Zahvaljujem ministru.
Reč ima ministar Vulin. Izvolite.

Dakle, pošto se ovde pominjao deficit kada su u pitanju penzije. Deficit u penzija se ne može isplatiti, odnosno ne može se sanirati jednokratnom podrškom budžetu, ne može prodajom „Telekoma“, ne može jednom uplatom. Odnos kada penzije postaju naš deficit, kada imamo pad zaposlenosti. Jedini način da se ovaj problem reši jeste povećanje zaposlenosti i jeste povećanje broja osiguranika. Nema drugog načina. Mi sve vreme i ne radimo ništa drugo nego radimo na povećavanju zaposlenosti što uostalom brojke zaista i pokazuju.
Moram sa ponosom da kažem da je sada značajno povećana količina novca koju dobijamo na osnovu prijavljenih radnika, pa i u penzioni fond, ali to nije nešto što će se završiti u toku jednog dana. Dakle, ne možemo jednokratno, ne može prodajom jednog preduzeća, nego isključivo povećanjem zaposlenosti.

Reč ima narodni poslanik Zoltan Pek.

Poštovani potpredsedniče, poštovani članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, govoriću o Zakonu o budžetu za 2015. godinu pošto mislimo da je ovo najvažniji zakon od ovih 12 zakona koji su pred nama.
Predlogom budžeta za 2015. godinu je planiran deficit, kao što čuli od gospodina ministra, u iznosu od 191 milijardu dinara. Čuli smo nekoliko puta u toku današnjeg dana da je ovo prvi budžet gde su neki rashodi planirani koji do sada nisu bili planirani u prethodnim godinama kada je bilo reči o budžetu, a to su oni rashodi koju struka zove rashodima ispod crte. Znači, oni rashodi koji se u ovom budžetu odnose na otplatu glavnice za ranije pozajmice javnih preduzeća i tu je reč oko 30,7 milijardi dinara. Ako gledamo staru metodu pravljenja budžeta, onda ovaj deficit od 191 milijardu dinara bi bio smanjen sa ovih 30 milijardi, onda bi se iskazalo oko 160 milijardi dinara. Ali, mislimo da je ovaj metod načina pravljenja budžeta realniji i pozdravljamo ovu novinu.
Kao što smo čuli deficit će biti smanjen. Neto nije smanjen znatno u velikoj meri, ali je smanjen. To je znači pozitivan korak napred. One mere i ovde su dve najvažnije mere koje ću istaći i koje će smanjiti deficit u 2015. godini i ne samo za 2015. godinu već i za naredne godine. U ovoj godini smo doneli zakone kojim mi smanjujemo plate i penzije i ovo je jedna mera koja u sledećoj godini, u 2015. godini će doneti pozitivne efekte.
Mislim da je značajnije da je Vlada odlučila da obustavi izdavanje garancija, novih garancija za likvidnost, znači, za pokrivanje gubitaka javnih i državnih preduzeća. Zato mislim da je to pozitivno, jer u ovom budžetu vidimo da je nivo garancija oko 81 milijardu dinara, s tim ako ne dajemo nove garancije za likvidnost ovih firmi uzimamo na vrat neke probleme koje moramo da rešimo u toku sledećih godina, a problem je „Srbijagas“ i ako mogu reći i povezana javna preduzeća koje snabdevaju gasom, ovde je reč o Azotari, Petrohemiji. Znači, oni su gubitaši i do sada nisu mogli da plaćaju gas. Znači, moramo da rešimo problem ovih javnih preduzeća.
Mislim, možda grešim, ali mislim da procene za dividende javnih preduzeća su malo predimenzionisane, znači, oko 16 milijardi dinara je u pitanju kod prihoda. Dosadašnja praksa je bila, da jedva smo dobili neke pare u budžet, a sada je predviđeno oko 16 milijardi dinara. Ali, znamo da u ovoj godini u 2014. godini imamo već pozitivan rast kod ovih dividendi, ako je dobro iskazano po realizaciji ovogodišnjeg budžeta, to je oko 9 milijardi dinara.
Ako će biti onih svih 16 milijardi dinara ili 15 milijardi, 15 i nešto milijardi dinara, ja mislim da će tu biti pozitivni uticaj na naš budžet.
