Uvaženi predsedavajući, drago mi je što smo danas čuli argumente i, pre svega, ministra pravde zašto su ovakvi amandmani besmisleni.
Ovaj amandman svakako ne možemo podržati i danas se spinuje priča od opozicionih predstavnika, kako oni žele da daju više zaštite prema uzbunjivačima, a ovaj zakon je tačno definisao da su uzbunjivači u ovom trenutku najzaštićeniji u smislu običnih građana koji mogu prijaviti korupciju u javnim preduzećima.
Pošto smo ovde čuli niz i neosnovanih optužbi, da grad Beograd nije zadužen milijardu evra nego nešto manje, da, gospodin prethodni govornik je upravu ali on nije uračunao javna preduzeća koja su prezadužena. Zašto? Jer iz javnih preduzeća ispumpavao novac na osnovu javnih nabavki i nameštenih tendera, a uzbunjivači nisu imali hrabrost da to prijave jer su živeli u strahu, a danas poslanike suprotne stranke preko puta, opozicione stranke, želi zakon o zaštiti od straha ili ne znam ni ja čega.
Nema potrebe gospodine predsedavajući. Svaki građanin u Republici Srbiji nema čega da se plaši. Nema čega da se plaši, jer u svakom trenutku može prijaviti korupciju, jer okosnica politike SNS svakako jeste borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, baš protiv one korupcije koja je donela 400 hiljada nezaposlenih, baš protiv one korupcije koja je preko 500 javnih preduzeća odvela u bankrot, 160 preduzeća koja su u restrukturiranju i gotovo da ih niko neće, jer zbog ove korupcije koju su proizveli sve ono što je u ovoj zemlji vredelo, valjalo, je rasprodato u bescenje i neko je uzeo novac za to. Zato nema razloga da se bilo ko plaši u ovoj zamlji da tako nešto prijavi ako se ponovi.
Što se tiče ovog zakona, čuli smo i usvojili smo amandmane koji su smisleni. Međutim, ovi su potpuno besmisleni. Što se tiče zaštite uzbunjivača Srbija, država, zakonodavstvo, sudstvo koje nezavisno stoji iza onih koji žele da prijave nepravilnosti u svakom javnom preduzeću, a opet ponavljam, ja ću biti kao građanin Republike Srbije uzbunjivač, jer ne želim da se više nikada ponovi situacija kao što je to bilo 2008. godine do 2012. godine, kada ste se rukovodili samo ličnim interesima, a ne interesima građana Republike Srbije.

Zahvaljujem gospodine Jovičiću.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović, po amandmanu. Izvolite.

Hvala.
Znate, protiv ovakve formulacije koja je inače bila u samom predlogu zakona, su oni kojima savest baš nije čista. Morate da se naučite da smo svi mi ovde podložni apsolutno svakoj kritici u javnosti. I ako je neko od nas negde nešto ukrao, pa nema razloga da se to skriva i da se to da nekom većem broju lica nego čitava javnost ima to da zna. To morate da se naučite.
Ako niste ništa nikada ukrali i niste kršili ljudska prava ili već ne znam šta je sve definisano samim zakonom, pa nema čega da se plašite. Naučite se da svaki poslanik, svaki javni funkcioner, svaka javna ličnost, apsolutno o njoj može da se piše i da se govori šta god hoćete osim ako nekom ne vređate porodicu, to je nešto što nije dopušteno i to ne može da se prihvati. Sve ostalo, izvinite izabrali ste ovaj posao i dužni ste to da trpite. To je tako, svidelo se vama ili ne.
Znate, u periodu dok ste harali gradom Beogradom, ni jedno jedino slovo, nigde ni u jednom mediju nije moglo da se pojavi o vašoj gradskoj vlasti i onome što je radila. Tek su počeli da se pojavljuju prvi tekstovi kada ste vlast izgubili, a zašto? Pa zato što ste nekada išli direktnim ucenama, zato što je tadašnji gradonačelnik držao marketinšku agenciju od koje je zavisila egzistencija svih medija, jer od njih mu je zavisila reklama, tj. od njega, i naravno da onda niko nije smeo ništa da napiše, a bilo je uzbunjivača koji su čak i otkaze dobijali zato što su tako nešto želeli da iznesu, na primer o tome koliko zadužujete javna preduzeća u Beogradu, uzimate komercijalne kredite da isplatite plate ljudima. Zato ste danas grad doveli do toga da milijardu evra ima duga.
Vidite, dobro je da je došlo ovakvo vreme gde mi možemo da donesemo zakon o zaštiti uzbunjivača pa neko i za našu vlast ako slučajno se usudimo da negde nešto ukrademo, da kršimo ljudska prava, da ima pravo da uzbuni javnost i da bude zaštićen. Mi se toga ne plašimo, jer nam je savest čista za razliku od vas kojima je očigledno savest izuzetno, izuzetno uzrujana. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik dr Darko Laketić. Izvolite.

Dobar dan.

