Reč ima potpredsednik Vlade prof. dr Zorana Mihajlović.

Samo dve stvari, koje sam posebno izdvojila, mada je bilo mnogo korisnih predloga. Vezano za naknadu koju ste pominjali, odnosno doprinos, koji će sada biti doprinos, plaća se samo na korisne površine.
Spomenuli ste garaže. Ona garaža koja je na zemlji se plaća, ali svakako mnogo manje, mnogo niže, budući da je razlika od stambenog prostora do garaže. Ono što je podzemna garaža, samim zakonom je predviđeno da se ne plaća. Pitanje svojine i naknade biće regulisano posebnim propisom.
Oko sanacije klizišta, u potpunosti ste u pravu i treba da bude i biće u zakonu.

Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SNS, narodna poslanica Katarina Rakić.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog izmena i dopuna Zakona o planiranju i izgradnji, koji se nalazi pred nama, svakako predstavlja jedan od velikih koraka napred na putu ka reformi koje su pokrenute u Srbiji.
Zakon o planiranju i izgradnji, koji je i danas na snazi, nažalost, je na snagu stupio 2003. godine i sa sobom je doneo, pre svega, izuzetno komplikovanu proceduru, zatim ogromnu cenu koju su građani morali da plaćaju, kako bi legalizovali, odnosno plaćali građevinsku dozvolu za svoje objekte i, što je najgore, uveli su korupciju na velika vrata u ovoj oblasti, u oblasti urbanizma.
Moram da dodam da je i meni žao što danas idu izmene i dopune ovog zakona. Iskreno, više bih volela da ide jedan potpuno novi zakon, pa makar se on samo drugačije zvao. Prosto, iz razloga da bi zaboravili da je Srbija imala jedan takav period, da smo imali zakonsku regulativu u jednoj oblasti, a da se zakon u toj oblasti apsolutno nije poštovao.
U prilog ovog što govorim jeste toliki broj nelegalnih objekata u Srbiji, a ono što ću naglasiti jeste da je od milion i po nelegalnih objekata u Srbiji, 700 hiljada tih objekata izgrađeno od 2003. godine, pa na ovamo.
Takođe, ono što je jako loše i dalje, u nažalost važećem Zakonu o planiranju izgradnji, jeste da su sve izmene koje je on pretrpeo, a bilo ih je dosta, bile su izmene koje nisu predstavljale sistemsko rešenje, nego su samo prevazilazile trenutne probleme. To smatram da je jako pogrešno i Predlog izmene i dopune Zakona o planiranju izgradnji predstavlja upravo to, današnji predlog koji je pred nama predstavlja sistemski predlog za rešavanje jednog ovakvog ozbiljnog problema kao što je rešavanje problema planiranje i izgradnje u Srbiji.
Srbija se danas nalazi na jednom od najnepovoljnijih mesta, odnosno strani investitori u širokom luku zaobilaze Srbiju, a to zaista nije ni čudo, jer po listi Svetske banke Srbija se ove godine našla kao što smo već čuli na 186 poziciji, a to je pozicija po efikasnosti izdavanja građevinske dozvole. Naravno da Srbiju mnogi strani investitori zaobilaze kada im je bilo potrebno 264 dana da bi dobili jednu jedinu građevinsku dozvolu i to za magacin i to u onom najboljem slučaju kada im imovina na zemljištu rešena i kada je postojao planski dokument za tu njihovu parcelu.
Prosto postojalo je da kažem – 18 krugova, 18 krugova raznih procedura za dobijanje raznih saglasnosti, raznih dozvola, a neretko su ljudi bili u prilici da na jedan šalter nekada stanu i tri puta, da predaju zahtev, da dobiju dozvolu, da dobiju priključak. Često se dešavalo i to da dok jednu da dok poslednju saglasnost u nizu dobiju. Često im se dešavalo da im ona prva istekne, pa su ponovo u krug morali da vade određene saglasnosti. Znači, svaki građanin u Srbiji koji je želeo da izgradi objekat, pre svega moraju psihički da se pripremi na jednu dugotrajnu i mukotrpnu proceduru, da se pripremi da naredni skoro godinu dana mora da ostavi svoju obavezu od posla i da provede svoje vreme čekajući ispred raznih raznih šaltera.
