Zahvaljujem.
Za reč se javio šef poslaničke grupe dr Sulejman Ugljanin. Izvolite.

Hvala, predsedniče.
Pošto je objedinjena rasprava, prvo ću govoriti u vezi izmena Zakona o budžetu za 2014. godinu. Govoriću kao predsednik manjinske poslaničke grupe SDA Sandžaka – PDD.
Kada se govori o rebalansu iz oktobra meseca ove godine, želim da čestitam Vladi Republike Srbije, koja je, kako vidimo, od zadnjeg rebalansa, u oktobru, do danas uštedela nekih 40 milijardi dinara. To je jedan dobar korak napred u radu naše vlade. Međutim, imam i konkretan predlog.
Obzirom da će ta sredstva biti raspoređivana po raznim ministarstvima, predlažem da se 1% od ovih sredstava, to je 400 miliona dinara, usmeri u realizaciju programa Vlade Republike Srbije za povratak izbeglih i raseljenih Bošnjaka iz opštine Priboj u zadnjoj deceniji prošlog veka.
Mi smo kao Vlada u 2012. i 2013. godini izgradili iz sredstava Vlade 22 nove montažne kuće za povratak tih ljudi i dali nadoknade za obnovu preko 50 kuća. Međutim, u ovoj godini za taj program, koji je još uvek aktuelan, ni jedan jedini dinar nije izdvojen.
Imamo dve stvari, ili ćemo da radimo na tom programu, a ako hoćemo da radimo onda predlažem da se izdvoji 1% od ušteđenih sredstava za završetak ovog programa. Ukoliko Vlada usvoji dalju realizaciju ovog programa, država šalje jasnu poruku svojim građanima da se više nikada neće dogoditi proterivanje i iseljavanje zbog straha po život ili pretnji po život zbog različite nacionalne, verske ili druge pripadnosti, kao što je bilo kada je došlo do iseljavanja Bošnjaka u opštini Priboj u poslednjoj deceniji prošlog veka.
Prestankom finansiranja ovog vrlo važnog projekta šaljemo sasvim suprotnu poruku građanima Srbije. Zato predlažem da se iz ovih ušteđenih para izdvoji samo 1% i da se ove godine nastavi realizacija započetog programa Vlade Republike Srbije.
Što se tiče projektovanog budžeta za 2015. godinu, sa manjinskog aspekta gledajući, ukoliko posmatramo iznos sredstava koji je bio u budžetu predviđen za 2014. godinu, kada je bilo 17 Nacionalnih veća i sada za 2015. godinu, kada imamo izabranih 20, a očekuje se još jedno da se bira, vidi se da su sredstva znatno smanjena. Videćete sami u odnosu na te aproprijacije da se umanjenjem sredstava za rad nacionalnih saveta nacionalnih manjina i Kancelarije za ljudska i manjinska prava postiže vrlo mala, zanemarljiva ušteda, a imamo ogromnu štetu na našem evropskom putu. Zato predlažem da se u aproprijaciji za Kancelariju za ljudska i manjinska prava uvećaju sredstva barem za 100% predviđenih.
Druga stvar, kada se govori uopšte o manjinskom pitanju, 5. maja ove godine u Skupštinu Srbije došao je visoki komesar EU za proširenje gospodin Štefan File i u razgovoru sa predsednicom Skupštine i predstavnicima svih poslaničkih grupa, zatim u drugim sastancima na nivou države jasno je dao do znanja država Srbija može da usvoji nacionalnu strategiju za rešavanje pitanja nacionalnih manjina.
Gledajući ovaj budžet, vidim da ni u jednom ministarstvu koje je na bilo koji način vezan za rešavanje manjinskih pitanja nisu predviđena adekvatna sredstva.
Kao što znate, Uredbom Vlade Republike Srbije iz 2009. godine predviđeno je formiranje Republičkog saveta za nacionalne manjine, međutim prilikom razmatranja ovog budžeta i projektovanja ovog budžeta, vidimo da Savet nije održan i to je jedan korak unazad na našem evropskom putu.
Nadležna ministarstva, ukoliko želimo da radimo strategiju i ukoliko želimo da učinimo nešto za manjine, onda nadležna ministarstva moraju u ovom budžetu da predvide sredstva. Bez planiranih sredstava ne možemo da učinimo ništa. Konkretno, pogledajmo koliko je u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu gde uglavnom postoji najviši broj pitanja koja su vezana za manjine. Šta može ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu da učini sa nekih milion i 800 hiljada dinara? Ništa. Ne može da pomogne nijednoj manjini ni u jednoj opštini.
Znate da sva manjinska pitanja, počev od obrazovanja, kulture, jezika i pisma, najviši broj ostvarivanja manjinskih pitanja se ostvaruje upravo kroz Zakon o manjinama, uključujući i Zakon o lokalnoj samoupravi, koji još nisu usaglašeni, ali mislim da će doći ministarka, odnosno ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu u vrlo neprijatnu situaciju sa ovako malim sredstvima predviđenim za taj rad.
Mislim da ukoliko želimo da postignemo nešto, onda možemo predvideti za svaku opštinu tolika sredstva u tom ministarstvu.
Drugo, u projektovanju ovog budžeta neophodno je da ostala nadležna ministarstva, Ministarstvo kulture, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo pravde, Ministarstvo unutrašnjih poslova i druga ministarstva koja će biti uključena u izradi ili realizaciji strategija za rešavanje manjinskog pitanja moraju da predvide sredstva. Ukoliko se ovim projektovanim budžetom ta sredstva ne predvide, onda mislim da idemo korak unazad i da pokazujemo kao država, odnosno predlagač ovog budžeta pokazuje da nema interesa da učini ništa za manjine.
Pođimo od delotvornog učešća manjina u javnom životu. Ukoliko želimo da usaglasimo nacionalni sastav stanovništva opština sa brojem zaposlenih predstavnika manjina u Ministarstvu pravde, onda bi bilo potrebno da se u ovom budžetu predvide sredstva za osnivanje pravosudne akademije za obrazovanje predstavnika manjina za rad u nadležnim pravosudnim organima, jer je potrebno da se u tužilaštvu, u sudstvu, a kasnije i u drugim sudijskim i drugim organima, vezano za Ministarstvo pravde, uključi adekvatan broj predstavnika manjina.
Drugo, kada se radi, moraju se predvideti sredstva za rad Policijske akademije, ukoliko želimo da u policiji usaglasimo nacionalni sastav manjina u njihovim sredinama sa brojem zaposlenih.
Moram da vam skrenem pažnju da se u oblastima, konkretno u Sandžaku, u oblastima pravosudnih organa i policije provodi u te dve oblasti, kada se tiče Bošnjaka, skoro se provodi aparthejd u tim oblastima. Slično je u Preševskoj dolini i u drugim sredinama gde žive manjine.
