Zahvaljujem, gospodine Vujiću.
Reč ima predsednik Vlade, gospodin Aleksandar Vučić. Izvolite.

Zahvalan sam na vašim sugestijama.
Jedno pojašnjenje od ranije, dva važna zakona koja nismo doneli, a koje smo obećali narodu, to su zakon o poreklu imovine i zakon o hipoteki, a to ćemo morati da uradimo u kratkom vremenskom periodu. To je odgovor na pitanje gospodina Đukanovića.
Što se tiče subvencija za turizam, mi gledamo da subvencije izdvajamo za direktno zapošljavanje u kompanijama koje imaju dobru budućnost, značajan izvoz, osigurano tržište. Dakle, nismo u situaciji da kada uzimamo od ljudi u javnom sektoru ili dela penzionera, da se rasipamo subvencijama u bilo kom pogledu.
Dakle, naši ljudi uvek kažu – trebaju subvencije. Ali, kad kažete treba subvencije, znam da vi znate, ali da bi ljudi u Srbiji to znali, to znači da mi nekom drugom moramo da uzmemo. Dakle, da bismo nekome dali subvencije nekom drugom morate da uzmete. Kome da uzmemo? Nemamo više, i kada govori Verbić za prosvetu, njegov budžet je 96% su plate. Onda kažu kako se negde nešto rasipa. Sigurno se rasipa u ta 4%.
Prosto, ako mogu samo za malo pažnje da vas zamolim?
(Aleksandra Jerkov, s mesta: Tišina tamo.)

Molim vas, gospođice Jerkov, dopustite da …

Zaista nemam komentar na vaše reči, Ali to je u redu, u odnosu na ono „stoko jedna“, tako da, hvala vam, počastvovan sam.
Što se tiče HTP „Fontane“, ima sedam kompanija koje su se javile, kao što znate. Neke su zainteresovane za strateško partnerstvo, druge za različite modele privatizacije, prodaju kapitala i prodaju imovine, ali gledaćemo da to rešimo na najbrži mogući način, jer je nama u interesu da što pre uvedemo privatne vlasnike kako bismo mi od njih mogli da naplaćujemo poreze i sve druge fiskalne namete a da sebe rasteretimo i svoju državu rasteretimo što je moguće više.
Što se tiče bele kuge, to obično ljudi kažu – kad nemamo dovoljno novca i ne možemo da garantujemo svojoj deci, ja hoću da vam kažem da je najveći prirodni priraštaj u našoj zemlji, među Srbima na Kosovu i Metohiji, u recimo naseljima poput Klokota, Raniluga, Gračanice, Štrpcu, što neću reći baš da oni žive najbolje i teško da su oni najbogatiji.
Teško da je Švedska najsiromašnija koja veoma negativan prirodni priraštaj, odnosno veću stopu mortaliteta od nataliteta. Ima tu i nekih drugih stvari o kojima nismo želeli ili nikada nismo bili spremni da razgovaramo jer smo uvek bili spremni da prihvatimo samo našu teoriju kuknjave u kojoj smo svi učestvovali, ja prvi pa svi ostali, a to možete da vidite kroz jedno interesantno istraživanje koje sam pogledao pre dva dana.
Svaki put na kraju svake godine, preko 80% ljudi je uveravalo sebe i sve druge da je lošije živelo nego one prethodne godine, što realno nije istina, što zaista nije istina, ali to govori nešto o našem temperamentu, našem mentalitetu i o našem negativističkom pristupu svemu.
Postali smo pomalo sebični iako to sebi teško priznajemo i siromašniji ljudi imaju mnogo više i dece i o tome više brinu nego mi koji smo prosečni ili iznad proseka ili bogatiji. Čini mi se da to nešto lošije govori o nama a mnogo bolje o onima koji su siromašniji od nas. U svakom slučaju, sve državne mere koje budemo mogli da preuzmemo, već od sredine 2015. godine, ali posebno od 2016. godine mere koje možemo da preduzmemo da bi smo smanjili gubitak jednog Vršca koji imamo svake godine u broju stanovnika, mi ćemo biti spremni da preduzmemo i da prihvatimo diskusiju i razgovor sa svim političkim činiocima da pronađemo najbolja rešenja.
