Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 8. jasno stoji „službeno lice ima pravo na zaštitu kao uzbunjivač, ako učini verovatnim da je prema njemu preduzeta štetna radnja zbog vršenja službene dužnosti.“, a amandmanom se predlaže da se doda, odnosno mislim da treba imati u vidu da smo prihvatili amandman Odbora, koji je formulaciju upodobio, odnosno precizirao, gde kaže „lice koje je u vršenju službene dužnosti dostavilo informaciju ima pravo na zaštitu kao uzbunjivač, ako učini verovatnim da je prema njemu preduzeta štetna radnja zbog dostavljanja informacija“.
Da ne bih vodio sada polemiku o tome šta ste hteli ili ne, ubeđen sam da ste imali dobru veru i volju da poboljšate član, ali mislim da je ovaj amandman Odbora, koji je prihvaćen, mnogo precizniji i bolje definiše ovu pravnu situaciju, nego što je to izvorni tekst Predloga zakona. U svakom slučaju, hvala na dobroj volji da amandmanom poboljšamo tekst zakona, ali mislim da se amandmanom Odbora u dobroj meri postiglo više. Hvala.

Zahvaljujem gospodine ministre.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.

Koliko imam još vremena šefa poslaničke grupe?

Imate dovoljno vremena. Možete.

Dovoljno je relativna stvar, gospodine predsedavajući.

Ako hoćete precizno, 14 minuta i 20 sekundi.

Hvala. To je već mnogo preciznije.
Koleginica Biljana Hasanović je pokrenula jedno vrlo važno pitanje govoreći o ovom amandmanu. Ministre Selakoviću, postavlja se pitanje - da li ovaj zakon na adekvatan način sankcioniše eventualnu zloupotrebu statusa uzbunjivača?
Naime, šef poslaničke grupe SNS danas je izgovorio reči – od danas ćete imati šest miliona i trista, mislim, uzbunjivača u Srbiji. Dakle, svi građani u Srbiji su po njemu od danas uzbunjivači.
Šta to znači, gospodine Selakoviću? Vaša Vlada i vi usvojili ste neke planove po kojima će u narednom periodu značajan broj ljudi u javnom sektoru ostati bez posla. Pretpostavimo jednu situaciju, da neko naslućuje da će možda biti proglašen za tehnološki višak i da iz tog razloga, odnosno, da mu to bude povod da za sebe stekne status uzbunjivača. U zakonu se kaže da njemu ne smeju da se menjaju neka stečena prava, da uopštimo tu definiciju.
Zamislite danas, bili ste svedoci kada je jedan narodni poslanik ovde optužio zaštitnika građana da je uzeo 80.000 funti za izradu nacrta zakona o uzbunjivačima. Vi ste tog narodnog poslanika, sticajem okolnosti bili ste tu i bili ste do kraja iskreni i rekli da gospodin Janković nije uzeo ni jednog jedinog dinara. Dakle, da je odbio honorar. Zamislite koliko će biti ljudi u Srbiji slični narodnom poslaniku sa takvim moralom i čašću koji će pokušati da optuži nekoga drugoga da bi zaštitio svoju ličnu poziciju. Da li vam je to nemoguće zamisliti, ministre Selakoviću?
Šta smo učinili da se ovaj institut uzbunjivača ne pretvori u svoju suštu suprotnost o kojoj je danas govorio gospodin Babić, u smislu da svi građani Srbije će biti uzbunjivači? Ne znam samo kako je tu ubrojao i one koji nisu punoletni, mislim da oni nemaju pravo da budu uzbunjivači. Da li je tako?
(Nikola Selaković, s mesta: Imaju.)
Imaju pravo? Dobro. Znači, gospodin Babić je dobro računao da će uzbunjivači svi od…. Ne znam da li fetus ima pravo? Nema.
Gospodine Selakoviću, odgovor na ključno pitanje jeste da li ste zaštitili kroz ovaj zakon, one koji će biti pogođeni činjenicom da će neko iskoristiti poziciju uzbunjivača da bi naštetio ugledu drugog, radi zaštite sopstvene pozicije. Da li postoji takav mehanizam?
Ja ga u zakonu nisam pronašao. Dakle, ne postoji sankcija za nekoga ko se predstavio za uzbunjivača, ko je stekao status uzbunjivača i posle se pokaže da su te informacije bile neistinite, netačne, lažne.

