Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović. Izvolite.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Moram da kažem da su prilično ovi termini, vezano za „poslodavac“ ili bilo šta drugo, u neku ruku pomalo nesrećni termini, zato što se to teško može prevesti na pravi način u srpskom jeziku, ali je termin „poslodavac“ koji je u zakonu daleko bolji nego što se predlaže amandmanom da to bude organizacija. Potpuno se slažem sa obrazloženjem da je termin „organizacija“ uvelo potpunu pravnu konfuziju, jer ovde je lepo navedeno kako biste podveli preduzeće pod termin „organizacija“.
Drugo, kad kažete organizacija, može onda svašta da vam padne na pamet. Recimo, imate terorističku organizaciju, ili kriminalnu neku organizaciju. To svakako ne možete da podvedete pod termin „poslodavac“, koji je jasno ovde naznačen i definisan. Daleko je bolje ovo što je predloženo zakonom, nego, recimo, kada bismo stavili „organizacija“, onda bi svakom moglo svašta da padne na pamet. Nadam se da gospodinu preko puta tako nešto sigurno ne pada na pamet. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Aleksandra Jerkov. Izvolite.

Hvala vam, gospodine predsedavajući.
Gospodine Selakoviću, mi ovim amandmanom zapravo predlažemo veći nivo zaštite uzbunjivača u odnosu na ono što je predviđeno Predlogom zakona. Prosto, ne mogu da verujem da bi u Savetu Evrope neko imao protiv toga da mi predviđamo zakonima veći nivo zaštite, a sasvim sam sigurna da bi imali protiv toga da predviđamo manji nivo. Tim pre, što su još mnoge zemlje koje su članice Saveta Evrope imaju zakone koji predviđaju upravo onakav nivo zaštite koji mi pokušavamo ovde da obezbedimo.
Ako vi u razgovoru sa bilo kojom međunarodnom institucijom, možda malo objasnite i kontekst u kom se ovaj zakon sprovodi i prilike koje vladaju kod nas u društvu. Verujem da bi oni pronašli razumevanja za to zbog čega je nama potreban veći nivo o zaštiti uzbunjivača, nego recimo u Norveškoj.
Zamislite sada hipotetičku situaciju u kojoj neko želi nešto da prijavi i čuje rečenicu u kojoj ja mislim da gotovo da nema građanina koji je pokušao da ukaže na korupciju nije čuo, a to je – misli ti malo o tome da imaš i decu. Ta deca ne rade u organizaciji u kojoj radi potencijalni uzbunjivač, rade u nekoj drugoj organizaciji, a onaj protiv kog neko želi da ukaže da je postojala korupcija ili bilo kakvo kršenje propisa ima načina da se toj deci recimo osveti, ili situaciju u kojoj bi recimo, isto tako hipotetičku, neki odbornik želeo da prijavi da SNS vrši na njega pritisak da pređe u drugi odbornički klub. On ne radi u SNS, on ne radi u skupštini opštine, skupštini grada, nema veze, ali očigledno je sasvim da SNS ima načina da se sveti i njemu i povezanim licima, itd.
Ne govorim ovo napamet. Mislim da je bilo takvih slučajeva širom Srbije. Molim vas, da razmislite o tome da ćemo mi ovaj zakon sprovoditi u društvenim prilikama i u kontekstu u kom postoji potreba za većim nivoom zaštite uzbunjivača, nego što to možda Savet Evrope uviđa, a pritom, vi u samom obrazloženju zakona kažete da ne postoje odgovarajući propisi EU, sa kojima treba obezbediti usklađenost. Ne vidim zbog čega Savet Evrope koji je nastao valjda sa ciljem da se štite ljudska prava, bi imao nešto protiv da mi obezbedimo veći nivo ljudskih prava od onih koje, minimum, koje oni zahtevaju. Hvala vam.

Po amandmanu, Aleksandra Jovičić.

Hvala uvaženi predsedavajući.
Čuli smo od podnosioca amandmana da traži veći nivo zaštite prema uzbunjivačima, i to stoji. Ali, uzbunjivači su zaštićeni i ovim zakonom kao i Zakonom o informacijama od javnog značaja, kao i Zakonom o javnim nabavkama, koji je usvojila SNS i SNS se zalagala i obračunala sa korupcijom u našoj zemlji. Ali, od koje stranke, odnosno podnosioca amandmana dolazi, da kažemo, predlog da se više zaštite, da se da veći nivo zaaštite uzbunjivačima, baš od onih gde smo evo došli do podatka i ovde postoji, moram da pokažem, rukovanje sa predsednikom jedne stranke kao uslov za posao.
Kaže, antropolog Marija Vivod je kao nezaposleni doktor nauka u februaru konkurisala u akciji „Pravo na prvu šansu“, Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj u Novom Sadu. U aprilu je javljeno da je njena kandidatura za projekat koji će voditi godinu dana prihvaćena. Zatim je pozvana da sa još 13 nezaposlenih doktora nauka, 15. maja, usred kampanje pred drugi krug izbora za Skupštinu Vojvodine i drugi krug predsedničkih izbora, dođe na svečano uručivanje i potpisivanje ugovora i na rukovanje sa doktorom, odnosno predsednikom stranke koji već predlažu ovaj amandman. Zamolila sam sekretarijat da svoj ugovor primim u manje zvaničnoj atmosferi. Usmeno mi je rečeno da će mi ugovor poslat poštom, a kasnije mi je isto rečeno da zbog mog ne pojavljivanja sva prava u okviru ove akcije se ukidaju.
Zato što se neko nije rukovao pred izbore sa doktorom Bojanom Pajtićem, taj neko nije dobio posao, taj doktor nauka u Republici Srbiji nije dobio šansu da radi i sada dolazi od te stranke predlog da se podigne nivo zaštite uzbunjivača.
Srpska napredna stranka se zalaže i bori da svaki doktor, svaki čovek koji je završio fakultet ili srednju školu u našoj školi, pre svega dobije posao zahvaljujući reformama koje sprovodi Aleksandar Vučić, a i ako primeti neke nepravilnosti, pa čak i da dolazi od Vlade, koju predvodi SNS, mogu slobodno da prijave i da budu zaštićeni zakonom, jer to je jedini put ka prosperitetu naše zemlje i to je jedini put da se više nikada ne vratimo u takvo vreme i takvu situaciju u kojoj rukovanje sa predsednikom jedne partije vam garantuje posao u ovoj zemlji. Hvala.