Takođe, ono što je bilo, nažalost mogu sada da kažem i uobičajna procedura, da recimo kada stanete ispred nekog šaltera, pa se promeni službenik na tom šalteru, promeni se i procedura, pa pomenuću onu poznatu, da vam je uvek nedostajao, da vam je uvek nedostajao po jedan papir, a da ne pominjem i gore slučajeve kada su vam celi predmeti bili izgubljeni.
Ono što je takođe bila izuzetno loša praksa, a šta je bilo prosto javna tajna u našem urbanizmima i lokalnim samoupravama jeste da se dešavalo da ljudi koji su radili u urbanizmu, ljudi koji su radili u inspekcijama, ljudi koji su trebali da sprovode taj zakon svojim prijateljima i svojim rođacima, kada su oni nailazili na neke probleme da bi legalizovali, da bi dobijali dozvolu za svoj objekat oni su im savetovali - ma zidajte i slobodno niko te neće dirati i onako ćeš posle svoj objekat legalizovati. Videćeš da oni stalno pomeraju rokove da na takav način svakako lakše možeš da rešiš svoj predmet.
Nažalost, tako se radilo i nažalost upravo zbog toga u Srbiji se našlo pre svega toliki broj nelegalnih objekta i nažalost upravo je takva situacija i dovela Srbiju na 186 poziciju na listi Svetske banke po efikasnosti izdavanja građevinske dozvole. Kao što smo čuli jedini gori od nas su Sirija, Libija i ja mislim još jedna afrička država i one su u nekoj vrsti građanskog rata.
Što se tiče Predloga izmene i dopuna Zakona o planiranju i izgradnji koje se danas nalazi pred nama, naravno da je svakako najbitnija izmena objedinjena procedura, što znači, u stvari jedan šalter. Usvajanjem ovog zakona građani će sve svoje zahteve predavati na jednom šalteru, na tom istom šalteru oni će dobijati svoje dozvole i svoje priključke, znači, neće morati da obilaze više od sada putuje predmet od šaltera do šaltera ne ide građanin od šaltera do šaltera.
Ono što takođe predstavlja jako bitnu novinu jeste da će se svi podnesci predavati u elektronskom punktu, znači, postojaće elektronska baza podataka. Između svih nosioca pravnih ovlašćenja kao i Centralni registar na republičkom nivou koji će naravno voditi APR. To je jako bitno, jer takav način je izuzetno transparentan. Svi u tom lancu će moći da vide šta je sadržaj određenog predmeta, gde je predmet zastao i ko eventualno nije izdao neku saglasnost, a imao je rok da tu saglasnost izda.
Ono što je takođe bitna novina jeste da svi ti koji vrše ovlašćenja imaju rokove da postupaju po njima i imaju pravo da pokrenu upravni spor nadležan koji vodi rukovodilac objedinjene rasprave, ima obavezu da pokrene upravni spor protiv onoga ko nije tražio saglasnost izdao u roku. Ukoliko on to ne uradi, rukovodilac na republičkom nivou će pokrenuti postupak protiv njega, što svakako uozbiljuje ovaj postupak.
Ukratko ću pokušati da objasnim koje su sve to novine, odnosno koji su to koraci koje su propisane ovim novim predlozima novog Zakona o planiranju i izgradnji. Pre svega, moram da kažem da ovaj zakon se ne tiče same imovine na zemljištu i da je ono što je osnovno i kada se krene u izdavanje svih dozvola, znači svaki vlasnik, odnosno investitor mora biti vlasnik ili korisnik određene parcele na kojoj želi nešto da radi. To je preduslov za dobijanje bilo kakvih dozvola.