Znači da Ministarstvo pravde mora da predvidi, ukoliko želi da učinimo nešto, ukoliko želimo da radimo tu strategiju koja nas očekuje, manjinsku strategiju, moramo da predviđamo sredstva i u Ministarstvu pravde za pravosudnu akademiju i u MUP-u za obrazovanje policije i u Ministarstvu kulture za primenu Zakona o informisanju na jezicima nacionalnih manjina i u Ministarstvu lokalne samouprave za delotvorno učešće Bošnjaka u javnom životu, odnosno za primenu Zakona o ravnopravnoj upotrebi manjinskog jezika i pisma na nivou tih opština. Bez tih sredstava prazna je priča, kako sam to jutros čuo na odboru, da se mi nakon usvojenog budžeta sastanemo ili u januaru i februaru pričamo prazne priče bez sredstava.
Znači, ukoliko želimo da postignemo efekat, ukoliko želimo da učinimo korak ka EU, moramo da pristupimo izradi nacionalne strategije za rešavanje manjinskog pitanja u Srbiji.
Još jednom da ponovim za one koji nisu bili posebno zainteresovani da u Srbiji imamo zvanično 20 registrovanih nacionalnih saveta, a još izvestan broj manjina koji nisu osnovali nacionalne savete. Znači da ima mnogo više manjina.
Zašto naglašavam ovo i zašto vežem za nadležna ministarstva? To najbolje možemo da ilustrujemo kroz činjenicu da manjine u 90% slučajeva žive u nedovoljno razvijenim opštinama Srbije što znači da su najugroženija populacija u Srbiji građani koji žive u nedovoljno razvijenim područjima, a nažalost, manjine upravo tu većinom žive u tim sredinama.
Zato pozivam predlagača ovog zakona i nadležne ministre da usvoje u svoj predlog svojih ministarstava predvide odgovarajuća sredstva da bi mogli bilo šta da učinimo u tim sredinama.
Kada sam govorio o rebalansu budžeta, odnosno o izmenama i dopunama Zakona o ušteđenim sredstvima, koja su ušteđena u zadnjih tri, četiri meseca, neophodno je započeti manjinski program koji im otvara vrata u Evropi za povratak izbeglih Bošnjaka, neophodno je da uložimo u putnu infrastrukturu bar 100 miliona dinara, da omogućimo tim izbeglicama, da im vratimo nadu da mogu da žive u svojim kućama koje smo im mi kao Vlada napravili, a i onima koji žele da se vrate, a žive na Novom Zelandu ili u Los Anđelesu ili između ta dva grada, da ima šanse da država Srbija želi da im omogući održivi povrataka i opstanak.
Slična je stvar sa upotrebom jezika i pisma za sve manjine. Slična je stvar za primenu Zakona o obrazovanju na manjinskim jezicima, štampanje udžbenika, školovanje kadrova itd. Ista je stvar i što se tiče svih drugih oblasti za koje su manjine zainteresovane.
Još jednom predlažem Vladi, odnosno predsedniku Vlade, da pre nego što bude glasanje za usvajanje ovog budžeta, udostoji manjine i da predsednik Vlade Republike Srbije i nadležnih šest ministara u skladu sa tom usvojenom uredbom, održimo sastanak svih legitimno izabranih predstavnika manjina sa premijerom i nadležnim ministrima i da izvršimo izvesne korekcije ovog budžeta ukoliko želite da pristupimo izradi strategije i praktičnoj realizaciji strategije za rešavanje manjinskog pitanja u Srbiji. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nenad Čanak.

Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, uvaženi predsedavajući, drugarice i drugovi, pred nama se nalazi Predlog budžeta Republike Srbije za 2015. godinu. Ja ću, potpuno svestan teške situacije u kojoj se država nalazi, dati samo nekoliko osnovnih napomena koje se već na prvi pogled vide, koje mislim da mogu pomoći da ovaj budžet bude nešto bolji.
Počeo bih svoje izlaganje konstatacijom, kao i uvek do sada, da kriza u Srbiji nije ekonomska nego je ona imanentno politička. Politička kriza u Srbiji traje već dugi niz godina iz razloga što Republika Srbija i najodgovorniji ljudi u njoj nisu spremni da se suoče sa činjenicama političke krhkosti sistema, a i u određenim elementima neodrživosti ovakvog političkog sistema. To ću elaborirati govoreći o samom budžetu.
Prvo, da vidimo nekoliko pretpostavki na kojima je ovaj budžet zasnovan. Prva stvar je da se budžet, sam po sebi, zasniva na tome da je kurs evra 119 dinara, što već sada nije tačno. Već sada je evro preko 120 dinara. Predviđena je stopa inflacije za 2015. godinu, a za koju se pitam - da li će biti realna ili će se deo rasta kursa preliti u inflaciju zbog rasta cene uvozne robe i obaveza po kreditima. Predviđen je pad bruto domaćeg proizvoda od 0,5% što je veoma optimistično, obzirom na trendove iz 2014. godine. Zarade u javnom sektoru su zamrznute, i to može dobro zazvučati nekome ko se slabije razume u ekonomiju, ali smanjenje tražnje zbog smanjenja zarada uzrokuje pad budžetskih prihoda i osnovice za uplatu socijalnih doprinosa.
Porast nezaposlenosti sa 17,6% na 21,3%, dakle planirano smanjenje zaposlenih u javnom sektoru od 2,5%, je veoma zanimljiva stvar obzirom da je već u samom budžetu predviđeno da će biti paušalno smanjenje broja zaposlenih od 2,5% u javnom sektoru i novac za njihove plate već nije planiran za budžetu. Istovremeno se ne zna ni način na koji će se taj broj, ni procenat zaposlenih, ni bilo šta takvo, kako će se i kada to ostvariti. Ovo smanjenje bi moralo biti realizovano do 30. juna na osnovu Odluke Ministarstva za državnu upravu. Očigledno je da trenutno niko osim ministra ne zna kako će se to desiti.
Postavljam pitanje - zašto je to tako? Zašto ta 2,5% zaposlenih u državnoj upravi ne znaju šta će biti sa njihovim sudbinama, iako je potpuno jasno da oni već više nisu na platnom spisku ove države.
Imamo stanje javnog duga, koji je trenutno 22,2 milijarde evra ili 70% bruto nacionalnog dohotka, 70% bruto nacionalnog dohotka, iako je po zakonu 45% zakonsko učešće javnog duga u bruto nacionalnom dohotku. Potpuno je jasno da će u 2015. godini taj procenat rasti i da će otići na 80%.
Podsetiću da je prosek u okruženju 60%, a da je Grčka kada je prešla 100% upala u probleme u kojima se našla, kada je došla do 120% je praktično bankrotirala, ali ja imam jedno pitanje – Srbija nije Grčka. Grčka je članica EU, ona je imala ko da joj pritekne u pomoć. Srbiji nema ko da pritekne u pomoć i onda ćemo doći u poziciju da se u bescenje rasprodaje ono malo resursa što je ostalo u Srbiji.
