Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dragan Jovanović. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo ministri, kolege poslanici, uvaženi građani Srbije.
Na samom početku da kažem da će poslanički klub Nove Srbije u danu za glasanje podržati rebalans budžeta, Predlog zakona o budžetu za 2015. godinu i prateće zakone, naravno u danu za glasanje.
Ono što bih na samom početku napomenuo jeste par reči o rebalansu budžeta za 2014. godinu. Mnogi su na početku ove rasprave govorili da je to rebalans rebalansa u dosta negativnom kontekstu. Ono što bih ja pohvalio i to moram da kažem na samom početku, tiče se ušteda i ne treba nikoga biti sramota ako se nešto uštedi da se to na pravi način kasnije raspodeli. Zakon o budžetskom sistemu je jasan, zato je onda potreban rebalans budžeta i zato mi danas o tome raspravljamo. Ono što je pohvalno, pre svega, jeste četiri milijarde dinara koje će se rasporediti Ministarstvu poljoprivrede za isplatu zaostalih subvencija i zaostalih primanja, pre svega zemljoradnika, iz prethodnih godina.
Ono što je važno, nažalost ministarka poljoprivrede trenutno nije ovde, pa ćete vi ministre Vujoviću odgovoriti umesto nje, nadam se, a to je da li znači da ćemo ovim rebalansom sva zaostala dugovanja prema poljoprivrednicima izmiriti i da li je za ovaj rebalans vezano određeno smanjenje koje imamo u Predlogu budžeta za 2015. godinu u razdelu poljoprivrede, gde sa nekih 91 milijarde subvencija u 2014. godini imamo sad negde oko 84 milijarde u 2015. godine u Predlogu budžeta? Da li znači da će se sad poći od nule, da nećemo više imati zaostalih dugovanja iz prethodnih godina da ih uzimamo na sebe, već da će zemljoradnici znati da su sva dugovanja završena sa 31.12.2014. i da onda mogu normalno da konkurišu u 2015. godini?
Ja sam, uvaženi ministre, inženjer po struci i ja ću govoriti u brojkama. Smatram i da gledaoci koji gledaju ovaj TV prenos treba da znaju kako u brojkama izgleda Predlog budžeta za 2015. godinu. Ono što je važno i što gledaoci treba da znaju, on predviđa nešto veća sredstva u državnoj kasi, nešto veća sredstva na prihodnoj strani, nešto smanjena sredstva na rashodnoj strani i taj minus, odnosno deficit od 191 milijarde dinara.
Ono što bih vas upitao, uvaženi ministre finansija, jeste da koliko sam video u ovom budžetu, mi smo predvideli da se zadužimo u narednoj godini oko 706 milijardi dinara, što je otprilike oko šest milijardi evra. Od toga su oko dve milijarde za pokrivanje deficita i oko četiri milijarde evra za vraćanje kamata i prethodnih kredita koji su uzimani godinama unazad.
Jedan od kolega koji je govorio pre mene rekao je da je ovaj budžet definisan na kursu dinara od 119 dinara za jedan evro. Koliko sam ja izračunao to je otprilike 120 dinara. Ali, ako je danas srednji kurs dinara 121,3, pitam vas, uvaženi ministre, da li je ova pretpostavka realna, jer mi kredite, kamate imamo u evrima. Naravno, imamo budžet u dinarima, pa ćemo sve to morati da balansiramo. Da li to znači da građani Srbije mogu pod znacima navoda mirno da spavaju i da će se kurs u 2015. godini kretati oko 120 dinara za jedan evro.
Takođe ono što građani treba da znaju da je inflacija procenjena u 2015. godini između 2,5% i 5%. Neka procena je da će ona do decembra 2015. godine doći na oko 4%, da će nezaposlenost biti u maksimalnom iznosu do 21%, da su predviđene subvencije smanjene npr. u privredi za otprilike 80 miliona, a tiču se pre svega rešavanja firmi u restrukturiranju. Doći će do povećanja i zato je i predviđen u ovom budžetu jedan veći iznos za nacionalnu službu za zapošljavanje, gde ćemo jedan broj ljudi dobiti u toj službi da primaju nadoknadu sa biroa, kako se to naziva, a da će otprilike 15-20 hiljada ljudi biti manje u firmama u restrukturiranju, kada se završi proces privatizacije i kada budemo imali okončanu situaciju da više u narednim godinama nećemo imati tih famoznih 700 miliona evra, koliko smo izdvajali, što u ovoj, što u prethodnim godinama, za subvencionisanje ovih preduzeća.