Koliko je ta priča oko svesti važna i navika, vi imate realno smanjenje agregatne tražnje. Znate li da svi trgovinski lanci imaju rast u odnosu na decembar prošle godine, svi, evo sad vas obaveštavam. Dakle, od Deleza, govorim o najvećima, svi imaju rast. Imaju rast zato što postoji ta psihologija kod ljudi koji su videli da svakako 2016. godine ulazimo u mirne vode, ne zato što to kaže Vučić, ne zato što to kaže Vlada Srbije, već zato što to kažu međunarodni faktori u koje ljudi imaju poverenje i srećom troši se više novca i to je ono što nama omogućava povećanje naplate i PDV, što nam omogućava bolje brojeve nego što smo ih očekivali, jer je i to za nas bilo iznenađenje.
Odakle? Zato što su ljudi osetili sigurnost, osetili onu vrstu samopouzdanja o kojem smo pričali i kako mi to obično kažemo, negde iz čarapa za stare dane, rešili da nadoknade sve ono što treba za 2015. godinu, oni koji imaju. Naravno, imam mnogo sirotinje koje to nema, ali u ukupnom broju u ukupnoj masi to je nešto više nego što je bilo ranije.
Mislim da mi ukoliko budemo ove stvari uspeli da pokrenemo da za turizam jer je grana budućnosti, taj ceo tercijalni sektor naše privrede, to je grana budućnosti, zato toliko radimo na Beogradu na vodi, zato ćemo sa Evropljanima da radimo na razvoju Dunava, zato su za nas važni i Stara planina i Kopaonik i Zlatibor i Tara zato što ćemo tu u budućnosti zarađivati mnogo više novca i mnogo više kreveta ćemo i da izdamo i da naplatimo u svim našim turističkim mestima nego što je bilo ranije.
Zato sam zadovoljan da će u Vrnjačkoj Banji, da je taj lepi predivni naš grad, dobiće jednu novu boju i nove fasade i rekao bih neku vrstu novog života, jer kad promenite lice pet ili šest hotela u Vrnjačkoj Banji, onda je to ogromna stvar, onda je promenada još lepša i zarađivaćemo kao država još više para.
Jedva čekam to, ali bih želeo da imamo što više privatne inicijative koja želi da uloži taj novac, ljudi koji žele da zarade taj novac, a ne da mi moramo subvencijama da pomažemo. Ako možemo bez subvencija, to je dobro, ako ne možemo, hajde da pomognemo, ali da gledamo da podstaknemo taj privatni sektor da taj posao uradi što bolje.
Hvala još jedanput za podršku budžetu i vama i vašem predsedniku.

Zahvaljujem predsedniku Vlade, gospodinu Aleksandru Vučiću.
Reč ima narodni poslanik Dejan Radenković.

Hvala, potpredsedniče Bečiću.
Dame i gospodo narodne poslanici i narodni poslanici, poštovani predsedniče Vlade, uvažene ministarke i uvaženi ministri, pred nama je, kao što smo svi imali prilike da čujemo u celodnevnoj raspravi, budžet za 2015. godinu i drugi tehnički rebalans za prethodnu godinu.
Da krenem prvo od ovog drugog, koji je danas bio predmet raznih manipulacija. O čemu se radi? Ovde je u pitanju tehnički rebalans i nije nikakva nesposobnost da se planiraju javne finansije, nego jedna tehnička operacija kojom pokazujemo da ništa ne krijemo i da nemamo razloga da neke stavke koje su bile ispod crte nastojimo da sakrijemo. Mogu samo da kažem da srpsko budžetiranje ide u pravcu dobrih praksi zemalja EU.
U drugom rebalansu nema novih troškova. Slobodno mogu da kažem da se iskazuje jedno domaćinsko poslovanje, upravljanje državnim finansijama i ono se povezuje sa odgovarajućim izvorima finansija, odnosno mestima troškova, gde treba da ih smestimo.
Budžet za 2015. godinu je gotovo identičan po visini rashoda i prihoda kao i budžet za 2014. godinu. Sve ono što nam se desilo u 2014. godini i što će nas pratiti u 2015. godini shvatamo kao iskušenje da nastavimo da radimo na oporavku javnih finansija.