S druge strane, deficit budžeta od 191 milijarde dinara ili 8% bruto nacionalnog dohotka je rekordni deficit budžeta. Nikad nije bio toliki deficit budžeta. Neko će naravno reći, ovoga trenutka, da je možda taj deficit, pošto je iskazano u ovome budžetu, koji smo imali priliku da vidimo, 159 milijardi dinara, a ne kao što sam sada rekao 191 milijarda. Međutim, onaj ko kaže da je sve jasno napisano u ovom Predlogu budžeta vrlo dobro zna i drugi deo priče koji neće da kaže, a to je da je najlakše sakriti u velikom broju strana i da je najlakše sakriti činjenicu da, recimo, dodatnih do 192, znači 33 milijarde dinara, se nalazi u fusnoti. Dvesta pedeset miliona evra se nalazi u fusnoti, a to su rashodi koji idu na gubitaše, dakle „Galeniku“, na „Srbijagas“ itd, itd.
Polovina aktuelnog budžet, koji se sada ovde planira, će ići na otplatu dugova, polovina. Dakle, polovina budžeta je okrenuta prošlost. Ta polovina budžeta jasno govori da se moramo zadužiti za tu polovinu budžeta i još dve milijarde da bismo uspeli da elementarno zatvorimo ono što se smatra ovim budžetom.
Naravno, rekao bih par reči o finansiranju AP Vojvodine, jer proteklih godina, od 2006. do 2014. godine, ne poštovanjem Ustava Republike Srbije od strane svih vlada, dakle svih vlada, do sada, AP Vojvodina je, koja treba da ima budžet minimalno 7% od budžeta Republike Srbije, uskraćena ne ispunjavanjem te ustavne obaveze za preko milijardu evra, za preko milijardu evra. Zbirna računica se kretala prošle godine oko 130, 145 milijardi dinara, a sada je to preko 150 milijardu dinara, a ako računamo evro po 122, to je otprilike 641 evro po svakom građaninu AP Vojvodine. Znači, toliko duguje Republika Srbija svojoj rođenoj AP Vojvodini po svom rođenom Ustavu, a gde se Ustavni sud nikada o tome nije oglasio.
To je, podsetiću vas, toliko novca da bi bilo dovoljno za izgradnju kanalizacije u više od 400 vojvođanskih mesta gde ona nedostaje, da bi bilo dovoljno za zapošljavanje 200 hiljada nezaposlenih ljudi u Vojvodini, ako računamo jedno radno mesto 5.000 evra, što bi bilo dovoljno da Vojvodina sama otkupi Naftnu industriju Srbije, tj. vojvođanske nafte, i to dva puta.
Sada postavljam pitanje – ako Srbija ne poštuje svoje rođene zakone i svoj rođeni Ustav, kako onda misli da je bilo ko shvati kao pravnu državu, kao državu prava, koja će se držati onoga što je sama sebi nametnula Ustavom? Ne treba zaboraviti i drugu stvar, da u tom delu budžeta, koji je predviđen za AP Vojvodinu, to je dosta proizvoljno protumačeno da nije 7% od ukupnih prihoda, nego od iznosa poreskih prihoda, čime je smanjen iznos koliko bi trebao da iznosi pokrajinski budžet.
Podsetiću da od navedenog iznos, od 62,3 milijarde dinara, 33,8 milijardi su transferna sredstva. Transferna sredstva znače da samo prolaze bez ikakvog uticaja vojvođanske administracije na njih, isplaćuju se plate lekarima, nastavnom osoblju itd, itd, budžetskim korisnicima. Dakle, to suštinski se i ne može tretirati kao deo budžeta, jer tu vojvođanska administracija služi kao poštanski šalter.
Ono sa čime se zaista raspolaže je 27,5 milijardi dinara, a tih 27,5 milijardi dinara je manje nego što je novac potreban, onaj 33 milijarde, za pokrivanje dugova gubitaša u Srbiji. Toliki je odnos Republike Srbije prema Vojvodini da više plaća gubitaške firme, nego AP Vojvodinu koja je, uzgred budi rečeno, zbog tragičnih poplava kojima smo svedočili ove godine, agrar u Vojvodini izvukao bruto nacionalni dohodak, a istovremeno izdvajanja za subvencije su smanjena na 10%.
Dakle, AP Vojvodina sa svojim resursima je jedino što je beležilo rast proizvodnje i doprinosa GDP-u, a sada imamo situaciju da taj isti bruto nacionalni dohodak, koji bi trebalo da preko svojih instrumenata pomogne razvoj privrede, ne investira u jedino što ima rast, a to je poljoprivreda. Vojvođanski paori su izvukli ovu zemlju i niko drugi.
To je ono što mora da se kaže jasno i glasno i zbog toga postavljam pitanje, sve je ovo lepo i krasno, ali zašto se oduzima od vojvođanskih paora, zašto se oduzima od nastavnika koji štrajkuju danas, zašto se oduzima od svih tih ljudi? A zašto niko ne razmišlja o tome da imamo budžetske korisnike o kojima niko ne vodi računa, u smislu tom da oni samo troše nova i nikom ne polažu račune? Ko bi to bio? Crkva.
Crkva, zato što, nemojte zaboraviti, crkva je van fiskalnog sistema ove zemlje. Crkva je van fiskalnog sistema, crkvama je, a najviše Srpskoj pravoslavnoj crkvi, vraćen ogroman imetak u nekretninama itd. Ja postavljam pitanje – zašto samo crkva ne plaća porez? Zašto ne plaća porez na imovinu, nego to treba da rade svi ostali? Ako mogu političke stranke da štede, ako mogu penzioneri da štede, ako svi mogu da štede, onda može i crkva.
S druge strane, zbog čega jedino o čemu nismo čuli ni reč, je pitanje rudne rente. Podsetiću vas, rudna renta koja se naplaćuje NIS-u je 3% na izvađenu naftu i gas. Istovremeno, zakonska obaveza je da bude 7%, a u okruženju je između 10 i 20%. U Rusiji je 17%. A sve se to pravdalo time da će, ne znam, Rusija u Savetu bezbednosti blokirati nezavisnost Kosova, a da će istovremeno kada prođe južni tok kroz Srbiju, to sve biti dugoročno vraćeno. Ništa se od toga nije dogodilo. Ništa se nije dogodilo, jer može da piše što god hoćete u Ustavu, kad ja na neki deo svoje teritorije moram da idem sa pasošem, taj deo nije moja teritorija. I to je vrlo jasna i notorna činjenica.
S druge strane, sam predsednik Rusije, Vladimir Putin, se pozivao na nezavisnost Kosova kao primer, zbog čega Krim može da se osamostali u nezavisnu državu? I to je cela priča.
Zbog toga ja postavljam pitanje – zašto se ne razgovara o rudnoj renti? Zašto se ne razgovara recimo o ukidanju posrednika pri kupovini gasa? Još pre nekoliko godina je bilo razgovora o tome. Čemu služe posrednici u kupovini gasa, kada Srbija kupuje gas od Rusije, u uslovima gde to košta ovu zemlju između 18, 20 pa i više miliona evra godišnje, a ti posrednici ne služe ničemu? Da ne služe ničemu, govori činjenica da od 2000. do 2007. godine nisu postojali posrednici i sve je funkcionisalo. I za vreme Vlade Koštunice dr Vojislava, je to naravno vraćeno da bi se ponovo moglo iz nekih političkih razloga uzimati pare poreskih obveznika. Jer sve to na kraju krajeva, neko plati.