Borislav Stefanović, replika. Izvolite.

Vidite, prvo to nije istina. Prvo to nije istina. Dakle, koliko je tačno – časna reč uvaženog gospodina Jovičića, toliko je časna i moja reč. Tvrdim da to nije tačno, ali vi ako razumete da mi ulazimo u period života u Srbiji u kojem će mnogi, a već pišu Demokratskoj stranci, u koliko su autobusa morali da uđu, iz koliko Ljiga i Uba i drugih mesta da idu u Obrenovac da dočekaju premijera Vučića, pod pretnjom ne da izgube posao, nego da budu maksimalno šikanirani. Znate koliko mi dobijamo pisma građana? Koji su se, da slučajno neko decu ne izvede da mašu zastavicama kada dolazi premijer. O čemu vi pričate o rukovanju? Pa, ljudi moraju decu da izvode na ulice za premijera Srbije.
Da li znate šta se desi tamo toj osobi koja nije to uradila? Ili ko se ne odazove na prinudni rad koji traži ministar Vulin? Jel vi znate šta se dešava u Srbiji? Vi pričate o anonimnoj prijavi ili ne anonimnoj, izvinjavam se, prijavi jedne žene, obrazovane žene, koja, u redu, koja tvrdi da zato što se nije rukovala nije dobila posao. Pa, ja vam kažem, hiljade građana Srbije će ostati bez posla samo ako ne uđu u autobus u Ljigu ili Ubu da idu da dočekaju premijera na nekom trećem mestu. I to svi znaju u Srbiji.
Ista težina, isti stepen pravičnosti i dokazanosti je moja tvrdnja. Apsolutno isti. Oćete imena i prezimena da vam dam? I ako vam dam imena i prezimena šta će se desiti sa tim ljudima? Pa da vam dam pa da ih šikanirate. Da ih otpuštate, pa izvinite stvarno, moram da upotrebim izraz, nismo baš pali sa duda gospodo naprednjaci. Hvala.

Molim narodne poslanike da se vratimo temi. U redu, daću vam repliku. Samo apelujem da ovo ne vodi sada radu Skupštine, nego ćemo se sada prepucavati međusobno i navoditi primere koji su se desili ili nisu desili, to ćemo rešavati na drugi način. Ovaj će zakon to omogućiti da se rešava na adekvatan način. Zato vas molim da, daću vam repliku, ali jednostavno apelujem da idemo na dnevni red.
Izvolite gospodine Jovičiću.

Hvala vam uvaženi predsedavajući.
Već duži vremenski period pozivate na neka imena. Ja vas molim da nam dostavite ta imena, da vidimo ko su ti ljudi, što kažu, crno na belo.
Što se tiče autobusa, kada se branio Šabac, kada su se branili gradovi od elementarne nepogode, na poziv Aleksandra Vučića građani su ulazili u autobuse da brane svoju zemlju. Ali, pitam se, ko bi ušao u vaš autobus? Vaš autobus je odavno otišao nizbrdo i nećemo dozvoliti da taj autobus koji se survao, se sada preslika na Srbiju, jer želite da uvedete destabilizaciju u našu zemlju.
Kada već pominjete ta imena, evo, ja imam jedno ime, pošto kažete da ne vladamo argumentima i činjenicama. Gospođa Bojana Borkorov na Institutu za onkologiju, u Vojvodini je dobila otkaz, samo iz razloga što se nije ili rukovala, ili slagala sa politikom tog doktora, odnosno predsednika vaše stranke.
To je još jedno ime. Vi iznesite barem dva imena, pa ćemo reći da smo dva – dva. Ovako je već dva – nula, gospodine Stefanoviću.
Ja vas molim da iznesete činjenice, a ne da zastrašujete javnost i građane Republike Srbije, jer ovo je Vlada i ovo je Vlada koja želi da donese boljitak svim građanima Republike Srbije, a videli smo vreme od 2008. godine šta znači ne boriti se, prema većoj zaštiti uzbunjivača, nego praviti strategiju kako da caruje korupcija u našoj zemlji.
Za razliku od vas, ova Vlada je usvojila i Akcioni plan za borbu protiv korupcije i Strategiju od 2013. do 2018. godine, takođe za borbu protiv korupcije, a vi ste samo usvajali strategije kako pospešiti, uvećati korupciju, kako što više novca staviti u vaše, odnosno svoje džepove. Protiv takve Srbije u tom vremenu se mi borimo i ubeđeni smo da ćemo uspeti. Hvala.