Pitanje je da li nam se moglo još nešto desiti od onoga svega što nam se desilo ove godine, a i godinama unazad? Poplave kakve se dešavaju jednom u stotinu godina, a da ne pričamo o sukobu između dve velike sile, gde smo se našli između i gde jednostavno nismo hteli da se svrstamo ni na jednu stranu, koji nam je doneo pritiske da uvozimo robu iz EU i da smanjimo izvoz robe u Rusiju. Da ne pričam o posledicama neodgovornog, burazerskog bankarstva, koje nam je, ni krivima ni dužnima, došlo i stiglo na naplatu.
Ako neko misli da se ovo ne odražava na budžet i na ekonomske troškove, prvo, to je maliciozno, a mogu slobodno da kažem i da je nepromišljeno.
Pravo pitanje je – šta će biti izazovi koji nas čekaju u 2015. godini? Prihodi u budžetu su realistično procenjeni. Naravno, imaćemo izmene kod prihoda od dobiti javnih preduzeća i agencija, koji će biti precenjeni ako se ne izvrši upravo ono što nameravamo da uradimo u 2015. godini. Znači, moramo suštinski da poboljšamo upravljanje javnim preduzećima. To nam je glavni zadatak u narednoj godini, koliko sam mogao da shvatim.
Rashodna strana pokazuje da smo se odlučili na realističnu štednju, ne želeći da zbog štednje izbrišemo bazične potrebe ljudi, našeg naroda u Srbiji, uz neke vrlo pozitivne korake, kao što su smanjenje subvencija, ali, i u tom delu će nam opet najveći izazov biti kod javnih preduzeća.
Da bi se danas moglo govoriti o tome da li je budžet realističan potrebno je, pored procene prihoda i rashoda, imati u vidu i nivo inflacije, ekonomski rast, kretanje kursa i relevantno finansijsko okruženje.
U narednoj godini se očekuje inflacija, kako je predviđamo, od 2,5 do 5,5%, što je u skladu sa ciljevima u budžetu. U današnjim okolnostima, ovaj cilj je realan i očekivan.
Procenjeni ekonomski rast u narednoj godini će biti oko 1%, i to prema procenama MMF. Moguće da će ova procena biti optimistična, jer nas čeka mnogo posla na stvaranju dobrog ambijenta za poslovanje u 2016. i 2017. godini, a koje će možda morati biti plaćeni kroz nisku stopu rasta u 2015. godini. Ali, ipak je naše mišljenje da je projekcija od 1% dostižna.
Kurs je za budžet vrlo bitna stavka, upravo zbog otplate kredita koji su izraženi u stranim valutama. U oceni Fiskalnog saveta, kada je budžet u pitanju, navodi se jedan primer da samo slabljenjem kursa za jedan dinar u odnosu na evro može povećati izdvajanje za kamate od jedne milijarde dinara. Znači, moramo da napomenemo da kamate čine preko osminu ukupne rashodne strane budžeta, što je više nego što dajemo za socijalnu zaštitu. A moram i da kažem da mnogi krediti imaju varijabilnu kamatnu stopu, tako da kretanje na međunarodnom tržištu može znatno uticati na cenu po kojoj otplaćujemo dugove, odnosno refinansiramo iste.
Poštovani poslanici, čeka nas mnogo izazova. Na izazov ćemo odgovoriti na pravi način. Reforme koje Vlada preuzima, jasno je da nemaju alternativu. Projektovani prihodi mogu delovati kao donekle optimistični na prvi pogled, ali to je slučaj kada se dublje analizira.
Poreski prihodi su vrlo konzervativno prilagođeni, a kada se koristi ova inflacija koju sam napomenuo, od 2,5% do 5,5%, i stopa rasta društvenog proizvoda od 1%, naravno, očekuje se i rast od akciza. On je vrlo realan i projektovan za one koji znaju da je stepen posvećenosti da se šverc nafte svede na nultu vrednost, a da se slični efekti ostvare i na duvanu.
Uspesi kod nafte u 2014. godini daju nam osnova da verujemo da će 2015. godina značiti kraj sivog tržišta naftnih derivata i početak ozbiljnog uvođenja reda na tržištu duvana.
Postoje prilične skepse kod procena dobiti javnih preduzeća, koja u ovom budžetu su predviđena duplo veća u odnosu na 2014. godinu. Ova procena je stepen naše sigurnosti da će se izvršiti potrebne reforme koje nas očekuju u poslovanju javnih preduzeća. Ja mislim da u to treba da verujemo svi. Vrlo brzo ćemo se uveriti u to ko je u pravu. To je neminovnost.