Mislimo da je u poslednjih nekoliko meseci je došlo do pozitivnih povećanja naplate prihoda od poreza i malo smo uveli reda u poreskom sistemu. Ja se nadam da ćemo u sledećoj godini isto ovaj trend održati i sa tim ćemo moći isto da povećavamo prihode, znači, sa povećanjem poreske discipline i naplate poreza.
Ovde u ovom budžetu još nisu, ali i mislim da ne bi ni trebalo da se ukalkulišu oni efekti koji će doneti borba protiv sive ekonomije. Ja mislim da ćemo sa tim moći da povećavamo prihodovnu stranu našeg budžeta.
Što se tiče rashodovne strane budžeta, ovde je predviđeno 1.115 milijardi dinara rashoda i imamo u nekim kategorijama, rashodi se smanjuju, a u nekim kategorijama rashodi se povećavaju.
Kod smanjenih rashoda ovde, kao što smo istakli ili kao što sam istakao da najveće uštede imamo kod plata i penzija, to je, kod plate, oko 22 milijarde dinara.
Što se tiče subvencija, ovde moramo istaći da nažalost, subvencije za poljoprivredu su sada smanjene za oko šest milijardi dinara. To smo čuli iz nekih pretkazivanja ili sada u novom zakonu piše da će biti samo za 20 hektara zemlje podsticaj. To je oko, ako tako gledamo, oko šest milijardi dinara. Baš od tih šest milijardi dinara će biti smanjena.
Ali treba da istaknem kod subvencija za poljoprivredu što je pozitivno da ćemo i vršiti neka kapitalna ulaganja što se tiče navodnjavanja i uradiće se jedna laboratorija za utvrđivanje kvaliteta sirovog mleka.
Najveći rast u rashodovnoj strani su, ono što je sada rečeno da rashodi ispod crte, znači, onih 30 milijardi rashoda koji su sada u ovoj godini planirani kod rashoda za otplatu aktiviranih garancija javnih preduzeća.
Ovde treba istaći da u drugim zemljama Evrope, garancije su takve prirode da jedan, dva ili tri posto se aktiviraju u toku godine, a nažalost kod nas to je oko 99 ili iznad 90% ovih garancija se aktivira, još moramo i plaćati, nažalost, i kamate na takve garancije.
Meni je drago i našoj poslaničkoj grupi da je gospodin ministar nekoliko puta izneo problem što se tiče finansiranja Vojvodine, što će se doneti zakon o finansiranju Vojvodine, jer mislimo da je to najveći problem i mislim da sa tim bi mogli da rešimo problem finansiranja Vojvodine.
Ovde kod, ako smo još kod Vojvodine, treba istaći da se vidi da su smanjena transferna sredstva za Vojvodinu, ali to su ona transferna sredstva ili ona sredstva koja se odnose na zarade radnika u javnom sektoru.
Najveći rast imamo kod rashoda u kategoriji kamata. Ovde mislim da je najveći problem, kod rashoda, imamo u vezi te kategorije jer to je treća kategorija, najveća kategorija što se tiče rashoda.
Posle penzija i zarada, mislim da su kamate treća kategorija. Ovde je reč o rastu oko 19 milijardi dinara. U poslednjih nekoliko godina za kamate smo više desetina milijardi dinara izdvajali i to, ja bih rekao, godinu na godinu, više milijardi dinara izdvajamo i nažalost ova tendencija će ostati i za naredne godine.
Mislim, ako su moji podaci tačni, da smo za kamate u 2014. godini izdvajali oko 112 milijardi dinara, a u 2015. godini ćemo izdvajati oko 131 milijardu. Ovde isto treba reći da jedan deo, udeo kamate je nažalost na ove aktivirane garancije što smo dali javnim preduzećima, to je oko, ako sam dobro izračunao, oko devet milijardi dinara.
Vlada je unela nekoliko bitnih mera koje će trajno smanjiti fiskalni deficit naše države, a to su, kao što sam rekao, smanjenje plata i penzija, smanjenje garancije za likvidnost javnih preduzeća, znači, novih garancija. Nadam se da će to i moći da izdrži i nažalost, smanjivanje prava za poljoprivredne subvencije.
Mi, poslanička grupa SVM smo predali dva amandmana, ustvari jedan amandman na član 7. Zakona o budžetu, ali ovaj amandman sastoji se iz dva dela.
Prvi deo se odnosi na sredstva Međuakademske komisije. Radi se o Srpskoj akademiji nauka i umetnosti i Mađarskoj akademiji nauka.
