Stidim se što u državi Srbiji, koju beskrajno volim, volim više od svog života, više od života svoje dece, postoje ljudi koji zarad politike, zarad nekog vraćanja na staro su spremni da izreknu toliku količinu neistina, toliku količinu mržnje, toliku količinu stvari koje bi se, ne znam kako da definišem i koju reč da upotrebim, a da ne zagadim ovaj visoki dom, kao što je bio zagađen proteklih osam minuta.
Mediji. Bio sam prisutan pred predstavnicima međunarodnih institucija koje su bile ovde u Domu Narodne skupštine ali i van granica naše zemlje. Da li je vredan i da li je toliko značajan politički poen i milovanje po glavi ukoliko naružite svoju zemlju? Da li je vredno povratka na neke stare staze kojima Srbija nikada više neće koračati tako što ćete zaustavite neke procese u Srbiji, tako što ćete da saplićete?
Da li je vredno da neko ko je profesor, doktor, izađe i izrekne takvu neistinu a ne okrene se oko sebe i ne pita kolegu Ninoslava, uvaženog kolegu, koji je sinoć samnom u jednoj dobroj emisiji, na televiziji sa regionalnom frekvencom, imao priliku i prostora i da se ispričamo i da uputi i kritički stav, ali i neke druge stavove? Zar mislite da sinoć građani Niša nisu gledali to i da ne gledaju vas sada koji kažete – nema slobode u medijima? Sinoć u Šapcu, istina, tada je predstavnik bivšeg režima pobegao, nije ni ušao u studio, a bio je uredno pozvan. Da li se to dešava u medijima koji nisu slobodni? Da li je vaš šef poslaničke grupe pre dve večeri bio sa mojim uvaženim kolegom Martinovićem na televiziji sa nacionalnom frekvencom? Gde to ima u kojim gušenim i ugušenim medijima toliko prostora i takav prostor?
Umesto da je vas stid što izričete takve neistine, mene je stid što delimo istu prostoriju, sa toliko neistine i sa toliko mržnje kada nastupate. Sa toliko gnušanja gledate na 136 ljudi, koji su podigli ruku i rekli - da, mi smo finansirali, mi smo izdvajali zato što smo želeli drugačiju, pristojnu i normalnu Srbiju. Nije bio aplauz za vas, aplauz je bio za ove ljude, ali i za sve one ljude koji su van ove prostorije, koji su žestoko radili, koji su tabanali i danju i noću radili za promene u Srbiji. Sa gnušanjem prema tim ljudima vi nastupate. Zbog toga me je stid, mene je, nažalost, stid što delimo istu prostoriju.
Uostalom, te insinuacije - sada ću ja da vam pokažem praznim papirom, znate šta je rekao, rekao je ono što je istina, a to je da nije SNS finansirana iz sredstava javnih finansija. Nije iz javnih finansija. Ko je vršio vlast između 2008. i 2012. godine? Vi, gospodine Veselinoviću i vama slični, koji sada hoćete da zavučete ruku građanima u džep. Da smo uradili nešto protiv zakona, na Terazijama bi nas obesili, da smo radili nešto protiv volje građana Srbije, da smo nešto uradili loše.
Šta je uradilo to reformisano pravosuđe? Što ne pitate Homena, što ne pitate Malovićku, što nas nisu hapsili ako smo radili nešto protiv zakona? Sada ste se setili da pričate nešto. Onda vam smetaju optužnice koje ovde čitam protiv onih koji su vas finansirali. Sada vam smeta pominjanje Razvojne banke Vojvodine. Pominjaću Razvojnu banku Vojvodine ne samo dok ne budu podignute optužnice, već dok ne budu postale pravosnažne osude, presude.
Hajde još jednom, kao u školi, a učestvovao sam u edukaciji moje dece i znam da ponekad treba mnogo puta pominjati i ponoviti. Na ovaj način i ovim zakonom, poštovani građani Srbije, zato što verujem da su narodni poslanici tu zbog mnogo puta izrečenih, i videli i u Predlogu zakona, 11 miliona evra se izdvaja za finansiranje političkih aktivnosti godišnje u Srbiji. Smatramo, SNS smatra da je to preveliki iznos, da taj iznos može da se upotrebi za mnogo pametnije stvari, na stvari koje čine život u Srbiji.
Taj iznos se ovim Predlogom zakona, koji je predložila SNS smanjuje za 3,5 miliona evra. Taj iznos smanjenja se linearno smanjuje svim političkim strankama, podjednako, iako je opet neko, ne mogu da kažem u žaru političke borbe, nego u žaru političke mržnje, hteo da predstavi drugačije.
Ta sredstva se dele po političkim strankama na osnovu broja poslanika, a broj poslanika se određuje na izborima, određuje se izbornom voljom građana Srbije. sva ova mržnja koju je prethodni govornik uputio, misleći da će nešto postići, je u stvari mržnja prema građanima Srbije, mržnja zato što su napravili dobar izbor, mržnja zato što su hteli reforme, mržnja zato što su podržali Aleksandra Vučića i SNS. E, bili su pametni i biće pametni.
Nisam vas ja, gospodine Veselinoviću, sveo na minorni pokret. To su rekli građani Srbije. Džabe vi sada podižete neke procente smanjenja, koji ne postoje nigde, a jedini procenat smanjenja postoji, jedan jedini. Da smo žestokim štednjama u javnom sektoru, da smo štednjama, pa i sa ovih 3,5 miliona evra uštedeli da 61% penzionera nema smanjenja penzija. Zašto se smanjuju penzije, zašto su smanjene penzije? Zašto su smanjene plate u javnom sektoru? Zbog supstance koju je prošlost pojela, zbog prošlosti u kojoj ste pojeli budućnost, zbog toga što ste jednim zakonom sebi dodelili duplo više.
