Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Devetu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2014. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 141 narodni poslanik.
Podsećam vas da je članom 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine prilikom utvrđivanja dnevnog reda postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutan 141 narodni poslanik, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine, u smislu člana 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje, u skladu sa članom 287. Poslovnika? (Da)
Reč ima narodni poslanik Branka Karavidić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Usled ledene kiše koja je padala i jakog vetra, došlo je do havarije sva tri dalekovoda kojima se električnom energijom snabdeva opština Majdanpek. Tako je od 1. decembra u 17.00 časova bez električne energije ostalo više od 18.000 građana, znači do sada punih 65 sati. Ovome se ne vidi kraj.
Najdramatičnije je u samom gradu Majdanpeku, gde oko 5.000 ljudi živi u stambenim zgradama i soliterima, koji nemaju mogućnost alternativnog grejanja, priključeni su na daljinsko grejanje.
Osim što nema električne energije i grejanja, nema ni vode i komunikacije su neko vreme bile otežane. Nadležni iz EMS-a, generalni i izvršni direktor davali su u početku saopštenja kojima su opisivali teško stanje na terenu, teške uslove u kojima radnici EMS-a pokušavaju da otklone kvarove.
Prvo obećanje da će Majdanpek dobiti električnu energiju bilo je za 2. decembar u 15.00 časova. Kako do toga nije došlo, oglasio se i sam ministar za rudarstvo i energetiku, obećavši građanima da će struja stići u 22.00 časa.
Gospođo predsednice, ja vas molim da utišate poslanike vladajuće većine. Očigledno ih ne zanima ova tema.

Zanima ih, nego komentarišu vaše pitanje.
Molim poslanike, samo malo tiše.

Mislim da niko ne bi trebalo da komentariše pitanja poslanika. Molim vas da vodite računa i ovu sednicu vodite kako treba.

Neću prokomentarisati ovo.

Usledile su tvrdnje da električna energija samo što nije stigla, jer će EMS primeniti nestandardno tehničko rešenje i evo, četvrti dan, sve informacije koje stižu od nadležnih su u maniru – sad će, a kada, ne znamo.
Cela Srbija preživljava dramu zajedno sa građanima Majdanpeka i verovatno niko iz izjava koje su stizale od nadležnih ne može da zaključi kada će ta drama proći. Davali su neprecizne informacije, olako su davana obećanja i kako je vreme teklo, sve je manje bilo izvesno da ćemo zaista saznati kada će kvar biti otklonjen.
Ministar Antić, 3. decembra u 15.00 časova kaže – do sada smo imali četiri pokušaja da popravimo dalekovod, ali su sva četiri pokušaja propala. Za sada neće biti evakuacije, jer verujemo da će jedan od naših planova uskoro uroditi plodom.
Pitanje za ministra Antića – da li postoji prioritetan plan po kome se otklanja kvar na električnoj mreži ili se više planova realizuje istovremeno?
Drugo pitanje – da li su nadležni u EMS-u uradili sve što je bilo moguće u datim okolnostima?
Treće pitanje – da li se sa nekim odlukama kasnilo? Verujem da je radnicima EMS-a, pored građana Majdanpeka, najteže. Cenim njihov rad u izuzetno teškim okolnostima, rizikuju živote da otklone posledice havarije. Ali, treba razumeti i građane Majdanpeka, čije je strpljenje na izmaku, jer, evo, četvrti dan žive u nemogućim uslovima.
U Majdanpek stiže pomoć, recimo, agregati za bolnicu i hitnu službu doma zdravlja, hleb, voda, ćebad, konzervirana hrana, ali nema onoga najneophodnijeg, a to je grejanje na ovako niskim temperaturama. Situacija je vanredna. Svi to znamo, ali ne zna izgleda ministar unutrašnjih poslova, u čijoj nadležnosti je sektor za vanredne situacije. Trebalo je da sa svojim saradnicima proceni ozbiljnost situacije, okolnosti i sugeriše proglašenje vanredne situacije.
Pitanje za ministra Stefanovića – zašto nije proglašena vanredna situacija u opštini Majdanpek, koja je bez struje već četvrti dan?
Ministar Velimir Ilić je juče bio u Umki. Zar situacija u Majdanpeku nije dovoljno alarmantna da je obiđe ministar za vanredne situacije?
U septembru mesecu, pred održavanje vanrednih lokalnih izbora u Majdanpeku, utrkivali su se ministri i predsednik Vlade ko će pre i češće doći u našu opštinu, neki čak i helikopterom. Sada, osim ministra Antića, nema nikoga, čak ni onih koji bi po prirodi posla koji obavljaju trebalo da budu u Majdanpeku.
Pitanje za premijera – zašto nije zakazao hitnu sednicu Vlade na kojoj bi se razmatrala mogućnost rešenja agonije građana Majdanpeka, pošto je problem očigledno prevazišao ministra rudarstva i energetike ili možda misli da za hitnom sednicom Vlade nema potrebe?
Volonteri SNS, kojih je tokom predizborne kampanje bilo na stotine iz svih krajeva Srbije u Majdanpeku, više puta dnevno su obilazili građane Majdanpeka.
Pitam premijera – gde su volonteri SNS da svojim aktivnostima pomognu starim i nemoćnim građanima, da im odnesu bar hleb i mleko?
Pošto su ledena kiša, vetar i niske temperature izazvali ovolike probleme u Majdanpeku, a zima kalendarski još nije počela, pitam Vladu – da li spremno dočekuje ovu… (Isključen mikrofon.)

