Zahvaljujem.
Reč ima ministar.
(Dragan Marković, s mesta: Ministar finansija mi nije odgovorio na pitanja ili treba da pošaljem pismo?)
Gospodine Markoviću, ministar ima pravo da u svakom momentu odgovori.
Reč ima ministar Vanja Udovičić.

Želeo sam da vam odgovorim na par pitanja koja se postavili direktno, a koja se odnose na sport.
Ono što je najbitnije je da u narednoj 2015. godini sport neće ispaštati, bez obzira na sve mere štednje i na politiku Vlade RS. Jeste smanjen budžet za Ministarstvo omladine i sporta, a oni na koje se direktno odnosi, koji su živeli od javnih prihoda i para svih poreskih obveznika, neće ispaštati, pogotovo što se zna da je sledeća godina predolimpijska godina, gde će najviše biti takmičenja, baš da bi izborili nove norme za same olimpijske igre.
Spomenuli ste i da ima manje intoniranja himne na sportskim takmičenjima. Slažem se sa vama da je i predivno čuti himnu i da smo svi ponosni kada je čujemo, ali moram da kažem i svim građanima RS da je ova godina rekordna po osvajanju broja medalja na međunarodnim takmičenjima, evropskim i svetskim i da je to pokazatelj, bez obzira na sve mere štednje, da smo itekako uspešni u sportu i da smo ove godine imali nezapamćene rezultate, pogotovo u sportovima koji do sada nisu davali rezultata, pod znacima navoda, mali sportovi, koji se nazivaju kod nas. Oni su napravili taj najveći pokret napred, što se tiče same promocije Srbije. Slažem se sa vama apsolutno, sportisti jesu bili, siguran sam, i biće najbolji ambasadori Srbije, jer Srbija se prepoznaje prvenstveno u svetu po sportskim rezultatima, a onda po svim ostalim aspektima.
Što se tiče same profesionalnizacije, privatizacije, promene pravnog oblika forme ili svojske transformacije klubova, žao mi je, tu nije ministar privrede koji će da bude nosilac celokupne te priče, ali u dogovoru sa njim i sa ministrom finansija odlučeno jeste da u prvom kvartalu 2015. godine pošaljemo nacrt novog zakona o privatizaciji sporta ili samoj profesionalizaciji i da u narednom periodu dođemo pred vas da bismo branili jedan takav zakon, jer znamo da samo kroz promenu pravnog oblika forme, svojsku transformaciju, kažem, profesionalizaciju srpskih klubova možemo da imamo prosperitet srpskog sporta. I to je ono što ćemo raditi u narednom periodu, jer, opet ponavljam, sport i omladinski sektor neće trpeti zbog svih ovih mera štednji, jer znamo koji su prioriteti i hvala vam na svim sugestijama i trudićemo se da i u narednom periodu opravdamo sve ove vaše želje, zahteve i sve ono što se očekuje. Hvala vam.

Zahvaljujem, gospodine Udovičiću.
Reč ima ministar dr Dušan Vujović. Izvolite.

Prvo, zahvaljujem se na ponudi za posao. Nadam se da ću ostati da budem ministar finansija dok ne završim ovaj posao, posle možemo da razgovaramo. Šalim se.
Zahvaljujem se na čitavom nizu vrlo konkretnih predloga i mislim da se oni jako dobro uklapaju u neke stvari koje radimo već na drugom planu. One se ne vide u budžetu, ali se vide u nekim drugim inicijativama.
Prvo, dovesti investitore u sela, ja sam još davno postavljati pitanje - šta znači? Kod nas tzv. regionalni aspekt uključuje isključivo neki nivo grupe opština ili opštine, a u stvari odnos između sela i grada gde se rešava čitav niz problema, infrastrukture i ljudi koji ne moraju da dolaze u gradove, nego mogu da koriste svoja postojeća imanja, znači tzv. urbanizacija sela je u stvari odgovor na mnoge od tih problema.
Vaša ideja mi se vrlo sviđa i bilo bi dobro da to uklopimo u jednu raspravu o tzv. parafiskalnim nametima koje ćemo u narednom periodu raditi. Drugim rečima, postoje indicije da neka mesta, ne samo, mi možemo da privlačimo investitore, ali oni nailaze na neke otpore, na neke prepreke koje moramo sistematski da pregledamo i da vidimo kako mogu da se sklone. NALED kaže – 384 parafiskalna nameta postoje u Srbiji. Neću da mistifikujem, možda tu ima duplog računanja, ali sigurno bi bilo dobro da se upoznamo i da svima pošaljemo te rezultate da sami pogledaju šta može da se uradi. Prvo da sklonimo ograničenja, a onda i da nađemo način da te investitore privlačimo. Mislim da je to nešto što mnoge zemlje uspešno rade, pogotovo zemlje koje moraju da savlađuju mnogo veću teritoriju, kao npr. Kanada. Oni imaju vrlo uspešne modele kako se to radi.
