Molim vas, ne mogu vam više dati Drecun. Hvala vam.
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: dr Miljana Nikolić, Momo Čolaković, Suzana Spasojević i prof. dr Branko Đurović.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je predsednica Narodne skupštine pozvala da današnjoj sednici prisustvuju: Nikola Selaković, ministar pravde, Radomir Ilić, državni sekretar u Ministarstvu pravde, Jovan Ćosić, šef odseka u Ministarstvu pravde, Zlatko Petović, viši savetnik u Ministarstvu pravde i Marijana Šarac, savetnik u Ministarstvu pravde.
Prelazimo na Predlog zakona o zaštiti uzbunjivača.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli Marko Đurišić, Snežana Malović, Biljana Hasanović Korać, akademik Ninoslav Stojadinović, Branka Karavidić, Borislav Stefanović, Gordana Čomić, mr Aleksandra Jerkov, Balša Božović, Dejan Nikolić, Zoran Živković, Vladimir Pavićević, Olgica Batić, Neđo Jovanović, prof. dr Dušan Milisavljević, Dubravka Filipovski i Dragan Jovanović i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3, Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na naslov Predloga Zakona amandman su zajedno podneli narodni poslanici: Marko Đurišić, Snežana Malović, Biljana Hasanović Korać, akademik Ninoslav Stojadinović i Branka Karavidić.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, slabo se čuje, ako možemo ili da malo smirimo kolege poslanike, jer nisam ni čuo da smo počeli raspravu o našem amandmanu na naslov Zakona.
Naš amandman je bio, predlog je da se promeni naziv zakona koji je zakon o zaštiti uzbunjivača, da se zameni rečima – zakon o uzbunjivanju i zaštiti uzbunjivača. Mislimo da je primerenije, jer i sam zakon se pored zaštite uzbunjivača bavi i procesom uzbunjivanja, odnosno procedurama prilikom uzbunjivanja. Čak i glava 2. samog zakona zove se Opšte uredbe o uzbunjivanju i pravom na zaštitu, tako da smatramo da bi zakon, ako bi promenio ime, bio jasniji.
O čemu se radi u samom zakonu? Ono što je neobično po ko zna koji put, to je obrazloženje za neprihvatanje ovog amandmana, koje smo inače dobili pola sata pred početak ove sednice. Kaže – Vlada ne prihvata amandman, jer je naziv zakona u skladu sa usvojenim jedinstvenim metodološkim pravilima za izradu propisa, kojim je predviđeno, između ostalog, da naziv propisa treba da je kratak i da sažeto izražava predmet uređivanja, kao i da sadrži osnovne informacije o materiji kojom se zakon uređuje.
Jeste, ovaj naš predlog za dve reči produžava naziv zakona, ali smo mi u ovoj Skupštini usvajali zakone koji imaj 20 reči, a imaju mnogo teške posledice po život građana, recimo, Zakon o privremenom utvrđivanju osnovica za obračun i isplatu palata, odnosno zarada i drugih stalnih korisnika javnih sredstava. Tada Vladi nije smetalo da po jedinstvenim metodološkim pravilima predloži zakon sa ovolikim nazivom, a sada kada smo mi predložili da se naziv zakona proširi sa još dve reči, jedini argument je da to nije po metodološkim pravilima koja predviđaju da ime zakona treba da bude kratko.
Da ste dali neko drugo obrazloženje, pa da diskutujemo. Ne znam kako da razumem ovo obrazloženje, osim čiste samovolje ministra da ne prihvati ni jedan naš predlog, kao što i nije prihvatio ni jedan naš amandman na ovaj zakon. Hvala vam.

Da li ste koristili vreme poslaničke grupe?
(Marko Đurišić, s mesta: Vreme šefa poslaničke grupe.)
Dobro. Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Borislav Stefanović, Gordana Čomić, mr Aleksandra Jerkov, Balša Božović i Dejan Nikolić.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović.
I vas da pitam, ako prekoračite dva minuta, da odbijem od šefa poslaničke grupe? (Da.)
Hvala. Izvolite.

