Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući gospodine Bečiću, poštovana gospođo Mihajlović i poštovani gosti iz Ministarstva, dve stvari su sada ovde, ja mislim, za mene ovde veoma važne.
Najpre, gospođi Mihajlović, pazite, gospođa Mihajlović kaže – ako nisam nešto uradila dobro, neka me predsednik Vlade kazni. Gospođo Mihajlović, moram da vam kažem. Vlada Srbije kao izvršna vlast u našem ustavnom sistemu je za svoj rad odgovorna Skupštini Srbije. Nisam ja uopšte, pravo da vam kažem, zainteresovan za vaš odnos sa gospodinom Vučićem kao predsednikom Vlade, mene interesuje rad Vlade. Ako predsednik Vlade u ekspozeu nešto kaže, to ne bude realizovano, a ministar ili ministarka u Vladi kaže – radili smo mnogo, a imamo primer da nije, onda je to za mene znak da ova Vlada i predsednik Vlade, gospođo Mihajlović, ne radi dobro. Onda Skupština Srbije treba da kazni i Vladu i predsednika Vlade, a kakav je vaš odnos sa gospodinom Vučićem, mene uopšte ne interesuje to.
Moramo institucionalno da posmatramo stvari gospodo. Mi smo ovde, kao Skupština, kao narodni poslanici zaduženi da nadziremo i kontrolišemo rad Vlade. Princip etike i odgovornosti koji je gospodinu Babiću dobro poznat ovde, više puta sam ga pominjao, nalaže da stalno merimo rezultate.
Nije važna ta štoperica u ruci, ali je važno da kada predsednik Vlade nešto kaže i kada prođe neko vreme, da smo mi kao narodni poslanici, iz bilo koje stranke da dolazimo, sposobni da merimo rezultate rada tog predsednika Vlade i ministara u toj vladi. Ovo je, ja mislim, prilika, povodom ovog predloga zakona da izmerimo rad Vlade i da kažemo da Vlada nije radila dobro, poštovana gospođo Mihajlović.