Molim poslanike da dozvole da ministar završi svoje izlaganje.

Ja sam vas slušao pažljivo i nisam prekidao nikoga.
Prema tome, moram javno da kažem zbog građana da sindikati u prosveti kažu da je glavni razlog njihovog štrajka i žalbe to što su neravnopravno tretirani 2008. godine i od tada imaju smanjene plate. Moram da kažem činjenice, pošto vi selektivno koristite činjenice, a ja ih ne koristim. Jako je važno da to imate u vidu. Prema tome, ovo što je sada smanjenje došlo na situaciju koja nije bila dobra, to je ono što je prevršilo čašu.
Drugo, jako važno, rešenja ćemo tražiti za ove i sve druge probleme u promeni sistema nagrađivanja u uvođenju organizovanog sistema i platnih razreda, koji će valorizovati rad, kvalitet rada, nivo odgovornosti i sve ostalo u najkraćem roku. Mislim da će to onda ponuditi osnovu da se isprave ove nepravde. Ne možemo instrumentima koji se tiču opšte fiskalne discipline i smanjivanja deficita opšteg budžeta korigovati pojedinačna sektorska odstupanja i pojedinačna odstupanja pojedinih struka, nivoa kvalifikacije ili složenosti rada i odgovornosti.
Nisam primetio da su ministri razgovarali dok ste vi diskutovali.
Takođe jako važno, trendovi koji su postojali u prošlosti se preokreću. Ovaj budžet je jedinstven po tome što preokreće trendove. Kada se preokrenu trendovi, onda imate drugačiju perspektivu, drugačije viđenje krize, drugačije viđenje izlaska iz krize. Iako su na početku preokretanja trendova numerički rezultati nedovoljno veliki, promena ponašanja je značajna.
Građani Srbije smatraju da je Srbija na pravom putu. Četrdeset osam posto građana Srbije smatra da Srbija, program koji nudi, ima perspektivu. Iako se žale na troškove, iako se žale na smanjenje plata i penzija, veruju da ovaj program i da ovi napori Vlade imaju šansu na uspeh i to podržavaju svesrdno, ja sam im na tome zahvalan i zahvalan sam na tome što prihvataju ovu žrtvu kao investiciju u budućnost, kao izlaz iz ove situacije, iz teškoća koje smo nasledili.
Kratko, dozvolite mi nekoliko reči o situaciji u kojoj pravimo ovaj budžet. Makroekonomska kretanja u 2014. godini nisu bila za nas povoljna. Iako smo i pored toga mislili da smo ostvarili neke značajne rezultate, značajne pomake, nije ovde bitno ko je zaslužan za to, bitno je da je nezaposlenost počela da pada, da se spustila na 17,6%, bitno je da ljudi očekuju boljitak i najvažnije, kao što neko reče, ljudi glasaju ne samo kad glasaju za političke partije i za parlament, nego glasaju novcem. Potrošnja i vera ljudi u poboljšanje sve to najbolje pokazuje. Potrošnja raste i to je jedan od glavnih izvora prometa, novog zaposlenja, rasta društvenog proizvoda. Nažalost, mi nismo ekonomija koja se zasniva samo na rastu tražnje, postoje i druga ograničenja rasta i razvoja, ali je znak da ljudi ulažu, da ljudi ne misle da će biti gore, nego misle da će biti bolje je vrlo očigledna i vrlo pozitivna stvar koja se kod nas dešava.
Kao što znate, u ovoj godini smo pretrpeli vrlo značajne posledice poplava. Objektivne procene međunarodne zajednice kažu da je Srbija pretrpela oko milijardu i po evra troška, polovina otprilike toga je direktna šteta, a polovina toga su propušteni dohodak, propušteni boljitak, popuštena dobit i preduzeća i ljudi i pojedinaca. Usled toga, došlo je do pada proizvodnje uglja, do proizvodnje električne energije, do usporavanja društvenog proizvoda. Po našim analizama, najdublji pad se dogodio već u trećem kvartalu ove godine i od tada kreće postepeno oživljavanje.
Iako mi u narednu godinu ulazimo sa procenom društveno nominalno, društvenog proizvoda od 3.970 milijardi, ona u sebi krije mali rast inflacije i malo usporavanje, odnosno pad društvenog proizvoda, kao rezultat prenetih tendencija iz ove godine. To je krajnje konzervativna projekcija. To je projekcija koja je rađena pod pretpostavkom da se ništa od pozitivnih efekata ne dogodi, znači da se ne dogodi nalaženje, restrukturiranje, oživljavanje proizvodnje i ostali elementi na koje računamo.
Prvo, ako se Elektrodistribucija i proizvodnja uglja vrate na nivo proizvodnje pre poplava, to će biti značajan pozitivan utisak, odnosno efekat na društveni proizvod. Ako se reši pitanje Smedereva i hemijskog bloka, to će biti dopunski pozitivan efekat na rast društvenog proizvoda i na nivo društvenog proizvoda. Ako se pri tom reše neka druga sistemska pitanja, ako se ostvare investicije koje se trenutno planiraju i koje su u toku i ako se ostvare drugi efekti gde smo godinama privlačili investicije koje će na kraju početi da izlaze iz sfere kupovanja našeg tržišta u sferu prodaje naših kvalitetnih usluga i mogućnosti komparativnih prednosti na svetskom tržištu, mi možemo očekivati da će realni ishod u 2015. godini biti veći od ovoga na kom je zasnovan budžet. To nam niko ne brani. Naše kolege iz fonda kažu – što bude bolje, tim će nam biti lakše.
Jako je važno da kažem jednu stvar. Smanjenje plata i penzija nije cilj, nego sredstvo da se prvi korak u kontroli fiskalne situacije napravi. Mi nikome i nama samima ne sprečavamo mogućnost da budemo uspešni. Ako budemo uspešni, imaćemo mogućnosti da taj uspeh podelimo. Ako pogledate Predlog izmena i dopuna Zakona o budžetskom sistemu, videćete da smo uslovno to sve vezali za naše
performanse. Tamo smo rekli, u izmeni člana 27, da ćemo plate i penzije prilagođavati onog momenta kad zadovoljimo uslov da plate budu manje od 7% društvenog proizvoda, a penzije 11%. Tog momenta stupa na snagu formula prilagođavanja, tzv. indeksacija, prilagođavanje plata i penzija, koja će dozvoliti da se održava taj nivo od 7%. Ne bih ulazio ovde u tehničke detalje tog prilagođavanja, ali suština jeste da onog momenta kada ostvarimo napredak, boljitak, na fiskalnom planu i na planu ekonomskog rasta, imaćemo šansu da taj boljitak podelimo, i to tako što će svi dobiti adekvatni deo tog kolača. To bi trebalo da bude interes i motivacija za sve, da sudeluju zajedno u poboljšanju i da sudeluju zajedno u rešavanju fiskalne situacije i izlazak iz ove situacije.
Drugo, jako važno, ne znam da li ste primetili detalje, ali u našem zajedničkom saopštenju i u razgovoru posle misije Fonda postoji jedan vrlo jasan pozitivan stav koji kaže – onog momenta kad ostvarimo fiskalni boljitak, stvoriće se preduslovi za relaksaciju i monetarne politike. U kombinaciji, monetarna i fiskalna politika moraju da obezbede dovoljni stepen makroekonomske stabilnosti. Onog momenta kad ostvarimo poboljšanje fiskalnih rezultata, kao što ga već ostvarujemo u ovoj godini, onog momenta kada ostvarimo veći stepen naplate poreza, a nećemo uvoditi nove poreze i nećemo povećavati postojeće poreske stope, samo ćemo poboljšavati administriranje i stepen naplate, onda će se stvoriti mogućnost da se malo relaksira monetarna politika, da se pruži veći prostor za dobijanje kredita, za rast kredita, za rast finansiranja privrede i svega što uz to ide.
Važna napomena. Srbija ima jedan od najmanjih stepena monetizacije na svom nivou razvoja u zemljama u okruženju i u svetu. Čim završimo ključne strukturne reforme koje paralelno sa budžetom sprovodimo, uključujući razrešenje kredita koji se ne finansiraju, tzv. MPL-ova, stvoriće se okruženje u kom će Srbija moći da povećava stepen monetizacije, da uvodi nove instrumente i time obezbedi sredstva za jačanje proizvodnje, za otvaranje novih radnih mesta, a posle toga za ekonomski rast i razvoj. To je jedna od ključnih veza ovog budžeta sa programom.
Ovaj budžet je pretpostavka programa, ali posle toga i posledica programa. Veze između ovog budžeta i programa Vlade, koji podržava MMF a preko njega i finansijska tržišta u svetu, jeste da paralelno radimo mere na strani rashoda, na strani prihoda, da rešavamo problem prošlosti starih preduzeća koja nisu funkcionisala i godinama se nalaze u nerešenoj situaciji između normalnog funkcionisanja i bankrota, da budu konačno rešena. Isto tako, započinjemo paralelni proces unapređenja funkcionisanja i podizanja efikasnosti javnih preduzeća.
Novina ovog programa je što budžet, paralelno sa dogovorom sa Fondom i paralelno sa strukturnim kreditima koje očekujemo od Međunarodne banke za obnovu i razvoj iz Vašingtona i Evropske banke za obnovu i razvoj iz Londona, imamo nameru da podržimo ozbiljnim i kredibilnim programima - rešavanje strukturnih problema u javnim preduzećima. To će, po pravilu, biti kombinacija popravljanja njihove finansijske strukture, njihove korporativne strukture, unapređenja efikasnosti i menadžmenta, unapređenja načina izbora i odgovornosti menadžmenta i ono što je najvažnije, prelaska na kriterijume performansi prilikom određivanja uspeha, a samim tim i plata i svega ostalog na čemu se bazira poslovanje nekog uspešnog preduzeća.