Godine 2011. umesto 577 miliona za finansiranje političkih aktivnosti, vi ste ladno jednim zakonom, ne mareći o tome kako ljudi u Srbiji žive, ne mareći što ste 400 hiljada ljudi ostavili bez posla, ne mareći što ste sa 13,6% podigli nezaposlenost na preko 26%. Baš vas je bilo briga. Narcisoidno, slavodobitno, sve i sva vlast, ko mari narod, podigli na milijardu i 270 miliona, sa pet na 11 miliona evra. Zbog toga ste izgubili vlast.
Upozoravali smo vas. I tada vas je Tomislav Nikolić, kao šef poslaničke grupe, upozoravao i rekao – nemojte to da činite, loše je, loše je prvo za građane Srbije, loše je za budžet, loše je za vas. Narcisoidno ste zatvarali i uši i oči. Sada vam je SNS, koja vas je na to upozoravala, ne zbog vas, nego zbog građana Srbije, sada smo vam mi krivi za to i za to što vas ima toliko koliko vas ima i zato što imate takvu podršku kakvu imate.
Bez obzira na svu lošu politiku u prošlosti i bez obzira što ja ne razumem šta je to trosobni štand, ali znam da u bivšoj Kidričevoj ulici, posle zemljotresa u Kraljevu, još uvek nisu izgrađene ni kuće ni zgrade i još uvek nisu bezbedne.
Tada se, i sa ovih 11 miliona evra koji ste delili sebi, niste udostojili da odete u Kraljevo i da kažete – ljudi, hajde podići ćemo i jednu kuću. Ne. Zaslepljeni narcisoidnošću, vlašću, Andrićevim vencem, savetnicima koji nas i danas nazivaju koliko košta kilo žive poslaničke vage, kako li su nas nazivali tada i Krstić i Šaper i ostali koji su, ne savetovali, kreirali politiku?
Vi pričate o Obrenovcu sve to što je zadesilo i Obrenovac, ali i jednu trećinu teritorije Srbije, je zlo koje niko nije želeo. Siguran sam, niko, ali se desio. I sada umesto da sreće i osmeha, koji vidim i na licima tih ljudi, na licima normalnih ljudi, pristojnih ljudi, kada se završi škola, kada se podeli pomoć transparentno, a ne onako ispod žita kao u Kraljevu, pa se jedan temelj fakturiše tri puta, kada se sva sredstva prikupe na jednom mestu i sa tog jednog mesta se raspoređuju i kada tom kancelarijom rukovodi neko ko je van politike, van stranačkog sistema. Ne valja ni to. Kada vršimo depolitizaciju, ne valja što vršite depolitizaciju. Da je politička figura, bilo bi zašto je politička figura. Menja se stav od ujutru do uveče, ali samo jedan stav se ne menja – više za vas, više za političke stranke. Kao i 2011. godine sa pet na 11 miliona evra, tako i sada sa 0,105% na 0,13%.
Spremni ste da pogazite sve i spremni ste da vređate svakoga. Spremni ste da ne govorite istinu koliko se smanjuje, šta se smanjuje i šta se dešava, i to samo da bi odbranili neodbranjivo, da za vas želite više. Sakrivate se ispod jorgana demokratije.
Da li se stranka pravi parama? Možda bi Mišković bio najmoćniji, najviše para ima ili je možda svoje stavove sprovodio preko vaših politika i vaših stranaka, pa mu nije trebala nova. Stranka se pravi na politici, na ideji, na ljudima, na ljudima dobre energije, na ljudima koji su spremni da idu u kampanju od vrata do vrata i da ne pitaju koliko to košta, da razgovaraju sa ljudima. Sada pravimo štandove i sada izlazimo među ljude. Ničega se ne bojimo, već nam je drago kada smo među tim ljudima, a vama smetaju štandovi SNS, vama smeta što smo živi. Kako vas nije sramota? Kakvi trosobni štandovi? Nisu nam potrebne ni kabanice, ni štandovi, već samo dobra volja, čist obraz, čiste ruke i želja i rad na normalnoj, reformisanoj, pristojnoj, uređenoj, evropskoj Srbiji, ali ta Srbija ne može da postoji na strankama koje su jake i bogate, a građani sve siromašniji.
Godine 2011. ste 400.000 ljudi ostavili bez posla, ali ste sebi dodelili pet miliona evra više. To je bilo dobro? To je bila dobra politika? To je bila politika koju je trebalo sprovoditi? Ne, pogrešno je. Sada kada je SNS najveća, da li ćemo biti u budućnosti ili ne, to će odrediti građani Srbije slobodno, demokratskom, izbornom voljom. Ovaj zakon se pravi za tada, a i za sada. Ne pravi se ad hok. Sada kada smo najveći, kada bi vođeni vašom politikom i vašom logikom, sebi dodeljivali više, sebi smanjujemo za 30%.
Dragi moj, gospodine Veselinoviću, smanjićemo i vama 30%, svidelo se to vama ili ne, pa tabanajte, pa izlazite, ako imate sa čim, ako imate energiju, ako imate politiku, ako imate sa čime da se kvalifikujete da izađete pred građane Srbije, izađite i za to vam ne treba novac, već vam treba čist obraz, čiste ruke i politika koju sprovodite, a to SNS ima zato što ima Aleksandra Vučića i ima politiku reformi i pred tim ćemo uvek pred građane Srbije.