Zbog toga mislim, ovde je spomenuta vrednost „Telekoma“, EPS-a, itd, da ukoliko se ne ode u ozbiljne političke promene, a političke promene su pre svega, da se shvati da dokle god su penzije deo budžeta, budžet će imati deficit, tačka. Ne može biti drugačije.
Kome je interes da se ne reši pitanje Penzionog fonda? Kome je interes da se recimo, novac od prodaje „Telekoma“ celokupno ne stavi u taj fond i iz tog fonda isplaćuju penzije, a da se budžet rastereti? Zašto? Zbog toga što bi tog momenta postojanjem Fonda mnoge bankarske institucije u kojima prste imaju niz uticajnih ljudi i niz političara u ovoj zemlji, te bankarske institucije više ne bi mogle da zelenaše sa kamatama kao što je to sada slučaj.
Nije slučajno uništen bankarski sistem ove zemlje, nego je namerno to urađeno, zato, ako ste primetili iz ove stranke koje nema više u parlamentu, su bili guverneri Narodne banke koji su se trudili svim silama da unište i zatru svaki trag bankarstva u ovoj zemlji.
I sad ja vas pitam, ako se ne krene od toga, zar vi stvarno mislite da će se nešto sistemski promeniti? Idući budžet, 2016. godine, će zadužiti Srbiju još više. Idući budžet će dići spoljni dug na 80%, na 90%. Idući budžet će nastaviti sve ove trendove, ali neće rešiti ništa.
Zato vas pozivam, LSV je podnela šest amandmana. Pogledajte te amandmane. Oni su rađeni u dobroj volji, sa namerom da se pomogne ovoj zemlji da shvati, da bez čistih računa, bez čistog knjigovodstva, bez recimo Zavoda za statistiku Vojvodine, jer ja ću vam skrenuti pažnju, mi imamo stalno problem oko toga koliki je vojvođanski budžet. Koji su izvorni prihodi u Vojvodini? A stvar je jednostavna. Oni se mogu vrlo jasno utvrditi, napisati i napraviti zakon o finansiranju AP Vojvodine. I rešiti jednom zauvek to pitanje. Zašto se to ne radi, zašto određenim strukturama, istim onim strukturama koje su gubitaša „Galeniku“ natovarili na grbaču svim ljudima u ovoj zemlji, koji su nedodirljivi iz političkih razloga.
Svima njima odgovara da AP Vojvodina bude u ne rešenom statusu i da služi isključivo za politička potkusurivanja, a ne da korisno služi građanima na jednom delu teritorije RS. Tu je cela priča. Zašto je teško reći da su izvorni prihodi pokrajine, recimo porez na zarade zaposlenih sa prebivalištem na teritoriji AP Vojvodine, porez na dobit obveznika koji imaju sedište i ostvaruju pretežni poslovni interes na teritoriji Vojvodine, zašto je teško reći da prihodi od naknada za korišćenje mineralnih sirovina i geotermalnih resursa pripadaju AP Vojvodine?
Zato što, tog momenta kada bi se to desilo, se gubi mogućnost da se sve nagura u ovu debelu knjižurinu u koju se ništa ne vidi, bilo bi mnogo jasnije, a toga se, nažalost, političke strukture u ovoj zemlji boje.
Ja se nadam toplo, da će ova Vlada smoći snage da preskoči samu sebe i da shvati da je krajnji čas da se prestane sa škodljivom praksom, kako je bilo do sada, da se puni budžet prodajama i pozajmicama, da se shvati da bez čistih računa neće biti duge ljubavi. Da se shvati da ne može da postoji niko ko je iznad države i društva, niti da u trenucima kada nam je potrebna ukupna solidarnost, sve da postoji bilo ko, da li su to političke stranke, da li su to crkve, koji može da ne ponese svoj deo tereta, ne može niko ko je apriorno oslobođen poreza na dobit, ne može da postoji niko ko neće u skladu sa svojim kvalifikacijama i sa svojim radom biti pravično plaćen. To ne sme da postoji.
Upravo zbog toga, PIO fond koji bi bio formiran, je jedini put da se izvuče Srbija iz problema koji će se prenositi iz budžeta u budžet. Ali to je politička odluka i zato vam kažem, politička kriza Srbije je ono što je suština, nije priča o ekonomskoj krizi. Ekonomska kriza se reši. I druge zemlje su bile u ekonomskim krizama pa su se izvukle, samo Srbija je u kaljuzi. Hvala lepo.

Zahvaljujem gospodine Čanak.
Reč ima ministar u Vladi, dr Nebojša Stefanović. Izvolite.

Postoji nekoliko stvari koje sam čuo od gospodina Čanka sa kojima se slažem i nekoliko stvari sa kojima se ne slažem.
Prva stvar za koju smatram da ne stoji, mi smo u decembru mesecu zabeležili značajan porast naplate PDV, dakle uopšte ne može da se govori o smanjenju agregatne tražnje. Tako da ne može da se govori o tome da će efekti ovog budžeta i svega što je Vlada preduzimala stvoriti neki katastrofalni efekat po budžet, po markoekonomsku stabilnost Republike Srbije.
Što se tiče smanjenja broja zaposlenih u javnom sektoru, mislim da smo svi svesni da se radi o kadru koji smo svi zapošljavali, neki više, neki manje, ali znamo da se najviše zapošljavalo od 2008-2012. godine, to pokazuje statistika. To nema niko da tvrdi ovako ili onako, to se pokazuje u svim brojevima.
Mi smo uspeli, mogu da vam govorim o MUP, da skoro za 700 ljudi smanjimo od aprila do danas, uglavnom ljudi koji su otišli kroz prirodni odliv, ljudi koji su otišli na različite načine, bez ikakvih većih potresa. Tu pričam o sektoru bezbednosti, koji je uvek osetljiv, u svakoj državi.
Mi se trudimo da pronađemo načine da smanjimo opterećenje po sve građane Srbije, pa i te ljude koji žive u Vojvodini, pošto oni plaćaju često plate tom stranačkom kadru koji, kako kažem, neka bude da smo ga svi zapošljavali i mi se trudimo da to uradimo na način da to ne pravi stres u društvu.
S druge strane, samo u poslednjih nekoliko meseci Frezenijus medical ker otvoren je u Vršcu - 439 novih radnih mesta „Fleš kalcedonija“ u Apatinu - 203 nova mesta, u Rumi - „Adrijana teks“ - 264 nova radna mesta, „Svarovski“ u Subotici - 600 novih radnih mesta. Dakle, Vlada se trudi, i ovoj je samo deo, nisam naveo sve što postoji, da investicijom u svaki deo svoje zemlje poveća uposlenost, da pokušamo da privatne kompanije budu onaj zdravi osnov privrede. Trudimo se da stvorimo jedno potpuno drugačije i zdravije društvo.