Javna preduzeća, kao izvor gubitaka, više neće postojati. Ona će morati da zatvore svoje gubitke, da naplaćuju svoja potraživanja i da posluju normalno. Primetićete i daćemo vam spisak svih korisnika garancija koje se nalaze u budžetu, ovih 30 milijardi plus dve milijarde drugih finansijskih oblika. Naglašavam da nećemo, mogu i da vam pročitam taj spisak, više davati u budžetu garancije za tekuće finansiranje, garancije za kredite likvidnosti, znači ukida se glavni kanal kojim su nesolidna preduzeća prvo pokrivala svoje loše poslovanje kratkoročnim kreditima koji su često bili skupi sa neprimerno kratkim rokovima vraćanja, iza kojih je nominalno stajala država. To de fakto nisu bile garancije, to je bilo direktno finansiranje iz budžeta, samo se dešavalo ispod linije. To će prestati.
Prema tome, mi zatvaramo jedan kanal preko koga su se godinama odlivala sredstva iz budžeta. Nama se dobar deo deficita kada je rastao sa 30 na preko 65, do 70%, čini mi se do kraja ove godine, dobar deo toga je poticao iz potpuno nekontrolisanih prihoda. Ovaj puta Skupština će direktno odlučivati o budžetu koji u sebe uključuje sve elemente finansiranja i takvih iznenađenja neće biti.
Znači, ne samo što samo u rebalansu nema iznenađenja i nema nikakvih tajni i nikakvih sakrivenih transakcija, tako i u ovom budžetu i u svakom narednom budžetu nema sakrivenih transakcija, nema transakcija ispod linije. Sve se prijavljuje u članu 3a i 3b. Imate detaljan opis svih garancija koje su ograničene na strukturne razvojne kredite koji obećavaju boljitak tim preduzećima, omogućavaju restrukturiranje i normalno poslovanje.
Ovaj budžet je deo trogodišnjeg programa. Mi se nalazimo u poslednjem iako smo počeli na vreme, mi nismo još finalizovali tekst fiskalne strategije koji će biti na Vladi za par dana, odnosno mi ćemo uputiti Vladi za par dana. Vi ćete biti upoznati kada taj tekst bude usvojen. U 2015. godini on je potpuno, on je identičan sa ovim budžetom, a u 2016. godini i 2017. godini on prati putanju koja nas dovodi do održivog fiskalne pozicije u kojoj će deficit biti usklađen sa nivoima mastrihta. Da li će to biti 3,5 ili tri ili 2,9 posto, manje je važno, važno je da ćemo biti u okvirima onoga što EU očekuje da jedna zemlja koja se nalazi u predpristupnom režimu može da ostvari i održi.
Ono što je još važnije od toga, a to je da očekujemo pogotovo posle ovog smanjenja deficita u 2014. godini da već krajem 2016. godine, početkom 2017. godine konačno preokrenemo tendenciju rasta duga kao učešća u društvenom proizvodu, da se ona zaustavi i krene polako da pada.
Mi ćemo imati pet-šest godina da to spustimo na nivo mastrihta od 60%, ali ono što je jako značajno, to je da kada jednom krene da pada, onda je sve stvar dinamike, izdržljivosti, socijalne, političke, ekonomske, koliko možemo da vraćamo i na koji način.
Drugo, sa stanovišta duga, jako je važno da ćemo sve vanredne prihode, bilo da se radi o boljoj naplati poreza, bilo da se radi o planiranoj strateškoj prodaji ili ustupanju imovine države na korišćenje, na koncesije, ili na prodaju nekih preduzeća kao što je, na primer, „Telekom“, prihodi od tih prodaja će se koristiti strateški za smanjivanje onih zaduženja koja su najskuplja i za kompletiranje onih projekata koji imaju najveći stepen pozitivnog dejstva na privredu. Znači, kompletiraćemo one projekte koji godinama čekaju, 5 ili 10% da se završe. Započinjaćemo nove projekte i, najvažnije od svega, radićemo one stvari koje najveći efekat daju na otvaranje novih radnih mesta, buduće zapošljavanje i budući ekonomski rast. To je čvrst dogovor, pitanje je samo da ga realizujemo na pravi način.
Napominjem da ovo znači da neće biti prelivanja ostvarenih većih prihoda i kapitalnih prihoda u potrošnji, dok se ne ostvare uslovi koje smo napred naveli, a to je da se učešće plata spusti ispod 7% društvenog proizvoda a učešće penzija ispod 11%. Ukupno 18% naših rashoda će biti vezano za performanse, za društveni proizvod, za ostvareni rast, za ostvarenu ekonomsku snagu za budućnost.
Kako se to odnosi prema kretanju u okruženju? Kao što znate, projekcije su bile dosta konzervativne pre tri, četiri meseca. Nedavni događaji te projekcije čine, odnosno verovatnoću da se one ostvare, čini još manje pogodnom i za nas i za naše susede i glavne partnere u spoljnoj trgovini. EU koja je po tim prognozama očekivala rast od 1,8% u 2015. godini, odnosno, po nekim procenama i manje, čak 1,5%, može da očekuje još manje.
Ja mislim da ćemo mi morati da se prilagodimo kretanju u okruženju i da u tom okviru tražimo rešenje za sebe. Srbija je dovoljno mali partner da može i pri nepovoljnim kretanjima u okruženju da ostvaruje rast i izvoze i povećanje učešća na tim tržištima. Na nama je da to na najbolji način iskoristimo.
Naš unutrašnji makroekonomski okvir je takav da smo smanjenjem plata i penzija na neki način restriktivno delovali na agregatnu tražnju. Ali, kao što pomenuh, podaci poslednjih mesec-dva pokazuju da ljude troše ušteđevinu za buduće strateške nabavke i da ljudi očekuju boljitak. Ta očekivanja su jako važna.
Mi ćemo statistički imati smanjenje lične potrošnje i državne potrošnje, ali očekujemo rast investicija i očekujemo rast izvoza. To će biti glavni generatori rasta u narednom periodu. Onog momenta kad počnemo da ostvarujemo pozitivne efekte na drugim poljima i kad uklanjanjem strukturnih problema iz prošlosti privučemo nove investitore koji neće samo kupovati tržište u Srbiji, kao što su to kupovali proizvođači cementa, duvana i ostalih proizvoda, i neće kupovati samo monopolske lance, kao što su to radili kupci maloprodajnih mreža i ostaloga, nego će koristiti našu komparativnu prednost da izađu na regionalna i svetska tržišta sa proizvodima koji su napravljeni velikim delom ili u celosti u Srbiji, onda ćemo ući u novu orbitu mogućeg razvoja.
Prema tome, većina zemalja iz našeg okruženja je počela da ostvaruje pravi boljitak i unapređenje rasta i razvoja onda kada je uspela da privuče strane direktne investicije koje su usmerene na ostvarivanje i potvrđivanje konkurencije u svetu. Ovo nisu fraze. To samo znači da je za nas presudno da se organizujemo, i parlament i Vlada, da iskoristimo sva sredstva i potencijal koji imamo, od IPA fondova do mogućnosti priključivanja inicijativama koje se odnose na inovacije i na sve druge moguće izvore rasta, da to valorizujemo na najbolji mogući način i u najkraćem mogućem roku, kako bismo narednih godina privukli investicije koje upravo idu na to da koriste komparativnu prednost Srbije, prave niše koje će valorizovati naše prednosti i povećati naše učešće u izvozu i u svetu.
Mi već imamo pozitivne efekte dosadašnjih mera. Do sada su se već vrlo pozitivno o našim merama izrazile ne samo međunarodne finansijske institucije, koje dosta konzervativno to gledaju, nego i pojedinačne vlade, analitičari, mnoge institucije koje objektivno posmatraju stvari u svetu.
Ja mislim da je presudna stvar ako mi verujemo u naš program i sprovodimo ga, kao što to radimo, ako mi verujemo u preokretanje ovih trendova, kao što, čini mi se, radimo - onda će u to poverovati i ostatak sveta. Važno je da narod vidi izlaz iz tunela, važno je da vidimo svetlo na tom izlazu, važno je da vidimo mogućnost napretka.
Srbija još uvek proizvodi značajno manje od svog potencijalnog društvenog proizvoda. Mi možemo strateški usmerenim investicijama i završetkom projekata koji su u toku bitno da povećamo svoj potencijal u narednim godinama. Čak i pri konzervativnim procenama, MMF i mi se slažemo da su minimalne stope rasta koje se očekuju u 2016. i 2017. godini 1,5%, 2% i više. Ako se deo investicija koje planiramo ostvari, ako se aktivira onaj deo naše građevinske operative i industrije, koji može da se aktivira i da se dovede u stanje da bude konkurentno, onda možemo da očekujemo bitno unapređenje dinamike privrednog rasta i hvatanje koraka sa svetom. Ovo nisu fraze.
Kao što vidite, na mnogim mestima, kad se jednom dogodi jedna uspešna stvar, onda slede uspešne stvari. Vi ovde, naravno, imate svoje razloge zašto kritikujete neke stvari, ali nezavisno od kritika, ako samo pogledate sinergiju koja se ostvaruje između rešenja statusa JAT-a koji je godinama životario, sa starim avionima, na minimalnom nivou funkcionisanja, do situacije u kojoj se to preobraća u uspešno poslovanje, ako pogledate samo indirektan efekat toga, na vrednost aerodroma, videćete šta znači ta sinergija. Ovde ne zagovaram ništa, ali su nam partneri koji govore o mogućnosti koncesija na „Aerodrom Beograd“ jasno ukazali na to da se vrednost „Aerodroma Beograd“, bez obzira da li se radi o ustupanju na koncesiju ili o prodaji, uvećala pet, šest, sedam puta za proteklih godinu i po dana.
