Zahvaljujem se na dosta konkretnih komentara, sugestija, pitanja, itd.
Mislim da neka pitanja zahtevaju mnogo dublju raspravu i mnogo, da kažem, drugačiji format. Najavio sam da ćemo čim završimo ovaj ciklus se vratiti na definisanje zakona, odnosno završavanja Zakona o lokalnoj samoupravi i finansiranju Vojvodine. Mislim da će to biti pravo mesto i način da se sve te stvari pogledaju smireno i ja bih da to stavimo u kontekst nekih međunarodnih standarda, makar onih profesionalnih koje sam ja gledao, koji su uspešni, gde se radi paralelno, ne samo finansiranje, nego i asignacija i obaveza i prava, prema tome, da se nađe jedan model koji će u Srbiji da to otvori na pravi i transparentan način. To je rasprava koja ipak zahteva malo više vremena, ne bih sada ulazio u te detalje.
Ako dozvolite, samo nekoliko korekcija koje mislim da su jako važne. Mi ćemo za par dana na Vladi usvojiti fiskalnu strategiju i dostaviti dokument svim zainteresovanim institucijama, uključujući i Skupštinu Srbije, i to će biti javni dokument. Samo želim da napomenem jednu stvar, to je jako važno, po našim poslednjim projekcijama mi očekujemo da će, obzirom na uštede koje su već ostvarene, obzirom na one deficite koje ovde planiramo, mi očekujemo da dug dostigne maksimum negde u trećem, četvrtom kvartalu 2016. godine, a za 2016. godinu prosek da bude 77,5% društvenog proizvoda i da krene da pada na 76,9 u 2017. godini.
Znači, to je naš plan i to je ono kako mi definišemo održivu fiskalnu konsolidaciju. To nam je cilj i ovo je uračunato u sve elemente, ne može se prosto izračunati zato što ovo smanjenje deficita koje smo danas pomenuli od 1% već doprinosi manjoj potrebi zaduživanja. Refinansiranje koje će smanjiti kamate, takođe smanjuje onaj deo sa 130 milijardi na nižu svotu. Mi smo uzeli dosta složeni model kojim pratimo sve. Naša projekcija je, sa kojom se slažu svi, da ćemo krajem 2016. godine, ako ostvarimo sve kao što planiramo u fiskalnoj strategiji, udariti taj plafon i krenuti da padamo sa učešćem duga u društvenom proizvodu.
Naravno da tu postoje rizici, naravno da tu postoje elementi koje ne možemo da kontrolišemo, ali je konzistentnost ovih cifara koje mi imamo nešto što želimo svima da predložimo i da pokažemo i da to bude osnova za neku diskusiju. Naše projekcije su nešto malo bolje. Tačno je da u našem zakonu napisano 45%, tačno je da su nam davno govorili o tome da je 45% naš plafon koji stoji u zakonu. Međutim, mislim da su se ključni parametri toga već promenili, Srbiji već pada cena duga. Kao što je mastriks 60%, tako će Srbija verovatno morati da prilagodi te svoje parametre iz zakona, jer oni uključuju ne samo nivo duga nego i ročnost duga i kamate i to zajedno daje neku cifru. Ta cifra je zavisna od svih elemenata koji u nju ulaze. Mislim da bi bilo zrelo da pogledamo koja je to cifra, odnosno, za mene je suština da u stvari imamo u nekoj diskusiji koji je to rok u kome želimo da dostignemo nivo mastriksa, svakako negde u momentu očekivanog članstva u EU.
Što se tiče deficita, tu nema nikakve dileme. Vi ste potpuno u pravu, pravi deficit koji mi predlažemo je 191 milijarda. To je po mojim računicama, pošto je društveni proizvod 3.970, to je 4,8%. Tu nema nikakve dileme, taj sam broj rekao, kolega je proverio kada sam pričao. Prema tome, 4,8%, ali to nije uporedivo sa onom prošlogodišnjom cifrom koju smo dali, pošto ta cifra nije uključivala garancije koje su realizovane. Da budem vrlo precizan, garancije koje se nalaze na prvoj strani budžeta, tamo u obrazloženju postoji neka fus nota, ali na prvoj strani budžeta stoji 30 plus dve milijarde. Da budem precizan, u fus noti bi trebalo da stoji sledeće, da se to odnosi, veći deo, 25 milijardi od toga se odnosi na stare garancije, samo pet milijardi su garancije izdate „Srbijagasu“ u 2014. godini. Sve ostalo odnosi se na garancije iz prethodnih perioda koje će se aktivirati u narednom periodu.