Što se tiče stvari oko koje se slažemo, rekli ste da je jedan veliki deo opterećenja u budžetu za narednu godinu vraćanje dugova iz prošlosti. Apsolutno se slažem. Ali, kako je došlo do toga? To je stvar koju ne možemo izbeći. Kad se pomenu dugovi iz prošlosti, kada dođu na naplatu, moramo se setiti kako su ti dugovi nastali.
Kada pomenemo od onog što je obično ispod crte kada se radi u budžetu, kada se ne prikazuje uvek transprarentno u svakom budžetu unazad ono što nismo godinama mogli da vidimo jasno, to su bili dugovi banaka, recimo, koje su razorene. Pričam narodnim jezikom, opljačkane i razorene, od toga da smo imali Razvojnu banku Vojvodine, Srpsku banku, Agrobanku, Univerzal banku, koje su stvorile tolike dugove za Republiku Srbiju koje danas snose svi građani, a koje nije napravila ni SNS ni ova Vlada i ja sam uveren da ni vi lično, ni stranka koju predvodite, neće podržavati kriminalce i lopove. Uveren sam u to. Nadam se da me nećete demantovati u svom političkom delovanju.
Ljudi koje proveravamo od Fonda za kapitalna ulaganja AP Vojvodine, Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj, Fonda za razvoj AP Vojvodine, osnivanje „Tesla banke“ u Zagrebu koja je koštala preko 25 miliona dinara građane Republike Srbije, šta smo sve ustanovili, neću da ulazim u detalje, pošto to radimo zajedno i sa tužilaštvom i, na kraju krajeva, to će biti i na sudovima…
Sve ono što smo radili vezano za slučajeve u Novom Sadu, poslednji slučaj sa Zavodom za izgradnju grada, gde su faktički građani Republike Srbije, naravno Vojvodine i Novog Sada, oštećeni za četiri miliona evra, gde se bivši direktor Zavoda za izgradnju grada, Borislav Novaković i Mirjana Dejanović, bivši pomoćnik direktora, sumnjiče, odnosno postoje osnovane sumnje da su izvršili krivično delo zloupotrebe službenog položaja na taj način što su suprotno izveštaju komisije, prvo je Novaković doneo odluku kojom je priznao kvalifikaciju „Borovici transportu“ mimo zakona, a zatim u prvoj fazi restriktivnog postupka Mirjana Dejanović izdala naloge službama da pripreme takvu dokumentaciju, unapred znajući da to nije u skladu sa zakonom.
Na kraju, u drugoj fazi restriktivnog postupka zaključili su dva ugovora sa navedenim pravnim licem i naneli štetu gradu Novom Sadu, građanima Vojvodine od preko 4 miliona evra.
Takve stvari, koje su se dešavale, a kada ste rekli „Galenika“, za „Galeniku“ da kažem, jednim delom, tužilaštvo za organizovani kriminal je pokrenuo 2013. godine prvu fazu akcije kada su uhapšeni nekoliko pomoćnika i generalni direktora, da sada ne nabrajam sva imena, pošto ima više ljudi. Mi smo proširili tu istragu i imali nove dokaze i pre nekoliko meseci smo uhapsili drugu grupu ljudi za slične zloupotrebe u „Galenici“. To je nanelo takvu štetu RS da ova Vlada mora da se napne iz petnih žila da bi uspela samo da vrati ogromne dugove na osnovu razaranja koji su nastali u našoj zemlji, a naravno da su se zaduživale vlade.
Zaduživale su se vlade neodgovorno ponašajući se 2008. i 2009. godine kada nisu predvidele da će kriza ili, kako su tada obaveštavale javnost, da će kriza mimoići Srbiju i da ćemo mi još da profitiramo, pa su onda 2009. godine na primeru mog ministarstva, na osnovu čega recimo i vraćamo jedan deo dugova od tada, je doneta odluka da se linearno smanje sve pozicije za 26%. U jednom trenutku ministarstvo do 2011. ili 2012. godine nije plaćalo uredno svoje račune za telekom i struju. Stvorio se ogroman dug i mi smo sada pronašli načina da iz jednog dela sredstava koje smo uštedeli, koje nisu realizovane, ali uz pomoć Ministarstva finansija, da vratimo oko milijardu dinara tog duga. To će biti i veliki rezultat za MUP.
Što se tiče svega ostalog, slažem se, mi smo povećali naplatu akciza na naftu merama koje država sprovodi na pametan način i naročito posle odluke da se krene sa markiranjem nafte i gasa, koje su na dobar način u velikoj meri suzbile šverc i isto tako mogu da vam kažem da smo u velikoj meri povećali akcize, između ostalog, i zbog borbe protiv šverca duvana. Samo u poslednjih 20 dana gotovo 15 tona ilegalnog duvana je uhvaćeno i to na teritoriji opština Šabac, Sremska Mitrovica i Ruma.
Radimo detaljne finansijske istrage koje naravno treba ne samo da dovedu do hapšenja, pošto nam nije to cilj, i drago mi je da sve ono što smo sproveli od kada sam ja ministar unutrašnjih poslova, nijedna osoba nije oslobođena optužnice koja podiže krivične prijave i optužnice koju podiže tužilaštvo. Znači da je taj posao urađen dobro policijski.
Očekujem i od vas kao lidera jedne od stranaka, regionalne stranke iz AP Vojvodine da nam pomognete time što nećete podržavati kriminalce, gde god da su, nebitno iz koje stranke da su, da ćete pokazati da vaša stranka hoće da se zaista bori za interese onih građana koje predstavlja, a ne onih koji su po meni, i to je politički stav, moj politički stav, neko ko je imao priliku da godinama vodi Vojvodinu sa ovakvim ili onakvim fondovima i da za to vreme Vojvođani postaju sve siromašniji. Gde je onda tu moral? Zašto onda kažete – ja ne mogu bolje, ne mogu da to radim? Ne, vi ostajete na tom mestu po svaku cenu. Ako je to način da se vodi politika, može i tako, ali ja mislim da to ne zaslužuje podršku ljudi koji žive u Vojvodini. Na kraju krajeva, oni to na izborima i pokazuju više nego jasno. Baš zato i nemamo nove izbore u Vojvodini, zato što bi se takva volja građana Vojvodine jasno i pokazala i pokazaće se. Da li će se pokazati za mesec, šest ili za više meseci, nije ni važno. Ona će biti jasna.
Ljudi u Vojvodini žele da žive bolje. Ove mere Vlade pokazuju da se Vlada jasno bori protiv korupcije i kriminala, da pokušava da u teškoj situaciji uštedi, što je i rebalans pokazao, jer mi smo kroz rebalans uštedeli novac, vratili smo novac državi. To je prvi put posle mnogo godina da se takva stvar dešava.
U budžetu za 2015. godinu kada je MMF, imali smo priliku da predstavnik MMF bude i na sednici Vlade u Beogradu i da razgovaramo o merama koje Vlada preduzima, kada su ljudi iz MMF rekli da su mere koje država preduzima ozbiljne i odgovorne, meni je to jedna od najboljih garancija da smo na dobrom putu da ozdravimo našu ekonomiju.
