Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Hvala.
Gospodine predsedavajući, poštovani članovi Vlade, kolege poslanici, ministar, kada je obrazlagao budžet, osvrnuo se na naše kritike sa početka, kako nismo imali dovoljno vremena da se upoznamo sa predlogom budžeta, pa je rekao – bio je u medijima, mogli ste da vidite šta ima novo u budžetu. Mislim da ministar treba da zna da narodni poslanici ne mogu iz medija da se upoznaju sa sadržajem budžeta ili bilo kog drugog zakonskog predloga, nego jedino kada predlog nekog zakona iz Vlade stigne ovde u parlament, kao što je stigao predlog budžeta u četvrtak, a predlog rebalansa u subotu popodne i danas, u ponedeljak, počeli smo raspravu.
Kada bi čitali medije i ono što piše u medijama, onda bi možda čitali, kaže: „Vujović sakrio minus od 60 milijardi dinara“. Možda bi tako čitali o budžetu. Ili: „Srbija najlošija u regionu po uslovima za poslovanje“, istraživanje Forbsove liste, najlošija u regionu. „Srbija je na 78. mestu liste zemalja po percepciji korupcije, pad sa 72 na 78 mesto“. „Srbija je tek 78. u svetu po kvalitetu života starih“, od 96 zemalja u kojima je rađena ova anketa, a rađena je pre smanjenja penzija. Pa, „Vučić obećava – živećete bolje krajem 2014. godine“. Ja se izvinjavam, ovo je od pre godinu dana. Ima nova, to je od juče: „Boljitak kreće od 2015. godine“.
Da li mi na osnovu ovih naslova iz novina treba da vodimo diskusiju ovde ili treba da vodimo diskusiju na osnovu ovoga što piše u predlozima zakona koji su danas pred nama? Ja mislim ovo drugo.
Još jednom ponavljam, predlog rebalansa je skandalozan. On nema obavezan pregled članova koji se menjaju i šta se menja. Čuli smo od ministra kako se tu nekih devet milijardi samo premešta sa jednog na drugo mesto, ali smo čuli da je napravljena ušteda, da je deficit bio krajem novembra 155 milijardi, a da je procena da će na kraju godine on biti 190 milijardi, za razliku od 225 milijardi, koliko je planirano rebalansom budžeta, koji smo usvojili ovde krajem oktobra.
Sada, ministre, da citiram ono što ste izjavili na početku rasprave 24. oktobra. Kaže – kao što znate, valjda mi treba ovde da učimo, rebalans budžeta svake godine donosi se zbog toga da bi se omogućilo nesmetano funkcionisanje državnih organa i organizacija kroz uredno izvršavanje budžeta, tj. plaćanje rashoda i izdataka i usklađivanje sa onim elementima ostvarenja koja nisu mogla da se predvide.
Šta vi niste mogli da predvidite i šta se promenilo u ova dva meseca? Kako ste za toliko promašili deficit, ako je istina ovo što nam kažete, da deficit nije 225 milijardi, koliko smo usvojili u oktobru, nego da će biti 190 milijardi?
Zamislite da ste vlasnik neke kompanije i da vam dođe CFO i kaže – imaćemo ove godine gubitak, pa onda dođe posle dva meseca i kaže, izvinite šefe, preračunao sam se, nije baš toliki gubitak, malo je manji. Mislim da bi mu se vi zahvalili na saradnji i da biste mu rekli – ako vi ne možete u dva meseca da predvidite šta će da se dešava sa budžetom, vi ne zaslužujete da budete na tom mestu. Kako mi vama da verujemo u ove brojeve za budžet za 2015. godinu, ako vi niste mogli da pogodite brojeve za dva meseca, ako ste za ovoliko promašili?
Šta piše u rebalansu? Rekli ste – skida se sa aproprijacija za Ministarstvo finansija, ali ne skida se samo za to, samo sa tih mesta. Skida se sa Ministarstva zdravlja jedna milijarda. Tu je napravljena ušteda, kako vi kažete. Skida se sa Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja 450 miliona sa mesta naknade za socijalnu zaštitu u budžetu. Pa, isto 450 miliona sa klasifikacije, pošto je ovo sad nečitljivo, naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta i prebacuje se onda Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja 500 miliona u tzv. tranzicioni fond.
Treba reći ko je jedini na dobitku ovim rebalansom, a to su zaposleni u MUP-u, jedini kojima, kako ste rekli, biće plaćena dugovanja koja postoje već godinama, koje je ne znam ko napravio, a sada će 518 miliona dinara biti podeljeno zaposlenima u MUP-u. Verujem da i u zdravstvu i u prosveti postoje neka dugovanja. Ako smo već uštedeli, kako vi kažete, 35 milijardi, hajde onda isplatite ta dugovanja i zaposlenima u MUP-u ili samo neki su u ovoj zemlji povlašćeni, pa će samo u MUP-u da se isplate zaostale nagrade i ostala dugovanja. Zašto baš u MUP-u?
(Zoran Babić, s mesta: A ko je zadužio?)