Znači, to su poboljšanja koja možemo da očekujemo u svetu – u ceni nekretnina koje su još uvek u depresiji, u ceni zemljišta, u ceni svega onoga što možemo da postignemo, koncesije na puteve, koncesije na aerodrome.
Prodaja „Telekoma“ je način da mi aktivu koju trenutno ne koristimo dovoljno efikasno preobratimo u sredstva, koja će nam omogućiti da završimo investicije koje su u toku, da povećamo svoj potencijal i da krenemo napred.
Da bi se to dogodilo, moramo da završimo reforme koje smo započeli. Nije to bila fraza da rešimo pitanje preduzeća u restrukturiranju. Gospodin Sertić je ovde, govoriće vam detaljno i odgovaraće na vaša pitanja, ako ih imate. Mi ulazimo u poslednju fazu tog procesa i mi moramo da jasno stavimo do znanja svima da rešavamo probleme koje smo nasledili i da ljudi koji rade u tim preduzećima će tražiti mogućnost da nađu mesto koje je na tržištu, koje je konkurentno, koje donosi dohodak, a ne da sede i da očekuju minimalnu platu koja direktno ili indirektno dolazi iz budžeta.
Ne samo to, jako je važno da se rešimo iluzija prošlosti. Kao što znate, kod preduzeća u restrukturiranju, preduzeća u Agenciji za privatizaciju, bilo je preko 600 preduzeća u jednom momentu na spisku, a ukupna vrednost potraživanja dugova tih preduzeća je bila preko 6,5 milijardi, od čega je nešto malo manje od polovine otpadalo na kombinovanu državu. Znači, država kao takva, poreska uprava, komunalne usluge, struja, gas i sve ostalo.
Neki ljudi su sve to pobrojali i rekli da država potražuje milijarde, a mi kažemo da će država te milijarde vrlo rado da konvertuje ili u svojinu ili samo da ih ustupi nekome ko će da ponudi izlazak, program, poboljšanje, nešto što će tim firmama ponuditi mogućnost da prežive na tržištu, da zadrže deo zaposlenih, da ponude boljitak i ekonomski rast.
Prema tome, sva ona pitanja koja nam upućujete sa pozicije nerealnog sagledavanja realnosti, ja bih vas molio da preispitate svoju poziciju i da pogledate na ukupne efekte.
Država ne želi da baca ni jedan jedini dinar resursa koji su nam na raspolaganju, ali potraživanja koja stoje godinama i samo rastu, potraživanja koja su nerealna i koja ne nude izlaz iz situacije, nisu dobra.
Navešću vam jedan primer. Svi iz sveta nam kažu da bismo trebali da sednemo zajedno i da rešimo pitanje MPL. Narodna banka nije danas ovde prisutna, a mi ćemo verovatno jednog dana doći zajedno da sa vama razgovaramo o tome kako to najbolje da rešimo.
Da bismo to mogli da rešimo, svi su nam rekli, ljudi će, MPL znači trošak, a da bi se to razrešilo, neko mora na sebe da prihvati trošak, jednokratno tzv. šišanje, da bi se izašlo. Banke, preduzeća, poverioci će to prihvatiti jedino ako to čisti situaciju i nudi dobitak u budućnost. Ako je njihovo očekivanje negativno ili nulto, onda gubitak nema smisla, onda je bolje da drže kao noj glavu u pesku i da se nadaju da će se nešto poboljšati. Mi želimo da se to promeni.
Mi želimo da ovaj budžet i ovaj program reformi koje nudimo, bude osnova da ljudi vide boljitak i da taj očekivani boljitak bude osnovana da se prizna trošak prošlosti, da se on razreši i da idemo napred.
Konačno, hteo sam da kažem samo nekoliko napomena o strukturi budžeta.
Kao što rekoh, društveni proizvod će biti 3.970 milijardi, a očekujemo da će lična potrošnja zbog svih elemenata koje smo naveli, pasti isto kao državna potrošnja, da će investicije u fiksni kapital, izvoz roba i usluga rasti. Konkretne stope smo napisali u obrazloženju budžeta. Suština je da imamo poboljšanje i na strani fiskalnog deficita i na spoljno-trgovinskom deficitu, odnosno deficitu platnog bilansa. Jedino tako ako te duple deficite budemo zatvarali, izaći ćemo na putanju održivog rasta.
Koji će biti doprinos? Investiciona potrošnja će imati pozitivan doprinos i spoljno-trgovinski bilans će imati pozitivan doprinos, ali očekujemo da se ostvare i oni elementi povećanja društvenog proizvoda koji nisu za sada valorizovani, odnosno ocenjivani, zbog toga što prihvatamo konzervativan pristup naših kolega iz međunarodnih organizacija.
Najvažnije od sveta, očekujemo da i pored svih ovih tendencija i teškoća imamo kontinuirani pad nezaposlenosti na način na koji se on meri, a nekoliko tih načina se razlikuju u cifri kojom se meri nezaposlenost, ali je tendencija kod svih njih pozitivna i to je jako važno.
Za mene kao ministra finansija, najvažnije je da se nalazimo na putanji strateškog smanjivanja deficita učešća, deficita u društvenom proizvodu do 2017. godine.
Deficit države, ovaj deficit od 191 milijarde, pošto je društveni proizvod nešto malo manji od 4.000, to je oko 5%.
Samo malo, molim te mi podeli 191 sa 3.970, to je 4,8%, nešto malo više od 4,8% će biti deficit budžeta koji danas predlažemo za skupštinsku raspravu.
Deficit ukupne države će biti nešto veći, koji kao što rekoh, u sebe uključuje i efekte, odnosno deficit na nivou lokalne samouprave i deficite pojedinih fondova koji takođe ulaze u sastav opšte države. O budžetskom sistemu i načinu planiranja i načinu izražavanja budžeta. Ovaj budžet je jedan ogroman iskorak u pravcu programskog budžetiranja. Vi na većini mesta u budžetu imate iskazane programe i projekte gde god je to bilo moguće. Ja još uvek nisam ni izbliza zadovoljan kvalitetom programskog budžetiranja, pošto ono za sada uključuje podelu troškova gde imamo osnovu, ali ne uključuje širi programski okvir.
Primer, Ministarstvo zdravstva u budžetu ostvaruje samo deo prihoda za sistem zdravstva i onaj deo koji se odnosi pretežno na investicije. Kada razmatrate njihove rashode, vi ne vidite kontekst u kome će biti ono primenjivano, vi ne vidite ni domove zdravlja, ni bolnice, ni unapređenje performansi.
Očekujem da ćemo u narednoj godini to uspeti da uradimo. Znači, kada predlažemo da država iz budžeta finansira neki novi skener ili neki gama nož ili nešto drugo, da vidimo kako će to uticati na kvalitet dijagnostike, na poboljšanje lečenja, na konkretno komparativne pokazatelje o funkcionisanju domova zdravlja u Beogradu, Nišu, Novom Sadu. Mi još nismo došli do toga.
To je pravi smisao programskog budžetiranja i da onda vidimo na nivou jedinica koje imaju smisla koliki su troškovi, kako se oni ostvaruju i sve ostalo. Ista stvar će imati efekte i u školstvu i na svim drugim mestima. Kada budemo videli kako škole troše sredstva, onda ćemo moći i među njima da postižemo prave efekte i da poboljšava performanse, odnosno da znamo gde treba da intervenišemo, kolikim sredstvima da podižemo kvalitet obrazovanja i realne dohotke ljudi u prosveti. To je jedna strana.
Druga strana budžetskog procesa je da zajednički pogledamo Zakon o budžetskom sistemu i vidimo da li možemo da podignemo nivo fleksibilnosti. Mi za sada imamo 5% fleksibilnosti, povećavamo ga na 10%. To će dozvoliti dovoljno fleksibilnosti u budžetu, za sredstva da ne budu ovako rigidne aproprijacije i da sredstva mogu da se pomeraju, da se neke uštede mogu pomeriti na mesta gde su uska grla. Naravno, predložićemo da u toku godine, da pojačamo sistem praćenja i kontrole, jer suština da neko dobije više prava je isto tako da prihvati više odgovornosti.
Prema tome, da svi budžetski korisnici dobijanjem prava, da slobodnije raspolažu sredstvima, da ostvaruju uštede i te uštede upotrebljavaju tamo gde je najveći prioritet trošenja, da budu odgovorni za to što rade, da parlamentu i Vladi objasne šta su uradili, kako su uradili, da znamo da time ostvarujemo one rezultate koje želimo.
Konačno, jako je važno da ovaj budžet posmatramo u pravom realnom trogodišnjem okviru. Ne može se jedan budžet izolovati od nastanka u 2016. i 2017. godini, u ovom našem konkretnom slučaju.
Drugo, ne može se on izolovati od svih elemenata koje moramo dinamički da prilagođavamo. Mi očekujemo da ćemo početkom naredne godine, čim izađemo iz ovog napregnutog kalendara, se vratiti definisanju zakona o lokalnoj samoupravi i finansiranju Vojvodine.
To je nešto što čeka već određeno vreme mislim da će parlament biti pravo mesto gde ćemo razmotriti, ne samo te zakone, nego i sve finansijske i fiskalne posledice tih zakona, pa da imamo jedan sistem koji je pravedan i održiv i koji će moći da podigne nivo fiskalne transparentnosti i odgovornosti u celoj zemlji.
