Zahvaljujem, gospodine Babiću.
Nemate pravo na repliku, gospodine Pavićeviću. Niko vas lično nije pomenuo.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Imam pravo na repliku, kao što su i drugi narodni poslanici imali pravo na repliku.)
Vas lično niko nije pomenuo.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Gospodin Vučić se sigurno obraćao meni, a ne nekom drugom narodnom poslaniku. Pitajte gospodina Vučića da li se obraćao meni.)
Gospodine Pavićeviću, o tome odlučuje predsedavajući Narodne skupštine. Ja procenjujem da izlaganja govornika niko nije vas spomenuo imenom i prezimenom i nemate tu mogućnost za repliku.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Po Poslovniku.)
Izvolite, gospodin Pavićević, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gosti danas u Narodnoj skupštini. Povređen je, gospodine Bečiću, ja mislim član 104, kojim se uređuje pravo narodnog poslanika da govori po povredi Poslovnika, poštovani gospodine Bečiću, i pravo na repliku jednog narodnog poslanika.
Narodni poslanik, prema Poslovniku Narodne skupštine, ima pravo na repliku ne samo kada ga neki gost u Narodnoj skupštini ili drugi narodni poslanik pomene po imenu i prezimenu, nego i u onoj situaciji, poštovani gospodine Bečiću, kada neko pogrešno interpretira nešto što je drugi narodni poslanik rekao.
Gospodin Vučić se javio da komentariše jedan deo mog govora i ja smatram da je on pogrešno interpretirao jedan deo mog govora i, poštovani gospodine Bečiću, ako hoćemo da se pridržavamo pravila i procedura, onda ja sada imam pravo na repliku i gospodinu Vučiću i gospodinu Babiću. To znači, gospodine Bečiću, da vi imate obavezu da mi date pravo na dve replike ovde, a ne da mi osporavate pravo i na jednu, gospodine Bečiću. Molim vas da mi omogućite repliku sada u dva minuta gospodinu Vučiću. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Pavićeviću.
Ja vas ne razumem. Iz kog razloga vas ne razumem? Zato što jednom kažete – nemojte da me pominjete kao bivši režim, a sada kada su govornici govorili o bivšem režimu, vi se tu prepoznajete. Nisam tu video mogućnost za vašu repliku. Zahvaljujem.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Po Poslovniku.)
Gospodine Pavićeviću, o tom pravu odlučuje predsedavajući Narodne skupštine. Pročitajte stav 4. Ja sam procenio iz vaših ranijih izlaganja, gde ste vi nama osporili da vas pominjemo kao bivši režim, da se vi sada prepoznajete u prethodnim govornicima koji su govorili o prethodnom režimu.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Po Poslovniku.)
Ja vas i dalje ne prepoznajem tu, gospodine Pavićeviću. Zahvaljujem.
Molim vas da dopustite da vodim sednicu Narodne skupštine.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Ovo je vaša reforma. Uskraćujete pravo narodnom poslaniku da govori. To je vaša reforma.)
Gospodine Pavićeviću, nemojte da dozvolite da vam izreknem opomenu. Zahvaljujem.
Gospodine Šormaz, po Poslovniku? Izvolite.

Gospodine predsedavajući, nadam se da mi nećete zameriti, član 27. i član 107, dostojanstvo Narodne skupštine, naravno, ali 27, način na koji vi vodite. Imali ste danas naporan dan. Ceo dan vrlo napeta rasprava, nervozni predstavnici bivšeg režima, malobrojni, naravno, trenutno u Skupštini voljom naroda, ali moram vas zamoliti da upravo i zbog građana Srbije, koji ovo gledaju u narednom vremenu, ovu raspravu odradimo kako to dolikuje Narodnoj skupštini.
Razumem da je gospodin prethodni govornik neiskusan poslanik i da skače, da ustaje, da govori kad ne dobije reč, to je sve suprotno Poslovniku i trebali ste ga upozoriti. Znam da nije dovoljno dugo u Skupštini da pamti neke stvari koje pamtim ja, ali predsednik njegove stranke kada je bio predsednik Vlade nije ni ostavio budžet Srbiji, nego su imali privremeno finansiranje zbog njegove ostavke, jer nije imao hrabrosti nego se kukavički povukao i podneo ostavku sa mesta predsednika Vlade krajem 2003. godine, pa smo imali privremeno finansiranje zbog toga, a kasnije ovde je nazivao vas i to se videlo u TV prenosu, jer sam ja baš gledao prenos, nisam bio u tom trenutku ovde u sali, i videlo se šta je rekao i kako je rekao. U direktnom prenosu rekao je – stoko jedna. Znači, predsednik stranke gospodina Pavićevića i to se videlo u prenosu, znači i njegovo lice, i čulo se, ne da se videlo i čulo se šta je rekao. Tu nema spora.
Molim vas, zbog svega toga, jer je time ugroženo dostojanstvo Narodne skupštine, da u narednom periodu, da u ovom vremenu što nam je ostalo za raspravu, vodimo računa o tome i da onako, kako dolikuje narodnim poslanicima, govorimo do kraja rasprave. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Šormaz.
Da li želite da se Skupština izjasni? (Ne.)
(Vladimir Pavićević, s mesta: Replika.)
Gospodine Pavićeviću, vrlo dobro znate da nema replike na povredu Poslovnika.
Gospodine Božoviću, po povredi Poslovnika? Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, prekršili ste član 103. iz razloga što je kolega Pavićević tražio repliku kada je u pitanju današnja rasprava o veoma važnom zakonu, a koji se tiče sudbine građana u 2015. godini. Kao što i sami znate, ceo zakon, sa pratećih još 11, je ušao u skupštinsku proceduru mimo Zakona o budžetskom sistemu…