Prošle godine smo nažalost izostavili ovu kategoriju rashoda i sa prvim rebalansom na našu inicijativu je stavljeno dva miliona dinara, ali nažalost u 2015. godini isto smo zaboravili ovu kategoriju sa ovim našim amandmanom bi mi ispravili ovu grešku i tražimo za troškove ove međuakademske komisije, za te troškove, 10 miliona dinara.
Što se tiče drugog dela amandmana, taj deo amandmana se odnosi na izgradnju ili na adaptaciju Narodnog pozorišta u Subotici.
Predviđeno je 35 miliona dinara za ovu svrhu. Mi smo tražili da se poveća ovaj iznos na 50 miliona dinara. Nadamo se da ćete ove amandman prihvatiti.
Na kraju, da kažem da poslanici SVM će glasati za sve predložene zakone koji su po dnevnom redu na zasedanju. Hvala vam.

Zahvaljujem gospodine Pek.
Reč ima ministar Aleksandar Antić. Izvolite.

Ja bih hteo, naravno pozdravljajući sve uvažene narodne poslanike, da se zahvalim kolegi Peku, na jednom zaista sistematičnom pristupu sagledavanju budžeta, i razumevanju upravo onih ključnih elemenata koje je Vlada pokušala da stavi u prvi plan u svim merama koje su suština onoga što mi planiramo u godinama pred nama.
Pre svega da stavim akcenat na upravo te teme koje ste pomenuli, vezano za javna preduzeća, od kojih nekoliko ključnih se nalazi, čija je, da kažem, finansijska stabilizacija i konsolidacija neophodna za ukupnu makroekonomsku stabilnost zemlje se nalaze u resoru Ministarstva rudarstva i energetike i iz te oblasti su, pre svega mislim na „Elektroprivredu Srbije“ i „Srbijagas“.
Da bi se razumela održivost ovog sistema koji, ovako kada mi kažemo da u budžetu za 2015. godinu, nema predviđenih novih sredstava za zaduživanje, za „Srbijagas“ za plaćanje gasa, moram čisto da kažem kako to predviđamo da bude jedan održiv sistem.
Malu digresiju bih napravio, mi smo na Vladi Republike Srbije usvojili program reorganizacije „Elektroprivrede Srbije“, na prvoj sledećoj sednici Vlade očekujem da će Vlada Srbije, usvojiti plan restrukturiranja „Srbijagasa“, koji „Srbijagas“ definiše kao vertikalno integrisanu kompaniju sa vlasnički razdvojenim energetskim delatnostima, što će omogućiti dodatno efikasnije funkcionisanje „Srbjagasa“.
Paralelno sa tim, mi sa MMF-om, preko Svetske banke i IBRD, završavamo plan finansijske stabilizacije za EPS, i plan finansijske konsolidacije za „Srbijagas“ koji treba da definiše te neke ključne mere i principe po kojima će se ustanoviti neki novi načini funkcionisanja u ekonomskom smislu, kada su te kompanije u pitanju. Ali, u velikoj meri menjamo ambijent u kojima one funkcionišu, pre svega, mislim na „Srbijagas“.
„Srbijagas“ najveći deo svojih finansijskih loših rezultata je bazirao na činjenici da je politika čitave države bila da se određena vrsta socijalnog mira i upošljavanja preduzeća preko Srbije i njihovog opstanka u radu, zasniva na tome da im „Srbijagas“ isporučuje gas koji se ne plaća. Tu pre svega mislim na nekoliko ključnih preduzeća u hemijskom kompleksu, a pre svega, ponovo, Petrohemija, Azotara, MSK.
Ono što je premisa svega što ćemo raditi u 2015. godini, je upravo to da neće biti isporuka gasa onim kompanijama koje taj gas ne mogu da plate, i obezbeđujemo model kako da te kompanije funkcionišu u takvim uslovima.