Zato i kada govorimo ovde želim da razgovaram sa onim ljudima koji su odgovorni, naravno, pre svega ministar finansija, ali, želim i ja kao član Vlade da učestvujem u ovoj raspravi, želim podršku onih ljudi koji smatraju da ovu zemlju treba da pomognu, da treba da pomognu da idemo brže napred, da treba da pomognu da ozdravimo našu ekonomiju. Da prestanemo da budemo na državnim jaslama, da se ne bune kada smanjimo političkim strankama 35% prihoda, kao što smo smanjili, nego da kažu – to je dobra mera. To je dobra mera koja pokazuje – hajde da smanjimo najviše. Stranka kojoj pripadam, SNS je izgubila onda najviše i to je u redu. Treba da se podeli taj teret koji postoji u društvu i zato moramo da radimo zajedno.
Zbog toga očekujem i vašu podršku, ne znam da li je realno da kažem, budžetu pošto ste vi opoziciona stranka, ali vašu podršku reformama Vladi, onome što radimo, pogotovo borbi protiv korupcije i kriminala, pošto sam siguran da i već možete da vidite da postoji dosta stvari koje u najmanju ruku, da ne iznosim težu kvalifikaciju, nisu u skladu sa zakonom i koje dosta podsećaju na ozbiljna koruptivna dela. Naravno, policija i tužilaštvo će se truditi da to sve rasvetle, da pokažemo da smo u pravu kada o tome govorimo.
Naravno, sudovi će donositi, kao i u svakoj normalnoj zemlji, presude šta je i kako je, ali sam siguran da ne možete da mislite da je normalno da se nameštaju tenderi i da se falsifikuju isprave i da se tako otima novac od građana, a da vi kažete, na primer, da neko kaže da podržava takvu vlast. Apsolutno sam siguran da to niko častan i moralan ne može da učini.
Ne bih više, toliko. Hvala vam.

Zahvaljujem dr Stefanoviću.
Reč ima ministar u Vladi, dr Dušan Vujović.

Zahvaljujem se na dosta konkretnih komentara, sugestija, pitanja, itd.
Mislim da neka pitanja zahtevaju mnogo dublju raspravu i mnogo, da kažem, drugačiji format. Najavio sam da ćemo čim završimo ovaj ciklus se vratiti na definisanje zakona, odnosno završavanja Zakona o lokalnoj samoupravi i finansiranju Vojvodine. Mislim da će to biti pravo mesto i način da se sve te stvari pogledaju smireno i ja bih da to stavimo u kontekst nekih međunarodnih standarda, makar onih profesionalnih koje sam ja gledao, koji su uspešni, gde se radi paralelno, ne samo finansiranje, nego i asignacija i obaveza i prava, prema tome, da se nađe jedan model koji će u Srbiji da to otvori na pravi i transparentan način. To je rasprava koja ipak zahteva malo više vremena, ne bih sada ulazio u te detalje.
Ako dozvolite, samo nekoliko korekcija koje mislim da su jako važne. Mi ćemo za par dana na Vladi usvojiti fiskalnu strategiju i dostaviti dokument svim zainteresovanim institucijama, uključujući i Skupštinu Srbije, i to će biti javni dokument. Samo želim da napomenem jednu stvar, to je jako važno, po našim poslednjim projekcijama mi očekujemo da će, obzirom na uštede koje su već ostvarene, obzirom na one deficite koje ovde planiramo, mi očekujemo da dug dostigne maksimum negde u trećem, četvrtom kvartalu 2016. godine, a za 2016. godinu prosek da bude 77,5% društvenog proizvoda i da krene da pada na 76,9 u 2017. godini.
Znači, to je naš plan i to je ono kako mi definišemo održivu fiskalnu konsolidaciju. To nam je cilj i ovo je uračunato u sve elemente, ne može se prosto izračunati zato što ovo smanjenje deficita koje smo danas pomenuli od 1% već doprinosi manjoj potrebi zaduživanja. Refinansiranje koje će smanjiti kamate, takođe smanjuje onaj deo sa 130 milijardi na nižu svotu. Mi smo uzeli dosta složeni model kojim pratimo sve. Naša projekcija je, sa kojom se slažu svi, da ćemo krajem 2016. godine, ako ostvarimo sve kao što planiramo u fiskalnoj strategiji, udariti taj plafon i krenuti da padamo sa učešćem duga u društvenom proizvodu.
Naravno da tu postoje rizici, naravno da tu postoje elementi koje ne možemo da kontrolišemo, ali je konzistentnost ovih cifara koje mi imamo nešto što želimo svima da predložimo i da pokažemo i da to bude osnova za neku diskusiju. Naše projekcije su nešto malo bolje. Tačno je da u našem zakonu napisano 45%, tačno je da su nam davno govorili o tome da je 45% naš plafon koji stoji u zakonu. Međutim, mislim da su se ključni parametri toga već promenili, Srbiji već pada cena duga. Kao što je mastriks 60%, tako će Srbija verovatno morati da prilagodi te svoje parametre iz zakona, jer oni uključuju ne samo nivo duga nego i ročnost duga i kamate i to zajedno daje neku cifru. Ta cifra je zavisna od svih elemenata koji u nju ulaze. Mislim da bi bilo zrelo da pogledamo koja je to cifra, odnosno, za mene je suština da u stvari imamo u nekoj diskusiji koji je to rok u kome želimo da dostignemo nivo mastriksa, svakako negde u momentu očekivanog članstva u EU.
Što se tiče deficita, tu nema nikakve dileme. Vi ste potpuno u pravu, pravi deficit koji mi predlažemo je 191 milijarda. To je po mojim računicama, pošto je društveni proizvod 3.970, to je 4,8%. Tu nema nikakve dileme, taj sam broj rekao, kolega je proverio kada sam pričao. Prema tome, 4,8%, ali to nije uporedivo sa onom prošlogodišnjom cifrom koju smo dali, pošto ta cifra nije uključivala garancije koje su realizovane. Da budem vrlo precizan, garancije koje se nalaze na prvoj strani budžeta, tamo u obrazloženju postoji neka fus nota, ali na prvoj strani budžeta stoji 30 plus dve milijarde. Da budem precizan, u fus noti bi trebalo da stoji sledeće, da se to odnosi, veći deo, 25 milijardi od toga se odnosi na stare garancije, samo pet milijardi su garancije izdate „Srbijagasu“ u 2014. godini. Sve ostalo odnosi se na garancije iz prethodnih perioda koje će se aktivirati u narednom periodu.
To su – „Srbijagas“ ranije garancije 14 milijardi, „Železnica“ 5,1 milijarda, „Smederevo“ 3,2 milijarde, „Galenika“, koju vi pominjete, dve milijarde i JAT, stari JAT, ne ER Srbija, stari JAT 1,2 milijarde, zajedno 30,5 milijardi. To je ta cifra. Mi je otvoreno stavljamo unutra, većinu tih stvari mi nismo mogli da izbegnemo.