Samo kratko o zakonima, neke sam već pomenuo. Znači, Zakon o budžetskom sistemu sam već pomenuo, ostali zakoni, promene su pretežno tehničkog karaktera da se omogući primena Zakona o budžetu, odnosno rebalans čini mi se da nije tu važan.
Kod akciza moramo da obezbedimo produžetak tretmana akcizne robe za „Petrohemiju“, da, znači to su određene frakcije koje oni koriste za sopstvenu proizvodnju, inače bi ih opteretili dopunskom potrebama za radnim kapitalom što mislim da nije cilj. Znači, to su one stavke koje bi inače bile predmet refakcije, da, i prema tome zbog toga smo želeli da se produži važenje tog zakona dok se ne nađu bolja i kvalitetnija rešenja.
Porez na dodatu vrednost, promena je minimalna. Samo isključujemo u skladu sa međunarodnim standardima i obavezama koje smo prihvatili da se na IPA fondove i druge fondove sličnog tipa koji su de fakto poklon, ne naplaćuje PDV, uključujući, znači, i naše učešće u finansiranju IPA projekata da ne bude opterećeno PDV pošto je to sastavni deo tih međunarodnih konvencija koje smo već potpisali i koje sve zemlje poštuju.
Kod Zakona o restituciji, ja ga tako nazivam, u stvari je drugačiji, naziv je malo drugačiji, reč je o tome samo da se dovoljno pomere rokovi izdavanja finansijskih instrumenata koje obezbeđuju restituciju da ne bismo opteretili budžet u toku ove tri godine. Obratite pažnju, mi ne predlažemo da se menjaju krajnji rokovi otplate, nego samo da se pomeri početak. Znači, mi prihvatamo da se u jednom kraćem periodu za tri godine, kraćem periodu, vrši amortizacija tih instrumenata, plaćanje kamata i ostaloga, ali samo predlažemo da se početak pomeri da bismo sebi kupili prostor za fiskalna prilagođavanja u periodu 2015-2017. godina.
To su manje izmene zakona o porezu na dobit koji dozvoljavaju da se izdvajanja za poplave i slična izdvajanja oslobode poreza na dobit. Mi ćemo verovatno imati priliku da razgovaramo dublje o svim tim zakonima i u sklopu fiskalnih zakona nekom drugom prilikom. Pošto imamo jako mnogo zahteva i međunarodne zajednice i udruženja međunarodnih investitora, FIC i ovih koji ocenjuju kvalitet poslovnog okruženja, da pogledamo zajedno fiskalne i parafiskalne namete i da vidimo šta možemo da uradimo da to objedinimo, smanjimo ukupno opterećenje, pogotovo ono opterećenje koje nije racionalno, koje ustvari smanjuje prostor za investicije, smanjuje prostor za potencijal, odnosno za razvijanje potencijala Srbije, otvaranje novih radnih mesta.
Naše analize pokazuju da ponekada smanjivanje nekih poreza koji se dešavaju na početku ili ukidanje poreza na reinvestiranje dobiti mogu višestruko da se vrate kroz povećanu privrednu aktivnost i sve druge poreze koje ona sa sobom nosi.
Samo sam hteo još na kraju da dodam da imamo tri elementa o kojim se pričalo, koji su iskazani krajnje eksplicitno. Znači, jedno je kredit Agenciji za osiguranje depozita od 200 miliona evra. Kredit koji su dobili od Svetske banke da se popune potrošena sredstva koja su upotrebljena da se finansiraju depoziti banaka koje su nažalost otišle u stečaj. Mi smo obezbedili dopunsku kreditnu liniju od 200 miliona evra koja je „stend baj“ linija, ta se sredstva neće povlačiti ako ne bude potrebno.
Prema tome, to je poseban tip kredita koji tu služi za rezervu ako ne daj Bože se nešto dogodi Agenciji za osiguranje depozita, trebaju dopunska sredstva da ispune svoju obaveze, to će biti korišćeno. Svetska banka je već data, ovo je 200 miliona od IBRD. Znači, da budem precizan, Svetska banka je već dala i to je već raspoloživo, a sredstva IBRD će biti „stend baj“ aranžman.
Napominjem, da ćete vrlo skoro dobiti paket novih zakona koji se odnose i na sam sistem, definisanje depozita i rad Agencije za osiguranje depozita i to će biti prilika da se razmotri izmenjeni način, modus njihovog poslovanja, odnosno njihovog rada, u sklopu izmenjenog Zakona o Narodnoj banci Srbije i Zakona o bankama koji će drugačije definisati praćenje banaka, identifikovanje rizika i ocene tih rizika i neophodnih mera da se spreči, odnosno razreši status banaka.
Drugi kredit od 200 miliona dolara odnosi se na „Srbijagas“, to su obaveze koje su ranije dogovorene, koje njima obezbeđuje neophodna sredstva da se isfinansiraju povećanje rezerve gasa u Banatskom dvoru i obaveze za gas iz ranijih godina. Cilj je da ovo bude poslednja takva tekuća podrška, znači, „Srbijagasu“. Posle toga će on sve rešavati iz svojih sredstava, on će vršiti refundiranje sredstava i održavaće nivo svojih rezervi na nivou koji je potreban. Ministar Antić može da objasni detalje.
Konačno, uključili smo „Er Srbiju“, 19,5 milijardi dinara kredita, to je oko 162 miliona evra, a to je preuzimanje u javni dug domaćih obaveza „Er Srbije“ da bi se ona oslobodila i ušla u ovaj aranžman koji ima. Znači, to je isto ono, kao što sam vam rekao, takvih obaveza imamo 3,3 milijarde kod preduzeća u restrukturiranju. Većina zemalja u svetu takve obaveze otpisuje unapred, a mi ih otpisujemo od slučaja do slučaja, odnosno gde je to potrebno pretvaramo u svojinu, odnosno otpisujemo zarad dostizanja višeg društvenog cilja.
Prema tome, to su istorijske obaveze, „JAT-a“ firme, koja je ustvari prestala da postoji sa formiranjem „Er Srbija“ i to je rešenje tzv. „bremena prošlosti“ da bi se otvorio prostor za novo funkcionisanje. Znam da će to privući kritiku ali tu nema ničeg neobičnog. Većina zemalja u svetu to radi i svi to rade na pravi način.
Kod nas je jako važno da sve te stvari budu transparentne i budu objašnjene na našem putu evropskih integracija kao sastavni deo naših obaveza preuzetih u odnosu na ukupnu veličinu, strukturu i način korišćenja tzv. „državne pomoći“.
To su osnovne teme koje sam hteo da pomenem u uvodnom izlaganju. Želim još jednom da naglasim da je rebalans pokušaj da se uštede koje smo već ostvarili, upotrebe na najbolji mogući način. Deo tih ušteda, jako mali deo, znači, to je jedna šestina ili sedmina ušteda, upotrebi na vraćanje starih dugova i time omogući novi početak.
Drugo jako važno, da imamo budžet koji menja neke trendove. Neko to može da zove istorijskim budžetom, može da se zove, za mene najvažnije da menjamo negativne trendove, preokrećemo rashode da krenu da stagniraju i padaju, preokrećemo prihode da krenu da rastu, prvo na osnovu kratkoročnih mera, a onda nadam se na osnovu dubinske reforme, poreske uprave i svih, rada države.
Treće jako važno, smanjujemo deficit po putanji koju smo ranije već planirali, koja nas vodi do održivog nivoa deficita i duga. To treba da bude paralelno sa strukturnim reformama koje su takođe deo dnevnog reda, da bude osnova za boljitak Srbije, za izlazak iz ovih teškoća, za stvaranje osnove za zdrave, nove, direktne investicije, za stvaranje novih radnih mesta i valorizovanje pozicije Srbije na Balkanu i u širem okruženju. Hvala lepo.

Zahvaljujem dr Dušanu Vujoviću.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jugović. Izvolite.

Poštovani ministri, poštovani predsedavajući, kolege i koleginice, odmah ću reći da će poslanički klub SPO i DHSS podržati predloženi budžet.
Srbija se nalazi u teškoj ekonomskoj situaciji jer su nasleđeni dugovi politike – lako ćemo. Reforme jesu teške ali za to možemo zahvaliti prethodnim vladama koje nisu htele da ih sprovedu na vreme.
Budžet Srbije, pljačkanje burazerskim privatizacijama, tajkunskim monopolom nad svih privrednim granama u zemlji, privilegovanim poslovnim statusom koji su imali biznismeni bliski partijama na vlasti, potpisivanje međunarodnih poslovnih ugovora na štetu Srbije, pa čak i stvaranjem kanala za izvlačenje novca pod firmom patriotizma.
Danas se pred poslanicima nalazi konsolidacioni budžet. On omogućava zaustavljanje rasta deficita, obezbeđuje nužnu štednju na rashodnoj strani kako bi trogodišnji proces konsolidacije bio uspešan i kako bi se ušlo u drugu fazu reformi što podrazumeva sređivanje javnih preduzeća i dovršavanje procesa restrukturiranja.
Budžet ne zanemaruje kapitalne izdatke, čime se, istovremeno sa konsolidacijom, nastoji održati investicioni ciklus, odnosno stvaraju se uslovi za investiranje u infrastrukturu.
Istovremeno, ovaj plan budžeta je transparentniji nego što su bili dosadašnji. Budžet je pažljivo planiran tako da ne bude suviše restriktivan, kako bi se očuvala tražnja i ekonomska aktivnost. Sve u svemu, ovaj budžet održava reformski i proinvesticioni kurs ekonomske politike.