Takođe bih napomenuo, nešto je uvaženi ministar energetike Antić govorio, a tiče se firmi kao što su „Srbijagas“, gde smo značajna sredstva davali za subvencionisanje ovih preduzeća, ali kada sam malopre rekao oko deficita i nešto smanjenog deficita u 2015. godini u odnosu na 2014. godinu, to smanjenje se zasniva na većem davanju iz javnih preduzeća, dakle iz veće dobiti, prelivanja u državni budžet.
Kada sam govorio o rebalansu budžeta u oktobru mesecu, rekao sam da ova Vlada mora da vodi iznuđenu ekonomsku politiku i da će i uspeh i neuspeh ove Vlade meriti se uspehom rešavanja situacije u javnim preduzećima.
Pitam uvaženog ministra, da li su realno postavljeni prihodi republičkog budžeta u odnosu na javna preduzeća gde se kaže da će dobit od javnih preduzeća i dividendi u republički budžet u ovoj godini, biti 15,3 milijarde, a predviđeno ostvarenje u 2014. godini je oko devet milijardi.
Zatim dobit javnih agencija, to je interesantno, planira se da će ona iznositi oko milijardu i dvesta miliona u 2014. godini, a dobit od agencija u 2015. godina je predviđena na 1,6 milijardi dinara. Meni je dosta teško da u to poverujem, poznavajući situaciju kako ona danas stoji u javnim preduzećima. Kada govorimo o javnim preduzećima, moramo da podsetimo i vas, a i gledaoce, da je i u ovom budžetu jedan od najvećih troškova je za „Železnice Srbije“, za koje je u ovom budžetu predviđena subvencija od 11,8 milijardi dinara. Od tih 11,8 milijardi dinara veći iznos od 10,4 milijarde su za zarade, a ostatak od 1,4 milijarde za učešće u ruskom kreditu. Interesantno je da je to učešće u ruskom kreditu za 2015. godinu predviđeno od 1,4 milijarde, a u ovom budžetu za 2014. godinu 0,6 milijardi dinara.
Još jedno pitanje vezano za jedno javno preduzeće, a tiče se „Resavice“, odnosno podzemne eksploatacije uglja u „Resavici“. U 2015. godini je predviđeno 4,5 milijardi dinara za zaradu u ovom javnom preduzeću. Takođe, ono što mi je dosta interesantno jeste podatak da smo predvideli garancije u budžetu za 2015. godinu samo za ovo preduzeće u visini od 10 miliona evra, za otvaranje još jednog kopa, još jednog rudnika u „Resavici“, pa se pitam iskreno i voleo bih da mi neko od ministara odgovori, ako sada za ovaj jedan rudnik dajemo subvencije za zaradu, od 4,5 milijarde dinara, da li je rentabilno davati još garanciju od 10 miliona evra da bi se otvorio još jedan rudnik i koliko će sve to na kraju da košta građane Republike Srbije?
Ono što je takođe interesantan podatak kada se govori o subvencijama u privredi, nastavlja se politika subvencionisanja investitora i planiran je približno isti iznos kao u 2014. godini, ali ono što je interesantno je da će znatan deo ovih sredstava ići preko Fonda za razvoj, otprilike od 500 miliona dinara i preko SIEPE.
Ne da vidimo samo to u zbiru da je to otprilike četiri milijarde dinara, a da se, kažem, na jasan i transparentan način ne može videti koliko pojedinačno koja od ovih firmi dobija novac.
Ono takođe što sam posebno hteo da naglasim uvaženi gospodine ministre, ovde su moje kolege pominjale lokalne samouprave. Naravno, da se slažemo da treba da se razvijaju opštine, da treba da se razvijaju sela, da bi se mogle otvarati tamo fabrike, ali ja moram da se pitam od kog novca.
Evo zašto ovo pitam? U predlogu budžeta za 2015. godinu suma za lokalne samouprave, gradove i opštine je predviđena na potpuno istom nivou kao prošle godine, a to je 33 milijarde dinara. To ne bi bilo ništa sporno da nisam našao jedan interesantan podatak, koji je zanimljiv i drugim narodnim poslanicima, a to je da su AP Vojvodina i lokalne samouprave, znači, gradovi i opštine za prvih 11 meseci u 2014. godini, ostvarile suficit od 18 milijardi dinara, pa se ja pitam, moram da vas pitam, svakog dana idemo po Srbiji i poznavajući kakva je ekonomska situacija u gradovima i opštinama, moram da vas upitam kakva je ekonomska situacija u gradovima i opštinama, moram da vas upitam na osnovu kojih parametara se došlo do suficita od 11 milijardi dinara?