Prvi korak koji se ovim zakonom definiše jesu lokacijski uslovi. Da bi investitor dobio lokacijske uslove on na onom šalteru koji sam malo pre pomenula prilaže zakon i idejno rešenje. To su dva jedina papira koja su potrebna da on preda, sve ostalo nosilac javnih ovlašćenja pribavlja između sebe, između drugih nadležnih organa. Rok za dobijanje ovih lokacijskih uslova jeste 25 dana. Inače, lokacijski uslovi predstavljaju, mogu slobodno da kažem, ličnu kartu same parcele ili parcela na kojima investitor želi da gradi. U lokacijskim uslovima sadržan je plan na koji način projektant treba izvršiti tehničku dokumentaciju kao i samo priključenje na infrastrukturne objekte i samo spratnost, odnosno gabarite objekta.
Sledeći korak kada dobije lokacijske uslove investitor odlazi, odnosno daje projektantu da mu izradi projekat. Sledeći korak upravo jeste dobijanje građevinske dozvole. Pošto je prema uslovima koje je dobio izradio projekta investitor predaje zahtev za izdavanje građevinske dozvole. Tom prilikom predaje izvod iz projekta i projekta za građevinsku dozvolu i tom prilikom plaća administrativnu taksu. Ovom prilikom investitor prilaže dokaz o dogovoru za plaćanje doprinosa za građevinsko zemljište, međutim on u ovom trenutku nije dužan da ovu obavezu i plati. Nosilac javnih ovlašćenja dužan je u roku od pet dana izda građevinsku dozvolu investitoru. Nakon toga investitor ima rok o osam dana pre početka građevinskih radova da svoje radove i prijavi. Ovom prilikom pored same prijave on prilaže projekta za izvođenje građevinskih radova i ovog puta je dužan da donese potvrdu da je regulisao plaćanje doprinosa za građevinsko zemljište.
Poslednji korak u ovom nizu jeste dobijanje upotrebne dozvole. Kada je objekta gotov investitor je dužan da svom objektu obezbedi i tehnički pregled i to uz pomoć komisije ili nekog drugog privrednog subjekta koje on izabere. Kada je tehnički pregled gotov investitor predaje zahteve za izdavanje upotrebne dozvole. Uz taj zahtev prilaže projekta izvedenog stanja kao i elaborate o geodetskim radovima i svim onim podzemnim instalacijama koji se nalaze na objektu. Nadležan organ je dužan da u roku od pet dana izda upotrebnu dozvolu, da tu istu upotrebnu dozvolu izda investitoru, građevinskoj inspekciji i da po službenoj dužnosti dostavi katastru nepokretnosti koji ponovo po službenoj dužnosti ima rok od 30 dana da taj objekat i uknjiži.
Sledeća stvar koja je pored ove komplikovane procedure koju sada ovim zakonskim predlogom skraćujemo sledeća stvar koja se menja a koja je ranije bila izuzetno komplikovana i loša po građane Srbije jeste plaćanje naknade za građevinsko zemljište koje se ovoga puta zove doprinos za plaćanje građevinskog zemljišta.
Što se tiče samog postupka koji je raniji zakon propisivao, jeste da je davao pravo lokalnim samoupravama, da sami odrede cenu tog građevinskog zemljišta.
Često smo imali priliku da je ta cena išla i do 300-400 evra i to po metru kvadratnom izgrađenog objekta, što ćete se složiti, bilo jako puno, a s druge strane je bilo mnogo nesrazmernosti između opštine do opštine u Srbiji oko same cene plaćanja tih dozvola.
Takođe bilo je mnogo nesrazmernosti između plaćanja cene za komercijalne i između plaćanje cene za stambene objekte.
Iako je ovo svakako prihod lokalnih samouprava, imali smo situaciju da, iako su Srbiju strani investitori poslednjih godina svakako zaobilazili, imali smo priliku da zbog velikog broja nelegalnih objekata takođe nije bilo priliva u lokalne budžete jer nije bilo gradnje, tako da nije bilo ni priliva iz ovih sredstava.