Ukupni rashodi budžeta su manji za šest milijardi dinara. Smanjeni su rashodi za zaposlene i za kupovinu roba i usluga. Subvencije su manje za šestinu, a subvencije koje idu privredi za oko 25%. Ovo je vrlo jasan pokazatelj da će se staviti tačka na restrukturiranje i bez da se ceo proces vrši na neosetljiv način.
Država će se povući iz privrede, ali ne tako da ostavi pustoš, jer to nije politika ni SPS, a ni SNS.
Budžet je, naravno, naš test za narednu godinu da li ćemo naći formulu za jedinstvo i da većina u ovoj zemlji podrži reforme na vrlo konkretan način, a da će te reforme biti usmerene i dozirane na pravi način. Stoga je smanjenje subvencija koje imamo realno i proporcionalno našoj želji da srpski brod zaokrenemo u mirnu luku u naredne dve godine.
Mnogi se pitaju da li će aktuelna većina umeti da odoli pritiscima grupa koje nisu za reforme. Ja mogu slobodno da kažem da je odgovor da hoće, jer mi jednostavno nemamo izbora kao odgovorni ljudi koji sede u ovoj većini.
Smanjenje transfera penzionog fonda je računarska operacija usled izmene visine doprinosa za PIO koji je povećan sa 24% na 26%. Taj efekat je uvećan i kroz smanjenje penzija većih od 25.000 dinara. Deficit PIO fonda, odnosno suma sredstava izdvojena iz republičkog budžeta za redovnu isplatu penzija je još uvek veća od ukupnog budžetskog deficita, ali su ovo prvi koraci ka postavljanju PIO fonda na zdrave osnove.
Ovo je problem koji je stvaran decenijama i nije lako rešiv i nećemo ga možda rešiti u ovom mandatu, kao i za mandata nekih drugih većina, ali kako mogu da vidim, vrlo je izvesno da će biti sledeće većine slične u ovom sastavu.
Ako možemo da vidimo da je kod PIO fonda postignut uspeh, onda i kod Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, gde imamo povećanje transfera, nas čekaju velike promene da bi ostvarili dovoljno ušteda koje neće smanjiti raspoloživost lekarskih usluga i kvalitet zdravstva.
Biće teško, ali od toga se ne beži, o tome se govori, ali se na tome ponajviše i radi. Izazovi nas čekaju, kao što sam već rekao, i kada su i rashodi za javna preduzeća. Neka od tih preduzeća su navikla na subvencije. Zbog njihovog lošeg poslovanja, koje je uglavnom posledica nekih uloga koje su namenjene tim preduzećima. Veliki deo tih preduzeća ne služi generisanju profita, nego čuvanju socijalnog mira.
Ono što smo i danas čuli, ministar privrede je rekao da je najveći problem poslovanja i „Srbijagasa“, EPS, Železnica Srbije i Železare Smederevo, pored subvencija postoji izdavanje garancija, što je bio čest slučaj sa „Srbijagasom“.
Predlog budžeta predviđa izdavanje garancije od 681 miliona evra, od kojih će neki postati obaveza države. Ovde je potrebno dati odgovor na pitanje šta mi želimo od tih firmi i ja mislim da tu nemamo nikakvu dilemu. Mi ih moramo reformisati tako što ćemo razumeti zašto neke od njih generišu gubitke i da to nije posledica lošeg upravljanja, nego nametanja nekih zadataka koji nisu tipični za takve firme. Imaćemo izazov da rešimo pitanje Železare Smederevo, a čuli smo danas da će se to desiti u 2015. godini, kako je već najavljeno. Ja mislim da će to biti pozitivni efekti koje očekujemo.
Dakle, na rashodima ćemo pokazati našu rešenost i sposobnost da budemo odgovorni i kredibilni. U suprotnom, ne zaslužujemo da budemo gde jesmo.
Na samom kraju bih rekao, uvažene koleginice i kolege, ovo je istorijski budžet, zato što je u njemu sve. Nema ničega sakrivenog. Naša rešenost je da sve bude vidljivo. Naša rešenost je da prikupimo prihode koji neće gušiti inicijativu naših privatnika i naša rešenost je da rešavamo najteža pitanja koja se tiču budžetskih rashoda. Hvala na pažnji.

Hvala.
Reč ima predsednik Vlade gospodin Aleksandar Vučić.