Srpski pokret obnove ne može biti protiv ekonomske politike, koja im je nužnost, ma koliko ona bila nepopularna. Ovakva fiskalna politika i reforme upravo dobijaju podršku najvažnijih međunarodnih finansijskih institucija, MMF-a i Svetske banke.
U ovom parlamentu više nema nijedne stranke, nijednog poslanika koji je antievropskog opredeljenja. Utrošeno je mnogo napora na putu ka EU, a zapadne sile o nama su počele ozbiljno da razmišljaju tek kada smo potpisali Briselski sporazum. Primena tog dokumenta je uslov svih uslova.
Srpski pokret obnove smatra da politika građenja spoljnopolitičkog partnerstva, uvažavanja na kojem insistira premijer, ne sme da se ruši iluzijama pojedinaca koji su izvan Vlade, da se kosovsko pitanje može rešavati drugim predlogom, na drugačiji način, jer se time rizikuje da se sve do sada sagrađeno poruši. Bez primene Briselskog sporazuma, ove reforme i žrtve biće uzaludne. Samo izgrađen odnos poverenja i partnerstva sa zapadnim silama stvara mogućnost ekonomskog oporavka, a Srbiji su potrebni investicije sa zapada, donacije, evropski fondovi. Zato Srpski pokret obnove podržava reformski kurs kojim je Srbija hrabro krenula politikom dogovora sa Evropom kada su najbolnije teme u pitanju.
Na poslednjim izborima, učestvujući na listi Aleksandar Vučić – Budućnost u koju verujemo, Srpski pokret obnove, zajedno sa Srpskom naprednom strankom promovisao je programske ciljeve koji podrazumevaju podršku predloženim reformama. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Za reč se javio šef poslaničke grupe dr Sulejman Ugljanin. Izvolite.

Hvala, predsedniče.
Pošto je objedinjena rasprava, prvo ću govoriti u vezi izmena Zakona o budžetu za 2014. godinu. Govoriću kao predsednik manjinske poslaničke grupe SDA Sandžaka – PDD.
Kada se govori o rebalansu iz oktobra meseca ove godine, želim da čestitam Vladi Republike Srbije, koja je, kako vidimo, od zadnjeg rebalansa, u oktobru, do danas uštedela nekih 40 milijardi dinara. To je jedan dobar korak napred u radu naše vlade. Međutim, imam i konkretan predlog.
Obzirom da će ta sredstva biti raspoređivana po raznim ministarstvima, predlažem da se 1% od ovih sredstava, to je 400 miliona dinara, usmeri u realizaciju programa Vlade Republike Srbije za povratak izbeglih i raseljenih Bošnjaka iz opštine Priboj u zadnjoj deceniji prošlog veka.
Mi smo kao Vlada u 2012. i 2013. godini izgradili iz sredstava Vlade 22 nove montažne kuće za povratak tih ljudi i dali nadoknade za obnovu preko 50 kuća. Međutim, u ovoj godini za taj program, koji je još uvek aktuelan, ni jedan jedini dinar nije izdvojen.
Imamo dve stvari, ili ćemo da radimo na tom programu, a ako hoćemo da radimo onda predlažem da se izdvoji 1% od ušteđenih sredstava za završetak ovog programa. Ukoliko Vlada usvoji dalju realizaciju ovog programa, država šalje jasnu poruku svojim građanima da se više nikada neće dogoditi proterivanje i iseljavanje zbog straha po život ili pretnji po život zbog različite nacionalne, verske ili druge pripadnosti, kao što je bilo kada je došlo do iseljavanja Bošnjaka u opštini Priboj u poslednjoj deceniji prošlog veka.
Prestankom finansiranja ovog vrlo važnog projekta šaljemo sasvim suprotnu poruku građanima Srbije. Zato predlažem da se iz ovih ušteđenih para izdvoji samo 1% i da se ove godine nastavi realizacija započetog programa Vlade Republike Srbije.
Što se tiče projektovanog budžeta za 2015. godinu, sa manjinskog aspekta gledajući, ukoliko posmatramo iznos sredstava koji je bio u budžetu predviđen za 2014. godinu, kada je bilo 17 Nacionalnih veća i sada za 2015. godinu, kada imamo izabranih 20, a očekuje se još jedno da se bira, vidi se da su sredstva znatno smanjena. Videćete sami u odnosu na te aproprijacije da se umanjenjem sredstava za rad nacionalnih saveta nacionalnih manjina i Kancelarije za ljudska i manjinska prava postiže vrlo mala, zanemarljiva ušteda, a imamo ogromnu štetu na našem evropskom putu. Zato predlažem da se u aproprijaciji za Kancelariju za ljudska i manjinska prava uvećaju sredstva barem za 100% predviđenih.
Druga stvar, kada se govori uopšte o manjinskom pitanju, 5. maja ove godine u Skupštinu Srbije došao je visoki komesar EU za proširenje gospodin Štefan File i u razgovoru sa predsednicom Skupštine i predstavnicima svih poslaničkih grupa, zatim u drugim sastancima na nivou države jasno je dao do znanja država Srbija može da usvoji nacionalnu strategiju za rešavanje pitanja nacionalnih manjina.
Gledajući ovaj budžet, vidim da ni u jednom ministarstvu koje je na bilo koji način vezan za rešavanje manjinskih pitanja nisu predviđena adekvatna sredstva.
Kao što znate, Uredbom Vlade Republike Srbije iz 2009. godine predviđeno je formiranje Republičkog saveta za nacionalne manjine, međutim prilikom razmatranja ovog budžeta i projektovanja ovog budžeta, vidimo da Savet nije održan i to je jedan korak unazad na našem evropskom putu.
Nadležna ministarstva, ukoliko želimo da radimo strategiju i ukoliko želimo da učinimo nešto za manjine, onda nadležna ministarstva moraju u ovom budžetu da predvide sredstva. Bez planiranih sredstava ne možemo da učinimo ništa. Konkretno, pogledajmo koliko je u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu gde uglavnom postoji najviši broj pitanja koja su vezana za manjine. Šta može ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu da učini sa nekih milion i 800 hiljada dinara? Ništa. Ne može da pomogne nijednoj manjini ni u jednoj opštini.
Znate da sva manjinska pitanja, počev od obrazovanja, kulture, jezika i pisma, najviši broj ostvarivanja manjinskih pitanja se ostvaruje upravo kroz Zakon o manjinama, uključujući i Zakon o lokalnoj samoupravi, koji još nisu usaglašeni, ali mislim da će doći ministarka, odnosno ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu u vrlo neprijatnu situaciju sa ovako malim sredstvima predviđenim za taj rad.
Mislim da ukoliko želimo da postignemo nešto, onda možemo predvideti za svaku opštinu tolika sredstva u tom ministarstvu.
Drugo, u projektovanju ovog budžeta neophodno je da ostala nadležna ministarstva, Ministarstvo kulture, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo pravde, Ministarstvo unutrašnjih poslova i druga ministarstva koja će biti uključena u izradi ili realizaciji strategija za rešavanje manjinskog pitanja moraju da predvide sredstva. Ukoliko se ovim projektovanim budžetom ta sredstva ne predvide, onda mislim da idemo korak unazad i da pokazujemo kao država, odnosno predlagač ovog budžeta pokazuje da nema interesa da učini ništa za manjine.
Pođimo od delotvornog učešća manjina u javnom životu. Ukoliko želimo da usaglasimo nacionalni sastav stanovništva opština sa brojem zaposlenih predstavnika manjina u Ministarstvu pravde, onda bi bilo potrebno da se u ovom budžetu predvide sredstva za osnivanje pravosudne akademije za obrazovanje predstavnika manjina za rad u nadležnim pravosudnim organima, jer je potrebno da se u tužilaštvu, u sudstvu, a kasnije i u drugim sudijskim i drugim organima, vezano za Ministarstvo pravde, uključi adekvatan broj predstavnika manjina.
Drugo, kada se radi, moraju se predvideti sredstva za rad Policijske akademije, ukoliko želimo da u policiji usaglasimo nacionalni sastav manjina u njihovim sredinama sa brojem zaposlenih.
Moram da vam skrenem pažnju da se u oblastima, konkretno u Sandžaku, u oblastima pravosudnih organa i policije provodi u te dve oblasti, kada se tiče Bošnjaka, skoro se provodi aparthejd u tim oblastima. Slično je u Preševskoj dolini i u drugim sredinama gde žive manjine.
Znači da Ministarstvo pravde mora da predvidi, ukoliko želi da učinimo nešto, ukoliko želimo da radimo tu strategiju koja nas očekuje, manjinsku strategiju, moramo da predviđamo sredstva i u Ministarstvu pravde za pravosudnu akademiju i u MUP-u za obrazovanje policije i u Ministarstvu kulture za primenu Zakona o informisanju na jezicima nacionalnih manjina i u Ministarstvu lokalne samouprave za delotvorno učešće Bošnjaka u javnom životu, odnosno za primenu Zakona o ravnopravnoj upotrebi manjinskog jezika i pisma na nivou tih opština. Bez tih sredstava prazna je priča, kako sam to jutros čuo na odboru, da se mi nakon usvojenog budžeta sastanemo ili u januaru i februaru pričamo prazne priče bez sredstava.
Znači, ukoliko želimo da postignemo efekat, ukoliko želimo da učinimo korak ka EU, moramo da pristupimo izradi nacionalne strategije za rešavanje manjinskog pitanja u Srbiji.
Još jednom da ponovim za one koji nisu bili posebno zainteresovani da u Srbiji imamo zvanično 20 registrovanih nacionalnih saveta, a još izvestan broj manjina koji nisu osnovali nacionalne savete. Znači da ima mnogo više manjina.