Još jedan podatak koji je interesantan, a to je raspodela, sama raspodela po gradovima i opštinama u Srbiji. Arhitekta te raspodele 2008. godine su bili Mlađan Dinkić i Mirko Cvetković. To mora jasno da se kaže, a da ni dan danas, evo meni nije jasno, ja, gospodine Vujoviću, vodim jednu opštinu 10 godina i apsolutno mi nije jasno na osnovu kojih kriterijuma se raspoređuju ta sredstva?
Evo jedan konkretan primer da bi gledaocima bilo jasnije o čemu se radi. Mnogi su ovde govorili, gospodin Vulin malopre kada je govorio pa rekao je - stepen razvijenosti pojedinih lokalnih samouprava, pa se govori o broju stanovništva i o svemu ostalom, da li je nešto devastirano, da li nešto nije devastirano, a mi smo ove godine imali i tolike elementarne nepogode, poplave i sve ostalo, pa su dosta gradova i opština u teškoj ekonomskoj situaciji. Zato me čudi ovaj suficit od 18 milijardi dinara.
Ono što me posebno brine jeste podatak, kada sam pomenuo 2008. godinu i bivšeg vašeg kolegu ministra Dinkića, pomenuću samo da sam na čelu opštine Topola, koja ima 28.000 stanovnika i prostire se na 335 kvadratnih kilometara. Otprilike u broj isto kao župski Aleksandrovac. To je opštine koja je vrlo približna nama i po kvadraturi i po broju stanovnika i u istoj je kategoriji razvoja kao Topola. Oni dobijaju 229 miliona iz budžeta, a opština Topola 154 miliona.
Moram da napomenem ovde zbog poslanika i zbog gledalaca, da svi gradovi i opštine gde je 2008. godine Mlađan Dinkić imao predsednika opštine ili gde su došli kod njega u tom trenutku predsednici opština – evo, konkretan primer Rača Kragujevačka, predsednica opštine iz Nove Srbije tada, prešla u G17 plus i kao nagradu, a Rača ima samo 12.000 stanovnika, ona je nagrađena da ima iz državnog budžeta na godišnjem nivou 182 miliona dinara. Po kojim kriterijumima i tada su se zajedno hvalili na konferenciji za štampu da su doveli velikog investitora „Juru“, da tamo u nacionalnoj službi zapošljavanja nema ni jedan punoletni građanin koji hoće da radi.
Ja vas onda molim da prosto jednom razjasnimo i zbog koji smo na jedan pošten i korektan način vodili lokalne samouprave, koji smo 2008. godine bili u opoziciji tadašnje vlasti, da se jasno kaže i napomene na koji način je ovo samo prepisivano i po kojim kriterijumima i koja je komisija određivala, jer nažalost ministarka zadužena za lokalnu samoupravu, gospođa Udovički, trenutno nije ovde u sali?
Najkonkretniji primer je, moram da kažem, i to je šampion među šampionima, je opština Loznica. Oni dobijaju i ako imaju samo 81.000 stanovnika, nije to ni malo, ali dobijaju 550 miliona dinara iz budžeta na godišnjem nivou, a grad Čačak koji ima 115.000 stanovnika dobija 280 miliona. Šta je ovde problem, uvaženi ministre? Vi ste poslali dopis početkom decembra meseca svim lokalnim samoupravama, gde ste taksativno naveli maksimalan broj zaposlenih koje lokalne samouprave mogu imati.
Šta se sada dešava? Gomilu ovih lokalnih samouprava, koje su dobijale svake godine po političkoj liniji sredstva iz državnih budžeta, su ta sredstva trošila na plate zaposlenih, a nisu trošila na razvoj sela, komunalno putne infrastrukture i za razvoj nekih privrednih aktivnosti u lokalnim samoupravama.
Mi danas imamo kao pokazatelj toga da imamo višak zaposlenih u javnim preduzećima na lokalnom nivou, u opštinski i gradskim upravama i da nažalost ti gradovi i opštine ne snose nikakve konsekvence na koji način su njihova rukovodstva rukovodila tim opštinama. Štaviše, oni bivaju ovakvim redosledom nagrađeni, jer su dobijali značajna sredstva iz republičkog budžeta.