Da vam se zahvalim na diskusiji i da kažem da ste u pravu kada govorite o javnim preduzećima. To je bila i bojazan i Fiskalnog saveta MMF-a, pre svega da li smo precenili prihode koje možemo da prikupimo od javnih preduzeća, ali odmah da vam kažem da smo to već uspeli da obezbedimo, da smo mi unapred znali šta je to što će nam javno preduzeće uplatiti. Taj novac već postoji, nije nešto što moramo da čekamo i što će da zavisi od njihove naredne aktivnosti.
Ono što je najveća aktivnost, oko 60 miliona evra, to će nam sada iz Elektromreže Srbije leći. Mislim da smo i oko Telekoma negde oko 25 miliona evra, i biće verovatno dodatnih još šest miliona, ako se ne varam Sertiću, oko 600 miliona dinara, što će reći pet miliona evra, znači negde oko 30 miliona evra Telekom. Govorim o najvećim. Tu su i Pošta Srbije i taj novac je već obezbeđen i čekamo ga u budžetu, odnosno u Trezoru Republike Srbije.Što se toga tiče nema bojazni.
Ono za šta imamo bojazan i vi i ja, i svako od nas, to je hoćemo li mi uspeti da suštinski reformišemo ta javna preduzeća da bi ona mogla da daju tu vrstu doprinosa ili veći doprinos u 2016. godini. Zato što sam sit te računice od 24 sata i 48 sati, mi moramo da gledamo na dve, tri, pet i 10 godina unapred.
U skladu sa tim ćemo i da menjamo ljude koji se na tim pozicijama nalaze, jer da budem iskren, nisam zadovoljan u dobrom delu kako nam javna preduzeća funkcionišu, kao što ni državne banke nisam bio zadovoljan kako funkcionišu, i zato smo plaćali visoku cenu javašluka, lopovluka, kriminala, korupcije i svega drugog.
Što se tiče nivoa inflacije, to uvek ima svoje dobre i loše strane. S jedne strane, smanjujete fiskalni deficit, s druge strane, povećavate svoje obaveze. Naše je da držimo stabilnost, ali koliko ste u pravu kada ste govorili o jednoj drugoj temi, za koju bih želeo da kažem građanima Srbije da me mnogo više brine od težine reformi koje treba da sprovedemo i kvalitete života koji ćemo da imamo, pre svega 2016. godine i 2017. godine, to jeste ta spoljna politička situacija.
Naime, dramatični pad rublje samo u jednom danu je nama oborio dinar za 0,7-0,8% u jednom danu, zato što su odjednom svi sa istoka Evrope dobili nalog svojih zapadnih centrala da povlače novac u južnu Afriku i u neke druge zemlje.
Dakle, ni krivi ni dužni stradali smo u jednom danu. I Jorgovanka se borila i borila se Vlada Srbije i nekako smo uspeli to da zauzdamo i da držimo na najnižem nivou pad naše nacionalne valute u tom trenutku. Sad, kao što vidite, to je uspelo da se stabilizuje uz, razume se, aranžman sa MMF-om i mere fiskalne konsolidacije i sve drugo.
Ali, mi ne živimo sami na svetu. Sve što se oko nas dešava, na nas utiče. Užasan strah imam. Zato sam se čudio onima koji su prizivali ukrajinsku nestabilnost u Srbiji još u izbornoj kampanji. Zato sam se čudio onima koji računaju na bilo kakvu nestabilnost, onima koji se raduju tome da bi mogli negde nekakvi neredi i nemiri da izbiju, zato što time naša zemlja gubi.
Ja sam siguran da veliki broj ljudi u ovoj zemlji, bez obzira da li im se sviđa ili ne sviđa onaj ko je na vlasti, žele i vole uspeh svoje zemlje, a ne neuspeh svoje zemlje. Zato moramo da očuvamo stabilnost i u zemlji i u regionu i, ako smem to da kažem, nemoguće nam je da se izmaknemo iz problema ovih velikih sila, ali da ne budemo neko ko će da se pravi pametan, da će da reši sve svetske probleme i da pokušamo da nas ostave što je moguće dalje od žarišta njihovih problema i njihovih muka.
Danas, izviniću vam se, pošto sam počeo da mucam od umora, a ne od bilo čega drugog, pošto mi to inače nije običaj, zamoliću vas da posle ovog izlaganja izađem jer me sutra ujutru čeka put u Bor i težak i naporan dan, a ostaće ministri ovde i verujem više ministara nego poslanika iz pojedinih poslaničkih grupa.