Zašto naglašavam ovo i zašto vežem za nadležna ministarstva? To najbolje možemo da ilustrujemo kroz činjenicu da manjine u 90% slučajeva žive u nedovoljno razvijenim opštinama Srbije što znači da su najugroženija populacija u Srbiji građani koji žive u nedovoljno razvijenim područjima, a nažalost, manjine upravo tu većinom žive u tim sredinama.
Zato pozivam predlagača ovog zakona i nadležne ministre da usvoje u svoj predlog svojih ministarstava predvide odgovarajuća sredstva da bi mogli bilo šta da učinimo u tim sredinama.
Kada sam govorio o rebalansu budžeta, odnosno o izmenama i dopunama Zakona o ušteđenim sredstvima, koja su ušteđena u zadnjih tri, četiri meseca, neophodno je započeti manjinski program koji im otvara vrata u Evropi za povratak izbeglih Bošnjaka, neophodno je da uložimo u putnu infrastrukturu bar 100 miliona dinara, da omogućimo tim izbeglicama, da im vratimo nadu da mogu da žive u svojim kućama koje smo im mi kao Vlada napravili, a i onima koji žele da se vrate, a žive na Novom Zelandu ili u Los Anđelesu ili između ta dva grada, da ima šanse da država Srbija želi da im omogući održivi povrataka i opstanak.
Slična je stvar sa upotrebom jezika i pisma za sve manjine. Slična je stvar za primenu Zakona o obrazovanju na manjinskim jezicima, štampanje udžbenika, školovanje kadrova itd. Ista je stvar i što se tiče svih drugih oblasti za koje su manjine zainteresovane.
Još jednom predlažem Vladi, odnosno predsedniku Vlade, da pre nego što bude glasanje za usvajanje ovog budžeta, udostoji manjine i da predsednik Vlade Republike Srbije i nadležnih šest ministara u skladu sa tom usvojenom uredbom, održimo sastanak svih legitimno izabranih predstavnika manjina sa premijerom i nadležnim ministrima i da izvršimo izvesne korekcije ovog budžeta ukoliko želite da pristupimo izradi strategije i praktičnoj realizaciji strategije za rešavanje manjinskog pitanja u Srbiji. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nenad Čanak.

Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, uvaženi predsedavajući, drugarice i drugovi, pred nama se nalazi Predlog budžeta Republike Srbije za 2015. godinu. Ja ću, potpuno svestan teške situacije u kojoj se država nalazi, dati samo nekoliko osnovnih napomena koje se već na prvi pogled vide, koje mislim da mogu pomoći da ovaj budžet bude nešto bolji.
Počeo bih svoje izlaganje konstatacijom, kao i uvek do sada, da kriza u Srbiji nije ekonomska nego je ona imanentno politička. Politička kriza u Srbiji traje već dugi niz godina iz razloga što Republika Srbija i najodgovorniji ljudi u njoj nisu spremni da se suoče sa činjenicama političke krhkosti sistema, a i u određenim elementima neodrživosti ovakvog političkog sistema. To ću elaborirati govoreći o samom budžetu.
Prvo, da vidimo nekoliko pretpostavki na kojima je ovaj budžet zasnovan. Prva stvar je da se budžet, sam po sebi, zasniva na tome da je kurs evra 119 dinara, što već sada nije tačno. Već sada je evro preko 120 dinara. Predviđena je stopa inflacije za 2015. godinu, a za koju se pitam - da li će biti realna ili će se deo rasta kursa preliti u inflaciju zbog rasta cene uvozne robe i obaveza po kreditima. Predviđen je pad bruto domaćeg proizvoda od 0,5% što je veoma optimistično, obzirom na trendove iz 2014. godine. Zarade u javnom sektoru su zamrznute, i to može dobro zazvučati nekome ko se slabije razume u ekonomiju, ali smanjenje tražnje zbog smanjenja zarada uzrokuje pad budžetskih prihoda i osnovice za uplatu socijalnih doprinosa.
Porast nezaposlenosti sa 17,6% na 21,3%, dakle planirano smanjenje zaposlenih u javnom sektoru od 2,5%, je veoma zanimljiva stvar obzirom da je već u samom budžetu predviđeno da će biti paušalno smanjenje broja zaposlenih od 2,5% u javnom sektoru i novac za njihove plate već nije planiran za budžetu. Istovremeno se ne zna ni način na koji će se taj broj, ni procenat zaposlenih, ni bilo šta takvo, kako će se i kada to ostvariti. Ovo smanjenje bi moralo biti realizovano do 30. juna na osnovu Odluke Ministarstva za državnu upravu. Očigledno je da trenutno niko osim ministra ne zna kako će se to desiti.
Postavljam pitanje - zašto je to tako? Zašto ta 2,5% zaposlenih u državnoj upravi ne znaju šta će biti sa njihovim sudbinama, iako je potpuno jasno da oni već više nisu na platnom spisku ove države.
Imamo stanje javnog duga, koji je trenutno 22,2 milijarde evra ili 70% bruto nacionalnog dohotka, 70% bruto nacionalnog dohotka, iako je po zakonu 45% zakonsko učešće javnog duga u bruto nacionalnom dohotku. Potpuno je jasno da će u 2015. godini taj procenat rasti i da će otići na 80%.
Podsetiću da je prosek u okruženju 60%, a da je Grčka kada je prešla 100% upala u probleme u kojima se našla, kada je došla do 120% je praktično bankrotirala, ali ja imam jedno pitanje – Srbija nije Grčka. Grčka je članica EU, ona je imala ko da joj pritekne u pomoć. Srbiji nema ko da pritekne u pomoć i onda ćemo doći u poziciju da se u bescenje rasprodaje ono malo resursa što je ostalo u Srbiji.
S druge strane, deficit budžeta od 191 milijarde dinara ili 8% bruto nacionalnog dohotka je rekordni deficit budžeta. Nikad nije bio toliki deficit budžeta. Neko će naravno reći, ovoga trenutka, da je možda taj deficit, pošto je iskazano u ovome budžetu, koji smo imali priliku da vidimo, 159 milijardi dinara, a ne kao što sam sada rekao 191 milijarda. Međutim, onaj ko kaže da je sve jasno napisano u ovom Predlogu budžeta vrlo dobro zna i drugi deo priče koji neće da kaže, a to je da je najlakše sakriti u velikom broju strana i da je najlakše sakriti činjenicu da, recimo, dodatnih do 192, znači 33 milijarde dinara, se nalazi u fusnoti. Dvesta pedeset miliona evra se nalazi u fusnoti, a to su rashodi koji idu na gubitaše, dakle „Galeniku“, na „Srbijagas“ itd, itd.
Polovina aktuelnog budžet, koji se sada ovde planira, će ići na otplatu dugova, polovina. Dakle, polovina budžeta je okrenuta prošlost. Ta polovina budžeta jasno govori da se moramo zadužiti za tu polovinu budžeta i još dve milijarde da bismo uspeli da elementarno zatvorimo ono što se smatra ovim budžetom.
Naravno, rekao bih par reči o finansiranju AP Vojvodine, jer proteklih godina, od 2006. do 2014. godine, ne poštovanjem Ustava Republike Srbije od strane svih vlada, dakle svih vlada, do sada, AP Vojvodina je, koja treba da ima budžet minimalno 7% od budžeta Republike Srbije, uskraćena ne ispunjavanjem te ustavne obaveze za preko milijardu evra, za preko milijardu evra. Zbirna računica se kretala prošle godine oko 130, 145 milijardi dinara, a sada je to preko 150 milijardu dinara, a ako računamo evro po 122, to je otprilike 641 evro po svakom građaninu AP Vojvodine. Znači, toliko duguje Republika Srbija svojoj rođenoj AP Vojvodini po svom rođenom Ustavu, a gde se Ustavni sud nikada o tome nije oglasio.
To je, podsetiću vas, toliko novca da bi bilo dovoljno za izgradnju kanalizacije u više od 400 vojvođanskih mesta gde ona nedostaje, da bi bilo dovoljno za zapošljavanje 200 hiljada nezaposlenih ljudi u Vojvodini, ako računamo jedno radno mesto 5.000 evra, što bi bilo dovoljno da Vojvodina sama otkupi Naftnu industriju Srbije, tj. vojvođanske nafte, i to dva puta.
Sada postavljam pitanje – ako Srbija ne poštuje svoje rođene zakone i svoj rođeni Ustav, kako onda misli da je bilo ko shvati kao pravnu državu, kao državu prava, koja će se držati onoga što je sama sebi nametnula Ustavom? Ne treba zaboraviti i drugu stvar, da u tom delu budžeta, koji je predviđen za AP Vojvodinu, to je dosta proizvoljno protumačeno da nije 7% od ukupnih prihoda, nego od iznosa poreskih prihoda, čime je smanjen iznos koliko bi trebao da iznosi pokrajinski budžet.
Podsetiću da od navedenog iznos, od 62,3 milijarde dinara, 33,8 milijardi su transferna sredstva. Transferna sredstva znače da samo prolaze bez ikakvog uticaja vojvođanske administracije na njih, isplaćuju se plate lekarima, nastavnom osoblju itd, itd, budžetskim korisnicima. Dakle, to suštinski se i ne može tretirati kao deo budžeta, jer tu vojvođanska administracija služi kao poštanski šalter.