Ovaj amandman smo podneli na Predlog zakona o zaštiti uzbunjivača, u članu 2. tačka 1. menja se i glasi: „Uzbunjivanje je otkrivanje informacija o kršenju propisa, kršenju ljudskih prava, vršenju javnog ovlašćenja protivno svrsi zbog koje je povereno, opasnosti po život, javno zdravlje, bezbednost, životnu sredinu, kao i radi sprečavanja štete velikih razmera, učinjeno u skladu sa ovim zakonom.“
U tački 2. reči: „u vezi sa svojim radnim angažovanjem, postupkom zapošljavanja, korišćenjem usluga itd.“, a u tački 3. reč: „poslodavac“ i u svim drugim članovima u ovom zakonu u određenom padežu zamenjuje se reč: „organizacija“ u odgovarajućem padežu.
Tačka 7. menja se i glasi: „štetna radnja je svako činjenje ili nečinjenje u vezi sa uzbunjivanjem kojim se uzbunjivaču ili licu koje ima pravo na zaštitu kao uzbunjivač ugrožava ili povređuje pravo ili interes koji nije protivan zakonu, odnosno kojim se ta lica stavljaju u nepovoljniji položaj“.
Dakle, predložene definicije su napravljene da bi se stvari mnogo preciznije postavile u Predlogu zakona, da ljudi nemaju nedoumicu šta koji termin znači, na koje polje delovanja se odnosi i na taj način se, po nama, obezbeđuje mnogo viši stepen zaštite samih uzbunjivača. Ona ne sadrži postupanje, definicija, u skladu sa pravilima otkrivanja informacija, što je propisano ovim zakonom. Ukoliko definicija ne bude dopunjena, pojam uzbunjivača bi obuhvatao i mnoge situacije u kojima ne bi postojala zakonska zaštita, što bi moglo stvoriti teškoće u primeni zakona. Ukoliko definicija ne bude dopunjena, bilo bi potrebno da se dopuni više drugih odredbi zakona.
U tom smislu, iz obrazloženja tačke 3. se ne vidi zbog čega je izvršeno ograničenje po osnovu navedenih oblika povezanosti između uzbunjivača i organa ili organizacije kod koje je došlo do ugrožavanja javnog interesa. Nije jasno zbog čega bi se status uzbunjivača uspostavljao bilo kojim oblikom povezanosti uzbunjivača i organa pod kojim je došlo do povrede javnog interesa.
Termin „poslodavac“ je neadekvatan u predloženom zakonu. On predstavlja samo sinonim za organ, organizaciju, pravno lice ili privredni subjekt u kojem je došlo do povrede javnog interesa. Zbog toga predlažemo zamenu neadekvatne reči „poslodavac“ relativno neutralnom rečju „organizacija“. Ako sam dobro informisan, mislim da su čak to i usvojili, ovo preciziranje, dakle, da je prihvaćen taj amandman u tom smislu da se menja termin, pošto sam video da su prihvatili na jednom mestu „organizacija“ umesto „organ“. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jovičić.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče ovog amandmana, u kome je predlagač rekao – uzbunjivanje je otkrivanje informacija o kršenju propisa, kršenju ljudskih prava, vršenju javnog ovlašćenja propisano svrsi zbog koje je povereno, opasnosti po život, javno zdravlje, bezbednost, životnu sredinu, kao i radi sprečavanja štete velikih razmera, učinjeno u skladu sa ovim zakonom, što je vaš dodatak, želim da kažem da je smisao ovog amandmana već propisan u članu 5. zakona, gde se kaže: „Uzbunjivač ima pravo na zaštitu, u skladu sa zakonom, ako izvrši uzbunjivanje kod poslodavca, ovlašćenog organa ili javnosti na način propisan zakonom“. To znači da je ovaj amandman već propisan zakonom u članu 5, samo je to neophodno pročitati i shvatiti. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Balša Božović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, dragi gosti, ono što je bila tema i u načelnoj raspravi, a negde nismo imali priliku da odgovorimo na sve vaše komentare i nismo imali priliku zapravo da damo komentare na vaše komentare, kod ovog amandmana konkretno gospodin Selaković je rekao da je to izričito tražio Savet Evrope.