Predlažem da napravimo zaokret, da takvih garancija koje su bacanje para u suštini, nama se samo ispostavio račun koji u stvari moramo da platimo, to nije dobro i to moramo da zaustavimo u budućnosti.
Prema tome, ima prostora za diskusiju kako to da se uradi. Mislim da ćemo biti tokom godina izloženi pritiscima, ali želimo da upravo ovim budžetom ne dozvolimo te pritiske, znači da nema više garancija za likvidnost, odnosno za tekuće poslovanje.
Ovo o Vojvodini, to mislim da treba da se razgovara u širem nekom kontekstu. Cifre koje mi imamo se nešto malo razlikuju u budžetu ovde, 34,7 milijardi je neka naša cifra. Verovatno, kao što svi ostali, plate u obrazovanju i ostalo, smatraju, i mi smo protočni bojler. Država ogromna sredstva propušta kroz budžet kao protočni bojler. Pretpostavljam da je sličan odnos i za Vojvodinu. Verovatno time može aktivno da se upravlja, ali to zahteva drugačiji sistem budžeta zasnovan na performansama.
Kolege mi kažu u slučaju crkve, crkve plaćaju porez na imovinu, osim na onu koja se neposredno koristi za bogosluženje, čak i tada, ako je nekom izdata na više od 183 dana. Da li je to tačno ili ne, možemo da proverimo i da vam u pismenom obliku odgovorimo, ali mislim da je u redu da svi plaćaju i da svi imaju ravnopravni tretman. Princip mislim da je prihvatljiv, da li se u datoj situaciji, konkretnoj sve to uklapa ili ne, to je faktička stvar koju ćemo proveriti i javiti vam.
Što se tiče svih ostalih elemenata, želim da kažem sledeće. Predmet diskusije oko racionalnog upravljanja prirodnim resursima u širem smislu, a posle toga i u svakom konkretnom sektoru je nešto čime se mi vrlo ozbiljno bavimo. To nije lako preokrenuti zato što su neke stvari dogovorene u sklopu nekih širih aranžmana koji nisu bili dovoljno transparentni. Sigurno znam da je premijer to postavljao kao otvoreno pitanje u razgovorima sa NIS-om, odnosno razgovorima sa „Gasporomom“, glavnim vlasnikom. Koja su rešenja moguća itd, to je nešto što ćemo morati verovatno da vas izvestimo kad vidimo kako se situacija razvija. Trenutno ne znam šta se tu dešava, odnosno koje sve mogućnosti postoje. Mislim da će premijer biti vrlo spreman da vam na to odgovori.
Takođe se slažem da postoji čitav niz stvari gde mi možemo bolje da raspoređujemo prihode. Želim samo da kažem da se prema našim podacima porez na dohodak, odnosno na plate, onih 10% raspoređuje u proporciji 18% u Vojvodini, 80% lokalu i samo 2% Srbiji. Veliki deo, 98% ostaje u Vojvodini, ali lokal uzima gro. To je nešto što možda treba da se proveri, to je naša formula. To je diferencirano prema gradovima, prema lokalnoj upravi, ali mislim da su pravila dosta transparentna.
Što se tiče dobiti, naša informacija je da 42,7% dobiti ostaje u Vojvodini. To je nešto što treba imati u vidu kao činjenicu.
Što se tiče vaših amandmana, pogledaćemo ih i imaćemo prekosutra priliku da razgovaramo pojedinačno o konkretnim amandmanima. Hvala vam.

Zahvaljujem dr Vujović.
Reč ima ministar dr Kori Udovički. Izvolite.

Prvo ću se nadovezati na ovu diskusiju, a zatim ću odgovoriti i poslaniku Ugljaninu. Nažalost, on sad više nije u sali, ali mehanizam prijavljivanja me nije ubacio ranije.
Prvo, kada je reč o fiskalnoj decentralizaciji, koja je jedna bitna mera kojoj se moramo okrenuti u narednom periodu u sklopu celokupne reforme javne uprave, velike radikalne promene u načinu finansiranja lokalnih samouprava i pokrajine u toku 2015. godine ne mogu da se urade, zbog toga što je 2015. godina u kojoj se već radi jedna snažna fiskalna konsolidacija i jako je važno i potrebno da možemo da raspolažemo instrumentima koje imamo na najpredvidiviji mogući način. Sa druge strane, činjenica je da je raspodela nadležnosti i izvora finansiranja između Republike, pokrajina i lokalnih samouprava u Srbiji jedan vrlo složen problem kojim se do sada nismo dobro bavili. Bio je visoko politizovan i svaki put kad se prelamalo preko kolena napravljena je velika šteta.
Ovog puta nacrt akcionog plana za reformu javne uprave u Srbiji predviđa da se tokom 2015. godine rade pažljive analize problema i diskusija i da se dođe, možda ne već krajem 2015. godine, ali i rano u 2016. godini do društvenog konsenzusa, kojim merama možemo da krenemo i kako da taj zamršeni čvor, koji priznajemo da u Srbiji nije dobro rešen, a nije dobro rešen zato što je, kao što kažem, bio visoko politizovan u jednom ambijentu gde su partijski interesi bili važniji od ispravljanja grešaka i opet ishitrenih ili krajnje politizovanih mera još iz prethodnog perioda, iz 90-ih, nije urađeno u najboljem interesu i finansijske kontrole i prava na samoupravu i optimalnog donošenja odluka i poštovanja principa supsidijarnosti, sve zajedno nije rađeno kako treba i nećemo to ispraviti preko noći. Imamo 2015. i deo 2016. godine da tu reformu pažljivu i u jednom širokom dijalogu celog našeg društva osmislimo.
U međuvremenu najviši prioritet jeste ova fiskalna konsolidacija, u kojoj se po prvi put ozbiljno menja rashodna strana budžeta, u smislu trajno i strukturno, a to znači da menjamo način na koji će se stvari raditi. Do sada je bilo više puta nekakvog smanjivanja troškova na rashodnoj strani, pre svega materijalnih, a na kraju uvek kapitalnih izdataka. Znači, štitili smo potrošnju danas na račun rasta i mogućnosti da se ljudi zapošljavaju i da zapravo imamo veću proizvodnju, a samim tim i veću potrošnju sutra u svim budžetima do sada. Onda kada je i došlo do više investiranja, to je rađeno na račun privatizacionih prihoda u manjem delu, a dobar deo privatizacionih prihoda opet je otišao na potrošnju u svim prethodnim godinama. Ovo je jedan odgovoran budžet, u kome po prvi put kažemo – ne, mi moramo sada stvarno da se pitamo kolika je ta država sa kojom želimo i moramo da radimo i kakva je i koliko je ona delotvorna?