Ja bih vas molio, ako može bez dobacivanja. Znate da je to kršenje Poslovnika.
Pitajte vašeg koalicionog partnera, koji je bio šest godina ministar unutrašnjih poslova, ko je napravio taj dug?
Kako zvuči ovaj rebalans o kojem vi nama govorite ovde ceo dan? Zvuči kao da imate 1.000 dinara u džepu i krenete u grad i kažete – ja ću da potrošim 2.000 dinara. Onda se vratite kući i kažete – super, potrošio sam samo 1.500 dinara, uštedeo sam 500 dinara.
Ništa niste uštedeli, samo niste potrošili sve ono što ste mislili preko onoga što imate da potrošite. Ništa niste uštedeli. Gde su te silne nove naplate PDV-a? Zašto se to ne vidi kroz ovaj rebalans u prihodnoj strani? Tu se ništa ne menja. Toga u ovom rebalansu mi ne vidimo. Možemo da vam verujemo na reč. Ali, moram da vam kažem da vaša reč ne vredi, čini mi se, mnogo više.
Slušao sam 54 minuta vrlo pažljivo vaše izlaganje i čitao sam obrazloženje budžeta. Prosto mi je fascinantno da nigde, ni jednom rečju, niste rekli koliki je pad bruto nacionalnog društvenog proizvoda za 2014. godinu. Ni jednom jedinom rečju. Postoji u obrazloženju da će biti povećanje, kad se gleda iznos u dinarima, od 0,2%. Treba da kažete građanima da je pad 2%. U 2014. godini 2% je pad GDP, iako ste nam u oktobru rekli da će biti 1%. Taj pad će biti 2%.
Ono što vi nama nećete da kažete i što se ne nalazi u obrazloženju budžeta, koji ste nam poslali, nalazi se u jednom drugom dokumentu skinutim sa sajta Ministarstva finansija, jutros, izveštaj za decembar - tekuća makro-ekonomska kretanja. Tu piše kako se GDP kretao u Srbiji za ovu godinu, po tromesečjima. U prvom tromesečju je pad bio, izvinjavam se, teško se ovde snaći, 0,2%, u drugom tromesečju pad je 1,3%, u trećem 3,6%. Vi ste ovde napisali u budžetu prognozu da će pad biti u sledećoj godini 0,5%. To je vrlo optimistično. Vrlo optimistično, zato što kretanja u 2014. godini ne govore da će biti tako.
Evo šta piše ovde u ovom papiru, u ovom pregledu, koje je vaše ministarstvo uradilo. Po prvi put od početka 2012. godine izvoz je u trećem kvartalu 2014. zabeležio pad od 10,6%. To je stanje srpske privrede danas i nije realan optimizam koji ste vi stavili u ovaj budžet. Voleo bih da budete u pravu, kao građanin ove zemlje, nemojte da imate sumnju, ali mi ovde treba da govorimo otvoreno i realno i da otvoreno i realno govorimo o stanju zaposlenosti u Srbiji. Vidim da ste i vi ovde, a drugačije je urađen rebalans koji smo usvajali u oktobru, izbacili neke cifre, verovatno zato što smo na osnovu njih kritikovali rebalans, sada se to ne nalazi, pa i vi ovde govorite o anketi, o radnoj snazi koja govori da je stopa nezaposlenosti pala na 17,6%.
Konstantno postavljam pitanje – koliko je formalno zaposlenih u Srbiji? Čuli smo to, na kraju krajeva, danas i od ministra Vulina, da je to jedini parametar, jer se na osnovu onih formalno zaposlenih puni budžet i da treba da radimo na povećanju formalne zaposlenosti u Srbiji. Kakvo je stanje danas? Evo, na ovom ovde papiru možemo da vidimo da je u 2014. godini prvi put taj broj pao ispod milion i 700.000 i da se nije pomerio, da stoji na milion i 690.000 plus, minus koju hiljadu. Gde su sad ti silni zaposleni? Evo ih ovde. Evo šta piše zašto je smanjena nezaposlenost na tih 17,6% na osnovu ankete. Kaže – između ostalog povećan je broj neformalne zaposlenosti, a u zagradi piše, rad na crno. Znači, to piše na papiru Ministarstva finansija. Rad na crno je povećao formalnu nezaposlenost. Toliko o borbi protiv sive ekonomije i rezultatima te borbe. Vi ste samo uspeli da izmerite da je više ljudi zaposleno na crno, nego što je bilo.
Prihode u budžetu za sledeću godinu ste planirali, poreske prihode, praktično na istom nivou kao u 2014. godini. Povećanje manje za pet milijardi dinara, ali niste rekli da su prihodi manji planirani za 2015. godinu nego što su bili prihodi u 2013. godini, 73 milijarde dinara su manji, iako ste povećali poreske stope u međuvremenu. Jedino značajnije povećanje u prihodima na koje računate je dobit javnih preduzeća i čuli smo ovde od ljudi iz vladajućih stranaka da izražavaju sumnju da ta javna preduzeća mogu u narednoj godini da ostvare prihod koji vi od njih očekujete i da uplate iznos sredstava koji je planiran Predlogom budžeta.
Rashodi su umanjeni za 27 milijardi u odnosu na rebalans budžeta iz oktobra ove godine. Tada ste rekli da 40 milijardi ćemo uštedeti na platama i penzijama. Znači, da su ponovo povećani rashodi.