To su – „Srbijagas“ ranije garancije 14 milijardi, „Železnica“ 5,1 milijarda, „Smederevo“ 3,2 milijarde, „Galenika“, koju vi pominjete, dve milijarde i JAT, stari JAT, ne ER Srbija, stari JAT 1,2 milijarde, zajedno 30,5 milijardi. To je ta cifra. Mi je otvoreno stavljamo unutra, većinu tih stvari mi nismo mogli da izbegnemo.
Predlažem da napravimo zaokret, da takvih garancija koje su bacanje para u suštini, nama se samo ispostavio račun koji u stvari moramo da platimo, to nije dobro i to moramo da zaustavimo u budućnosti.
Prema tome, ima prostora za diskusiju kako to da se uradi. Mislim da ćemo biti tokom godina izloženi pritiscima, ali želimo da upravo ovim budžetom ne dozvolimo te pritiske, znači da nema više garancija za likvidnost, odnosno za tekuće poslovanje.
Ovo o Vojvodini, to mislim da treba da se razgovara u širem nekom kontekstu. Cifre koje mi imamo se nešto malo razlikuju u budžetu ovde, 34,7 milijardi je neka naša cifra. Verovatno, kao što svi ostali, plate u obrazovanju i ostalo, smatraju, i mi smo protočni bojler. Država ogromna sredstva propušta kroz budžet kao protočni bojler. Pretpostavljam da je sličan odnos i za Vojvodinu. Verovatno time može aktivno da se upravlja, ali to zahteva drugačiji sistem budžeta zasnovan na performansama.
Kolege mi kažu u slučaju crkve, crkve plaćaju porez na imovinu, osim na onu koja se neposredno koristi za bogosluženje, čak i tada, ako je nekom izdata na više od 183 dana. Da li je to tačno ili ne, možemo da proverimo i da vam u pismenom obliku odgovorimo, ali mislim da je u redu da svi plaćaju i da svi imaju ravnopravni tretman. Princip mislim da je prihvatljiv, da li se u datoj situaciji, konkretnoj sve to uklapa ili ne, to je faktička stvar koju ćemo proveriti i javiti vam.
Što se tiče svih ostalih elemenata, želim da kažem sledeće. Predmet diskusije oko racionalnog upravljanja prirodnim resursima u širem smislu, a posle toga i u svakom konkretnom sektoru je nešto čime se mi vrlo ozbiljno bavimo. To nije lako preokrenuti zato što su neke stvari dogovorene u sklopu nekih širih aranžmana koji nisu bili dovoljno transparentni. Sigurno znam da je premijer to postavljao kao otvoreno pitanje u razgovorima sa NIS-om, odnosno razgovorima sa „Gasporomom“, glavnim vlasnikom. Koja su rešenja moguća itd, to je nešto što ćemo morati verovatno da vas izvestimo kad vidimo kako se situacija razvija. Trenutno ne znam šta se tu dešava, odnosno koje sve mogućnosti postoje. Mislim da će premijer biti vrlo spreman da vam na to odgovori.
Takođe se slažem da postoji čitav niz stvari gde mi možemo bolje da raspoređujemo prihode. Želim samo da kažem da se prema našim podacima porez na dohodak, odnosno na plate, onih 10% raspoređuje u proporciji 18% u Vojvodini, 80% lokalu i samo 2% Srbiji. Veliki deo, 98% ostaje u Vojvodini, ali lokal uzima gro. To je nešto što možda treba da se proveri, to je naša formula. To je diferencirano prema gradovima, prema lokalnoj upravi, ali mislim da su pravila dosta transparentna.
Što se tiče dobiti, naša informacija je da 42,7% dobiti ostaje u Vojvodini. To je nešto što treba imati u vidu kao činjenicu.
Što se tiče vaših amandmana, pogledaćemo ih i imaćemo prekosutra priliku da razgovaramo pojedinačno o konkretnim amandmanima. Hvala vam.