Što se tiče načina rada i efikasnosti rada lokalne samouprave, koleginica Udovički je morala da ode na prethodno zakazane sastanke, ali ja mislim da je sastavni deo priče o boljem organizovanju uprave, na nivou Republike, na nivou lokala, nešto što moramo da radimo zajednički ili modelom ugledanja ili modelom standarda koji će svi primenjivati. Ono što je jako bitno jeste da te enklave u kojima se kriju ljudi, koji uzimaju neke apanaže, a u stvari ništa ne rade, to je sindrom koji se ponavlja svuda, u javnim preduzećima, u lokalnoj upravi, svuda. To su ljudi napravili namerno. To nije greška, što kažu, to nije previd. To je namerno pravljenje takvih mesta da bi se svojim drugovima partijskim ili drugim učinilo. Mislim da je to nešto što ćemo morati sistematski da napadamo i da eliminišemo gde god je to moguće.
Što se tiče vrlo važnog pitanja, gospodin Sertić će možda moći da odgovori konkretnije kada se vrati sa sastanka, a to je pitanje – šta država može da uradi onim preduzećima koja se nalaze u nekom pravnom međuprostoru, dok se nalaze u restrukturiranju ili u stečaju? U svim tim oblicima, preduzeća bi mogla da nastave neku osnovnu delatnost. Kod nas ta situacija, u kojoj pokretanje bilo kog procesa zaustavlja sve drugo, proizvodi neverovatno velike troškove. Potpuno se slažem da moramo da razmislimo koja vrsta obezbeđenja može partnerima tog preduzeća da obezbedi mogućnost neke garancije da se nastavi sa normalnim poslovanjem. Preduzeće ako je u stečaju, restrukturiranju nije nužno propalo, nije nužno partner sa kojim ne može da se radi. Mnoge zemlje imaju različite instrumente. Ne znam šta mi možemo da uradimo, ali sigurno nešto možemo da uradimo da otklonimo tu vrstu straha stranaca, pogotovo, a i naših firmi da sa takvim preduzećima rade.
Što se tiče industrijske politike i multiplikativnih efekata prodaje nekih firmi lanaca i ostaloga kod nas stranim firmama, bez ograničenja, koja mogu da se postave, u mnogim zemljama postoje ograničenja koliki udeo mora da bude domaće proizvodnje u prehrambenim lancima i ostalim mestima, to je nešto što je stvar malo dublje industrijske politike koju ćemo morati, u narednom periodu, da stavimo na dnevni red i na najbolji način da odgovorimo.
Pominjao sam na početku uvodnog izlaganja da prodaja tržišta se nastavlja na ovaj način. Ako to tržište ima monopol, onda vi u stvari prodajete nešto što ne bi trebalo da bude glavni predmet. Glavni predmet privatizacije je da neko proizvodi, pa da onda preko toga ulazi u prodajne lance, a na ovaj način vi dajete nekom šansu da koriste ograničene maloprodajne prostore, naplaćuje ogromne marže i u stvari ne doprinosi, ni izbliza onoliko, rastru zaposlenosti i dohotka, koliko je to moguće.
Za zdravstvene usluge, mislim da je jako dobro, to smo već primenjivali i pre. U razgovoru o ovim merama zaštite otpremnine i ostaloga bila je ideja koju su podržale naše kolege iz inostranstva i koji su rekli – ako ne možete sebi da priuštite iz budžeta, da nekom ponudite povezivanje staža na veliki broj godina, jer to je par stotina evra mesečno, i to izađu svote koje su praktično neizdržive za budžet, ponudite makar ljudima zdravstveno osiguranje, da ne budu van sistema, pošto je zdravlje najvažniji faktor. To se odnosi na one koji se nalaze između dva zaposlenja i ljudi koji imaju probleme da svojim dohotkom sebe finansiraju.
Juče mi je neko postavio to pitanje u TV emisiji i ja sam odgovorio da treba da uradimo nešto podhitno, da napravimo jedan fond solidarnosti iz koga će moći da se pokrivaju ti osnovni zdravstveni troškovi da bismo obezbedili svima pravo na zdravstvenu zaštitu. To je nešto gde bi socijalna solidarnost mogla i morala da se ostvari. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dragan Jovanović. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo ministri, kolege poslanici, uvaženi građani Srbije.