Rekli ste da se budžet ne može izolovati i posmatrati samo za jednu godinu. Ne može. Zato postoji zakonska obaveza, ministre, da fiskalna strategija bude u parlamentu pre budžeta. To je Zakon o budžetskom sistemu. Ako vam se ne sviđa zakon, promenite ga.
Zašto to nije obuhvaćeno ovim promenama koje danas usvajamo, ako nećete da poštujete taj zakon? Nama govorite – usvojićemo, pa ćemo ga poslati narednih dana. Ne, on mora da bude tu da bi mogli danas da raspravljamo o njemu, da vidimo kakve projekcija Vlada pravi za budućnost, onda bi možda mogli da vidimo kako je, recimo, ovim rebalansom danas, tehničkim, kako vi zovite, napravljena ušteda, pod znacima navoda, u Ministarstvu poljoprivrede od 300 miliona dinara. Na poziciji, izvinjavam se, ta pozicija kaže – revitalizacija postojećih sistema za navodnjavanje. Bilo je planirano 358 miliona, a sada 58 miliona. U fiskalnoj strategiji za prošli budžet bilo je planirano do 2015. godine za tu namenu da se odvoji milijardu dinara, a 2016. godine milijardu i 150.
Zašto je ovo važno? Bez navodnjavanja, nema razvoja poljoprivrede. Bez navodnjavanja, mogu da nam se ponovo dese štete od poplava koje smo imali u maju ove godine. Vi sada to smanjujete rebalansom, a budžetom za sledeću godinu planirate za to 182 miliona dinara. Toliko o brizi za poljoprivrednika, poljoprivredu kao razvojnu granu Srbije, a i brizi da nam se ne ponovo ono što nam se dešavalo u maju mesecu ove godine.
Ima još stvari, ne mogu sve da stignem. U članu 21. Predloga zakona o budžetu obrisali ste da Narodna skupština mora da da saglasnost na otpis na osnovu duga koji se napravi kao pozajmica iz budžeta ili pretvaranja tog duga u kapital. Obrisali ste „parlament“. U svakom prethodnom budžetu stajao je „parlament“, kao institucija koja je morala da da saglasnost. Toga više nema.
U članu 36. govori se o tome da lokalne samouprave, pored smanjenja ukupne mase plata, na osnovu usaglašavanja sa izmenama i dopunama ovog Zakona o smanjenju plata, treba dodatno da smanje masu plata za 2,5%. Šta to znači? Da naprave plan racionalizacije za koji će biti nadležan ministar. Da li je to otpuštanje, koliko ljudi ili dodatno smanjenje plata?
Zakon o podsticajima u poljoprivredi, o kome nije bilo reči danas od ministarke, jer je ona nadležna, prvo, je katastrofalan, obrazloženje je uvredljivo, a drugo smanjuje se 20 hektara po gazdinstvu, ne više, ali se smanjuje. U dosadašnjem predlogu je bilo da će ukupna sredstva za podsticaje biti najmanje 5% od prihoda budžeta, a sada se kaže da je ceo budžet Ministarstva tih 5%. Znači, na sve ove druge stvari će se trošiti, pa koliko ostane za podsticaje. Tako ćemo mi ulagati u poljoprivredu, kao našu granu.
Rekao je na kraju ministar Sertić šta možemo da uradimo danas, da bi nam bilo bolje sutra. Ministre, imali smo prošle nedelje nekoliko hiljada privrednika, uglavnom i državnih delegacija na Samitu u Beogradu, Kine sa zemljama jugoistočne Evrope. Između ostalog, bilo je nekoliko okruglih stolova gde su države predstavljale svoje potencijale za ulaganje kineskih kompanija.
Onda je predstavnik vašeg ministarstva održao prezentaciju na srpskom jeziku pred stranim gostima, na ćiriličnoj prezentaciji, power point, drugi predstavnici Vlade su takođe govorili na srpskom jeziku, a predstavnici Bugarske i Slovačke su imali prezentaciju na kineskom. Njihovi predsednici su govorili na kineskom, prezentacija i za njih je bila na kineskom, bio je i film napravljen u skladu sa kineskom kulturom, od strane slovačke delegacije.
Šta mislite vi sada, kakav je bio utisak privrednika koji su otišli sa tog sastanka, kineskih? Gde će oni otići i investirati svoj novac? Propustili smo šansu. Za to vam nismo mi krivi ovde u Skupštini.
Puno ste ovde govorili o tranzicionom fondu, vi ste ministre govorili - ne zna se šta će biti sa firmama koje su u postupku restrukturiranja, ali ovaj budžet govori suprotno. Evo, ovde na strani 1.262 kaže – da će u 350 preduzeća biti regulisano radno-pravno pitanje viška zaposlenih i da će biti rešeno radno-pravni status za 26.550 zaposlenih i to je ono na osnovu čega Fiskalni savet, čiji smo izveštaj dobili danas u toku rasprave tek, kaže da će biti 27.000 otpuštenih. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Izvolite, po Poslovniku narodni poslanik Zoran Babić.