Ne radi mi mikrofon.
Mnogo ste prekoračili vreme.
Vi nemate obavezu da vodite računa o Poslovniku, nego samo ja da prekinem, onda vas prekidam, eto. Hvala.
(Branka Karavidić, s mesta: Ali, nisam završila.)
Reč ima narodni poslanik Šaip Kamberi.

Hvala.
U poslednje vreme u opštinama Bujanovac i Preševo, a verujem i u drugim sredinama, ovlašćena lica operatora sistema Elektrodistribucije Vranje, u cilju utvrđivanja činjenica da li potrošači električne energije koriste električnu energiju pod uslovom, na način i za namene utvrđene odobrenjem za priključenje, ugovorom o prodaji, zakonom i drugim propisima donetim na osnovu člana 151. Zakona o energetici, ulaze u privatne ustanove i kuće.
Da na početku odmah budem jasan, kako se mom pitanju ne bi dalo pogrešno tumačenje, sasvim je opravdano i da na osnovu odredbi Zakona o energetici radnici Elektrodistribucije Vranje imaju ovlašćenja za ovakve kontrole i sasvim je jasno da je na osnovu istog zakona kupac dužan da omogući ovlašćenim licima operatora sistema pristup mernim uređajima, instalacijama, kao i mestu priključenja, radi očitavanja, provere ispravnosti, otklanjanja kvarova, zamene, održavanja i kontrole ispravnosti mernih i drugih uređaja sa mernim ormanima, uređenje mernog mesta i obustave električne energije i niko to ne spori.
Međutim, pitanje je da li kontrolori imaju ovlašćenja da ulaze i u druge prostorije korisnika, i to van mernih mesta?
U praksi postoje brojni primeri da ovakvi ulasci u privatna domaćinstva ima u časovima posle radnog vremena, da postoje slučajevi da su ovakve kontrole izvršene i posle 20 časova, kao što postoje slučajevi da su ovakve kontrole izvršene i u prostorijama van mernih mesta.
Smatram da je u ovakvim slučajevima zakon dosta jasan i izričit kada dozvoljava pristup ovlašćenim licima operatora sistema ulaske. On to dozvoljava samo do mernih uređaja, ali ne i u druge prostorije.
Ovakvi neovlašćeni ulasci u tuđe prostorije, van mernih mesta, bez pismene odluke suda, stvaraju opasan presedan u kršenju ljudske privatnosti i čine povredu ustavnog i ljudskog prava – nepovredivost stana. Nepovredivost stana spada u domen fundamentalnih ljudskih prava i sloboda koje Ustav Republike Srbije garantuje članom 40, a Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i sloboda članom 8. kao pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života.
Ustav Republike Srbije izričito propisuje da je stan nepovrediv, a ulazak u tuđi stan, vršenje pretresa u njemu, izričito se zabranjuje bez pismene odluke suda i protivno volji njegovog držaoca.
Moje pitanje za Vladu Republike Srbije glasi – zašto se dešavaju ovakvi slučajevi, presedani opasnog kršenja fundamentalnog ustavnog i ljudskog prava na nepovredivost stana i da li će Vlada preduzeti mere da se sa ovakvom praksom prekine? Hvala.

Reč ima narodni poslanik Žika Gojković.