Vrlo smo blizu da obezbedimo taj model funkcionisanja i obezbeđivanja gasa upravo za taj hemijski kompleks, na način da hemijski kompleks može da radi, ali da to više ne bude jedino i isključivo na štetu „Srbijagasa“. Uspeli smo u sporazumu koji smo postigli sa NIS-om da obezbedimo za 2015. i 2016. godinu, za potrebe Petrohemije, po 50 miliona kubika gasa, koji se vadi iz domaćih nalazišta, po ceni od 280 dolara, za 1000 metara kubnih, koji predstavljaju otprilike 60% njihovih godišnjih potreba za gasom, po ceni koja je otprilike 40% jeftinija od ovoga što sada imaju, što omogućava da Petrohemija konačno ima cenu gasa koja je ekonomska. Dogovorili sa NIS-om paritete cena primarnog benzina i perolitičkog benzina, koji će omogućiti da Petrohemija uglavnom stabilizuje svoje poslovanje, a za onaj konačni korak je potrebna ona velika investicija, u novu polipropilensku liniju za proizvodnju, koju trenutno pregovaramo sa više kompanija koje su se javile da su zainteresovane za strateško partnerstvo za Petrohemiju.
Konačno, kada su u pitanju Azotara i MSK, mi smo u ozbiljnoj fazi razgovora sa Gaspromom, odnosno našim ruskim partnerima, da probamo da vratimo onu toling shemu, koja je bila prisutna 2012. godine do, čini mi se, početka 2013. godine, kada je nažalost, ukinuta, ili ti, tog modela za doradu gasa, da ne kažem, barter aranžmana iz nekih 90-ih godina, koji bi trebali da omoguće da Azotara i MSK dobiju gas po ceni koji, jednostavno omogućuje njihovu proizvodnju i koji njihovu proizvodnju čini ekonomičnom i ne tera ih dalje u gubitke.
I, konačno, drugi segment tih mera koje moramo da uspostavimo za „Srbijagas“ je jedna disciplina među lokalnim samoupravama, u plaćanju obaveza za gas, i jednostavno moramo napraviti takav model u kome svi segmenti, pre svega države, su odgovorni da u tom sistemu mi više nemamo tih kašnjenja u plaćanju, ili uopšte nedostatak plaćanja, jer jednostavno, „Srbijagas“ ne može više da nosi taj teret da isporučuje svima gas da on ne bude naplaćen, a da taj gas mora da se plati u inostranstvu, i to u valuti koja je konvertibilna.
Moram i ovu priliku da iskoristim, i da još jednom iskažem ogromnu zahvalnost građanima, jer objektivno, građani su najbolje i najrevnosnije, i najrednovnije platiše svih obaveza za isporučene energente i upravo građani daju taj doprinos da naš energetski sistem bude stabilan i da imamo mogućnosti da ga činimo stabilnim na način da možemo da obezbedimo neophodne količine energenata.
Dakle, hoću da zaključim, nismo planirali u 2015. godini dodatne subvencije za dodatna zaduživanja za plaćanje količina gasa koje ćemo tek obezbediti, već planiramo takav jedan sistem koji ima mnogo kockica i koji čini jedan ozbiljan mozaik kako da unapredimo poslovanje „Srbijagasa“ na način da on može da ispunjava svoje obaveze samostalno. Hvala.

Zahvaljujem, ministru Antiću.
Reč ima narodni poslanik, šef poslaničke grupe Dragan Marković Palma.
Izvolite, gospodine Markoviću.

Dame i gospodo odbornici, poštovani ministri, JS i poslanički klub JS, glasaće za rebalans budžeta, za budžet i ostale zakone, ali želim na samom početku da pohvalim ministra finansija koji nije čitao predlog budžeta, što znači da on ovu materiju veoma dobro poznaje.
Imali smo slučaj ranijih godina, čak i kad su cifre i cifre, izgovarao je iz glave, tako da želim da vas pohvalim a videću kako ćete te cifre da sprovodite 2015. godine. Nadam se da ćete biti dobro.
Zašto ćemo glasati za budžet? Iz više razloga. Prvo, za rebalans zato što povećanje prihoda desio se u rebalansu između poslednjeg rebalansa, odnosno pretposlednjeg i smanjenje troškova, upravo to su dve činjenice koje daju za pravo onom koji se bavi finansijama da napravi rebalans budžeta i na taj način će biti veća realizacija budžeta u procentima nego pre poslednje realizacije, odnosno u sredu kada bude bilo glasanje.
Neću govoriti cifre, građani Srbije kada im kažete milijarde, milioni, to je za njih teško da mogu da shvate, imajući u vidu da danas prosečno domaćinstvo ima maksimalno od 30 do 45 hiljada dinara kući, tako da oni nikada nisu videli u ruci više miliona dinara i nećemo da ih zamaramo ciframa. A šta njih interesuje? Njih interesuje da li će na vreme biti penzija? Da biće na vreme penzija. Da li oni korisnici budžeta koji primaju plate iz budžeta mogu da računaju da će biti plate na vreme? Biće plate na vreme.