Na samom početku da kažem da će poslanički klub Nove Srbije u danu za glasanje podržati rebalans budžeta, Predlog zakona o budžetu za 2015. godinu i prateće zakone, naravno u danu za glasanje.
Ono što bih na samom početku napomenuo jeste par reči o rebalansu budžeta za 2014. godinu. Mnogi su na početku ove rasprave govorili da je to rebalans rebalansa u dosta negativnom kontekstu. Ono što bih ja pohvalio i to moram da kažem na samom početku, tiče se ušteda i ne treba nikoga biti sramota ako se nešto uštedi da se to na pravi način kasnije raspodeli. Zakon o budžetskom sistemu je jasan, zato je onda potreban rebalans budžeta i zato mi danas o tome raspravljamo. Ono što je pohvalno, pre svega, jeste četiri milijarde dinara koje će se rasporediti Ministarstvu poljoprivrede za isplatu zaostalih subvencija i zaostalih primanja, pre svega zemljoradnika, iz prethodnih godina.
Ono što je važno, nažalost ministarka poljoprivrede trenutno nije ovde, pa ćete vi ministre Vujoviću odgovoriti umesto nje, nadam se, a to je da li znači da ćemo ovim rebalansom sva zaostala dugovanja prema poljoprivrednicima izmiriti i da li je za ovaj rebalans vezano određeno smanjenje koje imamo u Predlogu budžeta za 2015. godinu u razdelu poljoprivrede, gde sa nekih 91 milijarde subvencija u 2014. godini imamo sad negde oko 84 milijarde u 2015. godine u Predlogu budžeta? Da li znači da će se sad poći od nule, da nećemo više imati zaostalih dugovanja iz prethodnih godina da ih uzimamo na sebe, već da će zemljoradnici znati da su sva dugovanja završena sa 31.12.2014. i da onda mogu normalno da konkurišu u 2015. godini?
Ja sam, uvaženi ministre, inženjer po struci i ja ću govoriti u brojkama. Smatram i da gledaoci koji gledaju ovaj TV prenos treba da znaju kako u brojkama izgleda Predlog budžeta za 2015. godinu. Ono što je važno i što gledaoci treba da znaju, on predviđa nešto veća sredstva u državnoj kasi, nešto veća sredstva na prihodnoj strani, nešto smanjena sredstva na rashodnoj strani i taj minus, odnosno deficit od 191 milijarde dinara.
Ono što bih vas upitao, uvaženi ministre finansija, jeste da koliko sam video u ovom budžetu, mi smo predvideli da se zadužimo u narednoj godini oko 706 milijardi dinara, što je otprilike oko šest milijardi evra. Od toga su oko dve milijarde za pokrivanje deficita i oko četiri milijarde evra za vraćanje kamata i prethodnih kredita koji su uzimani godinama unazad.
Jedan od kolega koji je govorio pre mene rekao je da je ovaj budžet definisan na kursu dinara od 119 dinara za jedan evro. Koliko sam ja izračunao to je otprilike 120 dinara. Ali, ako je danas srednji kurs dinara 121,3, pitam vas, uvaženi ministre, da li je ova pretpostavka realna, jer mi kredite, kamate imamo u evrima. Naravno, imamo budžet u dinarima, pa ćemo sve to morati da balansiramo. Da li to znači da građani Srbije mogu pod znacima navoda mirno da spavaju i da će se kurs u 2015. godini kretati oko 120 dinara za jedan evro.
Takođe ono što građani treba da znaju da je inflacija procenjena u 2015. godini između 2,5% i 5%. Neka procena je da će ona do decembra 2015. godine doći na oko 4%, da će nezaposlenost biti u maksimalnom iznosu do 21%, da su predviđene subvencije smanjene npr. u privredi za otprilike 80 miliona, a tiču se pre svega rešavanja firmi u restrukturiranju. Doći će do povećanja i zato je i predviđen u ovom budžetu jedan veći iznos za nacionalnu službu za zapošljavanje, gde ćemo jedan broj ljudi dobiti u toj službi da primaju nadoknadu sa biroa, kako se to naziva, a da će otprilike 15-20 hiljada ljudi biti manje u firmama u restrukturiranju, kada se završi proces privatizacije i kada budemo imali okončanu situaciju da više u narednim godinama nećemo imati tih famoznih 700 miliona evra, koliko smo izdvajali, što u ovoj, što u prethodnim godinama, za subvencionisanje ovih preduzeća.