Poštovana gospođo predsednice, dame i gospodo poslanici, iskoristiću svoje vreme da postavim dva pitanja.
Prvo pitanje postavljam Ministarstvu poljoprivrede, a tiče se lokalne samouprave. Lokalna samouprava prvi put u poslednjih nekoliko decenija pokazuje spremnost da reši problem kafilerije, koji opterećuje veliki broj građana Sombora. Neprijatan miris koji se širi gradom i strah građana grada u kojem i sam živim od mogućih štetnih posledica do sada je bio tabu tema svake lokalne vlasti. Ove godine učestalost ove pojave je pojačana potrebom da se organski otpad uzrokovan poplavama početkom prošle godine uništi, ali svima nama koji živimo u Somboru stvara ozbiljnu zabrinutost po naše zdravlje i zdravlje naše dece.
Reakcijom građana, a uz podršku nove lokalne administracije, veterinarska inspekcija je utvrdila brojne nepravilnosti i predložila čak i suspenziju ove ustanove, što je na neki način presedan, jer je ovakvo stanje neodrživo već 30, a možda i više godina unazad. Pošto je ova ustanova pod ingerencijom Republike, a nalazi se na teritoriji grada, čiji sam predstavnik građana, obavezan sam da postavim pitanje – kada će ovaj višedecenijski problem biti rešen?
Zakonska regulativa, kao i u mnogim drugim slučajevima, je ovde jasna, ali je očigledno da se ne primenjuje. Koji su razlozi za tako nešto? Hoće li država, ako bude počela da plaća odštetu onim ljudima koji budu tužili državu zbog Veterinarske ustanove „Proteinka“, isplatiti možda i veću vrednost od onoga koliko bi bilo potrebno da se odvoji sredstava za sanaciju ili izmeštanje ove ustanove?
Ponavljam, ovo je jako važna tema za građane Sombora i mislim da je konačno došlo vreme da se njom pozabavimo, jer postoji šansa da dođe do ekološke katastrofe, jer kako imamo poslednje informacije, konfiskat ili prerađeni otpad je čak zatrpavan u zemlju, pa čak i izvan granica ove firme, tačnije u njivama i mislimo da je to izuzetno veliki problem, ne samo za građane Sombora, nego za sve one koji su taj otpad donosili ovde.
Moje drugo pitanje se odnosi na Ministarstvo finansija, a tiče se restitucije. U januaru treba da počne isplata akontacije obveznica, ali država nema novca. Realno, posle svega što je ova država prošla, bilo bi sjajno kada bi imala para za ovako nešto. Već je doneta odluka o prolongiranju iste. Zemlje ima dovoljno i svima više odgovara supstitucija zemlje, nego obveznice koje su se do sada delile, a koje nećemo moći da naplatimo.
Srpski pokret obnove i DHSS na čelu sa Vladanom Batićem je godinama unazad davala predlog zakona kako da se ovaj problem, jedna od najvećih nepravdi iz prošlosti, reši. Ovo, ne samo što je nepravda iz prošlosti koja opterećuje mnoge i što predstavlja komunističko nasleđe iz kojeg, ni dan danas, nismo izašli, već je nešto što i EU zahteva od nas. Stvarno postaje smešno da se iz godine u godinu, iz generacije u generaciju, iz Vlade u Vladu ovaj problem ne rešava.
Verujem da će premijer i Vlada smoći snage da ovaj problem reši, a za koji razumevanje nisu imale sve ostale vlade do sada.
Suštinski problem je supstitucija, tačnije izmena zakona u ovom malom delu, gde bi svi oni, koji traže nadoknadu, tražili ne finansijsko obeštećenje, već isključivo zamenu, da li u zemljištu, pogotovo u zemljištu, jer je 94% onoga što se potražuje poljoprivredno zemljište, šume i pašnjaci. Rešenje ovog zakona, po pitanju supstitucije, je nešto što bi svima koristilo, a pogotovo državi koja nema finansijskih sredstava da na ovakav način obešteti sve one kojima je imovina oduzeta, po nekoliko osnova, posle 1945. godine isključivo zato što su to imali i zato što su drugačije mislili.
Verujem da će ova Vlada, ako ništa drugo, bar imati razumevanja da uradi jednu analizu koja će pokazati istinitost svega onoga što govorimo, i SPO, i DHSS, ali i sva udruženja koja se bore za povraćaj imovine i nadam se konačnom razrešenju ove agonije koja traje već 70, 80 godina. Hvala.