Kakva će biti cena struje, gasa i sve ono što je osnovno za jednu porodicu, za jedno domaćinstvo, za privredne subjekte? Isto možemo da očekujemo da neće biti neke radikalne mere sa povećanjem cena i da oni koji se bave privredom ne mogu da pokriju sve troškove koje imaju.
Jedinstvena Srbija će podržati ovaj zakon iz više razloga.
Želim da kažem da bi mogli da budemo optimisti, moramo da vidimo da li je stvorena klima u 2015. godini za ekonomski razvoj ove države. Stvorena je klima. Pre nekoliko dana u Srbiji je bilo 15 predsednika vlada država i predsednik Vlade Kine. To prisustvo tih visokih funkcionera treba da iskoristimo, ali da ne čekamo da nas ministar finansija i predsednik Vlade Aleksandar Vučić spajaju sa ministrima ili, ne znam, privrednicima iz tih država, već sami da odlazimo u te države i da koristimo povoljnost koje ima Srbija, subvencije, i ono što je manje u Srbiji jeftinija struja nego što je u drugim državama u okruženju i na taj način da dovodimo investitore.
Šta još treba da uradimo, odnosno ne postoji u predlogu, a možemo? To će Jedinstvena Srbija uraditi tamo gde može i gde odbornici budu shvatili u Srbiji, ali predlažem Vladi da da uputstvo ili zadatak lokalnih samoupravama da se dovode investitori u sela, da se prave fabrike po selima.
Na taj način ćemo da zaustavimo odlazak građana koji žive na selu, jer veliki broj ljudi nema posla, a ništa manje neće biti zainteresovan neki italijanski investitor, koji će 10 minuta putovati više do centra grada, ili 15, iz nekog sela, nego da mu se nalazi fabrika ili lokacija u industrijskoj zoni i da se neka povoljnost odredi veća za fabriku koja se gradi na selu. Da li su to fabrike koje su vezane za poljoprivredne proizvođače ili nisu, ali u svakom slučaju, na primer, kada dovedem investitora, ja kažem - hoću da zaposlite samo radnike sa teritorije ovog grada. Zašto? Zato što tu dobijate lokaciju, zato što ne plaćate tu lokaciju, zato što dobijete logistiku u tom gradu i mislim da poljoprivredni proizvođači na taj način će imati korist i da će moći nekog od svog člana da zaposle u toj fabrici.
Kada sam kod poljoprivrednika, veoma je važno kako da pomognemo poljoprivrednim proizvođačima. I tu je Vlada stvorila ambijent preko Rusije, gde imamo dobro tržište, a mislim da je veoma malo…
Da li ste vi kamerman, ministre, ili slušate šta ja pričam? Ako ste kamerman, ja mogu da vas zaposlim, ako izgubite posao, na Televiziji „Palma plus“, a ove snimke možete preko RTS-a da dobijete na CD-u.
Ja danas želim da vam dam dobre predloge. Stvarno mislim da je ovaj budžet dobar za građane i da vi pažljivo trebate da slušate ono što mi pričamo. Izvinjavam se i zahvaljujem. A za kamermana vidim da ste profesionalac.
Šta još treba da uradimo? Da pomognemo onima koji nigde ne rade. Socijalna pravda. Vi kao ministar finansija morate da pogledate sve budžete lokalnih samouprava i da na neki način im kažete koje to pozicije za 2015. godinu nisu dobre, da neke pozicije treba da se ukinu, da se neke smanje, a da ta socijalna pravda, koja je neophodna u ovom trenutku za one koji su bolesni, a nisu sposobni za rad, za one koji nigde ne rade, za studente, za đake, kako da im pomognemo.
Isto tako, imam dobar predlog za vas, a tu će imati štetu samo oni koje je politika zaposlila, a to su članovi gradskih veća. Pojedini gradovi daju veće plate članovima gradskog veća nego što ministri imaju plate. Tu poziciju treba ukinuti.
U tri, četiri grada članovi gradskog veća primaju po 110-120 hiljada dinara mesečno samo zato što će jednom u dva meseca da prihvate predloženi dnevni red koji partije predlože.
