Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, prvo da poslanici koji su došli na vreme prime izvinjenje od mene, iako sam i ja došla na vreme i dužna sam da se vama izvinim. Ne znam šta se desilo i zašto neki poslanici nisu došli u 10.00 časova.
Nastavljamo rad Desete sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2014. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 82 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 99 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje, u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima doktor Ljiljana Kosorić.

Današnje pitanje postavljam Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a glasi - kada će vozovi na relaciji Beograd-Bar saobraćati starom deonicom? Naime, sedam meseci je prošlo od katastrofalnih poplava koje su prouzrokovale i izmenu trase železničkog saobraćaja na pruzi Beograd-Bar.

Molim malo za tišinu i za pažnju poslanike koji su došli malopre da saslušaju druge. Molim vas. Izvinjavam se vama, daću vam vreme.

Između Valjeva i železničke stanice „Lastra“, u klisuri reke Gradac, u majskim poplavama došlo je do više klizišta i odrona, pa je i železnički saobraćaj zbog toga prekinut. Vozovi saobraćaju drugom deonicom, drugom trasom preko Mladenovca, Lapova, Stalaća, pa Požega i ova relacija je mnogo duža.
Pitanje postavljam u ime građana na koji žive u blizini klisure Gradac, koji su odsečeni od sveta, jer u majskim poplavama su stradali i most i put, a i sada železnica ne radi, u ime građana Kosjerića, Požege i Užica, pa i šire jer ovom prilikom i ovim nedaćama su najviše pogođeni učenici i studenti koji odlaze u Valjevo na školovanje, u Beograd, pa i obični građani koji bi svakodnevno u toku jednog dana završili neodložne poslove u Beogradu, a posebno kada imaju zakazane lekarske preglede.
Sigurno, šteta od ovog nefunkcionisanja železničke pruge je višestruka. Prvo, same građane košta i vremenski i po kilometrima je duplo veća, a i materijalno višestruko, a sigurno i Železnicu Srbije. Građanima je neshvatljivo da još uvek nije došlo do popravke ove deonice i uspostavljanja železničkog saobraćaja, da se vrati na pravu relaciju. Zato i postavljam pitanje Ministarstvu – kada će vozovi na relaciji Beograd-Bar saobraćati starom deonicom jer postoji više dilema, bilo je reči do kraja godine, a očito taj rok se odužio? Sigurna sam da ću u doglednom vremenu, u zakonski predviđenom, i dobiti odgovor od Ministarstva, kao što sam dobila i od Ministarstva unutrašnjih poslova, prosvete i zdravstva.
Ovom prilikom bih imala i da postavim više pitanja Ministarstvu poljoprivrede. Odložiću ih za neki drugi put iz razloga što strpljivo čekam odgovor koji sam postavila još pre sedam-osam meseci i vas, predsednice, molim za urgenciju. Zaista, pitanje koje se odnosi na rešavanje problema sela postavila sam 12. juna i još uvek nisam dobila odgovor. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima magistar Zlata Đerić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice, imam nekoliko pitanja. Prvo pitanje se odnosi na zaštitu životne sredine i upućujem ga resornom ministarstvu. Pre svega, zainteresovani smo i građani Beočina su zainteresovani za pitanje rešavanja problema koji nastaju zagađenjem životne sredine od strane Lafarža. Nedavno je tamo održana jedna značajna tribina koja se bavila upravo tom temom. Predstavnici Lafarža se nisu odazvali ni ispratili tu temu, pa me interesuje kakva je saradnja i šta se tu preduzima po pitanju rešavanja upravo problema zaštite životne sredine u opštini Beočin.
Drugo pitanje je za ministarku Kori Udovički i dolazi iz Šimanovaca. Šimanovci su mesna zajednica opštine Pećinci, opština koja je u ovom trenutku jedna od najatraktivnijih za strane investitore i to nam svakako služi na ponos i svakako će biti korisno za budućnost Srbije i ispunjava sve uslove da postane samostalna opština. Građane interesuje put i način zakonski na koji mogu da ostvare tu svoju težnju da zaista postanu i opština.
Treće pitanje upućujem ministru trgovine. Ono dolazi od malih proizvođača zdrave hrane u Srbiji kojih je mnogo i koji se muče sa trenutnom ekonomskom krizom, sa svim onim što tržište nameće, svim problemima društva. ali, imamo informaciju da bi sajam u Milanu 2015. godine, sajam Ekspo, koji je izuzetno atraktivan i za njih gotovo pod nekim drugim uslovima nedostižan cilj, zaista mogao da promoviše Srbiju kao proizvođača zdrave hrane u svetskim razmerama. Dakle, imamo informaciju da je Srbiji italijanska vlada dodelila kao donaciju 500 kvadrata prostora upravo za izlaganje hrane i ostalih proizvoda koji su vezani za hranu, odnosno tema je hrana, ishrana, zdrava ishrana planete u budućnosti. Zainteresovani su na koji način mogu da preko Ministarstva dobiju informaciju na koji način da budu izlagači na tom velikom sajmu i na taj način da promovišu izvorne zdrave proizvode u Srbiji. Mislimo da bi to bila jedna zaista velika šansa za Srbiju, a kažem, to je donacija italijanske vlade koja je vredna pola miliona evra. Hvala vam lepo.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Senić.