Možemo uzeti primer da se prethodnih godina legalizovalo, odnosno da se izdalo dozvola samo za 10% od objekata na današnji dan iznosi milion i po, znači da se legalizovalo samo 150.000 koliko nije legalizovano za 10 godina ukupno objekata, da je izdato samo 10% građevinskih dozvola.
Možete da zamislite koliki bi to prihod bio za lokalne samouprave, šta bi sve lokalne samouprave mogle da urade od tog prihoda.
Ono što donosi novi zakon, jeste da ograničava naknadu za uređenje, odnosno dopunu za uređenje građevinskog zemljišta, a da ta naknada ne može biti veća od proseka jedan prema šest i da ona, u stvari, predstavlja 10 do 15% prosečne cene kvadrata novoizgrađenih objekata.
Ono što sam takođe htela da pomenem jeste pitanje konverzije i drago mi je što je ono ostavljeno ovoga puta sa strane, jer to nije oblast koja se može rešiti na brzinu i preko noći.
Svakako se moraju ispitati svi efekti i sve analize ovog procesa pa se slažem sa tim da je potrebno donošenje jednog novog propisa koji će regulisati ovu oblast, ali ono rešenje koje ovaj zakon donosi, a to je da svaki korisnik na zemljištu može biti vlasnik objekta, odnosno može graditi, smatram da je dobro što je ponuđeno.
Takođe, ono što je dobro što donosi ovaj zakon, a što je ranije bio problem jeste nedostatak pravnih akata u Srbiji, praktično ranije, ukoliko niste imali određen urbanistički projekat za određenu parcelu, vi niste mogli na toj parceli da gradite. Praktično ste imali situaciju, kao da vam je vaša zemlja bila nacionalizovana.
Ovim predlogom se sada to menja i donosi se takva mera da prosto urbanistički planovi trebaju da usmeravaju a ne da usporavaju gradnju.
Ono što je takođe bitno da kažem, jeste da će se svi podzakonski akti doneti do 15. februara.
Naravno da je većina spremna već sada da se donese kada bude počela primena i ovog zakona.
Takođe, svi sektorski zakoni su dužni da se donesu, odnosno dobili smo obećanje da će svi sektorski zakoni biti doneti u prvom kvartalu naredne godine.
Još jednom želim da ponovim da mi je žao zaista što ovo sada nije jedan novi zakon, ali samo iz razloga što želimo da zaboravimo da je ovaj stari ikada postojao.
Hvala.

Zahvaljujem, gospođi Rakić.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 80. stavu 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi posle 18,00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese zakone i druge akte iz dnevnog reda ove sednice.
Poštovan i narodni poslanici, u skladu sa članom 87. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, sada određujem redovnu pauzu u trajanju od jednog časa i sa radom nastavljamo u 15,15 časova.
Zahvaljujem.
(Posle pauze.)

Dame i gospodo narodni poslanici, ministarka malo kasni.
Da li ima neko od prijavljenih ko želi da govori iako ministarka nije prisutna? (Ne.)
Onda ćemo sačekati, za par minuta će doći.
Gospodine Bauere, pošto ste vi prvi na spisku govornika, da li hoćete da diskutujete iako je ministarka odsutna?
(Ivan Bauer, s mesta: Ne, sačekaću ministarku.)
Dobro, sačekaćemo onda.
Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Reč ima narodni poslanik Ivan Bauer. Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko, cenjene koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, moja koleginica iz poslaničke grupe Socijaldemokratske partije Srbije, Branka Bošnjak je već govorila o ovom zakonu iz ugla struke, pa ću ja pokušati da dam jedan osvrt koji će biti kroz malo drugačiju vizuru.
Kada govorimo o ovom zakonu, odnosno o Zakonu o planiranju i izgradnji, možemo da govorimo o efektima koji se mogu postići, odnosno o onim efektima koje očekujemo da ćemo postići njegovom primenom, ali isto tako možemo da govorimo i o propuštenim efektima zbog njegovog nedonošenja ili zbog njegovog neblagovremenog donošenja.