Danas smo čuli mnogo dobrih stvari, mnogo dobrih ideja kako i šta bi bilo dobro da unapredimo. Nažalost, od kritike čuli smo nekoliko, rekao bih, dobrih, novih ideja, ali kritika nije bila dovoljno ubedljiva ili uverljiva. Ako je argument kritičara da rebalans donosimo zbog Er Srbije, mogu samo da kažem da je to sramota da to neko izgovori. Ako je nečija kritika da to donosimo zbog „Srbijagasa“, to je sramota da neko izgovori. Ne postoji druga reč kojom bih to okarakterisao, kao što je više od sramote da kritikujete rebalans rebalansa a niste videli da li ste to zbog povećanih rashoda ili zbog smanjenih rashoda, odnosno povećanih ili smanjenih prihoda tražili donošenje takve vrste akta. Ali, i to govori o našoj delimičnoj neozbiljnosti, nemetodičnom i nedovoljno odgovornom pristupu.
Na kraju, da ne bi bilo da sam zaboravio šta sam dana rekao, vidim da su se neki koji su valjda ceo život vodili kampanju i protiv stranke koju vodim i protiv mene lično i protiv predsednika Republike, obradovali mnogo današnjoj mojoj izjavi, gde sam rekao da ću da podnesem ostavku kada budem na 26%. Samo želim javnost da obavestim da nikada nisu posvetili celu stranu onima kojima nije palo na pamet da podnesu ostavku sa 6%, nikada. Nikada im nije palo na pamet da to traže i od onih koji su im nekada bili idoli, a imali su 10%.
Ponavljam još jednom, dobro je da se raduju sa 26%, svakako neću biti predsednik Vlade i omogućiću nekom drugom, predsednik Vlade Srbije, ali takođe, sasvim izvesno je, neću biti ni teret stranci koju vodim, pa će stranka izabrati nekog boljeg za to mesto.
Mislim da se tako ponašaju pošteni, odgovorni i ozbiljni ljudi. Da terate narod i da terate ljude da vas vole, ne ide. Ako ljudi misle da loše radite, prepustite nekom, čiji će rad da poštuju, a moguće je da Srbi i moguće je da građani Srbije žele da ih neko obmanjuje i da im neko priča besmislice o tome kako će sutra da im poveća plate i penzije, tako kao što su delili kredite iz raznih razvojnih banaka i svega drugog i da nikad više dinar u te banke nije ušao.
(Narodni poslanik Aleksandra Jerkov dobacuje s mesta.)
Nemojte da mi dobacujete. Ovo je 20 put danas da ste mi dobacili. Časovi pristojnosti ne postoje u Narodnoj skupštini, ali bilo bi dobro da vas neko vrati i da pokušaju da vam objasne šta znači elementarno poštovanje sagovornika i šta znači elementarna pristojnost.
Još jedanput da se zahvalim svima vama koji ste budžet podržali, da se zahvalim svima vama koji budžet niste podržali, koji ste imali dobre, izvanredne ideje za poboljšanje ovog akta. Ova jedna ideja, nisam je zaboravio, oko energetske efikasnosti i ulaganja u našu građevinsku industriju. Svakako ćemo naredne godine o toj ideji i te kako da razgovaramo i mislim da ćemo imati i deo novca da u te velike projekte uložimo.
Zahvalan sam građanima Srbije, na kraju krajeva, što čini mi se dobro razumeju šta je to što radimo, što imaju poverenja u svoju Vladu, a onog sekunda kada to poverenje nestane, verujem da će neki drugi da dođu, ali vam danas kažem – videćete, ništa od svega ovoga neće da promene, nego će reći da se kaju što su govorili nešto drugo i da su zadovoljni onim što smo preduzimali. To, složićete se, nije mala, već velika stvar kojom ćemo se svi svakako ponositi. Hvala vam još jedanput i izvinite još jednom.

Zahvaljujem predsedniku Vlade, gospodinu Aleksandru Vučiću i posebno zahvaljujem na današnjem doprinosu na sednici Skupštine.
Reč ima gospodin Milisav Petronijević, a neka se pripremi Goran Kovačević.
Izvolite, gospodine Petronijeviću.

