Poštovani predsedavajući, dame i gospodo uvaženi poslanici, ja ću govoriti kao ovlašćeni predstavnik Socijaldemokratske stranke i govoriću o svim amandmanima koje smo podneli, pošto se oni odnose na član 1. Predloga zakona o izmeni i dopuni Zakona o izvršenju i obezbeđenju, dok je jedan amandman tehnički i on se odnosi na član 3.
Naime, kao što sam rekla, potrebno je određena postupanja u izvršnom postupku izmeniti, uvesti dodatna ograničenja i samim tim pokušati da se izvršni postupak učini efikasnijim. Bilo je istaknuto u raspravi u načelu da je Zakon o izvršenju i obezbeđenju donet 2011. godine i da je tada pokušao izvršni postupak da se učini efikasnijim. Tada smo se suočili sa tim da je postupak izvršenja trajao preko 400 dana. Moram da kažem da ni danas nije mnogo bolja situacija u odnosu na izvršenja koja se obavljaju od strane suda. Na samom zakonu se radilo dosta dugo, preko tri godine i jedan od razloga zbog čega se na tom zakonu toliko dugo radilo je bila i činjenica da je naša zemlja još 2007. godine, još pre nego što je tadašnja DS učestvovala u Vladi, preuzela obavezu u jednom projektu koji je radila zajedno sa USAID, da se izvršitelju uvedu u naš pravosudni sistem.
Obzirom da sam tada bila ministar pravde, koja je predložila tadašnji Zakon o izvršenju i obezbeđenju, smatram da sam dužna na neki način da vas upoznam sa činjenicom da nisam bila apsolutno saglasna da se izvršitelji uvedu u naš sistem, smatrajući da mi još uvek nismo, kao društvo koje teži da svoj pravni sistem prilagodi evropskim integracijama, dovoljno kadri da to učinimo. Međutim, danas nakon četiri godine primene tog zakona ili tri godine primene tog zakona, vidimo da su izvršitelji značajno ubrzali postupak izvršenja i da, naravno, postoje neke anomalije koje treba izmeniti. Naravno, kada uvodite jednu ovako novu profesiju u naš pravosudni sistem, ne možete do kraja da sagledate sve one prepreke na koje može da se naiđe tokom primene zakona. Smatram da je dobro što država prepoznaje određene probleme i na to reaguje. Kao što sam rekla i u raspravi u načelu, smatram da je to trebalo da se učini celovitijim, obzirom da je obrazovana radna grupa čiji je mandat i zadatak da utvrdi sve one probleme koji postoje prilikom sprovođenja izvršenja.
Amandmani koje smo podneli su konstruktivni i išli su u pravcu, obzirom da nismo konsultovani, niti nam je ponuđeno da budemo predlagač, a sigurna sam da bi to prihvatili, poboljšavanja teksta i uvođenja određenih ograničenja, za koje smatramo da mogu doprineti efikasnosti izvršnog postupka. Slažem se sa komentarima da postupak izvršenja koji se tiče komunalnih i sličnih usluga, gde je bila predviđena nadležnost izvršitelja prema sedištu poverilaca, nije dobra stvar. Pokazalo se tokom primene zakona da su ti predmeti uglavnom odlazili u kancelarije izvršitelja u velikim gradovima, što je opet u nekim slučajevima, što smo mogli da vidimo tokom rasprave u načelu, dovelo do toga da pojedine kancelarije imaju više desetina hiljada predmeta, što takođe ne mislim da mogu da budu efikasniji.
Ono što je naša dilema, kao što sam rekla i u raspravi u načelu, a sada ću ponoviti, to je da li se može ograničiti da se raspodela predmeta vrši putem Komore izvršitelja ukoliko je u pitanju poverilac sa većinskim privatnim kapitalom? Zašto naša dilema postoji? Naime, zbog člana 83. i člana 84. Ustava Republike Srbije. Član 83. Ustava Republike Srbije kaže da je preduzetništvo slobodno i može se ograničiti samo radi zaštite zdravlja ljudi, životne sredine i prirodnih bogatstava, kao i radi bezbednosti Republike Srbije. Član 84. kaže da su zabranjeni akti kojima se ograničava sloboda konkurencije. Isti član propisuje da prava stečena ulaganjem kapitala na osnovu zakona ne mogu biti zakonom umanjena. Nije dilema samo zbog postojanja ustavnih članova, već i zbog toga što su postojale određene odluke Ustavnog suda s tim u vezi, ali ostaje da vidimo u praksi, ukoliko bude bio izglasan ovaj zakon, a verujem da hoće, da li će doći do postupaka i kako će Ustavni sud s tim u vezi reagovati. Zahvaljujem se.