Zahvaljujem gospodine Gašiću.
Reč ima šef poslaničke grupe SNS. Pravo na replici, dva minuta.

Zahvaljujem se gospodine predsedavajući. Zahvaljujem se i vama gospodine Gašiću zato što ste činjenicama i istinom govorili o Vojsci Srbije.
Ono što ću u jednoj rečenici reći. Ja cenim da neko kaže, pa znate nećemo da organizujemo paradu, zato što je za cenu parade mogli da se kupe uniforme i džipovi. Ali, ne mogu da razumem niti organizovana parada, niti kupljeni džipovi. Pa, gde je taj novac? Gde je ta Vojska u tom periodu? Ni jedno ni drugo. U redu je da može da se bira, ali vi ste izabrali ništa.
Sa druge strane, u pežurativnom smislu, i zbog toga sam se najviše javio, u pežurativnom smislu je govoreno o narodnim poslanicima u pokrajinskom parlamentu. U pežurativnom smislu, u smislu kao da su narodni poslanici vlasništvo stranaka, pa je rečeno SNS, znate ima 24 poslanika. Po zakonu, a to bih obavestio mladog kolegu, da je po Zakonu o izboru narodnih poslanika, narodni su vlasnici svog mandata. Mi se na taj način kao stranka odnosimo prema ljudima koji su ili pokrajinski ili republički poslanici, ili odbornici. Ne merimo na kilo žive vage, niti trgujemo, niti sklapamo neke koalicije koje pre podne podržavaju preživljavanje Vlade sa 6% podrške i preživljavanje Bojana Pajtića, a sutradan sačekuju svoje lidere na aerodromu „Nikola Tesla“ i time se hvale na društvenim mrežama.
Mi ne ponižavamo građane Republike Srbije time što posle jedne sjajne pobede u Kovinu, ili sjajne povrede u Vrbasu izlazi Bojan Pajtić pa kaže – to je mali uzorak, nedovoljna uzorak. Znate, Kovin, Vrbas, Srbobran, tamo ne žive ljudi, tamo verovatno da živi mali uzorak.

Vreme.

Ne, za SNS su i to ljudi, a Bojan Pajtić Vojvodinom na pogubno loš način vlada 14 godina, sa sve manjom podrškom silujući demokratiju koju ima u prefiksu imena stranke kojom predsedava.

Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić.