Prvi zaključak koji nam se nameće kada posmatramo aktuelnu situaciju, koja je u suštini karakterisana nedostatkom adekvatne zakonske regulative, jeste da je naša građevinska industrija unazađena, ali rekao bih i da su unazađene još neke grane koje su, da tako kažem, naslonjene na građevinsku industriju, kao npr. industrija građevinskog materijala. Gubitak koji je time stvoren privredi Srbije, građanima Srbije i bruto domaćem proizvodu Srbije je gotovo nemoguće izmeriti, ali zato postoji niz nekih parametara na osnovu kojih možemo da vidimo kakva je to šteta koju trpi na prvom mestu građevinska industrija, neka direktna šteta. Opet ona indirektna šteta, koja se recimo ogleda u tome što je smanjen priliv investicija, je nešto što je prilično teško izmeriti.
Tako, recimo, imamo rezultate jednog novijeg istraživanja, koje je rađeno na prilično velikom uzorku firmi iz građevinske industrije, koje je pokazalo da je u periodu od 2012. do 2014. godine, dakle u prethodne tri godine, odnosno gotovo tri godine smo imali gubitak u građevinskoj industriji, zbog poslova koji nisu uopšte urađeni ili zbog nekih poslova koji su nedovršeni, od tri milijarde evra i da smo izgubili 65.000 radnih mesta zbog tih propuštenih i nedovršenih poslova.
Ako postoje izvesne sumnje u ovu cifru od tri milijarde evra među stručnom javnošću, koje mogu da razumem, jer ta suma je nekom vrstom interpelacije dobijena od onih rezultata koji su dobijeni na osnovu istraživanja oko ove sume da je izgubljeno 65.000 radnih mesta, sa tim se slažu zaista i nezavisni stručnjaci koji apsolutno nikakve veze nisu imali sa ovim istraživanjem, a mislim da je svakome jasno šta znači za Srbiju u ovom trenutku 65.000 radnih mesta.
Drugi zabrinjavajući podatak je da je vrednost izvedenih građevinskih radova srpske građevinske operative u trećem kvartalu 2014. godine u odnosu na isti period 2013. godine bio manji za 20,7%. Isto tako, mislim da je podatak nad kojim treba da se zamislimo, a koji pokazuje u stvari u kakvom je stanju građevinska industrija u Srbiji danas, podatak da je doprinos građevinske industrije BDP-u samo 4,2%, a da je recimo u zemljama OECD taj procenat negde oko 6,1%. Što je još gore, građevinska industrija Srbije ima potencijal da dostigne nivo od 7% ukoliko budemo, a verujem da ćemo dosledno primenjivati ovaj zakon. Već negde u 2017. godini možemo drastično da povećamo doprinos građevinske industrije BDP-u. Ne treba da zaboravimo da je do pre dvadesetak godina građevinska industrija bila ponos srpske privrede i bila izvor velikog deviznog priliva za našu zemlju.
Za direktnu posledicu ovako neadekvatnog odnosa prema građevinskoj industriji imamo nešto što ste i vi, gospođo ministarka, pomenuli, kao i neke kolege i koleginice, a ja bih rekao, nećete mi zameriti na izboru reči, katastrofalan plasman u izveštaju „doing business“ za 2015. godinu koji radi Svetska banka. Naime, mi smo plasirani na 186 mesto od 189 zemalja. Na prvom mestu zbog toga što je vreme potrebno za dobijanje građevinskih dozvola, kako se tamo kaže, 264 dana u Srbiji, odnosno potrebno je 16 procedura da se prođe da bi se dobila građevinska dozvola.
Čini mi se još i važnije nešto što nisam čuo da je neko ovde pomenuo ili možda jeste, ali nije se osvrnuo u toj meri na to, a to je doprinos troškova izdavanja građevinske dozvole vrednosti skladišta. Da bi razumeli gledaoci, skladište je nešto što Svetska banka u ovom svom izveštaju koristi kao neku vrstu etalona, odnosno merne jedinice na osnovu koje vrši uporednu analizu. Dakle, 25,7% je doprinos troškova građevinske dozvole izgradnji jednog skladišta.