Kada je u pitanju tačka 3, mi smo rekli da ne vidimo zbog čega je izvršeno ograničenje po osnovu navedenih oblika povezanosti između uzbunjivača i organa ili organizacija kod kojih je došlo do ugrožavanja javnog interesa. Dakle, nije nam jasno zbog čega bi se status uzbunjivača uslovljavao bilo kojim oblikom povezanosti uzbunjivača i organa kod kojeg je došlo do povrede javnog interesa.
U tom komentaru smo imali prilike da čujemo, ja lično, da je izričito Savet Evrope to tražio. Mislim da je ovde jedna stvar veoma jasna, da Vlada Republike Srbije, koja je nesporno prihvatila evropsku agendu, to radi isključivo deklarativno i da nije suština prihvatanja evropskom puta i evropskih vrednosti uraditi baš sve i bezuslovno što traži npr. Savet Evrope. Dakle, vi kao ministar ste morali da upozorite da ovaj predlog, ovakav kakav jeste, zapravo treba da štiti uzbunjivače, a sami uzbunjivači su protiv njega. Imamo 91 uzbunjivača u Srbiji koji tvrde da ih ovaj predlog, ovakav kakav je, ne štiti u dovoljnoj meri.
Zatim, „Transparentno Srbija“ koja je dala izvanredne komentare ovog predloga je takođe protiv. Agencija za borbu protiv korupcije je protiv. Sve to nije u skladu sa akcionim planom za borbu protiv korupcije. Nevladin sektor je protiv. Svi su u Srbiji protiv, ali je važno da je Savet Evrope vama dao pohvalu i tapkao vas po ramenu tako što je rekao – da, to tako treba, i vi ste to bezuslovno prihvatili. Ne, to ne znači borba za evropske vrednosti i za evropski put. Vi morate da objasnite da nisu oni ti koji će živeti u Srbiji, već da se ovaj predlog stavlja na glasanje zbog samih uzbunjivača koji se ovome protive. Mislim da je to veoma važna stvar, da u svakom budućem nastupu uzmete u obzir i interese ljudi koji žive u Srbiji, a ne samo ono što vam neko kaže kako to morate da uradite. Zahvaljujem.

Reč ima ministar Selaković. Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, saglasan sam sa uvaženim prethodnikom u tome da ne treba slepo slušati sve što se kaže i da ga treba tumačiti u kontekstu odnosa koji postoje u Republici Srbiji. Ali, takođe, moram da dodam da kada neko pokušava da me citira ili da se poziva na moje obrazloženje u određenoj stvari, treba da bude do kraja korektan i da kaže da je ova definicija napravljena na ovakav način po preporuci Saveta Evrope, a na osnovu prethodno datog mišljenja Evropskog suda za ljudska prava u predmetima zaštite uzbunjivača.
Onaj ko to zna i ko razmišlja na takav način, zna i sledeće. Svaki zakon koji mi ovde donesemo primenjuju naši pravosudni organi i naši državni organi. U slučaju spora, postoji mogućnost iscrpljivanja pravne zaštite pred našim pravosudnim organima. Kada se iscrpi i ta vrsta pravne zaštite, a građanin opet nije zadovoljan, on se obraća Evropskom sudu za ljudska prava. Evropsku sud za ljudska prava vrlo jasno je rekao, to sam citirao pre dva dana, za šta je vezan status uzbunjivača.
Dakle, nije ovde priča da li bilo ko od nas voli ili ne voli, dopada mu se ili ne dopada neka evropska norma, neki standard ili neka preporuka. Mi treba da se trudimo da donosimo zakone, normalno, ono što je imperativ, koji su u skladu sa našim ustavno pravnim sistemom, ali pošto smo potpisnici Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava, da naši zakoni budu u skladu sa praksom Evropskog suda za ljudska prava. Upravo ova norma je u skladu sa praksom Evropskog suda za ljudska prava i preporukom Saveta Evrope. Hvala vam.