Kada je u pitanju članstvo u upravnim i nadzornim odborima, mi to, Jedinstvena Srbija, već deset godina ne naplaćujemo. Isto tako, u nekoliko gradova sada imate poziciju za narednu godinu kako će da kupuju automobile. Ne mogu da se kupuju automobili u trenutku kada ljudi nema šta da jedu, kada građani nemaju odakle da žive. To je luksuz. Ako grad nema automobil taj predsednik opštine valjda ima svoj automobil? Prošlo je valjda ono vreme da dođu biciklom, a izađu „Mercedesom“.
Štednja je veoma važna, kao što štedi Vlada Republike Srbije. Ako je mogla Vlada Republike Srbije i resorni ministri da svako ministarstvo dobije 70% manje automobila u odnosu na broj koji su i imali prethodno, zašto to ne bi uradili isto na nivou lokalnih samouprava?
Lokalne samouprave iz unutrašnjosti i gradovi i opštine iz unutrašnjosti teže žive nego što žive građani u gradovima u centralnoj Srbiji. Kada kažem unutrašnjosti, mislim na zabačenije opštine, one opštine koje nemaju izvorne prihode, koje nemaju prihode od poreza na plate, a to je danas u gradovima skoro 60% priliv u budžetu, priliv od poreza na plate, koji 80% ide lokalnoj samoupravi.
Poznata je ona priča da u kući u porodici nije dovoljno samo jedan da štedi. Ja želim da napravim upoređenje da je Vlada jedan član porodice, a da 160 opština u Srbiji su 160 članova porodice. Ne može niko da kaže da je to centralizam beogradski ili centralizam Vlade Republike Srbije zato što neko želi da vidi kako izgledaju budžeti lokalnih samouprava.
Ministre sporta, vi ste bili veoma uspešan sportista. Koliko puta se intonirala srpska i jugoslovenska himna dok ste se vi bavili sportom? Sada toga sve manje ima. Zašto? Prvo, nedovoljno sredstava za razvoj sporta, da se što pre sport i sportski klubovi privatizuju. Poslednjih deset godina se priča o sportu i uvek na početku godine pričamo o tome, kada završimo tekuću godinu nema izveštaj da smo nešto po tom pitanju radili. Nekoliko zakona smo donosili o sportu i ja bih vas zamolio da mi sledeće godine napravimo privatizaciju sportskih klubova i da na taj način oni koji su zainteresovani stvarno da razvoj sporta u Srbiji bude na nivou, jer to su naši pravi ambasadori bili poslednjih deset godina.
Ako vam ne smeta ovo što ću da vam kažem, pogledajte kada počne prvenstvo fudbalsko u Srbiji koliko gledalaca ima na utakmicama u Srbiji, a da upravo mi želimo da sport bude jedna veoma važna grana u Srbiji, da skrenemo mlade ljude sa lošeg puta, droge i alkohola i da im idoli budu na sportskim terenima, a ne da im idoli budu neki drugi, koji imaju 22-23 godine i voze skupocene automobile.
Šta je još važno za ministra finansija i za Vladu Republike Srbije? Neću reći da je to neko svesno napravio, ali sada sve fabrike koje su u restrukturiranju su na prodaji i imaju jednu ružnu crnu ličnu kartu i niko neće da posluje sa njima, jer ne znaju kada će biti prodata ta fabrika. Ako oni imaju proizvode, sa kupcem treba da naprave ugovor na godišnjem nivou. Ne smeju da naprave ugovor na godišnjem nivou jer ne znaju da li će ta fabrika biti prodata ili ne, pa vas molim jedno pismeno obaveštenje kako bi obavestili kupce tih fabrika, njihovih proizvoda, da mogu slobodno da sarađuju sa tim firmama. Ima i onih fabrika kojima ni Bog ne može da pomogne, ali ima onih koje rade i te koje rade, pored toga što imaju taj status, ne mogu da uzmu kredite, ne mogu da se zaduže, ne mogu da daju ponudu bez avansa. Treba im jedno obrazloženje i pomoć Vlade Republike Srbije.
Jedinstvena Srbija uvek hoće da pomogne Vladi Republike Srbije i resornim ministrima, imajući u vidu da imamo veliko iskustvo i kada je u pitanju i lokalna samouprava i privreda i želimo da kada nešto kritikujemo da to ne bude zlonamerna kritika.