Da vam kažem, ja sam izvršio jedan pregled te liste za većinu uporedivih zemalja sa Srbijom i nigde nisam video ni približno sličan podatak. Dakle, u većini uporedivih zemalja je taj procenat ispod 1%, eventualno nekoliko procenata, a nigde dvocifreno, naročito ne 25,7%. Uostalom, postoje zvanični podaci koji kažu da je u EU trošak izdavanja građevinske dozvolite pet puta manji kod nas, a da u zemljama OECD ta razlika ide čak i do 20 puta.
Što se tiče zemalja regiona ili zemalja bivše Jugoslavije, moram da vam kažem da su nam na ovoj listi, kada je reč o izdavanju građevinskih dozvola, pričam samo o tom delu doing business liste, najbliži Hrvatska koja je na 188 mestu i Crna Gora na 138 mestu, ali uz jednu opasku. Oni su pre nas krenuli da rade ove ozbiljne reforme, odnosno u Hrvatskoj je već od 1. januara 2014. godine na snazi novi Zakon o planiranju i izgradnji. Dakle, oni mogu da se nadaju već koliko sledeće godine da budu daleko iznad nas kada je u pitanju lista doing business.
Neću uopšte da pominjem druge zemlje regiona koje su daleko ispred nas, na 103 mestu Mađarska, Bugarska na 101, Slovenija 90, Makedonija 89, Grčka na 88, itd. Svi imaju mnogo bolje rezultate od nas, čak i zemlje regiona. Čini mi se da je, bar za mene, bio najviše poražavajući podatak da oni mere, praktično, na osnovu jedne skale od nula do 100, kakav je rezultat u različitim oblastima. Onda imaju neki zbirni rezultat.
Kada je u pitanju izdavanje građevinskih dozvola, naš rezultat je na toj skali od nula do 129. Rezultat Hrvatske, koja je samo osam mesta iznad nas je 45. Dakle, čak i za 60% da popravimo naš rezultat, možemo da se popnemo samo za osam mesta. To pokazuje koliko je naš rezultat strašno loš i koliko moramo ozbiljno da radimo na reformama i na njihovom sprovođenju.
Što se tiče efekata izmena i dopuna ovog zakona koji se nalazi pred nama, o njima je bilo dosta reči, pa neću sada da ponavljam ono što su govorile kolege, više ću se fokusirati na ono što sam u prethodnoj diskusiji pomenuo. Samo izmenama i dopunama zakona, vezano za ove probleme koje imamo kada je u pitanju lista „Duing biznis“ Svetske banke, prvo smanjujemo, ono što smo rekli, broj šaltera na jedan, odnosno broj procedura sa 16 na jedan.
Druga stvar, prema izveštajima i procenama nezavisnih eksperata, nevladinih eksperata, broj dana potrebnih za dobijanje građevinske dozvole, oni to malo posmatraju šire, pa to podrazumeva i dobijanje građevinske dozvole i dobijanje i uknjižbu, prava, to će smanjiti na 54 dana. Zato je to malo više nego ono što ste vi pominjali. Ali, sa 264 na 54, to je 210 dana manje, ili, ako hoćete, 80% manje.
Naravno, smanjiće se i ovaj trošak izdavanja građevinske dozvole, jer ćemo ukinuti parafiskalni namet koji je u ovom trenutku na snazi, a uvešćemo jedan doprinos čiji će iznos biti kontrolisan. Neće moći da ga određuje lokalna samouprava u proizvoljnom iznosu kako oni hoće, niti će moći da sa njim raspolažu na način kako hoće, a to će reći da nekoga favorizuju tako što mu odobre da ne plaća taj namet, a nekom drugom tu uslugu ne učine. Dakle, urediće se na jedan prilično dobar način ova oblast.