Hvala predsedavajući.
Poštovane gospođe i gospodo ministri, poštovane koleginice i kolege, evo danas ko zna koji sat u ovoj raspravi, čini mi se da smo prošli kroz četiri, pet faza u ovoj raspravi. U prvoj vazi smo imali priliku da čujemo gospodina ministra finansija i da stvarno raspravljamo, ali isključivo o rebalansu budžeta i budžetu za 2015. godinu, bez vremena i mislim da niko od poslanika nije ni pomenuo jednom rečju deset zakona koji su u objedinjenoj raspravi.
U drugoj fazi smo imali fazu premijera koji je uglavnom bio usmeren napadima na opoziciju. U drugoj fazi nešto mirnijoj, i sada u četvrtoj fazi ulazimo sa prilikom da razgovaramo sa ministrom finansija na jedan stručan način, bar se nadam da ćemo imati prilike iako je u ovoj prethodnoj raspravi puno toga pominjano od privatizacije „Crvene zvezde“, „Partizana“, sladoleda na Adi i ko zna čega još.
Dakle, ovde je jedna od ključnih tema ili teza bila da je budžet za 2015. godinu budžet koji će doneti pre svega smanjenje fiskalnog deficita. Mislim da to nije tačno, to se vidi iz ovih brojki, jer je planirani fiskalni deficit za 2015. godinu 191 milijarda. U odnosu na budžet za 2014. godinu od 182 milijarde, to je povećanje fiskalnog deficita od devet milijardi.
Ako krenemo tom logikom isti trend je prepoznatljiv i pri vršenju analize poreskih prihoda i primanja. Praktično svi planirani prihodi budžetom za 2015. godinu su manji u odnosu na one planirane prvobitnim zakonom u budžetu za 2014. godinu, ali sa izuzetkom prihoda od PDV iz uvoza, dobiti javnih preduzeća i ušteda po osnovu umanjenja zarada zaposlenih u javnom sektoru.
Dakle, iz toga se možda može zaključiti da se ekonomska politika ove Vlade zasniva na uvozu, umanjenju plata zaposlenih i prisvajanju dobiti javnih preduzeća koja se delimično ostvaruju umanjenjem zarada zaposlenih u tim javnim preduzećima. U kojoj meri je ova politika realna, moći će se proceniti iz informacija koje će se nadam se dostaviti večeras posle pitanja koja želim da postavim.
Prvo, šta čini strukturu proizvoda čijim povećanjem uvoza se planira ostvarenje većih prihoda od PDV? Drugo, zbog čega je PDV u zemlji manji za 2015. godinu u odnosu na onaj prvobitno planiran za 2014. godinu, za oko 30%? Da li je to zapravo slika pada privredne aktivnosti i kupovne snage u Republici Srbiji, jer to se jasno vidi iz podataka da je porez na dodatu vrednost u zemlji sa 145 milijardi planiranih u budžetu 2014. godine pada u budžetu 2015. godine na 104 milijarde. Dakle, jedan dramatičan pad od 40 milijardi, što znači oko 30% pada privredne aktivnosti i kupovne snage u Republici Srbiji.
Treće, porast uvoza bez adekvatnog ili značajno većeg porasta izvoza može predstavljati problem bilansa plaćanja i da li su problemi ove vrste i doveli do značajnog pada vrednosti domaće valute u odnosu na evro? Samo u periodu od 2014. godine za oko 7% je taj pad.
Četvrto, kurs primanja budžeta na osnovu iskazane dobiti poslovanja javnih preduzeća. To je naravno vrlo aktuelno pitanje i o tome je govorio i predsednik Vlade a i ministar finansija. Planirano je 15 milijardi u odnosu na tri milijarde iz prošle godine. Mi smo evo danas, 23. decembra kada može da se projektuje dobit javnih preduzeća za ovu godinu, pa se može i precizno izaći sa podatkom, ali mislim da je vrlo važno reći i to da 15 milijardi planiranih jeste jedna dosta nategnuta cifra, a posebno iz razloga da je primer mere i transfera dobiti, iz dobiti javnih preduzeća išla sa 70% od ukupne dobiti što je veoma ozbiljno ugrozilo likvidnost nekih javnih preduzeća.
Sami ste govorili da su neka javna preduzeća na tržištu i bore se sa ozbiljnom konkurencijom. Tu bih pomenuo i „Telekom Srbije“ i Poštu Srbije, jer oni imaju ozbiljnu konkurenciju, a nije dobro 70% dobiti ispumpati iz tih sistema koji moraju da se razvijaju u tehnološkom i u svakom drugom smislu.

Molim vas gospodine Ćiriću isteklo je vreme odavno. Imali ste četiri minuta i 30 sekundi.

Samo još jednu rečenicu, ako dozvoljavate. Mislim da važno reći i to da bez obzira na to kakav će se plan budžeta usvojiti za 2015. godinu, mislim da je izuzetno važno na koji način i u kakvoj atmosferi će se on implementirati. Nije potrebno praviti sukobe, a posebno između javnog i privatnog sektora, jer bez razvijenog javnog sektora nema niti razvijenog privatnog sektora. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Ćiriću.
Reč ima narodna poslanica Aleksandra Tomić. Izvolite gospođo Tomić.