Takođe bih napomenuo, nešto je uvaženi ministar energetike Antić govorio, a tiče se firmi kao što su „Srbijagas“, gde smo značajna sredstva davali za subvencionisanje ovih preduzeća, ali kada sam malopre rekao oko deficita i nešto smanjenog deficita u 2015. godini u odnosu na 2014. godinu, to smanjenje se zasniva na većem davanju iz javnih preduzeća, dakle iz veće dobiti, prelivanja u državni budžet.
Kada sam govorio o rebalansu budžeta u oktobru mesecu, rekao sam da ova Vlada mora da vodi iznuđenu ekonomsku politiku i da će i uspeh i neuspeh ove Vlade meriti se uspehom rešavanja situacije u javnim preduzećima.
Pitam uvaženog ministra, da li su realno postavljeni prihodi republičkog budžeta u odnosu na javna preduzeća gde se kaže da će dobit od javnih preduzeća i dividendi u republički budžet u ovoj godini, biti 15,3 milijarde, a predviđeno ostvarenje u 2014. godini je oko devet milijardi.
Zatim dobit javnih agencija, to je interesantno, planira se da će ona iznositi oko milijardu i dvesta miliona u 2014. godini, a dobit od agencija u 2015. godina je predviđena na 1,6 milijardi dinara. Meni je dosta teško da u to poverujem, poznavajući situaciju kako ona danas stoji u javnim preduzećima. Kada govorimo o javnim preduzećima, moramo da podsetimo i vas, a i gledaoce, da je i u ovom budžetu jedan od najvećih troškova je za „Železnice Srbije“, za koje je u ovom budžetu predviđena subvencija od 11,8 milijardi dinara. Od tih 11,8 milijardi dinara veći iznos od 10,4 milijarde su za zarade, a ostatak od 1,4 milijarde za učešće u ruskom kreditu. Interesantno je da je to učešće u ruskom kreditu za 2015. godinu predviđeno od 1,4 milijarde, a u ovom budžetu za 2014. godinu 0,6 milijardi dinara.
Još jedno pitanje vezano za jedno javno preduzeće, a tiče se „Resavice“, odnosno podzemne eksploatacije uglja u „Resavici“. U 2015. godini je predviđeno 4,5 milijardi dinara za zaradu u ovom javnom preduzeću. Takođe, ono što mi je dosta interesantno jeste podatak da smo predvideli garancije u budžetu za 2015. godinu samo za ovo preduzeće u visini od 10 miliona evra, za otvaranje još jednog kopa, još jednog rudnika u „Resavici“, pa se pitam iskreno i voleo bih da mi neko od ministara odgovori, ako sada za ovaj jedan rudnik dajemo subvencije za zaradu, od 4,5 milijarde dinara, da li je rentabilno davati još garanciju od 10 miliona evra da bi se otvorio još jedan rudnik i koliko će sve to na kraju da košta građane Republike Srbije?
Ono što je takođe interesantan podatak kada se govori o subvencijama u privredi, nastavlja se politika subvencionisanja investitora i planiran je približno isti iznos kao u 2014. godini, ali ono što je interesantno je da će znatan deo ovih sredstava ići preko Fonda za razvoj, otprilike od 500 miliona dinara i preko SIEPE.
Ne da vidimo samo to u zbiru da je to otprilike četiri milijarde dinara, a da se, kažem, na jasan i transparentan način ne može videti koliko pojedinačno koja od ovih firmi dobija novac.
Ono takođe što sam posebno hteo da naglasim uvaženi gospodine ministre, ovde su moje kolege pominjale lokalne samouprave. Naravno, da se slažemo da treba da se razvijaju opštine, da treba da se razvijaju sela, da bi se mogle otvarati tamo fabrike, ali ja moram da se pitam od kog novca.
Evo zašto ovo pitam? U predlogu budžeta za 2015. godinu suma za lokalne samouprave, gradove i opštine je predviđena na potpuno istom nivou kao prošle godine, a to je 33 milijarde dinara. To ne bi bilo ništa sporno da nisam našao jedan interesantan podatak, koji je zanimljiv i drugim narodnim poslanicima, a to je da su AP Vojvodina i lokalne samouprave, znači, gradovi i opštine za prvih 11 meseci u 2014. godini, ostvarile suficit od 18 milijardi dinara, pa se ja pitam, moram da vas pitam, svakog dana idemo po Srbiji i poznavajući kakva je ekonomska situacija u gradovima i opštinama, moram da vas upitam kakva je ekonomska situacija u gradovima i opštinama, moram da vas upitam na osnovu kojih parametara se došlo do suficita od 11 milijardi dinara?