Naravno, kad god donosimo neka zakonska rešenja koja zahtevaju od naše javne uprave da ona radi brže i efikasnije, što je normalno uvek i za svaku pohvalu, tu se pojavljuje opasnost da u jednom delu primene zakona se suočimo sa onom našom narodnom – što je brzo, to je i kuso. Zbog toga mislim da je jako važno, ali, vi ste rekli da je već usvojeno osam podzakonskih akata i da će do 15. februara biti 2015. godine usvojeni apsolutno svi podzakonski akti i da se radi i na ovim drugim pratećim aktivnostima koje treba da budu urađene. Dakle, imamo vremena do 1. marta, od kada taj deo zakona stupa na snagu da se u potpunosti pripremimo.
Mislim da je to vrlo važno, jer kada se radi ovako brzo, a mora da se radi tako brzo da bismo bili konkurentni čak i u regionu, da ne govorim ozbiljnije, među zemljama razvijenijim u Evropi, vrlo je važno da ta nemogućnost potpune kontrole, zbog kratkog procesa, da to nadomestimo jednim kvalitetnim podzakonskim aktima i kvalitetnim praćenjem čitavog procesa.
Samo da pogledam koliko još imam vremena, da bih znao, da se ne rasplinjujem previše.
Mislim da je to strašno važno upravo zbog toga da nam se ne bi recimo ponavljali slučajevi. Ovaj koji je, čini mi se prilično aktuelan u ovom trenutku, a to je problem sa kojim se suočava Grad Beograd, a koji je posledica upravo lošeg zakonskog rešenja iz 2009. godine. Grad Beograd ima problem da ne može od investitora da naplati određene troškove koji su u vrednosti 40% gradskog budžeta, godišnjeg. To je nešto što je nedopustivo i to je nešto što moramo sprečiti da se događa u budućnosti, inače ćemo u potpunosti urušiti naše lokalne samouprave.
U javnosti se moglo čuti i da je možda bilo bolje da se radi potpuno novo zakonsko rešenje, a ne da se ide na izmene i dopune zakona, da bi se dobio kvalitetniji zakon i da bi materija bila konzistentnija. Čini mi se da, s obzirom na objektivne okolnosti, a to je da smo prvo previše dugo čekali da donesemo jedan ozbiljan zakon u ovoj materiji, mi smo ga imali, ali, nažalost, nije se pokazao kao dobar.
Druga stvar, da imamo ozbiljan pritisak investitora, ili ako hoćete, još gore, imamo odlazak investitora zbog toga što je zakon loš i u krajnjem slučaju vrlo teška ekonomska situacija. Mislim da su to sasvim dovoljni i opravdani parametri da se ovaj zakon u ovom trenutku donosi kao izmene i dopune zakona. Za slučaj da ministarstvo odluči u nekoj budućnosti da donese potpuno novi zakon, sasvim sam siguran da će imati vrlo veliku podršku u Narodnoj skupštini za tako nešto.
Uostalom mi ćemo naredne godine, već početkom godine imati jedna novi set zakona ili izmene i dopune zakona iz ove oblasti. Imamo uvođenje elektronske građevinske dozvole. Dakle, uvodimo red u potpunosti u oblast građevinarstva i na izvestan način dajemo građevinskom sektoru vetar u leđa ili ako hoćete dajemo im krila.
Dakle, u suštini ovo što danas radimo je početak jednog procesa koji će doduše trajati nekoliko meseci, ali i istovremeno i procesa na koji smo čekali priličan broj godina. Iz svega ovoga što sam rekao, jasno je da će poslanička grupa SDPS podržati Predlog izmene i dopuna Zakona o planiranju i izgradnji u danu za glasanje. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Ovaj zakon neće dobiti podršku poslanika Nove stranke, a zvukovi divnih stvorenja iz džungle mogu da prate moj govor slobodno.