Danas nisam sebi uhvatio da postoji nešto što bi posebno kritikovali Vladu Republike Srbije i resorne ministre. Siguran sam da ste vi maksimalno učinili sve ono što ste mogli. Šta je još važno? Kako mi da znamo da preduzeća imaju zdrav bonitet? Šta je bonitet? Bonitet je veoma važan za kupca ili za dobavljača, za banku i do sada siguran sam da 60% preduzeća prenosila su potraživanja iz godine u godinu.
Da li je to vezano za bonitet, što priča saradnik? Ako je za bonitet, da sačekam još malo. Da li mogu nastavim? Hvala.
Znači, šta je važno? Kako vi kao resorni ministar ili Vlada da ona preduzeća koja prenose potraživanja iz godine u godinu, ima dosta javnih, državnih, društvenih preduzeća koja ne mogu to da opišu, a ne mogu ni da naplate, jer fabrike, preduzeća koja su u restrukturiranju ne možete sudski da dobijete presudu, ima ona koja su likvidirana, zatvorena, kako da se otpišu ta potraživanja?
Mislim da bi imali mnogo zdraviju sliku i mogli bi mnogo zdravije da posmatramo koliko to fabrike i preduzeća u ovom trenutku teško žive ili prikazuju stanje koje nije tačno.
Šta je još važno? Zdravstvena usluga. Zdravstvena usluga je veoma važna danas za građane Srbije. Neću reći da je zdravstvena usluga loša, ali moramo da pomognemo onima koji nemaju para da kupe lekove.
Reći ću vam, umro je čovek u Jagodini samo zato što fond nije hteo da mu da uput da ide na hemoterapiju i u otpusnoj listi iz Kliničkog centra iz Kragujevca stoji – umro je zato što nije išao na hemoterapiju, a nije išao na hemoterapiju jer fond mu nije dao uput zato što njegov poslodavac gde je radio nije platio doprinose. Takvih sličnih problema ima u Srbiji i neko ko je bolestan mora da se leči besplatno, ako je bolest teška, da ja sada ne budem bolji lekar od lekara ili da ne budem političar opšte prakse, ali to je jedan primer koji se desio.
Iz fondova, odnosno iz budžeta lokalnih samouprava mora da postoji pozicija da se obezbede besplatni lekovi za one koji su bolesni i nemaju odakle da kupuju lekove.
Dame i gospodo, danas nije predsednik Vlade Vučić prisutan, sigurno iz opravdanih razloga. Ja želim da mu čestitam za sve ono što je radio poslednje dve godine, a posebno za vreme dok su nas poplave zadesile. Želim da čestitam i ministrima i Velimiru Iliću, koga izuzetno dobro cenim i čovek koji je kao gradonačelnik veoma dobro savladao posao i sve ostale ministre, i Saleta Antića, koji da nije imao šlem, možda bi mu danas bilo 40 dana. Da li je prošlo 40 dana? Daleko bilo. Ali mu je skočio rejting 3% na rejting listi, malo da se šalimo, zbog onog leda koji je pao na glavu ministra. Mnogo elementarnih nepogoda ove godine je zadesilo Srbiju, a da se Srbija izborila na način da je 99% građana zadovoljno onim što radi Vlada Republike Srbije i resorni ministri.
Ja neću reći da su svi ministri isti. Naravno, čovek ima četvoro, petoro dece, pa nisu sva deca ista, ali se svi bore, neko malo manje, neko malo više. Generalno gledano, to je veoma visoka ocena.
Ja želim da čestitam i građanima Srbije sve predstojeće praznike, Novu godinu. Sigurno će biti još sednica do kraja ove godine, ali danas se rešava njihov život za 2015. godinu. Danas se donose odluke o njihovom porodičnom budžetu. Od danas će oni znati koliko će moći da troše svakog meseca itd.
Srbija je veoma interesantna zemlja za investitore. Ako to ne iskoristimo i izgubimo 2015. godinu, teško da ćemo vratiti te zainteresovane 2016, 2017. i 2018. godine.
Mogu da vam kažem da me svakog drugog dana zovu neki investitori. Kada bih dobio zadatak od Vlade, želeo bih da mi Vlada kaže da u četiri grada narednih šest ili sedam meseci dovedem investitore i da na taj način direktno pozovem ili prozovem sve one koji sede skrštenih ruku i samo gledaju televiziju i šta će Vlada da im donese. Vlada vam je stvorila uslove, a svako od nas ko se bavi politikom mora da radi i da na kraju godine kaže i građanima i Vladi, kojoj moramo da dajemo izveštaj, evo, mi smo uradili to i to.