Predsedavajući, znam da ste se promenili sa kolegom na mestu predsedavajućeg, verujem da tada niste pratili taj tok izlaganja prethodnog govornika, ali, znate svaka uređena, stabilna, normalna, pristojna zemlja se bori da smanji deficit. Još ako dođe …
(Janko Veselinović, s mesta: Koji član.)
Član 107. – dostojanstvo Narodne skupštine, zato što ste dozvolili da se kritikuje ministar, da se kritikuje Vlada koja je smanjila deficit.
(Negodovanje narodnih poslanika.)
Ja znam da neće odgovarati, da nekome dobre vesti iz Srbije ne odgovaraju, da burno reaguje na to. Ali, molim vas gospodine ministre Vujoviću da i dalje nastavite sa ovakvom borbom, da i dalje nastavite ovako da smanjuje deficit, bez obzira na burna reagovanja onima kojima to smanjenje deficita ne odgovara.
Ujedno vas pozivam gospodine predsedavajući, znam da pažljivo pratite na sednici šta je narodni poslanik izložio, ali mi recite samo molim vas, da li ima logike u rečenici, u goloj kritici Vlade Republike Srbije, bar kada je deo oko poljoprivrede u pitanju, bukvalno pitanje - bez navodnjavanja mogu da nam se dese štete od poplava.
Kakve veze imaju navodnjavanje i sistemi navodnjavanja sa poplavama i sa svom onom mukom koja nam se desila? Znači, samo mi sa tehničke strane, sa ljudske, pristojne, normalne strane objasnite mi. Ono oko 1.000 dinara ste poneli u grad, a potrošili 1.500, to verujem da niko više nije ni razumeo, ne verujem ni onaj koji je to izrekao.