Zašto neće dobiti? Zato što je to izmena jednog lošeg zakona. Potpuno se slažem da je zakon iz 2009. godine bio na ivici katastrofalnog i tu nema nikakve sumnje. Ali, promena tog zakona sa 50% izmenjenih članova neće od te blizu katastrofe napraviti ništa mnogo bolji. Bilo je dovoljno vremena i za novu vlast, dve i po godine skoro tri, da donese jedan novi zakon. To nije bilo tako teško zato što je u bližoj srpskoj istoriji postojao jedan odličan zakon koji je donet 2003. godine, isto se zvao kao ovaj i to je verovatno navelo koleginicu iz SNS da pogreši u oceni da je loš zakon donet 2003. godine. Mi sada imamo izmene zakona iz 2009. godine. Tako da je to verovatno bio lapsus, slažem se.
Taj zakon je nažalost imao vrlo kratak period primene zato što je ubrzo došla neka nova vlast koja ga je primenjivala na najgori mogući način, odnosno primenjivala ga je pogrešno. Taj zakon je promenjen relativno brzo, a pre toga nije primenjivan pre svega što je bio moderan, zato što je uvažavao sve specifičnosti Srbije u tom trenutku. Verovatno poseban razlog za to je što je imao kaznene odredbe koje su bile vrlo ozbiljne. Taj zakon je predviđao, taj iz 2003. godine kaznu do godinu dana zatvora bez alternative u novčanoj kazni za ono ko započne gradnju bez dozvole. To je bila jedna posebna odredba koja nije uobičajna ali je to trebalo da uvede red u planiranje i izgradnju u Srbiji. To se nije desilo, šta više čak su neki mediji koji su bili zaduženi za gradnju nekoliko meseci posle preuzimanja vlasti počeli da rade tako što su kršili taj zakon, ali da se ne vraćam u to.
Prema tome, zakon je loš i mi ćemo pokušati da ga popravimo sa 17, 18 amandmana, ali preporučujem ako su iskrene namere i ministarstva i Vlade da spreme novi zakon jer ovaj definitivno neće biti dobar. Videćete i po našim amandmanima da ste napravili puno propusta, neki su tehničke prirode, neki suštinske. Bilo je teško i pisati amandmane zbog komplikovanosti celog tog procesa.
Šta je ono što su osnovne zamerke? Prvo, previše regulacije i centralizacije u odlučivanju u ovoj oblasti. Ponovo se vraća, odnosno afirmiše, odnosno nije promenjen deo koji se tiče prostornog plana Srbije, što je jedno konzervativno, zastarelo gledanje na ovu oblast. Zamena za to u zakonu iz 2003. godine je bila strategija prostornog razvoja Srbije, što je jedan mnogo širi i savremeniji dokument koji daje više slobode i investitorima i lokalnoj samoupravi i tim regionalnim centrima naravno uz poštovanje zakona, bez mogućnosti da se uđe u bilo šta što je protivzakonito. Imamo previše regulative i dan danas, tako da mislim da to da za 28 dana se dobije dozvola će biti isto tako realno kao što je po prethdonom zakonu to bio 31 dan.
Ogromna je procedura, i dalje ima puno papira. To što će sad umesto investitora neko iz opštine da trči po svim tim šalterima, nisam siguran da će poboljšati značajno taj period vremena.
Imamo i recimo u članu 17. kojim vi predlažete legalizaciju „Beograda na vodi“, tog projekta koji je započet mimo zakona, odnosno protivno zakonu. Tu se uvodi ponovo da projekti od značaja za Republiku koji definiše Vlada, što je potpuno pogrešna stvar, ne može jedan komercijalni trgovački centar sa kockarnicama, sa molovima, sa ne znam čime, da bude projekat od nacionalnog interesa. To je arbitriranje koje neće da nas odvede daleko.
Prema tome, mislim da je jako važno da ova ili neka sledeća vlada, za koju se nadam da će uskoro da bude formirana, da spremi jedan ozbiljan zakon, a odličan primer za to je Zakon iz 2003. godine i abditovanje tog zakona bi bilo sasvim dovoljno da u Srbiji stvorimo vrlo dobre uslove za stanogradnju.
Naravno, ni najbolji zakon neće sam po sebi da pokrene investicije i tu postoje mnogi drugi problemi, ali to nije tema današnje sednice.

Gospođa Mihajlović, izvolite.