Ono što bih takođe stavio kao primedbu jeste da je u raspodeli lokalnim samoupravama Beograd predviđen sa nula dinara. Smatram takođe to vrlo nepravednim, jer podsetiću i vas, a i kolege poslanike, da smo u rebalansu u oktobru mesecu upravo iz tog razloga naveli da smo dali Beogradu dve milijarde dinara nenamenskih sredstava. Znači, u rebalansu u oktobru mesecu i bilo je logično onda da u predlogu budžeta, smatram, potpuno nepravednim i ne znam ni zašto je tada određeno tamo negde 2011. ili 2010. godine da Beograd ne učestvuje i da je za Beograd predviđeno nula dinara.
Ono što je isto važan podatak, koji treba gledaoci da znaju, jeste da je jedan od osnovnih prihoda lokalnih samouprava izdvajanje od poreza na zarade. Značajan deo od poreza na zarade su prošle, odnosno u ovoj godini izmenama zakona prebacili u zdravstveni fond, odnosno u penzijski fond i tu su opštine takođe uskraćene za sredstva. Tako da smatram da ćemo ako bude i nekog rebalansa u 2015. godini u, ne znam, prvih šest ili prvih devet meseci morati da obratite pažnju na koji način se raspoređuju sredstva u lokalnim samoupravama, na koji način te opštine troše i da se napravi još jedna nekakva rang lista uspešnosti lokalne samouprave, da mi ovde ne slušamo samo prazne priče. Jedni su dobri, drugi su loši, već da imamo jasne kriterijume i jasne parametre. To je ključno, uvaženi gospodine Vujoviću.
Da ne bude samo konkretnih pitanja, ja moram da pohvalim iako jeste težak ovaj predlog budžeta za 2015. godinu, ali ovo je do sada najjasniji, najtransparentniji budžet koji sam ja video, a verujte mi video sam mnogo budžeta u prethodnih 15 godina.
Ono takođe što moram da kažem i kao možda malu anegdotu na samom kraju, da možda se čak u toj nekakvoj transparentnosti i preterali, pa smo u pojedinim tabelama ovde videli koliko je bilo sastanaka u Borskom okrugu. Ne treba to da zanima to nas narodne poslanike, ali suština je da se napravili jedan hrabar iskorak napred, pa će poslanički klub Nove Srbije to podržati u Danu za glasanje, ali nemojte stati. Nemojte stati. Jeste iznuđena ova situacija i teške mere koje se preduzimaju, ali narod će imati strpljena, ako budemo svi znali da povlačimo prave poteze i da na pravi način obrazložimo sve ove mere koje se donose. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine Jovanoviću.
Reč ima ministar u Vladi, mr Velimir Ilić.

Ja se izvinjavam, ja sam hteo da se javim posle diskusije gospodina Markovića, narodnog poslanika. Želim sve da vas pozdravim i njegova diskusija me izuzetno motivisala da nešto objasnim narodnim poslanicima.
Obilazeći Srbiju, mnoge fabrike, mnoge firme, mnoge uspešne firme koje se nalaze na seoskom području su danas u nekom stečaju o kojima niko nikada ne priča i desetine godina stoje potpuno uništene, razorene.
Nabrojao bih samo neke. Uzmimo jednu vrhunsku fabričicu koja je bila u selu Devići na Goliji. Za 20.000 evra je ona blokirana, od koje su svi digli ruku, a njima je to neophodno i ne mogu nikako da kupe, jer je neko nekada kupio u bescenje, pa u Pridvorici u opštini Ivanjica, pa da ne nabrajam u mnogim selima, gde se to sve nalazi.
Stočar u Mrčajevcima, u Čačku, sedam hiljada kapacitet grla junadi u turnusu kupio je neki iz Crne Gore, uveo je u hipoteku odličnu firmu kojoj je bio najveći proizvođač mesa u staroj Jugoslaviji, uveo je u stečaj, zadužio je, dao je pod hipoteku i niko više nikada to nije pipnuo, ti seljaci se bore da to stave u funkciju. Znate šta znači 7.000 junadi u tovu? Najmodernije tovilište stoji za neke sitne pare.