Zahvaljujem gospodine Babiću.
Kao što ste i rekli, upravo sam se zamenio sa kolegom potpredsednikom, tako da nisam ceo govor gospodina Marka Đurišića saslušao i ne mogu da znam šta je u tom govoru rečeno.
Da li želite da se Skupština izjasni u danu za glasanje? (Ne.) Hvala.
Reč ima ministar u Vladi, dr Nebojša Stefanović.

Godine 2012, da se podsetimo, očigledno je sve cvetalo. Te godine nije bilo korupcije, nije bilo tajkuna, nije bilo krađe u firmama, nije bilo dugova Republike Srbije, verovatno nije bilo ničega negativnog. To je tako divna godina bila po građane Republike Srbije, da je tada prosto sve cvetalo.

Nego samo nema odgovora na pitanje – gde nestade 400 miliona evra iz Razvojne banke Vojvodine? Gde nestade? Ko je to uzeo? Ko je odobrio? Ko je potpisao? Ko je platio? Da nije neko iz Srpske napredne stranke, da nije neko od nas iz opozicije tada, da nije bilo nekog od nas tada? To utiče na budžet. Utiče i na današnji budžet, evo kako, pa objasniću vam i hvala vam na tom dodatnom pitanju.

To utiče na budžet, jer smo mi morali da se borimo, da isplaćujemo takve dugove, a ti dugovi nisu nastali da bi se nešto lepo izgradilo u Vojvodini, da bi se pomoglo nekom od građana, da bi se učinio neki napredak za privredu ne, nego su tajkuni i političari jedni drugima davali novac, družili se po jahtama i avionima, uživali u svojim automobilima i imanjima, sadili svoje velelepne, ne znam ni ja već šta i onda zaboravljali samo jednu sitnicu, a to je da vrate državi. E, to nisu voleli, nikako da vrate to državi, da pozajme, ali da ne vrate. Tako su uništavali i banke i firme i preduzeća. I nikako to da se neko seti.

Ja znam ko će se javiti kada dođe do pitanja korupcije, kada dođe do pitanja kriminala, ja tačno znam ko će posle toga uzeti reč da se javi da to brani i to će ljudi i videti u Srbiji. Svi znaju ko se uvek javi da brani kriminalce i oni koji su pljačkali Srbiju i neka se javljaju i to je u redu, ali, ova Vlada kriminal i korupciju neće trpeti.

Tada su ugledne ličnosti poput Kosmajca bili ugledni građani Zvezdare Beograda. Niko se nije usuđivao da pomene njihovo ime. Drhtali od straha kada prođu ulicom. Izvinite da je drugačije, što ga nisu uhapsili i ne samo njega, šta je bilo sa svima ostalim? Šta je sa „Farmakomom“, šta je sa svim onim ljudima i radnicima koji su u lancu firmi ostali bez svoje teško stečene imovine, jer su verovali, jer su radili u tome?

Danas je neko pominjao „ER Srbiju“, pa nije „ER Srbija“ nastala iz vazduha, nastala je od JAT-a. Izvinite, pa sve ove vlade koje su gledale nemo i dugove MUP-a i dugove JAT-a i glasale za to na budžetima i baš ih bilo briga tada, tada nije bilo pitanje 2009, 2010, 2011, 2012. godine na budžetima – izvinite, odakle dugovi, kako da trpimo ovolike dugove, što ne vraćamo dugove? Tada se ti ljudi to nisu pitali. Tada ih to nije zanimalo. Danas se pitaju i u redu je. Ja ću im odgovor.

