Zahvaljujem, kolega Babiću.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

Više puta smo čuli da je volja građana odredila, i to je tačno, ali, na volju građana su razni faktori uticali. Sačekajte, gospodine Babiću. Uticali su i troškovi u kampanji, jel tako, koje su stranke potrošile u kampanji.
(Zoran Babić, s mesta: Ha, ha, ha.)

Molim vas, nemojte se obraćati poslaniku.

Poslanik je dobacivao, videli ste i sami.
U kampanji 49,47% svih sredstava, koje su sve stranke potrošile, potrošila je vaša stranka. Dobili ste 48,6% glasova.
(Ninoslav Girić, s mesta: Pa gde je greška?)

Molim vas, gospodine Giriću, da ne dobacujete.

Mi, nažalost, nismo mogli da imamo toliko sredstava. Mi nismo mogli da uzmemo kredit od 400 miliona dinara. Vi ovde pričate o kreditima i uzimanju kredita. Koliki ste kredit vi uzeli? Gde ste ga uzeli? Pod kojim uslovima ste ga uzeli? Recite to građanima, ako je to neki problem, pošto stalno govorite o kreditima. Uzimali ste i 2012. i ove godine. I zašto je problem ako samo jedna stranka uzme kredit i samo se o tome govori?
Ovaj zakon je upravo doneo mogućnost da se vidi ko koliko troši, na šta troši, od koga uzima pare i kako dobija pare. I onda je jako zanimljivo videti, recimo, obavezu zakona, ovog, jako lošeg, koji vi nećete promeniti, koji kaže da se 5% sredstava iz javnog prihoda troši na troškove stručnog usavršavanja, osposobljavanja, međunarodne saradnje i rada sa članstvom. I kako je u 2013. godini SNS potrošio tih 5%? Na proslavu organizacije petogodišnjice SNS. Potrošili ste 33,5 miliona para građana Srbije na skup u Areni u 2013. godini. Zašto napadate ovde šta je bilo, kad je 2011. godine 2,7% bio rast bruto nacionalnog dohotka, dve milijarde evra stranih investicija. A koliko je bilo prošle godine? Bilo je 700 miliona. Koliki je bio rast? Bio je 1%.

Gospodine Đurišiću, molim vas, taj ton ne priliči ovom visokom domu.
(Marko Đurišić, s mesta: Koji ton? Ja ne vičem ni na koga.)
Ako niste primetili, vičete u Narodnoj skupštini.
Drugo, ja bih vas zamolio, mi smo na članu 1. amandmana koji su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Branka Karavidić, Goran Bogdanović, akademik Ninoslav Stojadinović i Snežana Malović. Obrazložite amandman koji ste podneli, a koji je predstavnik predlagača, Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Izvolite, molim vas, obrazložite podneti amandman.

Hvala.
Ja upravo to i radim. Obrazlažem zašto smo podneli ovaj amandman, odgovarajući na sve kritike zašto je naš amandman loš, a koje sam slušao u prethodnih sat i po vremena. I dalje tvrdim da je naš amandman dobar, da je naš amandman koristan, zato što će da spreči moguće zloupotrebe sredstava javnih prihoda koje dobijaju političke stranke. Jasno je do sada stajala zabrana da se od tih sredstava ne mogu kupovati nekretnine i mi mislimo da je to bolje rešenje od onoga što predlaže predlagač. Nismo čuli nijedan argument, što se nas tiče, dovoljno dobar da nas ubedi da promenimo mišljenje. Ali smo čuli salvu uvreda i lažnih informacija ovde i na to smo morali da odgovorimo, ne preko replike, jer nam ne date pravo za to, nego koristeći ovo malo vremena što imamo po Poslovniku. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Đurišiću.
Gospodine Babić, po kom osnovu? Replika. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, dobro je što smo čuli, a ovo nije ni prvi, a verovatno neće biti ni poslednji put, da se prodaja Miškovićeve imovine koja se desila 2010. i 2011. godine predstavlja kao direktna strana investicija. Ja ne vidim nikakvu korist države od svega toga, osim što će poslužiti, evo koliko milijardi, osim ako nisu imali neke zajedničke talove u okviru te imovine i u okviru tih firmi? Onda u redu.
Voleo bih da sam ovakav ton, ne ovoliko bučan, ali da sam ovakve reči čuo 2011. i 2012. godine. Voleo bih da sam čuo takav ton i kada SNS od svog osnivanja pa do 2012. godine iz javnih finansija nije dobila ništa, nula. Ni tada se predlagač ovog amandmana nije zabrinuo kakve uslove imaju akteri na političkoj sceni Srbije. Nije ga bilo briga. Bio je u nacionalizovanoj kući u Krunskoj ulici, u centru. Za tu zgradu od nekoliko stotina ili hiljada kvadrata, ne znam, je plaćao par hiljada dinara, više građani Beograda plaćaju infostan nego što su oni plaćali i za zakup i za sve ostalo. Ali, tada se nisu brinuli da kažu – kako je vama, dajte da obezbedimo svima iste uslove, dajte da budemo jednaki. Ne, važno je bilo da je donesen zakon, a takav je Zakon bio u 2011. godini, Zakon o finansiranju političkih aktivnosti – 0,150% od kredita, od svakog dinara, svakog evra koji je ušao i preko banaka i preko međunarodnih finansijskih organizacija, završavao je u rukama političkih aktera DS u različitim agregatnim stanjima, ali ne u rukama SNS, niti smo tako nešto tražili, a tada se predlagač amandmana nije brinuo za iste uslove svih aktera na političkoj sceni.