Još jedan podatak koji je interesantan, a to je raspodela, sama raspodela po gradovima i opštinama u Srbiji. Arhitekta te raspodele 2008. godine su bili Mlađan Dinkić i Mirko Cvetković. To mora jasno da se kaže, a da ni dan danas, evo meni nije jasno, ja, gospodine Vujoviću, vodim jednu opštinu 10 godina i apsolutno mi nije jasno na osnovu kojih kriterijuma se raspoređuju ta sredstva?
Evo jedan konkretan primer da bi gledaocima bilo jasnije o čemu se radi. Mnogi su ovde govorili, gospodin Vulin malopre kada je govorio pa rekao je - stepen razvijenosti pojedinih lokalnih samouprava, pa se govori o broju stanovništva i o svemu ostalom, da li je nešto devastirano, da li nešto nije devastirano, a mi smo ove godine imali i tolike elementarne nepogode, poplave i sve ostalo, pa su dosta gradova i opština u teškoj ekonomskoj situaciji. Zato me čudi ovaj suficit od 18 milijardi dinara.
Ono što me posebno brine jeste podatak, kada sam pomenuo 2008. godinu i bivšeg vašeg kolegu ministra Dinkića, pomenuću samo da sam na čelu opštine Topola, koja ima 28.000 stanovnika i prostire se na 335 kvadratnih kilometara. Otprilike u broj isto kao župski Aleksandrovac. To je opštine koja je vrlo približna nama i po kvadraturi i po broju stanovnika i u istoj je kategoriji razvoja kao Topola. Oni dobijaju 229 miliona iz budžeta, a opština Topola 154 miliona.
Moram da napomenem ovde zbog poslanika i zbog gledalaca, da svi gradovi i opštine gde je 2008. godine Mlađan Dinkić imao predsednika opštine ili gde su došli kod njega u tom trenutku predsednici opština – evo, konkretan primer Rača Kragujevačka, predsednica opštine iz Nove Srbije tada, prešla u G17 plus i kao nagradu, a Rača ima samo 12.000 stanovnika, ona je nagrađena da ima iz državnog budžeta na godišnjem nivou 182 miliona dinara. Po kojim kriterijumima i tada su se zajedno hvalili na konferenciji za štampu da su doveli velikog investitora „Juru“, da tamo u nacionalnoj službi zapošljavanja nema ni jedan punoletni građanin koji hoće da radi.
Ja vas onda molim da prosto jednom razjasnimo i zbog koji smo na jedan pošten i korektan način vodili lokalne samouprave, koji smo 2008. godine bili u opoziciji tadašnje vlasti, da se jasno kaže i napomene na koji način je ovo samo prepisivano i po kojim kriterijumima i koja je komisija određivala, jer nažalost ministarka zadužena za lokalnu samoupravu, gospođa Udovički, trenutno nije ovde u sali?
Najkonkretniji primer je, moram da kažem, i to je šampion među šampionima, je opština Loznica. Oni dobijaju i ako imaju samo 81.000 stanovnika, nije to ni malo, ali dobijaju 550 miliona dinara iz budžeta na godišnjem nivou, a grad Čačak koji ima 115.000 stanovnika dobija 280 miliona. Šta je ovde problem, uvaženi ministre? Vi ste poslali dopis početkom decembra meseca svim lokalnim samoupravama, gde ste taksativno naveli maksimalan broj zaposlenih koje lokalne samouprave mogu imati.
Šta se sada dešava? Gomilu ovih lokalnih samouprava, koje su dobijale svake godine po političkoj liniji sredstva iz državnih budžeta, su ta sredstva trošila na plate zaposlenih, a nisu trošila na razvoj sela, komunalno putne infrastrukture i za razvoj nekih privrednih aktivnosti u lokalnim samoupravama.
Mi danas imamo kao pokazatelj toga da imamo višak zaposlenih u javnim preduzećima na lokalnom nivou, u opštinski i gradskim upravama i da nažalost ti gradovi i opštine ne snose nikakve konsekvence na koji način su njihova rukovodstva rukovodila tim opštinama. Štaviše, oni bivaju ovakvim redosledom nagrađeni, jer su dobijali značajna sredstva iz republičkog budžeta.