MUP je ozbiljnim uštedama u svakom smislu gde smo mogli da uštedimo, nismo trošili i arčili ni državno gorivo, ni vozila, imali smo restriktivan prijem ljudi u MUP, smanjili za 700 zaposlenih, smanjili troškove na različitim vidovima održavanja, gde god smo mogli da smanjimo i uštedeli svojih skoro 700 miliona dinara. Odatle vraćamo naše dugove. Tako vraćamo naše dugove i nisu ljudi u policiji privilegovani. Oni rade najteži posao danas. Rade težak, mučan posao. Tim ljudima treba pomoći, ja ne kažem da u drugim sektorima nema, ali da ovi ljudi su u kontaktu sa kriminalom svakoga dana. U kontaktu su sa najgorima u ovoj zemlji. Tim ljudima treba pomoći. Ja to kažem, kao ministar unutrašnjih poslova, ali kao neko ko je sedeo u skupštinskih klupama.

Mi smo svojim sredstvima vratili veliki deo dugova. Pomoglo nam je Ministarstvo finansija i sa drugim ministarstvima sa kojima smo radili, da ono što ne mogu da realizuju u ovoj godini kroz rebalans vratimo. Mi rebalansom budžeta, a vidim ceo dan je u određenim medijima tema podsmeh rebalansu budžeta. Pa mi vraćamo državi. Pokazujemo da smo uštedeli novac. Pa to je valjda dobro. Treba da neko kaže – odlično što ste to uradili. Ti dugovi su smanjeni, imamo zdraviju privredu, na zdravijim nogama i mislim da je to stvar koju građani Srbije mogu da vide da Vlada veoma uspešno radi.

Pre nego što vam pročitam te podatke pročitaću vam nešto drugo. „Prezenius medikal ker“ Vršac - 429 novih radnih mesta, PKC „Vajring sistem“ Smederevo - 1.500 novih radnih mesta, „Fleš Kalcedonija“ Apatin - 203 nova radna mesta, „Adrijana tekst“ Ruma - 164 nova radna mesta, „Leoni Varin sistem saltist“ Doljevac 1.500 novih radnih mesta, „Geoks“ Vranje - 1.250 novih radnih mesta, „Everest“ Ruma - 225 novih radnih mesta, „Viblak Balkani“ Jagodina - 300 novih radnih mesta, „Svarovski“ Subotica - 600 novih radnih mesta. To su konkretni rezultati, brojevi i cifre.

Žao mi je što se ovakvi spiskovi nisu čitali 2012. godine. Žao mi je što se tada nismo hvalili kao zemlja, a podržao bih to i tada ovakvim rezultatima. Tada su od 2008. do 2012. godine se uglavnom čitalo - iz ove fabrike je otišlo 5.000 radnika, ovde tri, ovde 500, ovde 200. Najureni, fabrika opljačkana, nisu platili privatizaciju, nestali, istopili mašine i pobegli u Indiju. To su bili naslovi koji su nas pratili.

Danas otvaramo kompanije, privatne kompanije. Stvaramo takvo okruženje gde ljudi mogu da rade u zdravom sektoru, u privatnom sektoru, odakle država crpi uspeh. Ovaj čovek, gospodin Vujović, učinio je veliki napor, svi mi kao ministri, mogu da vam kažem smo verovatno bili dosadni oko obaveza koje smo mi imali iz naših ministarstava, svako se borio, naravno, da u svom sektoru napravi što bolji rezultat, imao je smisla da napravi ovaj budžet na zdravim osnovama i mislim da ovi ljudi iz Ministarstva finansija su sad napravili jako, jako dobar posao.

Očekujem da ljudi pohvale ovo što smo sa 25,5% iz aprila 2012. godine smanjili na nezaposlenost na 17,6%. Jeste jedan deo nezaposlenih prebačen iz sive zone u redovnu belu zonu i ti ljudi danas imaju uredno i penzije i plate, odnosno penzioni fond i plate i zdravstveno osiguranje i to je valjda dobro. Dobro je da ne rade na crno, a istovremeno smo pročitao sam vam sam deo kompanija, zaposlili i nastavljamo da otvaramo nove kompanije, i time se ljudi bave.