Zahvaljujem gospodine Veselinoviću.
Reč ima ministar u Vladi gospodin Nikola Selaković.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, vrlo rado ću da odgovorim na postavljena pitanja, iako se ona ne tiču u najužem smislu ovog amandmana, po mom ličnom poimanju.
Da li zakon adekvatno sankcioniše mogućnost zloupotrebe statusa uzbunjivača? Ne postoji idealan zakon, da se razumemo oko jedne stvari, ali mišljenja sam i to je jedan od razloga zašto su eksperti Saveta Evrope, dakle iz Velike Britanije i iz SAD, koji nisu eksperti Saveta Evrope, ali su ljudi sa velikim integritetom i iskustvom, zašto su rekli da je ovo rešenje dato u predlogu mnogo bolje od rešenja u modelu zakona?
Zato što po modelu zakona o zaštiti i o statusu uzbunjivača odlučuje jedan čovek. Jedan inokosni državni funkcioner, a ovde imate situaciju da o tome odlučuje sud. Prihvatićete i priznaćete da je mnogo bolje kada to čini ceo sudski sistem, nego kada to čini jedan jedini čovek, makar bio i najbolji i najpametniji na svetu. Mislim da dati jednom čoveku, jednoj osobi, jednom funkcioneru tolika ovlašćenja, stvara mogućnost neuporedivo većih zloupotreba.
Sa druge strane, bili smo obojica tu u toku čitave rasprave i ne sećam se da je i jedan narodni poslanik optužio Zaštitnika građana. Sećam se da je jedan narodni poslanik, gospodin Marijan Rističević rekao da je za izradu zakona dobijeno 80.000 funti, a ja sam smatrao da je zaista potrebno da kažem da je Zaštitnik građana čovek koji se odrekao toga i rekao neću uzeti ni jedan jedini dinar, ni jednu jedinu funtu ili dolar, kao što ste rekli u prethodnoj raspravi.
Narodnom poslaniku, ne šta ja mislim, mislim da je to odlično, narodnom poslaniku je Ustavom zagarantovan imunitet za reči koje ovde kaže, makar one bile i najveća neistina na svetu. Prvi sam ovde doživljavao da mi se kaže da sam uzimao desetine hiljada evra za ne znam ni ja šta, ne sećam se da je tada neko od vas ustao da me u tome zaštiti, a ni da sam ja napao poslanika za ono što je rekao. To je njegovo poslaničko pravo. To je tekovina demokratskog sistema. Etika odgovornosti je nešto što treba da rukovidi narodnog poslanika i svakog javnog funkcionera.
Šta smo učinili da ovaj status uzbunjivača se ne izvrgne u svoju suprotnost? Upravo to, mnogo smo poboljšali model zakona koji je postojao pre izrade ovog predloga zakona. Da li postoji zakon koji će apsolutno u svakom mogućem obimu, segmentu, situaciji da onemogući zloupotrebu tog statusa, ne postoji. Ali, kada to ceni sud, onda je to nešto što je mnogo bolje i kada se neko drzne da se prepozna kao uzbunjivač, iz neke potpuno desete namere, pa se pokaže da je zloupotrebio taj svoj status, taj će dobiti otkaz. Jer, privremena mera koju sud izriče jeste privremena mera koja onemogućuje nanošenje štete njemu zbog toga što je dostavio kao informaciju kojom se vrši uzbunjivanje, a ako je prevario, onda je na prvom mestu prevario samog sebe, ne ni sud, ne ni poslodavca. Zbog toga će snositi posledice, ali ne smete zakonom uzbunjivaču da pretite. To sistem zaštite uzbunjivača u potpunosti urušava.
To je pokazalo iskustvo retkih zemalja koje ovo imaju, ali ne smete mu pretiti - ako ne budeš uradio to i to, desiće ti se sledeće. Ne, zakon ne polazi od toga, zakon polazi upravo od premise da uzbunjivača treba zaštiti i nameće obrnuti teret dokazivanja na samog poslodavca, da dokaže da uzbunjivač nije bio u pravu. Hvala.

Hvala gospodine ministre.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Poslovnik. To je i naš amandman.)
(Balša Božović, s mesta: Niste pročitali njihov amandman.)
Ne razumem gospodine Pavićeviću.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Molim vas da objasnim. Niste pročitali naš amandman.)
Gospodine Pavićeviću, taj amandman smo davno prošli.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Molim vas da objasnim.)
Gospodine Pavićeviću, dozvoliću da objasnite, ali mi smo amandman na član 8. koji ste u istovetnom tekstu podneli Borislav Stefanović, Gordana Čomić, mr Aleksandra Jerkov, Balša Božović, Dejan Nikolić i zajedno Zoran Živković i Vladimir Pavićević smo prošli.
Mi smo trenutno na amandmanu na član 8. koji su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Snežana Malović, Biljana Hasanović Korać, akademik Ninoslav Stojadinović i Branka Karavidić. Gospođa Karavidić je govorila po tom amandmanu.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Dozvolite mi da objasnim.)
Objasnićete, ali samo mi nije jasno. Izvolite.