Zahvaljujem se predsedavajući.
Predloženim amandmanom se ispoljila jedna krajnje dobra namera, da u korpusu svega onoga što se čini predloženim zakonom, pre svega, jednoj intenciji da se zaštićeno dobro kao što je borba protiv korupcije, a nesumnjivo je da se radi o zaštićenom dobru, od izuzetno velikog značaja i sam tekst zakona poboljša u smislu njegove preciznosti, kako bi se izbegla eventualno neujednačenaa sudska praksa.
Naime, u članu 11. stoji kao element ovakve odredbe da se ne može pružiti zaštita uzbunjivaču koji traži protivpravnu korist. To je apsolutno opravdano i to apsolutno uvažava svaku vrstu bezrezervne podrške.
Međutim, kada pogledamo u praksi i kada se pojmovno posmatra pitanje, odnosno pojam protivpravne koristi, automatski možemo doći u situaciju, neujednačene prakse, jer se pod protivpravnom koristi podrazumeva tzv. novčana korist, a ona ne mora biti samo materijalna, može biti i nematerijalna.
Dakle, kako imovinska, tako i neimovinska. Osim toga, takođe predloženim amandmanom nije definisano za koga se traži protivpravna korist, da li za samog uzbunjivača ili eventualno i treće lice.
Stoga bi bilo dobro razmisliti da se upravo ovakav amandman i prihvati kako bi se precizirao sam tekst, jer se radi o mogućnosti pribavljanja, kako imovinske, tako i ne imovinske koristi, kako za sebe, tako i za drugoga.
Na ovaj način bi se izbegle sve nedoumice u samoj primeni teksta ovog člana i onako kako je uvažena koleginica Batić tražila određena pojašnjenja i određena preciziranja u samim normama, sistematizaciji ovog zakona, tako i poslanička grupa SPS smatra da bi se ovaj efekat mogao ovako postići.