Žao mi je što neki drugi ne pronalaze volju da se bave dovođenjem investitora što, nego se bave nekim drugim poslovima, ali to je svačiji izbor. Ova Vlada je na dobrom putu i mislim da građani Srbije i te kako dobro.

Zahvaljujem ministru Stefanoviću.

Reč ima ministar Aleksandar Antić.

Ja ću samo kratko, jedan mali komentar vezano za ovo što je kolega narodni poslanik govorio, pre svega zato što verujem da nije zlonamerno, pa onda pojašnjenje i radi vas i radi ostalih kolega, a i radi javnosti.

Kao nacionalni koordinator za saradnju sa Kinom u mehanizmu saradnje Kina i centralna i istočna Evropa, čisto informacije radi- zvanični jezici na samitu su bili: srpski, kineski i engleski. Tako da kolege iz Slovačke i Bugarske, naravno, nisu mogle da govore na drugim jezicima i potpuno je prirodno da su naši ljudi govorili na srpskom jeziku, jer je bilo omogućeno simultano prevođenje za sve učesnike samita.

Ono što kao neko ko je bio moderator panel rasprave vezano za infrastrukturu, energetiku i saobraćaj moram da istaknem da je to bio najveći panel sa oko 500 učesnika i trajao gotovo tri sata. Više od 60% prezentacije su bile naše, naše prezentacije, a suština samita nije bila da samo Srbija predstavi svoje projekte, nego ceo region, svih 16 zemalja i dobili smo apsolutno sve pohvale i od ostalih kolega iz preostalih 15 evropskih zemalja, posebno od kineske delegacije i čitav niz komentara da smo kao država izuzetno dobro iskoristili ovaj samit za promociju Srbije, naše privrede i naših potencijala.

Tako da ovo čisto da posluži kao prilog ovoj raspravi, bez želje da ulazimo u polemike, čisto da pojasnimo i radi vas i radi ukupne javnosti.

 

Zahvaljujem ministru Antiću.

Reč ima ministar u Vladi Željko Sertić.

Izvolite, gospodine Sertiću.

Prijavite se ponovo.

Zahvaljujem. Ja ću samo dopuniti, pošto mi je ista tema bila kao i ministru Antiću.

Prvo, ovo je najkvalitetnije organizovan samit koji je…, ja sam imao priliku i da budem u Bukureštu i da vidim komentare iz Poljske, dakle, ubedljivo najbolje smo dobili pohvale. To je dobro za sve nas, kao zemlju.

Hiljadu trista petnaest preduzetnika iz 28 zemalja je prisustvovalo Biznis forumu i onim panelima koji su bili organizovani. Ministar je već spomenuo tri radna jezika i bio je dogovor nas koji smo vodili panele da mešano i dogovorno sa našim učesnicima se čuju različiti jezici.

Jedan predstavnik je imao direktora fri zone koji je govorio na kineskom, i to ste potpuno u pravu, a svi naši ljudi koji su govorili iz Ministarstva telekomunikacija i trgovine, Ministarstva privrede su ljudi koji perfektno govore engleski jezik, koji inače učestvuje u pregovorima u Briselu i bore se za naše kompanije. Tako da ne bi da se izvuče kontekst da ljudi ne poznaju engleski jezik kada je to potrebno, ali je bio dogovor da se govori na različitim jezicima kako bi i na taj način pokazali.

Još jedna stvar koja je bila vezana za broj preduzeća - upravo zato što znamo koliko je bolno i koliko su rešavanje problema preko 500 preduzeća koja će nam u portfoliju za narednu godinu, koliko će imati obaveza, zato je i dogovoren kvalitetan i dobar socijalni program kako bismo što veći broj ljudi koje žele da odu iz preduzeća i da pokušaju da rade u privatnom sektoru i da pokušaju da nađu na nekom drugom mestu posao, obezbedili sredstva kroz tranzicioni fond.