Ono sa čime se zaista raspolaže je 27,5 milijardi dinara, a tih 27,5 milijardi dinara je manje nego što je novac potreban, onaj 33 milijarde, za pokrivanje dugova gubitaša u Srbiji. Toliki je odnos Republike Srbije prema Vojvodini da više plaća gubitaške firme, nego AP Vojvodinu koja je, uzgred budi rečeno, zbog tragičnih poplava kojima smo svedočili ove godine, agrar u Vojvodini izvukao bruto nacionalni dohodak, a istovremeno izdvajanja za subvencije su smanjena na 10%.
Dakle, AP Vojvodina sa svojim resursima je jedino što je beležilo rast proizvodnje i doprinosa GDP-u, a sada imamo situaciju da taj isti bruto nacionalni dohodak, koji bi trebalo da preko svojih instrumenata pomogne razvoj privrede, ne investira u jedino što ima rast, a to je poljoprivreda. Vojvođanski paori su izvukli ovu zemlju i niko drugi.
To je ono što mora da se kaže jasno i glasno i zbog toga postavljam pitanje, sve je ovo lepo i krasno, ali zašto se oduzima od vojvođanskih paora, zašto se oduzima od nastavnika koji štrajkuju danas, zašto se oduzima od svih tih ljudi? A zašto niko ne razmišlja o tome da imamo budžetske korisnike o kojima niko ne vodi računa, u smislu tom da oni samo troše nova i nikom ne polažu račune? Ko bi to bio? Crkva.
Crkva, zato što, nemojte zaboraviti, crkva je van fiskalnog sistema ove zemlje. Crkva je van fiskalnog sistema, crkvama je, a najviše Srpskoj pravoslavnoj crkvi, vraćen ogroman imetak u nekretninama itd. Ja postavljam pitanje – zašto samo crkva ne plaća porez? Zašto ne plaća porez na imovinu, nego to treba da rade svi ostali? Ako mogu političke stranke da štede, ako mogu penzioneri da štede, ako svi mogu da štede, onda može i crkva.
S druge strane, zbog čega jedino o čemu nismo čuli ni reč, je pitanje rudne rente. Podsetiću vas, rudna renta koja se naplaćuje NIS-u je 3% na izvađenu naftu i gas. Istovremeno, zakonska obaveza je da bude 7%, a u okruženju je između 10 i 20%. U Rusiji je 17%. A sve se to pravdalo time da će, ne znam, Rusija u Savetu bezbednosti blokirati nezavisnost Kosova, a da će istovremeno kada prođe južni tok kroz Srbiju, to sve biti dugoročno vraćeno. Ništa se od toga nije dogodilo. Ništa se nije dogodilo, jer može da piše što god hoćete u Ustavu, kad ja na neki deo svoje teritorije moram da idem sa pasošem, taj deo nije moja teritorija. I to je vrlo jasna i notorna činjenica.
S druge strane, sam predsednik Rusije, Vladimir Putin, se pozivao na nezavisnost Kosova kao primer, zbog čega Krim može da se osamostali u nezavisnu državu? I to je cela priča.
Zbog toga ja postavljam pitanje – zašto se ne razgovara o rudnoj renti? Zašto se ne razgovara recimo o ukidanju posrednika pri kupovini gasa? Još pre nekoliko godina je bilo razgovora o tome. Čemu služe posrednici u kupovini gasa, kada Srbija kupuje gas od Rusije, u uslovima gde to košta ovu zemlju između 18, 20 pa i više miliona evra godišnje, a ti posrednici ne služe ničemu? Da ne služe ničemu, govori činjenica da od 2000. do 2007. godine nisu postojali posrednici i sve je funkcionisalo. I za vreme Vlade Koštunice dr Vojislava, je to naravno vraćeno da bi se ponovo moglo iz nekih političkih razloga uzimati pare poreskih obveznika. Jer sve to na kraju krajeva, neko plati.
Zbog toga mislim, ovde je spomenuta vrednost „Telekoma“, EPS-a, itd, da ukoliko se ne ode u ozbiljne političke promene, a političke promene su pre svega, da se shvati da dokle god su penzije deo budžeta, budžet će imati deficit, tačka. Ne može biti drugačije.
Kome je interes da se ne reši pitanje Penzionog fonda? Kome je interes da se recimo, novac od prodaje „Telekoma“ celokupno ne stavi u taj fond i iz tog fonda isplaćuju penzije, a da se budžet rastereti? Zašto? Zbog toga što bi tog momenta postojanjem Fonda mnoge bankarske institucije u kojima prste imaju niz uticajnih ljudi i niz političara u ovoj zemlji, te bankarske institucije više ne bi mogle da zelenaše sa kamatama kao što je to sada slučaj.
Nije slučajno uništen bankarski sistem ove zemlje, nego je namerno to urađeno, zato, ako ste primetili iz ove stranke koje nema više u parlamentu, su bili guverneri Narodne banke koji su se trudili svim silama da unište i zatru svaki trag bankarstva u ovoj zemlji.
I sad ja vas pitam, ako se ne krene od toga, zar vi stvarno mislite da će se nešto sistemski promeniti? Idući budžet, 2016. godine, će zadužiti Srbiju još više. Idući budžet će dići spoljni dug na 80%, na 90%. Idući budžet će nastaviti sve ove trendove, ali neće rešiti ništa.
Zato vas pozivam, LSV je podnela šest amandmana. Pogledajte te amandmane. Oni su rađeni u dobroj volji, sa namerom da se pomogne ovoj zemlji da shvati, da bez čistih računa, bez čistog knjigovodstva, bez recimo Zavoda za statistiku Vojvodine, jer ja ću vam skrenuti pažnju, mi imamo stalno problem oko toga koliki je vojvođanski budžet. Koji su izvorni prihodi u Vojvodini? A stvar je jednostavna. Oni se mogu vrlo jasno utvrditi, napisati i napraviti zakon o finansiranju AP Vojvodine. I rešiti jednom zauvek to pitanje. Zašto se to ne radi, zašto određenim strukturama, istim onim strukturama koje su gubitaša „Galeniku“ natovarili na grbaču svim ljudima u ovoj zemlji, koji su nedodirljivi iz političkih razloga.
Svima njima odgovara da AP Vojvodina bude u ne rešenom statusu i da služi isključivo za politička potkusurivanja, a ne da korisno služi građanima na jednom delu teritorije RS. Tu je cela priča. Zašto je teško reći da su izvorni prihodi pokrajine, recimo porez na zarade zaposlenih sa prebivalištem na teritoriji AP Vojvodine, porez na dobit obveznika koji imaju sedište i ostvaruju pretežni poslovni interes na teritoriji Vojvodine, zašto je teško reći da prihodi od naknada za korišćenje mineralnih sirovina i geotermalnih resursa pripadaju AP Vojvodine?
Zato što, tog momenta kada bi se to desilo, se gubi mogućnost da se sve nagura u ovu debelu knjižurinu u koju se ništa ne vidi, bilo bi mnogo jasnije, a toga se, nažalost, političke strukture u ovoj zemlji boje.
Ja se nadam toplo, da će ova Vlada smoći snage da preskoči samu sebe i da shvati da je krajnji čas da se prestane sa škodljivom praksom, kako je bilo do sada, da se puni budžet prodajama i pozajmicama, da se shvati da bez čistih računa neće biti duge ljubavi. Da se shvati da ne može da postoji niko ko je iznad države i društva, niti da u trenucima kada nam je potrebna ukupna solidarnost, sve da postoji bilo ko, da li su to političke stranke, da li su to crkve, koji može da ne ponese svoj deo tereta, ne može niko ko je apriorno oslobođen poreza na dobit, ne može da postoji niko ko neće u skladu sa svojim kvalifikacijama i sa svojim radom biti pravično plaćen. To ne sme da postoji.
Upravo zbog toga, PIO fond koji bi bio formiran, je jedini put da se izvuče Srbija iz problema koji će se prenositi iz budžeta u budžet. Ali to je politička odluka i zato vam kažem, politička kriza Srbije je ono što je suština, nije priča o ekonomskoj krizi. Ekonomska kriza se reši. I druge zemlje su bile u ekonomskim krizama pa su se izvukle, samo Srbija je u kaljuzi. Hvala lepo.

Zahvaljujem gospodine Čanak.
Reč ima ministar u Vladi, dr Nebojša Stefanović. Izvolite.

Postoji nekoliko stvari koje sam čuo od gospodina Čanka sa kojima se slažem i nekoliko stvari sa kojima se ne slažem.
Prva stvar za koju smatram da ne stoji, mi smo u decembru mesecu zabeležili značajan porast naplate PDV, dakle uopšte ne može da se govori o smanjenju agregatne tražnje. Tako da ne može da se govori o tome da će efekti ovog budžeta i svega što je Vlada preduzimala stvoriti neki katastrofalni efekat po budžet, po markoekonomsku stabilnost Republike Srbije.
Što se tiče smanjenja broja zaposlenih u javnom sektoru, mislim da smo svi svesni da se radi o kadru koji smo svi zapošljavali, neki više, neki manje, ali znamo da se najviše zapošljavalo od 2008-2012. godine, to pokazuje statistika. To nema niko da tvrdi ovako ili onako, to se pokazuje u svim brojevima.
Mi smo uspeli, mogu da vam govorim o MUP, da skoro za 700 ljudi smanjimo od aprila do danas, uglavnom ljudi koji su otišli kroz prirodni odliv, ljudi koji su otišli na različite načine, bez ikakvih većih potresa. Tu pričam o sektoru bezbednosti, koji je uvek osetljiv, u svakoj državi.
Mi se trudimo da pronađemo načine da smanjimo opterećenje po sve građane Srbije, pa i te ljude koji žive u Vojvodini, pošto oni plaćaju često plate tom stranačkom kadru koji, kako kažem, neka bude da smo ga svi zapošljavali i mi se trudimo da to uradimo na način da to ne pravi stres u društvu.