Uzmimo Guču. Livnicu u Guči koju je jedan naš privrednik koji je sada u pogonima zbog nekih kredita dao pod hipoteku, a ta livnica je bila izuzetno pozitivna godinama, ni kriva, ni dužna otišla je pod stečaj, jer je data za hipoteku za neki rudnik zlata i oni, ni krivi, ni dužni, sad čekaju da im se neko smiluje da ih pusti u rad. Da ne nabrajam, u Goračićima Pak centar, da ne nabrajam u selima tako dobre firme, u Osonici, u Lukama, širom Srbije, za po 10.000 evra oni su blokirani i godinama imaju kamate, dugove, neplaćenu struju i to sve miruje i stoji zablokirano. Neko je pokupio mašine, pokupili trafo stanice i ostalo. Zato bih zamolio Ministarstvo privrede, Agenciju da to sve preispita i da se to što pre stavi u funkciju, jer to život znači za mnoga sela na tom području.
Naravno, ima još ovde priča koje su izuzetno dobre. Ima jedan moj predlog koji sam uputio mnogim institucijama, još nisam dobio odgovor. Ako se vrše subvencije u poljoprivredi, a pet evra po hektaru košta protivgradna zaštita, avio, dopunska, tamo gde su koridor, zašto neko ko dobija subvencije u poljoprivredi da ostvari veće prihode, ne uplati tih pet evra po hektaru i da se to zaštiti najsavremenijom tehnologijom, protiv ove zaštite koju imamo da se doda i protivgradna zaštita, avio zaštita, koja omogućava tamo gde su koridori zaštitu?
Imao bih još neke primedbe koje sam čuo od predstavnika Vojvodine koji pričaju da se mnogo duguje Vojvodini. Sećam se kada je trebao da se radi auto put koncesiono, kada su Vojvođani rekli - ne damo naše novce. Sada jedna od najvećih investicija u Srbiji najavljena, pruga Beograd-Budimpešta, Srbija je stala iza tog projekta. Gde je ta investicija? Pa, u Vojvodini. Oni stalno kažu – nemamo nikakvih investicija. Uzmimo most Beška koji je izgradila Srbija, cela Srbija, most na Tisi kod Sente, mnoge druge investicije, autoput druga traka. To se ništa ne računa, već samo direktno da se prebaci iz budžeta u budžet. Ponavljam, ovo su velike investicije iza kojih stoji ova država Srbija.
Još nešto Ministarstvu finansija, molim vas gospodine ministre, poreska uprava ne radi kako valja za ovu Srbiju. Mnoge kasarne, mnoga državna imovina koja se raspada, truli, propada širom Srbije od poreskih organa se procenjuje na izuzetno visoke cene.
U gradu gde ja živim, pored kasarne, gde sam proveo čitav vek, koje se totalno raspala, urušila, procenjena je na 10 miliona evra. Ko će da je kupi? Niko. Sada je inspekcija naložila da mi uložimo sredstva da obezbedimo da ne ugrožava građane. Za pet miliona evra mnogi bi je kupili, mnogi privrednici i šteta je da u centru grada 25 hektara zemlje, pokrivene nekim objektima koji su totalno urušeni, ali oni su uporni, procenili na 10 miliona evra i to niko neće da kupi i to stoji.
Hiljade takvih objekata stoji širom Srbije. Na železnici imate čitave objekte, kuće, zgrade koje stoje totalno van funkcije, ali se procene izuzetno puno i niko neće da ih kupi. Kome je interes da to truli dok ne padne, dok se potpuno ne uruši? Dajte, neka procene realno, neka procene tržišnu cenu koja je realna za to područje i može se ubaciti u budžet izuzetno puno sredstava, od državne imovine koja nikom ni za šta ne koristi.
Prema tome, imamo rezervi, samo treba to da iskoristimo i da stavimo u funkciju. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Iliću.
Reč ima ministar dr Dušan Vujović. Izvolite gospodine Vujoviću.

Da ne zloupotrebljavam ovo mesto, samo nekoliko kratkih napomena.
Prvo, zahvaljujem se na nastavku vrlo konkretnih i korisnih sugestija. Beležimo ih i pokušaćemo da ih iskoristimo na sve načine. Neke od njih prevazilaze okvir diskusije budžeta, pošto neke od njih dobijamo kao ulaz u budžetski proces koji možemo ili ne možemo ili nedovoljno možemo da proveravamo. Samo nekoliko napomena.
