvarivanje političkih ciljeva, a ne samo ostvarivanje dobiti. Tako da imovina koju poseduje politička stranka može da služi samo za ostvarivanje svog cilja, odnosno za obavljanje delatnosti političke stranke.

Amandman je naravno odbijen. Obrazloženje glasi ovako – amandman se ne prihvata, celokupni prihod od imovine političke stranke, u skladu sa zakonom može služiti samo za političku aktivnosti i druge dozvoljene aktivnosti političke stranke, u skladu sa zakonom, tako da je zakonom propisan način raspolaganja, odnosno upravljanja nepokretnom imovinom u toj funkciji.

Ovo obrazloženje je kao i uostalom obrazloženje na ceo Predlog zakona, površno, nedorečeno, neargumentovano. Nema ni jednog konkretnog razloga osim citiranja zakona, zašto se ne prihvata amandman. Šta je to što nije dobro ako bi se ovaj amandman prihvatio ili da citiram koleginicu Čomić koja je u raspravi u načelu rekla da je obrazloženje aljkavo i manjkavo, tako mislim da već po ko zna koji put dobijamo ovako štura i nedovoljna obrazloženja.

Amandman sam podnela zato što ovakvo rešenje kojim se dozvoljava izdavanje u zakup imovina stranaka je visoko rizično od koruptivnih delatnosti. Naime, iz advokatske prakse, naglašavam iz advokatske prakse, ne iz prakse u bilo kojoj stranci, znam da se često prave fiktivni ugovori o zakupu i ovo je jedna otvorena mogućnost da stranke prave fiktivne ugovore o zakupu, preko kojih bi se putem navodne zakupnine finansirali od strane pojedinaca ili firmi koje bi navodno uzimale u zakup tu imovinu.

U obrazloženju predlagača smo čuli na jedan tako epski način obrazloženje zašto strankama treba imovina.

Gospođo Hasanović Korać, isteklo je vreme.
Nemate više vremena ni kao poslanička grupa.
Izvolite završite.

Svim strankama je naravno potrebna imovina da bi obavljali delatnost radi koje su osnovane. Mi to jako dobro razumemo.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović.

S obzirom da od gospođe Karavidić, a i od gospođe Hasanović Korać često dobijamo amandmane, čini mi se da u dobroj nameri kada njih dve podnose. Ali, da se sada briše davanje u zakup nepokretne imovine u vlasništvu političke stranke, znate, ali to je nešto što je bilo predviđeno ranijim zakonom. To sada niko nije menjao. Tada je to bilo daleko netransparentnije, upravo zato što je stranka mogla da prima samo i isključivo od privatnih izvora sredstva.
Sada smo ovim izmena ograničili i isključivo može da se primeni ovaj zakon ukoliko stranka ima neku nekretninu za političke svrhe. Sada pazite, može da se dogodi situacija da imate kao stranka jako lep prostor, hoće neka nevladina organizacija na primer da uzme taj vaš prostor da održi neki seminar. Red je da makar pokrijete neke troškove, jer to ipak nešto iziskuje, tako da ne vidim razloga zašto ne bi se izašlo u susret toj nevladinoj organizaciji, ukoliko ima određenu političku tribinu da održi u prostorijama te stranke takav skup.
Verujem da niko neće tražiti bog zna kakva sredstva za tako nešto, ali ne vidim razloga zašto ovo da prihvatamo kada smo upravo prethodnim amandmanom ograničili političke stranke da isključivo svoje nekretnine mogu da koriste u političke svrhe, tako da samim tim ovako nešto bi bilo čini mi se izlišno. Hvala vam.