Ono što bih takođe stavio kao primedbu jeste da je u raspodeli lokalnim samoupravama Beograd predviđen sa nula dinara. Smatram takođe to vrlo nepravednim, jer podsetiću i vas, a i kolege poslanike, da smo u rebalansu u oktobru mesecu upravo iz tog razloga naveli da smo dali Beogradu dve milijarde dinara nenamenskih sredstava. Znači, u rebalansu u oktobru mesecu i bilo je logično onda da u predlogu budžeta, smatram, potpuno nepravednim i ne znam ni zašto je tada određeno tamo negde 2011. ili 2010. godine da Beograd ne učestvuje i da je za Beograd predviđeno nula dinara.
Ono što je isto važan podatak, koji treba gledaoci da znaju, jeste da je jedan od osnovnih prihoda lokalnih samouprava izdvajanje od poreza na zarade. Značajan deo od poreza na zarade su prošle, odnosno u ovoj godini izmenama zakona prebacili u zdravstveni fond, odnosno u penzijski fond i tu su opštine takođe uskraćene za sredstva. Tako da smatram da ćemo ako bude i nekog rebalansa u 2015. godini u, ne znam, prvih šest ili prvih devet meseci morati da obratite pažnju na koji način se raspoređuju sredstva u lokalnim samoupravama, na koji način te opštine troše i da se napravi još jedna nekakva rang lista uspešnosti lokalne samouprave, da mi ovde ne slušamo samo prazne priče. Jedni su dobri, drugi su loši, već da imamo jasne kriterijume i jasne parametre. To je ključno, uvaženi gospodine Vujoviću.
Da ne bude samo konkretnih pitanja, ja moram da pohvalim iako jeste težak ovaj predlog budžeta za 2015. godinu, ali ovo je do sada najjasniji, najtransparentniji budžet koji sam ja video, a verujte mi video sam mnogo budžeta u prethodnih 15 godina.
Ono takođe što moram da kažem i kao možda malu anegdotu na samom kraju, da možda se čak u toj nekakvoj transparentnosti i preterali, pa smo u pojedinim tabelama ovde videli koliko je bilo sastanaka u Borskom okrugu. Ne treba to da zanima to nas narodne poslanike, ali suština je da se napravili jedan hrabar iskorak napred, pa će poslanički klub Nove Srbije to podržati u Danu za glasanje, ali nemojte stati. Nemojte stati. Jeste iznuđena ova situacija i teške mere koje se preduzimaju, ali narod će imati strpljena, ako budemo svi znali da povlačimo prave poteze i da na pravi način obrazložimo sve ove mere koje se donose. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine Jovanoviću.
Reč ima ministar u Vladi, mr Velimir Ilić.

Ja se izvinjavam, ja sam hteo da se javim posle diskusije gospodina Markovića, narodnog poslanika. Želim sve da vas pozdravim i njegova diskusija me izuzetno motivisala da nešto objasnim narodnim poslanicima.
Obilazeći Srbiju, mnoge fabrike, mnoge firme, mnoge uspešne firme koje se nalaze na seoskom području su danas u nekom stečaju o kojima niko nikada ne priča i desetine godina stoje potpuno uništene, razorene.
Nabrojao bih samo neke. Uzmimo jednu vrhunsku fabričicu koja je bila u selu Devići na Goliji. Za 20.000 evra je ona blokirana, od koje su svi digli ruku, a njima je to neophodno i ne mogu nikako da kupe, jer je neko nekada kupio u bescenje, pa u Pridvorici u opštini Ivanjica, pa da ne nabrajam u mnogim selima, gde se to sve nalazi.
Stočar u Mrčajevcima, u Čačku, sedam hiljada kapacitet grla junadi u turnusu kupio je neki iz Crne Gore, uveo je u hipoteku odličnu firmu kojoj je bio najveći proizvođač mesa u staroj Jugoslaviji, uveo je u stečaj, zadužio je, dao je pod hipoteku i niko više nikada to nije pipnuo, ti seljaci se bore da to stave u funkciju. Znate šta znači 7.000 junadi u tovu? Najmodernije tovilište stoji za neke sitne pare.