Pomenuli ste pitanje da li su dividende na nivou 15,3 milijardi realne ili nisu. Da ste me to pitali pre godinu dana i šest meseci, rekao bih da je to verovatno broj u koji treba sumnjati. Ovog novembra smo dobili na osnovu neporeskih prihoda, nije razdvojeno na dividende ili ne, dobili smo 15,7 milijardi samo u novembru. Ostvarujemo neporeske prihode, u narednoj godini planiramo 154 milijarde, što je u stvari jako visoko, to je 15% i više, 16% ukupnih prihoda, ali morate da imate u vidu da se tu dešavaju dve stvari. Mi uštede na platama u javnom sektoru merimo, odnosno prikazujemo kao neporeski prihod. Prema tome, ta cifra sadrži onaj deo koji ćemo evidentirati, tražimo najbolje kanale da se oni tako prebace ili transferišu da budžet oseti to poboljšanje. Sva ta poboljšanja efikasnosti, naplate i svega ostalog u javnom sektoru će se tu odraziti.
Što se tiče samih dividendi, ovaj broj od 15,7 milijardi iz novembra je čak potcenjen, pošto su neka preduzeća ponudila, a mi se saglasili da u 2014. godini, u kojoj ćemo u stvari imati poboljšanje situacije, ne uplate sredstva odmah, nego uplate posle 1. januara. To razgraničenje je dozvoljeno, tako da se to izrazi kao prihod u narednoj godini koja će biti mnogo teža.
Ukratko, mislim da je ova cifra realna, ali takođe mislim da ste potpuno u pravu, da smo trebali da imamo mnogo bolje metode kako merimo perfomanse javnih preduzeća i kako predviđamo sve elemente neporeskih prihoda, uključujući i dividende.
Što se tiče konkretne cifre subvencija, to je cifra koja, kao što ste videli, sadrži jedan heterogeni spisak firmi na koje se te subvencije odnose. To su izveštaji SIEPA koja tu beleži, kao što znate, SIEPA donosi odluke na osnovu, sada po novoj uredbi, jednoglasne odluke pet ministara. Time se na neki način raspoređuje odgovornost na više ljudi. Svaki ministar ako ima bilo kakvu primedbu može odsustvom svog glasa da faktički blokira odluku SIEPA u dodeljivanju sredstava.
To smo uradili uredbom koja je doneta letos i to će potvrditi verovatno novi zakon o stimulacijama u industriji. Želimo da se to radi na način koji je efikasan, na način koji otvara nova radna mesta, koji ne baca javne resurse, koji tamo gde se stimulacije mogu ponuditi nematerijalnim putem, kroz unapređenje lokalnog okruženja, ovo o čemu je gospodin Marković govorio, da se to tako radi. Znači, tamo gde možemo, ako nekom treba vodovod ne treba mu davati pare. Mnogo je skuplje da date stranom investitoru pare da kompenzira nedostatak vodovoda, nego da sami napravite vodovod.
To će sigurno biti, ali četiri milijarde koje imate, to vam je sve od starih ugovora gde će treće, peta ili sedma tranša biti uključena u narednoj godini koja može da ostane u toj godini ili isklizne iz te godine, do toga da uključujemo nove
programe SIEPA kojim se stimulišu recimo „Trak lajt“ i ostale kompanije koje su nedavno potpisale ugovore. To je jedan složena računica. Možemo sa gospodinom Sertićem da vidimo kako SIEPA da svoj izveštaj o radu preko Ministarstva privrede dostavi Skupštini kao jedan posebni možda tematski papir na koji način korišćenjem SIEPA i instrumenata koje ima na raspolaganju stimulišemo pravilni privredni razvoj, ali ova cifra je zasnovana na njihovom izveštaju. Analiza toga, da li su ta sredstva i koliko su ta sredstva dobro upotrebljena i kakve su efekte imala na zaposlenost, na regionalni razvoj, na društveni proizvod, to prevazilazi okvir budžeta na način na koji ga danas razmatramo.
Što se tiče pitanja realnosti kolege Ilića, realnosti procene, nove odredbe u Zakonu o privatizaciji i stečaju dozvoljavaju da se te nerealne procene koje su u nekom momentu nastale zbog raznoraznih neslaganja u metodologijama koje su primenjene, dozvoljava da se to ispravi. Prema tome, u svakom od tih slučajeva, molim vas da ih pozovete, da sa Ministarstvom privrede vide, da oni prođu kroz formalni proces ili stečaja ili privatizacije i da se napravi realna procena imovine koja neće sputavati promenu svojinskog statusa, odnosno privođenje u funkciju objekata kojih sigurno ima jako mnogo u Srbiji.