Zamolio bih ministre koji su se prepoznali u mojim pitanjima da mi daju odgovore, a posebno me interesuje ovo za otvaranje fabrika na selu i da na taj način zaustavimo odlazak ljudi iz sela u grad, jer u gradu nema mesta za sve. Moramo da poštujemo selo i njihove poljoprivredne proizvode i da vidimo, poštovani ministri, ako mi dovodimo stalno u Srbiju markete iz Hrvatske, iz Ljubljane i ti marketi kada se otvore u Srbiji, automatski nam zatvore po nekoliko stotina STR radnja i ostave nam bez posla ne znam koliko građana Srbije i u tim marketima imate 90% proizvoda koji nisu iz Srbije.
To nije diskriminacija. To ne može da nam zameri ni Evropa, ni niko, ali je to na neki način direktno i indirektno očuvanje onoga što je srpsko. Ako mi uđemo u te markete, možemo da vidimo na etiketama koji su ti proizvodi i odakle su.
Kada sam ja dovodio investitore u Jagodinu, upravo sam to gledao, da nam ne zatvaraju tržište, pa sam doveo investitora koji proizvodi cirade za automobile, pa investitora koji proizvodi sedišta, pa onog koji će proizvoditi vreće za krv što koristi medicina, pa sam doveo investitora koji proizvodi ukrasni nameštaj, gde ne postoji ni jedna takva slična fabrika u Srbiji. Samo tako možemo da očuvamo ono što postoji i ono što radi, a ne dovođenjem nekim, da pravimo konkurenciju našima i subvencije treba da budu iste za sve i za domaće i za strane investitore, kao što je to bilo do sada.
U budžetu je predviđena cifra za subvenciju, ali isto tako bih vas zamolio, kada se ta cifra bude potrošila, ako treba i rebalans samo za tu poziciju budžeta da se poveća, da se da subvencija i da omogućimo dolazak, da u što većem broju dolaze investitori u Srbiju.
Jedinstvena Srbija podržaće sve ove zakone i glasaće za ove zakone. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar u Vladi gospodin Aleksandar Vulin.

Kada su pitanja za mere za nova zapošljavanja, dakle, ovim rebalansom, odnosno ovim budžetom je predviđeno 2.800.000.000 za aktivne mere zapošljavanja i još 500.000.000 dinara za zapošljavanje osoba sa invaliditetom. Predviđeni, očekivani obuhvat lica sa ovom količinom novca jed 129.542 lica. Vidite da se i te kako vodi računa.
Samo poređenja radi, reći ću vam da smo u prošlom budžetu za iste potrebe imali 1.800.000.000 plus 600.000.000 za osobe sa invaliditetom, dakle, za skoro milijardu je povećano ulaganje u novo zapošljavanje.
Kada su u pitanju prva zapošljavanja, odnosno subvencije za mlade prvenstveno, one se kreću od 150.000 do 250.000 dinara, zavisno od toga o kojoj opštini govorimo, da li je devastirana opština, koliko je nerazvijena, odnosno razvijena. Kada su u pitanju osobe sa invaliditetom, tu se još povećava subvencija za nova zapošljavanja od 180.000 dinara do 300.000 dinara, opet zavisno koja je opština. Kao što vidite i te kako vodimo računa o novom zapošljavanju i sve naše mere jesu mere aktivne politike zapošljavanja.
Kada ste govorili o socijalnoj zaštiti i socijalnim davanjima, predviđeno je oko 144.000.000.000 dinara za razna socijalna davanja i jedino na čemu ova Vlada nije štedela ni jedan dinar, to su socijalna davanja. Nije umanjeno ni jedno jedino pravo, baš ni jedno. Samo da razumete koji je to odnos novca u samom budžetu Ministarstva za rad. To je oko 94%. Dakle, 94% svih sredstava koje ima Ministarstvo za rad se ne diraju ni na koji način.
Siguran sam da će vas ovo posebno zanimati, da smo u odnosu na 2013. godinu za sedam milijardi dinara povećali očekivana davanja za porodiljska davanja, roditeljske dodatke, dečije dodatke i naknade za boravak dece u vrtićima za osobe koje imaju pravo na tako nešto. Dakle, u odnosu na 2014. godinu smo povećali za dve milijarde, u odnosu na 2013. godinu za gotovo sedam milijardi. Očekujemo da ćemo imati pozitivne trendove kada je demografija u pitanju. Zahvaljujem.