Uzmimo Guču. Livnicu u Guči koju je jedan naš privrednik koji je sada u pogonima zbog nekih kredita dao pod hipoteku, a ta livnica je bila izuzetno pozitivna godinama, ni kriva, ni dužna otišla je pod stečaj, jer je data za hipoteku za neki rudnik zlata i oni, ni krivi, ni dužni, sad čekaju da im se neko smiluje da ih pusti u rad. Da ne nabrajam, u Goračićima Pak centar, da ne nabrajam u selima tako dobre firme, u Osonici, u Lukama, širom Srbije, za po 10.000 evra oni su blokirani i godinama imaju kamate, dugove, neplaćenu struju i to sve miruje i stoji zablokirano. Neko je pokupio mašine, pokupili trafo stanice i ostalo. Zato bih zamolio Ministarstvo privrede, Agenciju da to sve preispita i da se to što pre stavi u funkciju, jer to život znači za mnoga sela na tom području.
Naravno, ima još ovde priča koje su izuzetno dobre. Ima jedan moj predlog koji sam uputio mnogim institucijama, još nisam dobio odgovor. Ako se vrše subvencije u poljoprivredi, a pet evra po hektaru košta protivgradna zaštita, avio, dopunska, tamo gde su koridor, zašto neko ko dobija subvencije u poljoprivredi da ostvari veće prihode, ne uplati tih pet evra po hektaru i da se to zaštiti najsavremenijom tehnologijom, protiv ove zaštite koju imamo da se doda i protivgradna zaštita, avio zaštita, koja omogućava tamo gde su koridori zaštitu?
Imao bih još neke primedbe koje sam čuo od predstavnika Vojvodine koji pričaju da se mnogo duguje Vojvodini. Sećam se kada je trebao da se radi auto put koncesiono, kada su Vojvođani rekli - ne damo naše novce. Sada jedna od najvećih investicija u Srbiji najavljena, pruga Beograd-Budimpešta, Srbija je stala iza tog projekta. Gde je ta investicija? Pa, u Vojvodini. Oni stalno kažu – nemamo nikakvih investicija. Uzmimo most Beška koji je izgradila Srbija, cela Srbija, most na Tisi kod Sente, mnoge druge investicije, autoput druga traka. To se ništa ne računa, već samo direktno da se prebaci iz budžeta u budžet. Ponavljam, ovo su velike investicije iza kojih stoji ova država Srbija.
Još nešto Ministarstvu finansija, molim vas gospodine ministre, poreska uprava ne radi kako valja za ovu Srbiju. Mnoge kasarne, mnoga državna imovina koja se raspada, truli, propada širom Srbije od poreskih organa se procenjuje na izuzetno visoke cene.
U gradu gde ja živim, pored kasarne, gde sam proveo čitav vek, koje se totalno raspala, urušila, procenjena je na 10 miliona evra. Ko će da je kupi? Niko. Sada je inspekcija naložila da mi uložimo sredstva da obezbedimo da ne ugrožava građane. Za pet miliona evra mnogi bi je kupili, mnogi privrednici i šteta je da u centru grada 25 hektara zemlje, pokrivene nekim objektima koji su totalno urušeni, ali oni su uporni, procenili na 10 miliona evra i to niko neće da kupi i to stoji.
Hiljade takvih objekata stoji širom Srbije. Na železnici imate čitave objekte, kuće, zgrade koje stoje totalno van funkcije, ali se procene izuzetno puno i niko neće da ih kupi. Kome je interes da to truli dok ne padne, dok se potpuno ne uruši? Dajte, neka procene realno, neka procene tržišnu cenu koja je realna za to područje i može se ubaciti u budžet izuzetno puno sredstava, od državne imovine koja nikom ni za šta ne koristi.
Prema tome, imamo rezervi, samo treba to da iskoristimo i da stavimo u funkciju. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Iliću.
Reč ima ministar dr Dušan Vujović. Izvolite gospodine Vujoviću.

Da ne zloupotrebljavam ovo mesto, samo nekoliko kratkih napomena.
Prvo, zahvaljujem se na nastavku vrlo konkretnih i korisnih sugestija. Beležimo ih i pokušaćemo da ih iskoristimo na sve načine. Neke od njih prevazilaze okvir diskusije budžeta, pošto neke od njih dobijamo kao ulaz u budžetski proces koji možemo ili ne možemo ili nedovoljno možemo da proveravamo. Samo nekoliko napomena.