Gospodine Božoviću, ovo što vi govorite nema veze sa članom koji ste citirali.

Dozvolite mi da završim.
Niste dozvolili gospodinu Pavićeviću da dobije reč, kada je tražio povredu Poslovnika…

Gospodine Božoviću, vrlo dobro znate da ne možete da ukazujete na povredu Poslovnika koja nije neposredno učinjena. Posle toga se javio gospodin Šormaz, pa ste se javili vi. Niste se javili u trenutku kada je povreda učinjena. Kada mislite da je povreda učinjena, tako da nemate mogućnost da govorite.
Reč ima predsednik Vlade, gospodin Aleksandar Vučić.

Dve stvari bih želeo da vam kažem.
Prvo, ako mogu da vas zamolio, kao običan građanin Srbije, ne kao predsednik Vlade Srbije, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, da im date svima da govore koliko god hoće, ionako argumente nemaju. To je samo moja molba za vas. Izgleda da ne valja kad kažem da treba da govore koliko god hoće. To je ono o čemu sam malopre govorio.
Druga stvar sam hteo da kažem građanima Srbije. To što danas trpimo uvrede, i to što neki ustaju sa svojih mesta i prete i rukama i prstima i na sve druge moguće načine, ne birajući izraze i što se njihovim pomagačima učinilo da je vreme da udare iz sve snage po Vladi, po meni lično, samo hoću ljudima da kažem da trpeljivost, strpljenje i ne reagovanje nije odraz našeg straha, ni naše slabost i da ljudi u Srbiji to treba da znaju, da to radimo zato što imamo samopouzdanje, punu samouverenost u mere koje donosimo, u sopstvenu marljivost, sopstveno poštenje, u odgovornost prema građanima i zato smo spremni da sve te stvari istrpimo, a na narodu je da to ceni.
Ja znam da ste večeras i oni koji vas pomažu, koji podržavaju bivši režim u medijskom smislu i o njihovim gazdama ste vi davali te dozvole, dogovarali se sa njima. Ko je tu koga i kako plaćao, da u to ne ulazim, preko kojih je to sve kompanija i firmi išlo, ni u to neću da ulazim, ali neki su nećete moći da verujete pokušali da sakriju ono što je ovde izgovoreno.
Zamislite, veliki skandal je bio taj što sam rekao – neki su kukavice, jer nisu smeli da preduzmu nijedan hrabar reformski potez. A, stoko jedna je bio valjda jedan demokratski izliv, demokratski istup, kojim bi svi trebali da se divimo i da aplaudiramo, jer to je suprotno dokidanju parlamentarizma.
Pošto ja nemam problem za sve vaše najave na svim društvenim mrežama, kako ćete da me uništite, rasporite, kako ćete ne znam šta da mi pokažete, ne znam šta da me pitate, samo napred, ali nikako da dočekam da se tako nešto i desi i ostaću ovde u pokušaju da odgovorim na svako vaše pitanje, jer znam koliko smo se borili, znam koliko smo radili, znam šta smo sve popravili, znam šta smo sve promenili i znam šta će sve tek da bude bolje.
Vas veoma poštujem, i sve vas veoma poštujem, ali se plašim da kada govorite o gostima ironično, plašim se da u ovom trenutku ima više gostiju tj. nas iz Vlade nego vas iz opozicije. Hvala. najlepše.