Poštovani predsedavajući, predsedniče Vlade, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, svoje izlaganje ću skratiti, imajući u vidu da je veoma jasno iskazan stav SPS o predloženom i rebalansu i budžetu i pratećim zakonima. Ja to samo mogu da potvrdim. Zadržaću se samo ukratko na tri pitanja. Jedno vezano za prihode i dva vezano za rashode.
Šta je osnovna karakteristika ovog budžeta? Jeste da su prihodi povećani, a rashodi smanjeni u odnosu na 2014. godinu. Kada su prihodi u pitanju, želim samo da kažem nekoliko reči. Prihodi su veći, iako se ne povećavaju porezi. Nije planirano povećanje poreza, iako će biti smanjeni prihodi zbog smanjenja mase zarada za plate, jer je manji porez, manji su socijalni doprinosi. Dakle, i u takvim uslovima predviđeno je povećanje prihoda, a osnovna ili glavna tačka na čemu će Vlada da radi u narednoj godini jeste dok se ovo ne povećava, povećava se ili pojačava borba protiv sive ekonomije, borba za veću naplatu poreskih prihoda i za veću finansijsku disciplinu.
Mislim da je ovo važno pitanje iz dva razloga. Prvo, ako imamo u vidu da je siva ekonomija skoro trećina nacionalnog dohotka, koliko je važno pojačati tu borbu i smanjiti je? S druge strane, veoma je važna i poruka da se poreski prihodi naplaćuju u većem obimu i da se pojača finansijska disciplina.
U Srbiji skoro da je postalo normalno da se ne plaća porez, doprinosi, struja, prevoz, itd. Želim da dam snažnu podršku Vladi na ovom putu za suzbijanje toga.
U Srbiji svi moraju da plaćaju porez, svi moraju da plaćaju doprinose, svi moraju da plaćaju dažbine, jer plaćanjem toga mi omogućujemo da imaju i zdravstvo, da imaju i obrazovanje, da se grade škole, bolnice, vrtići, itd. Na kraju krajeva i jedna poruka građanima Srbije da, imajući u vidu da je Vlada bila prinuđena da smanji plate i penzije jer je nužda naterala na to, veoma je važno da pošalje i poruku građanima Srbije, ne može neko da ne plaća porez, a da pri tom ima avione, jahte, itd. Tu mora Vlada da pokaže do kraja odlučnost i dajem snažnu podršku Vladi u tom pravcu.
Kada je u pitanju rashodna strana, čuli smo da je smanjenje rashoda predviđeno i pored rasta duga, ako sam dobro zapamtio, koji je ušao u rashodnu stranu. Opet je smanjen rashod. Ako se ne varam, to je odudaranje od jedne prakse da se svake godine rashodi povećavaju. Ovo je prvi put da se smanjuje.
Želim da istaknem samo dve stvari. Jedna stvar, značajno smanjenje svakako jeste smanjenje mase zarada, mase sredstava za zarade i penzije. Vlada je bila prinuđena da to uradi, ne zato što to želi. Niko ne voli da smanjuje to. Prema tome, ni ta Vlada, ali je Vlada, birajući između popularnosti i odgovornosti, izabrala odgovornost da obezbedi stabilnost za plate u dužem periodu.
Ono na šta želim da skrenem pažnju, pored te mere smanjenja mase zarada, pored najavljene mere smanjenja broja zaposlenih, želim da insistiram na toj meri koju je Vlada bila predvidela za ovu godinu, nije stigla da uradi do kraja godine, ali je čeka taj posao, a to su platni razredi, zakon o platnim razredima. Mislim da to mora da se uradi i treba javnosti reći koliko to jeste obiman posao, važan posao, težak posao. Taj posao mora da se izvede do kraja. Zašto? To obezbeđuje pravičnost. Nije narodu krivo, kako poslovica kaže, što nema, nego što nije pravo. Jednostavno, pravičnost tih zarada, dakle, kod svih onih koji troše državne, javne pare mora da se uvede.
Na kraju krajeva, prosveta i zdravstvo, koji nisu adekvatni u sistemu zarada, prilika je da i oni na adekvatan način budu zastupljeni kroz platne razrede u sistemu zarada, a da ne govorim o Zakonu o platama u državnim organima od koga su pobegli svi. Malopre je to premijer pominjao. Ja neću. Deset puta sam govorio do sada, ali sada neću. Nije logično da premijer ima tri, četiri puta manju platu od bilo kog nezavisnog organa.