Zahvaljujem predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, dosta toga smo danas čuli.
Potrudiću se da budem operativna što se tiče nekih predloga u ovoj raspravi u načelu, a to je pre svega da čestitam svim ministrima, naročito gospodinu ministru Vujoviću, zbog toga što je izdržao pritisak koji ima od strane poslanika bivšeg režima koji su se odnosili čak i na obesmišljavanje njegove stručnosti.
Danas smo imali prilike mnogo toga da čujemo, mnogo toga da vidimo što do sada nismo imali. Ono što je nepobitno to je da brojke govore za sebe, da nezaposlenost se smanjuje, da jednostavno naplata poreza u poslednjem kvartalu 2014. godine je mnogo veća, a kažu neki stručnjaci da sa ovakvim trendom praktično u 2015. godini Srbija će po sivoj ekonomiji doći na nivo EU, što pokazuje suštinski naš strateški put i cilj, prema kome treba da stremimo.
Na tom putu mi diktiramo praktično tempo kojim će ići, diktiramo tempo zakona koji ćemo usvajati, ali ono što treba reći i nikako ne zaboraviti, to je da je još fiskalni savet 2007. godine napisao da treba sprovesti ovakve reforme koje mi sada sprovodimo na čelu sa Vladom gospodina Vučića, i ono što treba reći da postoji zahvalnost, zaista i kolegama poslanicima i Ženskoj parlamentarnoj mreži i predsedniku Odbora za poljoprivredu gospodinu Marijanu Rističeviću kao predsedniku seljačke stranke i ministarki zaduženu za poljoprivredu Snežani Bošković.
Po pitanju praktičnom predloga da se žene koje su vlasnici poljoprivrednih gazdinstava na neki način kroz jednu pozitivnu podršku u vidu određenih subvencija stimulišu i imali smo prilike da vidimo da su i predstavnici Vlade i gospodin Vučić bili u poseti jednom poljoprivrednom gazdinstvu u Bačkom Gradišku u avgustu 2014. godine. i da su videli da zaista žene poljoprivrednici mogu da se nose sa tim poslom, ali reći ću vam da svega 9% žena, znači, koje se bave poljoprivredom imaju registrovana gazdinstva, odnosno u svom vlasništvu, što treba podržati jer taj mali čovek, mali privrednik suštinski će osetiti te rezultate ukoliko država ga podržava i to će biti amandmani, znači poslanica.
Tražićemo i određene amandmane koji se odnose na Ministarstvo privrede, a to je da se mala i srednja preduzeća koja su u vlasništvu žena jednostavno, takođe podrže za kupovinu određene opreme, kao i u Ministarstvu prosvete da se podrže na osnovu određenog pozitivnog bodovanja kod dodela sredstava iz Fonda za inovativne delatnosti.
To se odnosi na mlade naučnice i mislim da je sada vreme reći da svi oni koji kažu da žene akademci ne treba da postoje u Srpskoj akademiji nauka jako greše. Zbog toga što neke naše žene koje u inostranstvu su vrlo priznate članice Akademija nauka.
Ako se Srbija tako lako odriče njih, onda ne znam gde ćemo stići. Valjda je poenta priče da imamo što više učenih ljudi da bi mogli zaista da idemo napred.
Mislim da postoji razumevanje između ministara i poslanika, odnosno poslanica koji podržavaju ovakvu ideju jer se ne traže dodatna sredstva.
Traži se samo da se da jedan vetar u leđa kada su u pitanju, znači, ti konkursi kojima će se shvatiti koliko je važno da takve žene postoje, koje mogu da se nose sa tom svakodnevnicom koja nije nimalo laka, pogotovo ako se bave samostalnim biznisom i kod toga kada pričamo uopšte o preduzetništvu, dobro je da gospodin Sertić i najavio da će zaista se doneti ta strategija do 2020. godine koja će obuhvatiti preduzetništvo, ne samo žensko preduzetništvo nego i omladinsko i danas smo imali prilike od premijera da će iz sredstava od privatizacije praktično se odobriti određeni fond koji će ići na stimulaciju otvaranja malih i srednjih preduzeća i „start ap“ kredite za mlade.
To je u stvari put kojim Srbije treba da ide i kojim treba da se razvija. Na kraju ono što je sigurno dobra informacija za ministra finansija, a koja, mislim, da za sada nije obavešten, to je da je Komisija za Zaštitu konkurencije, koja je u nadležnosti rada ove Skupštine koja je izglasana pre mesec i po dana, praktično do kraja godine će biti 190 miliona u suficitu od čega će 120 miliona uplatiti u budžet, a ono resto dati NBS na čuvanje, a to je jedan veliki iskorak zbog toga što su do sada raniji saveti koji nisu funkcionisali, plaćali zakupe privatnim kompanijama 10 hiljada evra mesečno i koji su jednostavno pare držali kod komercijalnih banaka. To pokazuje da i ovaj Skupština može na jedan pozitivan način da utiče na institucije koje su tzv. nezavisne, da imaju jedan državotvoran pristup i takav pristup treba da važi za sve, ne samo za Komisiju za zaštitu konkurencije, treba da važi i za one za koje smatramo da se možda do sada nisu ponašale državotvorno.
Mislim da će one verovatno pratiti dobre primere prakse, pa će se i oni negde okrenuti tim putem i dobrim primerima.
Zahvaljujem se svima i nadam se da će ovi zakoni koje ćemo usvojiti u jednom paketu, praktično otvoriti put koji je svima nama potreban, a to je put ka EU, o kome je govorila ministarka Joksimović.
Na tom putu ćemo sigurno imati mnogo teških situacija, izazova sa kojima ćemo morati da se suočimo, ali mislim da je to put koji je nezaustavljiv.
Danas smo imali prilike da čujemo, ko god da pokuša da zaustavi taj put, jednostavno neće moći i to pokazuje jednostavno da naša deca imaju dobru budućnost.
Ja vam se zahvaljujem.