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Moja pitanja će biti usmerena premijeru i Ministarstvu rudarstva i energetike. Dakle, 1. marta 2013. godine stupio je na snagu Zakon o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i pribavljanja dokumentacije radi realizacije i izgradnje sistema za transport prirodnog gasa „Južni tok“. Tada je najavljeno da će biti eksproprisano oko osam hiljada hektara zemljišta i da će ukupna vrednost tog zemljišta biti oko 24 miliona evra. Moje pitanje je kolika je površina zemljišta na kojoj je već sprovedena eksproprijacija? Takođe je - šta će biti sa tim zemljištem? Dobili smo informacije da se, na primer, u gradu Pančevu i dalje sprovodi eksproprijacija, a svi znamo da se od projekta realizacije „Južnog toka“ odustalo. Sledeće pitanje - šta je plan Vlade sa primenom navedenog zakona, tj. da li će proces eksproprijacije za „Južni tok“ biti obustavljen?
U cilju praćenja realizacije izgradnje gasovoda „Južni tok“, članom 15. navedenog zakona predviđeno je obrazovanje povremenog radnog tela koje čine predstavnici ministarstva, univerziteta, naučnih institucija i Inženjerske komore Srbije. Moja pitanja su: ko su članovi ovog radnog tela, po kom kriterijumima su odabrani, koliko je to radno telo puta zasedalo i koliki ukupni iznos naknade je do sada isplaćen svakom od članova tog radnog tela? Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Nataša Vučković.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje Vladi i nadležnim ministrima, šta čine povodom sve većeg, sve učestalijeg i sve ozbiljnijeg ugrožavanja sigurnosti građana Srbije? Poslednjih dana svedoci smo niza događaja koji kod građana izazivaju ogromnu zabrinutost, strah i veliko osećanje nesigurnosti.
Prvi slučaj. Prošle nedelje objavljeno je u medijima da je na mostu na Adi u Beogradu pokradeno četiri kilometara kablova, tako što su lopovi, citiram izveštaj iz novina - pajserima i kleštima razvalili katance i brave na vratima u podnožju mosta, prošli kroz revizioni tunel i obili vrata ormara gde su instalacije. Posledica je bila da četiri dana most na Adi bio bez funkcionalnog osvetljenja, posledica je bila finansijske prirode, ali posledica je bila veliko ugrožavanje bezbednosti saobraćaja.
Postavlja se ključno pitanje – kako je moguće da jedan ovakav objekat kao što je most na Adi, bez potrebnog obezbeđenja, kako je moguće tek tako ušetati u te prostorije gde se nalazi važna oprema širom Srbije. Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije gledaju bilborde, slavimo Beograd. Kako ćemo slaviti Beograd kada ne možemo obezbediti jedan takav objekat kao što je most na Adi i pružiti potrebnu zaštitu i bezbednost građanima Beograda, pa i Srbije.
U Srbiji je slična situacija. Kradu se dalekovodi, kradu se delovi trafo stanica, kradu se šine, saobraćajni znaci. Sve to građane izlaže ogromnoj nesigurnosti i ugrožava njihovu bezbednost. Šta radi država da ovome stane na put? Mnogi ovo nazivaju bakarnom mafijom. Mene zanima da li država zna, da li postoji izveštaj o tome ko ove krađe organizuje, ko ih podstrekava, ko taj bakar, te šine, te kablove otkupljuje, gde se taj bakar dalje topi? To su suštinska pitanja od kojih očekujem odgovor od MUP. Građani ove odgovore moraju znati.
Drugi slučaj, ugrožavanja sigurnosti i bezbednosti građana, ne bez razloga od mnogih nazvan skandalom je objavljivanje ličnih podataka građana Srbije koji su bili dostupni preko sajta Agencije za privatizaciju. Ovo je najdrastičnija potvrda neshvatljivo neodgovornog odnosa države prema pravu građana na zaštitu podataka o ličnosti. Prema onome što je do sada izneo Poverenik radi se o 5.190.000 ljudi čiji su podaci na ovaj način objavljeni.
I treći slučaj ugrožavanja bezbednosti i sigurnosti ljudi je napad od strane predsednika treće Srbije na nevladinoj organizaciji u Kanvas i njenog predsednika, direktora Srđu Popovića. Ovaj napad je bio verbalni, ali on je bio preteći. On je bio pozivajući na akciju i na nasilje. On je sačinjen po jednoj matrici koju smo toliko puta imali prilike da vidimo tokom 90-ih godina, samo je tada za napade na civilno društvo i organizacije civilnog društva bila zadužena SRS, a danas izgleda taj zadatak na trećoj Srbiji, ali treća Srbija je, ne zaboravimo koalicioni partner SNS u Novom Sadu.
Nismo čuli da se iko iz Vlade ogradio ili na bilo koji način izrazio povodom ovog slučaja. Naša zabrinutost zbog ovog slučaja je velika jer znamo iz iskustva da ovako počinju napadi na organizacije civilnog društva, na slobodno udruživanje na nevladine organizacije. Stiče se utisak da je ova vlast rešena da vrlo sistematski kriminalizuje i na taj način marginalizuje sve one aktere koji su doveli do 5. oktobra 2000. godine i demokratskih promena u Srbiji.
Prvo je pokušala da marginalizuje i kriminalizuje DS, zatim da disciplinuje medije, a sada, da li je ovo najava i pokušaja uređivanja stanja u civilnom sektoru.
Gospodo iz Vlade, ćutanje je upravo prećutna podrška ovakvim ispadima kojih će, ukoliko se svi jasno od toga ogradimo, biti sve više i više u budućnosti.
Treba da naglasimo da je sloboda udruživanja jedno od osnovnih prava i sloboda delovanja u civilnom sektoru i da je to nešto što će biti procenjivano i u poglavljima koja očekujemo ubrzo da otvorimo.
Tražim odgovore od nadležnih ministarstava na ova pitanja koja sam postavila. Hvala vam.