Nemojte pogrešno da me shvatite. Nezavisno telo znači da je nezavisno u svom radu, u donošenju odluka, ali nije nezavisno od stanja u Srbiji, a pogotovo ekonomskog stanja u Srbiji.
Šta hoću da kažem? Devet stotina koeficijenata, nekoliko ili čak nekoliko desetina osnovica. U različitim oblastima različito se primenjuje. To mora da se izvede do kraja i da se uvede jedan red, kako bih rekao.
Na kraju, želim samo da kažem, šta po mom mišljenju znači ovaj budžet. Ovaj budžet, prvo, oslikava sadašnje stanje i najavljuje budućnost, odnosno pravi pravac, put ka budućnosti. Zašto sadašnjost? U ovako teškoj ekonomskoj situaciji, ovoliko može i on je realan, on nije spisak lepih želja, već realan. Vlada je uočila realne probleme i ponudila realne odgovore na ta pitanja sa kojima se suočila.
S druge strane, ovo je nastavak započete konsolidacije javnih finansija prilikom usvajanja rebalansa u oktobru mesecu, a istovremeno i početak trogodišnje finansijske konsolidacije. Očigledno, jasan pravac, jasna politika Vlade u delu koji se odnosi na konsolidaciju javnih finansija.
Ali, šta želim da kažem? Želim da skrenem pažnju kada su u pitanju rashodi, ja želim da odam priznanje Vladi na socijalnoj odgovornosti prilikom izrade ovog budžeta, kao što je prilikom smanjenja plata pokazala socijalnu odgovornost zaštitivši najugroženije kategorije stanovništva i ovom delu socijalnih davanja, ako se ne varam 144 milijarde otprilike, dve valjda više u odnosu na 2014. i sedam na prethodnu godinu. Dakle, pokazuje svoj odnos prema najugroženijim kategorijama stanovništva. I naravno kao pripadnik Socijalističke partije Srbije, ja dajem snažnu podršku i ističem to pitanje, ali ono što mislim da je najvažnije i mere fiskalne politike i reforme javnog sektora i reforme privrednog ambijenta i završetak restrukturiranja i unapređenje rada javnih preduzeća nisu cilj, to je sredstvo da se dođe do glavnog cilja, da stvore osnov za poboljšan privredni ambijent, da stvori osnov za povećanje investicija i domaćih i stranih, ravnopravno, ja snažno podržavam, danas sam čuo od ministra privrede da se priprema zakon o ulaganju u Srbiju i to je prilika da se na taj način reši, a šta to sve znači, to znači u stvari novo zapošljavanje, to znači stvaranje osnove za stabilan i neodrživi rast u narednim godinama.
Vidite, to dovodi do većeg bruto društvenog proizvoda. Kada je bruto društveni proizvod veći, onda je naravno i učešće našeg duga manje. Naš dug ima visok procenat, između ostalog, zato što imamo mali društveni proizvod. Povećanjem njega taj procenat se smanjuje. Kada je on veći, veći su porezi, veći su doprinosi, jer ljudi su zaposleni, uplaćuju poreze i doprinose. Kada su veći porezi i doprinosi ima veća izdvajanja, mogućnost za obrazovanje, za zdravstvo, za sve druge javne potrebe ove države.
Naravno, glavna stvar je da se ojača privreda, uništena pljačkaškom privatizacijom i pogrešnim konceptom privrednog sistema u prethodnom periodu, a to znači radi se o privredi jedina koja pravi pare. Mi mnogo u Srbiji imamo onih koji troše, a veoma malo onih koji prave. Dakle, to je glavni cilj. Sve ostalo, te mere, je samo sredstvo da se dođe do tog cilja. Ja želim da dam punu podršku Vladi na tom jasnom cilju, a glavni cilj je rekao sam veći standard, ali na realnim osnovama.
Sasvim na kraju, završiću sa jednom rečenicom. Potrebno je da se bdi nad ovim budžetom maltene mesečno i da se brzo reaguje, ako ima negde odstupanja.
Drugo, otišao je premijer, ali prenesite mu poruku od svih bitaka koje su već otvorene, otvorio je još jednu najvažniju, to je bitka za veru u Srbiju, bitku da građani veruju u ovo da će dati rezultate, onda je uspeh siguran. Podržaćemo Predlog budžeta i sve ostale zakone. Hvala vam lepo.