Postavilo se pitanje programa na osnovu kojeg ćemo zapravo i da dođemo do stvarne reorganizacije te države, odnosno do smanjenja i viškova zaposlenih kojih sada ima. U ovom trenutku mogu da najavim, a to je i jasno u akcionom planu, čiji je nacrt već bio jednom diskutovan, suština ovog dela tog nacrta se uopšte nije promenila i on je već sad ponovo na veb sajtu i sa njime može javnost da se upozna, i ne samo da se upozna, već i da učestvuje u diskusiji kako mislimo to da radimo. Suština je da postoje dve faze.
Dakle, ova prva faza je pre svega skoncentrisana na fiskalnu konsolidaciju i na najočiglednije viškove. Tačan program racionalizacije tih najočiglednijih viškova radiće ne samo Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, pa čak i ne samo Vlada Srbije, nego u svakom resoru sve institucije koje zapošljavaju radnike moraju da se preispitaju, da se povežu sa svojim resorom, a zatim i uz podršku Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu da dođemo do sagledavanja tačno gde su ti, da tako kažem, najprevaziđeniji poslovi ili gde je bilo najviše zapošljavanja bez nekakvog istinskog osnova i bez proizvodnje pozitivnog efekta po rad države. Jer, nama je najvažniji cilj, ne samo da se smanji potrošnja, to bi bilo lako, to bi moglo da se uradi jednostavnim lineranim smanjenjem broja gde god nije otišlo dovoljno prirodnim odlivom. Međutim, mi ne želimo da idemo čisto linearno, upravo zato što želimo da nagradimo, odnosno ispoštujemo one koji su vodili računa o produktivnosti, o tome da se domaćinski ponašaju, a da sa druge strane identifikujemo one institucije koje su ili bile nedomaćinske ili se prosto nisu prilagodile potrebama novog vremena, evo već 15 godina.
U toj prvoj fazi fokus je, kao što kažem, na manjem smanjenju, na manjoj reorganizaciji, na očiglednim viškovima, ali već tokom sledeće godine mi idemo redom i spremamo za ceo period koji sledi od tri godine, koliko imamo da sprovodimo ovu prvu fazu strategije reforme javne uprave, da stvarno dubinski preispitujemo sektor po sektor, da li on do kraja odgovara onome što ova država zahteva i šta nam je potrebno da bismo ušli kako treba u 21. vek i u Evropsku uniju kao jedna moderna država. Ta faza neće nužno uvek dovoditi do smanjenja zaposlenih. Postoje i institucije i poslovi kojima i te kako nedostaju ljudi, a naročito kvalifikovani kadrovi.
Znači, suština posla koji je sada pred nama je pre svega stvaranje jedne drugačije, modernije i daleko delotvornije države koja će da podrži privredni rast, a ne da državu koristi za komplementarno socijalnu politiku. Socijalna politika mora da se vodi instrumentima socijalne politike, koje ovaj budžet takođe predviđa i koje ovaj budžet štiti. Detaljan plan racionalizacije još se radi i on će biti razrađen na vreme da se realizuje cilj koji je postavljen u ovom budžetu i na koji smo se obavezali, a to je da do smanjenja budžeta zaposlenih dođe do 30. juna 2015. godine.
Zašto nemamo više urađeno do sada? Volela bih da skrenem pažnju na to da je neverovatno koliko je malo rađeno, analizirano, pripremano, poznato nama samima o našoj državi, onako kako smo to nasledili od prethodnih vlada. Očigledno je da se time nije niko bavio. Bilo je potrebno krenuti od nule, srediti do kraja registar sa kojim se bavila i prethodna Vlada, ali koji još uvek nije bio dovoljno pouzdan. Pravi registar, prave pouzdane brojke, onako kako to imaju najmodernije države koje se oslanjaju na elektronsku upravu, imaćemo tek dve godine od sada. Toliko će da bude potrebno da se pripremi zakonski okvir i da se pripremi informatički okvir da imamo pravu osnovu i registre građana i zaposlenih i institucija kako treba. Znači, oni će krenuti da se uspostavljaju pošto se uspostavi zakonski okviru 2015/2016. godini.
Međutim, mi već sada imamo dovoljno podataka i pojačaćemo tokom 2015. godine sam registar zaposlenih kojim raspolaže Ministarstvo finansija, na način da možemo dovoljno dobro da identifikujemo gde su viškovi i gde su problemi i ko ne poštuje propise koje ćemo doneti u skladu sa planom racionalizacije cele javne uprave tokom prvog kvartala, do kraja prvog kvartala 2015. godine.
Nadalje bih da odgovorim poslaniku Ugljaninu da trošenje na unapređenje statusa i ostvarivanja prava nacionalnih manjina u Srbiji nije u razdelu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, nije ni u našoj nadležnosti. To je nadležnost, a prema tome i sredstva, su raspoređena u budžetu kod Kancelarije za ljudska i manjinska prava pri Vladi Srbije. Ta kancelarija i njen budžet iznosi 470 miliona dinara u ovoj godini, a razdeo baš za nacionalne manjine je 286.
Pošto poslanik sada nije tu, neću ovu temu dalje razrađivati, ali samo da naglasim da su ova sredstva strogo usko usmerena na, da tako kažemo, dopunu realizacije prava ovih nacionalnih manjina u četiri oblasti, koje su njihova ustavna nadležnost. Međutim, nacionalne manjine, kao i svi građani Srbije, realizuju svoje interese i svoje potrebe kroz rad cele Vlade i u tom smislu je i poslanik Ugljanin pravilno uputio na problem da je veliki deo problema u statusu nacionalnih manjina u Srbiji u tome što su one nastanjene u regionalno najmanje razvijenim delovima Srbije. Tu trpe, kako nacionalne manjine, tako i većinsko stanovništvo, i Srbi i svi drugi.
Rad na unapređivanju regionalnog razvoja i na njegovom ujednačavanju je jedno od najsloženijih ekonomskih zadataka koje bilo koja država ima, pogotovo kada je nasleđena tako velika razlika u nivou razvijenosti kao što ih imamo mi u Srbiji. Istina je da radom i ulaganjem na regionalnom razvoju, kao i u svim razdelima, odnosno u trošenju svih ministarstava koje se bave temama od naročitog interesa za nacionalne manjine, troše se vrlo ozbiljna budžetska sredstva koja su zapravo glavna sredstva sa kojima treba da unapredimo status pripadnika nacionalnih manjina, kao i svih građana u Srbiji.
Ova sredstva koja sam spomenula, vezana za aktivnosti rada Kancelarije za ljudska i manjinska prava, su specijalno usmerena na dopunska i posebne programe, koje smatramo da moramo da razvijamo i trebamo da razvijamo. Samo još da spomenem da se priprema u sklopu Poglavlja 23 sa EU, jedna od predviđenih aktivnosti jeste i Akcioni plan na unapređenju statusa nacionalnih manjina u Srbiji, koji će mnogo preciznije i mnogo ciljanije opredeliti kako će se ta sredstva usmeravati.
Istovremeno, moramo da skrenemo pažnju da do sada nisu rađene revizije kako su ta sredstva trošena u prošlosti i da će i na to ova Vlada obratiti mnogo veću pažnju nego što je to rađeno u prošlosti. Hvala.