S druge strane, samo u poslednjih nekoliko meseci Frezenijus medical ker otvoren je u Vršcu - 439 novih radnih mesta „Fleš kalcedonija“ u Apatinu - 203 nova mesta, u Rumi - „Adrijana teks“ - 264 nova radna mesta, „Svarovski“ u Subotici - 600 novih radnih mesta. Dakle, Vlada se trudi, i ovoj je samo deo, nisam naveo sve što postoji, da investicijom u svaki deo svoje zemlje poveća uposlenost, da pokušamo da privatne kompanije budu onaj zdravi osnov privrede. Trudimo se da stvorimo jedno potpuno drugačije i zdravije društvo.
Što se tiče stvari oko koje se slažemo, rekli ste da je jedan veliki deo opterećenja u budžetu za narednu godinu vraćanje dugova iz prošlosti. Apsolutno se slažem. Ali, kako je došlo do toga? To je stvar koju ne možemo izbeći. Kad se pomenu dugovi iz prošlosti, kada dođu na naplatu, moramo se setiti kako su ti dugovi nastali.
Kada pomenemo od onog što je obično ispod crte kada se radi u budžetu, kada se ne prikazuje uvek transprarentno u svakom budžetu unazad ono što nismo godinama mogli da vidimo jasno, to su bili dugovi banaka, recimo, koje su razorene. Pričam narodnim jezikom, opljačkane i razorene, od toga da smo imali Razvojnu banku Vojvodine, Srpsku banku, Agrobanku, Univerzal banku, koje su stvorile tolike dugove za Republiku Srbiju koje danas snose svi građani, a koje nije napravila ni SNS ni ova Vlada i ja sam uveren da ni vi lično, ni stranka koju predvodite, neće podržavati kriminalce i lopove. Uveren sam u to. Nadam se da me nećete demantovati u svom političkom delovanju.
Ljudi koje proveravamo od Fonda za kapitalna ulaganja AP Vojvodine, Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj, Fonda za razvoj AP Vojvodine, osnivanje „Tesla banke“ u Zagrebu koja je koštala preko 25 miliona dinara građane Republike Srbije, šta smo sve ustanovili, neću da ulazim u detalje, pošto to radimo zajedno i sa tužilaštvom i, na kraju krajeva, to će biti i na sudovima…
Sve ono što smo radili vezano za slučajeve u Novom Sadu, poslednji slučaj sa Zavodom za izgradnju grada, gde su faktički građani Republike Srbije, naravno Vojvodine i Novog Sada, oštećeni za četiri miliona evra, gde se bivši direktor Zavoda za izgradnju grada, Borislav Novaković i Mirjana Dejanović, bivši pomoćnik direktora, sumnjiče, odnosno postoje osnovane sumnje da su izvršili krivično delo zloupotrebe službenog položaja na taj način što su suprotno izveštaju komisije, prvo je Novaković doneo odluku kojom je priznao kvalifikaciju „Borovici transportu“ mimo zakona, a zatim u prvoj fazi restriktivnog postupka Mirjana Dejanović izdala naloge službama da pripreme takvu dokumentaciju, unapred znajući da to nije u skladu sa zakonom.
Na kraju, u drugoj fazi restriktivnog postupka zaključili su dva ugovora sa navedenim pravnim licem i naneli štetu gradu Novom Sadu, građanima Vojvodine od preko 4 miliona evra.
Takve stvari, koje su se dešavale, a kada ste rekli „Galenika“, za „Galeniku“ da kažem, jednim delom, tužilaštvo za organizovani kriminal je pokrenuo 2013. godine prvu fazu akcije kada su uhapšeni nekoliko pomoćnika i generalni direktora, da sada ne nabrajam sva imena, pošto ima više ljudi. Mi smo proširili tu istragu i imali nove dokaze i pre nekoliko meseci smo uhapsili drugu grupu ljudi za slične zloupotrebe u „Galenici“. To je nanelo takvu štetu RS da ova Vlada mora da se napne iz petnih žila da bi uspela samo da vrati ogromne dugove na osnovu razaranja koji su nastali u našoj zemlji, a naravno da su se zaduživale vlade.
Zaduživale su se vlade neodgovorno ponašajući se 2008. i 2009. godine kada nisu predvidele da će kriza ili, kako su tada obaveštavale javnost, da će kriza mimoići Srbiju i da ćemo mi još da profitiramo, pa su onda 2009. godine na primeru mog ministarstva, na osnovu čega recimo i vraćamo jedan deo dugova od tada, je doneta odluka da se linearno smanje sve pozicije za 26%. U jednom trenutku ministarstvo do 2011. ili 2012. godine nije plaćalo uredno svoje račune za telekom i struju. Stvorio se ogroman dug i mi smo sada pronašli načina da iz jednog dela sredstava koje smo uštedeli, koje nisu realizovane, ali uz pomoć Ministarstva finansija, da vratimo oko milijardu dinara tog duga. To će biti i veliki rezultat za MUP.
Što se tiče svega ostalog, slažem se, mi smo povećali naplatu akciza na naftu merama koje država sprovodi na pametan način i naročito posle odluke da se krene sa markiranjem nafte i gasa, koje su na dobar način u velikoj meri suzbile šverc i isto tako mogu da vam kažem da smo u velikoj meri povećali akcize, između ostalog, i zbog borbe protiv šverca duvana. Samo u poslednjih 20 dana gotovo 15 tona ilegalnog duvana je uhvaćeno i to na teritoriji opština Šabac, Sremska Mitrovica i Ruma.
Radimo detaljne finansijske istrage koje naravno treba ne samo da dovedu do hapšenja, pošto nam nije to cilj, i drago mi je da sve ono što smo sproveli od kada sam ja ministar unutrašnjih poslova, nijedna osoba nije oslobođena optužnice koja podiže krivične prijave i optužnice koju podiže tužilaštvo. Znači da je taj posao urađen dobro policijski.
Očekujem i od vas kao lidera jedne od stranaka, regionalne stranke iz AP Vojvodine da nam pomognete time što nećete podržavati kriminalce, gde god da su, nebitno iz koje stranke da su, da ćete pokazati da vaša stranka hoće da se zaista bori za interese onih građana koje predstavlja, a ne onih koji su po meni, i to je politički stav, moj politički stav, neko ko je imao priliku da godinama vodi Vojvodinu sa ovakvim ili onakvim fondovima i da za to vreme Vojvođani postaju sve siromašniji. Gde je onda tu moral? Zašto onda kažete – ja ne mogu bolje, ne mogu da to radim? Ne, vi ostajete na tom mestu po svaku cenu. Ako je to način da se vodi politika, može i tako, ali ja mislim da to ne zaslužuje podršku ljudi koji žive u Vojvodini. Na kraju krajeva, oni to na izborima i pokazuju više nego jasno. Baš zato i nemamo nove izbore u Vojvodini, zato što bi se takva volja građana Vojvodine jasno i pokazala i pokazaće se. Da li će se pokazati za mesec, šest ili za više meseci, nije ni važno. Ona će biti jasna.
Ljudi u Vojvodini žele da žive bolje. Ove mere Vlade pokazuju da se Vlada jasno bori protiv korupcije i kriminala, da pokušava da u teškoj situaciji uštedi, što je i rebalans pokazao, jer mi smo kroz rebalans uštedeli novac, vratili smo novac državi. To je prvi put posle mnogo godina da se takva stvar dešava.
U budžetu za 2015. godinu kada je MMF, imali smo priliku da predstavnik MMF bude i na sednici Vlade u Beogradu i da razgovaramo o merama koje Vlada preduzima, kada su ljudi iz MMF rekli da su mere koje država preduzima ozbiljne i odgovorne, meni je to jedna od najboljih garancija da smo na dobrom putu da ozdravimo našu ekonomiju.
Zato i kada govorimo ovde želim da razgovaram sa onim ljudima koji su odgovorni, naravno, pre svega ministar finansija, ali, želim i ja kao član Vlade da učestvujem u ovoj raspravi, želim podršku onih ljudi koji smatraju da ovu zemlju treba da pomognu, da treba da pomognu da idemo brže napred, da treba da pomognu da ozdravimo našu ekonomiju. Da prestanemo da budemo na državnim jaslama, da se ne bune kada smanjimo političkim strankama 35% prihoda, kao što smo smanjili, nego da kažu – to je dobra mera. To je dobra mera koja pokazuje – hajde da smanjimo najviše. Stranka kojoj pripadam, SNS je izgubila onda najviše i to je u redu. Treba da se podeli taj teret koji postoji u društvu i zato moramo da radimo zajedno.
Zbog toga očekujem i vašu podršku, ne znam da li je realno da kažem, budžetu pošto ste vi opoziciona stranka, ali vašu podršku reformama Vladi, onome što radimo, pogotovo borbi protiv korupcije i kriminala, pošto sam siguran da i već možete da vidite da postoji dosta stvari koje u najmanju ruku, da ne iznosim težu kvalifikaciju, nisu u skladu sa zakonom i koje dosta podsećaju na ozbiljna koruptivna dela. Naravno, policija i tužilaštvo će se truditi da to sve rasvetle, da pokažemo da smo u pravu kada o tome govorimo.
Naravno, sudovi će donositi, kao i u svakoj normalnoj zemlji, presude šta je i kako je, ali sam siguran da ne možete da mislite da je normalno da se nameštaju tenderi i da se falsifikuju isprave i da se tako otima novac od građana, a da vi kažete, na primer, da neko kaže da podržava takvu vlast. Apsolutno sam siguran da to niko častan i moralan ne može da učini.
Ne bih više, toliko. Hvala vam.