Pomenuli ste pitanje da li su dividende na nivou 15,3 milijardi realne ili nisu. Da ste me to pitali pre godinu dana i šest meseci, rekao bih da je to verovatno broj u koji treba sumnjati. Ovog novembra smo dobili na osnovu neporeskih prihoda, nije razdvojeno na dividende ili ne, dobili smo 15,7 milijardi samo u novembru. Ostvarujemo neporeske prihode, u narednoj godini planiramo 154 milijarde, što je u stvari jako visoko, to je 15% i više, 16% ukupnih prihoda, ali morate da imate u vidu da se tu dešavaju dve stvari. Mi uštede na platama u javnom sektoru merimo, odnosno prikazujemo kao neporeski prihod. Prema tome, ta cifra sadrži onaj deo koji ćemo evidentirati, tražimo najbolje kanale da se oni tako prebace ili transferišu da budžet oseti to poboljšanje. Sva ta poboljšanja efikasnosti, naplate i svega ostalog u javnom sektoru će se tu odraziti.
Što se tiče samih dividendi, ovaj broj od 15,7 milijardi iz novembra je čak potcenjen, pošto su neka preduzeća ponudila, a mi se saglasili da u 2014. godini, u kojoj ćemo u stvari imati poboljšanje situacije, ne uplate sredstva odmah, nego uplate posle 1. januara. To razgraničenje je dozvoljeno, tako da se to izrazi kao prihod u narednoj godini koja će biti mnogo teža.
Ukratko, mislim da je ova cifra realna, ali takođe mislim da ste potpuno u pravu, da smo trebali da imamo mnogo bolje metode kako merimo perfomanse javnih preduzeća i kako predviđamo sve elemente neporeskih prihoda, uključujući i dividende.
Što se tiče konkretne cifre subvencija, to je cifra koja, kao što ste videli, sadrži jedan heterogeni spisak firmi na koje se te subvencije odnose. To su izveštaji SIEPA koja tu beleži, kao što znate, SIEPA donosi odluke na osnovu, sada po novoj uredbi, jednoglasne odluke pet ministara. Time se na neki način raspoređuje odgovornost na više ljudi. Svaki ministar ako ima bilo kakvu primedbu može odsustvom svog glasa da faktički blokira odluku SIEPA u dodeljivanju sredstava.
To smo uradili uredbom koja je doneta letos i to će potvrditi verovatno novi zakon o stimulacijama u industriji. Želimo da se to radi na način koji je efikasan, na način koji otvara nova radna mesta, koji ne baca javne resurse, koji tamo gde se stimulacije mogu ponuditi nematerijalnim putem, kroz unapređenje lokalnog okruženja, ovo o čemu je gospodin Marković govorio, da se to tako radi. Znači, tamo gde možemo, ako nekom treba vodovod ne treba mu davati pare. Mnogo je skuplje da date stranom investitoru pare da kompenzira nedostatak vodovoda, nego da sami napravite vodovod.
To će sigurno biti, ali četiri milijarde koje imate, to vam je sve od starih ugovora gde će treće, peta ili sedma tranša biti uključena u narednoj godini koja može da ostane u toj godini ili isklizne iz te godine, do toga da uključujemo nove
programe SIEPA kojim se stimulišu recimo „Trak lajt“ i ostale kompanije koje su nedavno potpisale ugovore. To je jedan složena računica. Možemo sa gospodinom Sertićem da vidimo kako SIEPA da svoj izveštaj o radu preko Ministarstva privrede dostavi Skupštini kao jedan posebni možda tematski papir na koji način korišćenjem SIEPA i instrumenata koje ima na raspolaganju stimulišemo pravilni privredni razvoj, ali ova cifra je zasnovana na njihovom izveštaju. Analiza toga, da li su ta sredstva i koliko su ta sredstva dobro upotrebljena i kakve su efekte imala na zaposlenost, na regionalni razvoj, na društveni proizvod, to prevazilazi okvir budžeta na način na koji ga danas razmatramo.
Što se tiče pitanja realnosti kolege Ilića, realnosti procene, nove odredbe u Zakonu o privatizaciji i stečaju dozvoljavaju da se te nerealne procene koje su u nekom momentu nastale zbog raznoraznih neslaganja u metodologijama koje su primenjene, dozvoljava da se to ispravi. Prema tome, u svakom od tih slučajeva, molim vas da ih pozovete, da sa Ministarstvom privrede vide, da oni prođu kroz formalni proces ili stečaja ili privatizacije i da se napravi realna procena imovine koja neće sputavati promenu svojinskog statusa, odnosno privođenje u funkciju objekata kojih sigurno ima jako mnogo u Srbiji.
Znači, to što negde stoji pogrešna cena, danas više nije prepreka, negativni kapital danas više nije prepreka da se to preispita i završi proces svojinskog restrukturiranja odnosno privatizacije odnosno stečaja. Kroz stečaj često mogu da se dobiju firme, baš u takvim situacijama, na vrlo povoljan način. Hvala.