Znači, to što negde stoji pogrešna cena, danas više nije prepreka, negativni kapital danas više nije prepreka da se to preispita i završi proces svojinskog restrukturiranja odnosno privatizacije odnosno stečaja. Kroz stečaj često mogu da se dobiju firme, baš u takvim situacijama, na vrlo povoljan način. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine ministre.
Reč ima narodni poslanik dr Ivan Bauer. Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, cenjene koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije će u Danu za glasanje podržati Predlog rebalansa budžeta za 2014. godinu, Predlog zakona o budžetu za 2015. godinu i sve prateće zakone.
Današnju diskusiju ću fokusirati uglavnom na Predlog zakona o budžetu i na prateće mere fiskalne konsolidacije, odnosno na, da tako kažem, neki pogled u sutra, a taj pogled u sutra je nemoguće, čini mi se, napraviti a da ne pogledamo malo u prošlost. Kada pogledamo u prošlost, možemo da vidimo da je Srbija još od 2005. godine na jednoj postojanoj trajektoriji konstantnog povećanja rashoda, smanjenja prihoda budžeta, rasta budžetskog deficita i povećanja javnog duga. Tu trajektoriju smo mi, čini mi se, u priličnoj meri uspeli da zaustavimo u ovom poslednjem kvartalu 2014. godine, bez obzira na šok koji smo imali, odnosno na poplave koje smo imali u prvom delu 2014. godine i sada ulazimo u 2015. godinu sa ambicijom da uđemo u jedan proces preokretanja te putanje.
Kada govorimo o tome šta smo uspeli da postignemo već sada, prva stvar koja mislim da je veoma važna a koju treba da kažemo jeste da smo uspeli, čini mi se, već u prvoj godini primene ovog trogodišnjeg plana mera fiskalne konsolidacije da značajno smanjimo ukupan deficit. On je smanjen sa 7,8% bruto-domaćeg proizvoda, barem prema onim podacima koje posedujemo, ne možemo govoriti o uštedama koje će eventualno biti postignute zato što će one biti predmet praktično tek u izveštaju o izvršenju budžeta, dakle, mi u ovom trenutku raspolažemo sa podatkom od 7,8% bruto-domaćeg proizvoda u 2014. godini i projektovanih 5,8% bruto-domaćeg proizvoda u 2015. godini. S obzirom na konzervativne procene, to 5,8% može da bude i manje, kao što će i onih 7,8% najverovatnije biti manje.
U svakom slučaju, mi govorimo o negde oko 2% ušteda u budžetskom deficitu u jednom trogodišnjem planu koji targetira u 2017. godini budžetski deficit od 3,8%. Dakle, planiramo da za tri godine ostvarimo neko smanjenje od nekih 4% bruto-domaćeg proizvoda, a već u prvoj godini ostvarujemo 2%. Dakle, praktično, za 2016. i 2017. godinu nam ostaje, pod znacima navoda, samo po 1% bruto-domaćeg proizvoda za smanjenje, što će biti svakako mnogo lakše ostvariti nego ovih 2%.
Kada govorimo o merama fiskalne konsolidacije, one nisu ništa novo. Mi još od 2012. godine, tačnije rečeno od rebalansa u 2012. godini, primenjujemo mere fiskalne konsolidacije, ali primenjujemo mere fiskalne konsolidacije koje su se prevashodno bavile prihodnom stranom budžeta, odnosno nisu rešavale strukturne probleme koje se u tom budžetu nalaze. Dakle, mere same po sebi nisu ništa novo. Ono što jeste novo, bolje i drugačije, jeste način na koji te mere odnosno kako te mere sprovodimo.
Mislim da je tu vrlo važno reći jednu stvar, a to je da, čini mi se da smo završili sa jednim periodom u kome smo imali običaj u nekim delovima tog perioda da na veštački način stvaramo suficit ili smo imali običaj, izvinićete što koristim jedan kolokvijalan izraz, da u nekim periodima štelujemo deficit. To je prva stvar koja mislim da je veoma važna i da je suštinska stvar.
Drugo što je vrlo važno jeste da prestajemo sa praksom stalnog gašenja požara, odnosno primene jednokratnih ili, ako hoćete, ad hok mera. Ovog puta idemo u mere koje su usmerene na rešavanje strukturnih problema.