Poštovani predsedavajući, uvažene kolege narodni poslanici, pre svega, ja sam očekivao da od predlagača zaista čujem adekvatno obrazloženje za amandman koji je predložen. Nažalost čuo sam samo neargumentovane napade i klevete. Takva politika kleveta i napada je i kažnjena na poslednjim izborima.

Ja mogu zaista da poručim, da su zaista bukvalno shvatili onu izreku Vinstona Čerčila koji kaže da se uspeh postiže tako što idete od neuspeha do neuspeha ne gubeći entuzijazam, ali dobro to je već stvar predlagača.

Pre svega, povodom ovog amandmana na član 12. Zakona o zaštiti uzbunjivača, mogu reći da je Vlada predlaganjem rešenja i ovakve formulacije koja stoji u pomenutom članu 12. zakona, na bliži način definisala kako se to i na koji način može obavestiti javnost, pa je tu navedeno unutrašnje uzbunjivanje, spoljašnje uzbunjivanje i uzbunjivanje javnosti.

Međutim, samim zamenom termina javnost i formulacijom koja je predložena od strane predlagača amandmana, a to je, citiram – većem broju lica, kojima je informacija neposredno upućena, ono što je najbitnije jeste da se gubi suštinski smisao, odnosno suštinsko značenje ovog člana, jer je javnost termin koji je šireg značenja i ono što je najbitnije, željeni smisao, dakle, ovog člana o kome govorim.

Takođe smatram da je termin javnost opšte poznati termin koji ne mora biti definisan predlogom zakona. S toga predlažem da se ovaj amandman ne usvoji.

 

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Vučeta Tošković. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, odmah u startu da kažem da se ovaj amandman ne može prihvatiti iz više razloga. Kada bi se prihvatio amandman onda kompletna koncepcija ovog zakona o uzbunjivačima bi propala.
Mislim da ne bi trebalo da opozicija misli da sve što predloži da je to zakonom njihovim predviđeno i da je to sve dobro.
Mislim da je pogrešio Jovičić kada je rekao da je neki prethodnik trebao da bude uzbunjivač da bi rešenja bila dobra i da ne bi do tog došlo, da se upropasti ova država. Oni i da su doneli ovaj zakon 2003. godine, oni bi te uzbunjivače anulirali i oni bi radili ono što su radili. Dakle, ništa od njih ne bi bilo, bez obzira što bi doneli taj zakon. I ovako su upropastili državu samo zato što nisu hteli da imaju uzbunjivače.
Nemaju moralno pravo da oni nešto pričaju o ovom zakonu, imaju po poslovniku da govore, ali nemaju moralno pravo da govore o nečemu što su oni uništili toliko da se više ne može oporaviti ni za par godina. Dakle, ovaj amandman se ne može prihvatiti ni u kom slučaju.

Zahvaljujem.
Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Prelazimo na sledeći amandman.
Na naziv člana 13. i član 13. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici zajedno Borislav Stefanović, Gordana Čomić, mr Aleksandra Jerkov, Balša Božović i Dejan Nikolić i zajedno Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Balša Božović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, uvaženi gosti, naziv člana 13. i član 13 menjaju se i glase: „Način otkrivanja informacije“. Član 13. „Otkrivanje informacije sadrži podatke o kršenju propisa, kršenju ljudskih prava, vršenju javnog ovlašćenja protivno svrsi zbog koje je poverena, opasnost po život, javno zdravlje, bezbednost, životnu sredinu ili podatke o opasnosti od štete velikih razmera. Dokument koji sadrži informaciju uzbunjivač ne mora da potpiše, niti da dostavi druge podatke o sebi. Lice koje nije postupilo na način iz stava dva ovog člana uživa zaštitu kao uzbunjivač od momenta otkrivanja identiteta, ako su ispunjeni drugi uslovi propisani ovim zakonom. Poslodavac i ovlašćeni organ dužni su da postupaju i po anonimnim obaveštenjima u vezi sa informacijom u okviru svojih ovlašćenja, a u svakom slučaju tako što će proveriti iznete navode ako je informacija potkrepljena proverljivim podacima, odnosno dokazima“.
U samom obrazloženju, koji smo podneli uz ovaj amandman… Dakle, on se odnosi na sadržaj dopisa ili drugog obraćanja koji čini uzbunjivač kada otkriva informaciju.
Da bi se uzbunjivaču uopšte mogla pružiti zakonska zaštita od štetnih radnji neophodno je da postoji pouzdan način da se utvrdi da je neko lice izvršilo uzbunjivanje. Tako nešto naravno da nije moguće učiniti ukoliko ne stavi neko svoj lični potpis na određeni dopis. Lica koja ne ostave ovakve podatke o sebi, mogu biti izloženi štetnoj radnji jedino ako onaj ko sprovodi odmazdu sumnja ili istražuje ko je dostavio ili objavio informaciju. Takva lica bi uživala zaštitu kao uzbunjivači,ako budu izloženi štetnim radnjama. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 13. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Snežana Malović, Biljana Hasanović Korać, akademik Ninoslav Stojadinović i Branka Karavidić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Branka Karavidić. Izvolite.