Sledeća stvar koja mislim da je izuzetno važna jeste da su po prvi put prilikom izrade budžeta korišćene projekcije koje su bile vrlo konzervativne po svojoj prirodi, ako hoćete, čak, usudio bih se da kažem – po malo pesimistične. To je nešto što je novo i to je nešto što je drugačije. Pokazalo se u prethodnom periodu da smo vrlo često imali običaj da imamo vrlo optimističke procene, naročito prilikom projektovanja prihoda budžeta, koje se potom nisu ostvarivale. Prvo smo trpeli kritike Fiskalnog saveta, potpuno opravdane, a potom smo imali probleme da u rebalansima budžeta treba da objašnjavamo zbog čega su te procene bile pogrešne.
Na kraju krajeva, citiraću ministra Vujovića, po prvi put, kako vi rekoste, ministre – sve ono što je bilo ispod crte, automatski ide iznad crte. Dakle, nema više prikrivenih troškova. Imamo jedan budžet koji je konačno, čini mi se, u priličnoj meri transparentan i samim tim, rekao bih, takođe kredibilan.
Pomenuo sam da smo imali dobre rezultate u poslednjem kvartalu 2014. godine i zaista u 10. i 11. mesecu, odnosno oktobru i novembru 2014. godine, mi beležimo za naše pojmove značajan rast naplate PDV-a, što je posledica dva faktora. Jedan je stabilizacija poreskog sistema, koja je nastala nakon nekih stalnih promena koje unose distorzije u poreski sistem, a druga stvar jeste jedna ozbiljnija kontrola na terenu koja je dovela do, rekao bih, boljeg obuhvata.
Zatim imamo takođe jedan vrlo značajan parametar, odnosno indikator, a to je značajno povećanje naplate akciza na duvanske proizvode. To je vrlo značajno zato što smo u 2013. godini i u prvoj polovini 2014. godine imali vrlo značajne padove u naplati akciza na duvanske prerađevine, negde oko 20%. Sada imamo prvi put, dakle, posle godinu i po dana, rast naplate. Tu bih naročito pohvalio Vladu i nadležno ministarstvo. Mi smo, bez obzira na to, ipak, kada smo pravili projekcije naplate akciza za 2015. godinu, išli sa, opet jednom, rekao bih, pesimističnom procenom, dakle, nije uopšte ukalkulisano to da imamo porast naplate akciza. Naravno, imamo ovaj trend koji se nastavlja, a to je rastući trend naplate akciza na naftne derivate.
Ovo što sam sad rekao nije nešto što treba da nas uljuljka i da to znači da treba da stanemo sa nastavkom primene mera. Ja bih rekao da moramo mnogo ozbiljnije u 2015. godini da primenjujemo mere, odnosno, moramo da nastavimo da radimo na jačanju kapaciteta poreske uprave, moramo da radimo na jačanju, čini mi se, sinergije inspekcijskih službi odnosno njihove međusobne saradnje, da bismo na taj način postigli bolje rezultate.
Treća stvar, koja mislim da je veoma važna, jeste da moramo da radimo na jačanju svesti kod građana, tj. građani moraju da shvate da oni koji ne plaćaju poreze, praktično zavlače ruke u njihove džepove.
Kada govorimo o budžetu za 2015. godinu, odnosno o Predlogu zakona o budžetu za 2015. godinu, ja bih rekao da ga karakterišu tri stvari – odgovornost, racionalnost i transparentnost. Kada govorimo o odgovornosti, mislimo na odgovornost u projektovanju i sprovođenju fiskalne politike. Ja bih tu citirao nešto što je Fiskalni savet u svojoj analizi Predloga budžeta za 2015. godinu rekao – procena javnih rashoda i javnih prihoda u budžetu su u najvećoj meri objektivne, a planirani fiskalni deficit realističan. Dakle, to govori o jednoj odgovornoj fiskalnoj politici.
Kada govorimo o racionalnosti, mislim na racionalnost upravljanja resursima koji se nalaze u rukama države. Naravno, to se odnosi i na Predlog budžeta, ali i na prateće mere fiskalne konsolidacije, naročito na onaj deo koji se odnosi na praktično reorganizaciju javnog sektora.
Kada kažem – transparentnost, tu na prvom mestu mislim na transparentnost u prikazivanju svih troškova koje država ima.
Mere o kojima govorimo, koje se primenjuju a koje su deo ovog paketa mera fiskalne konsolidacije, jesu na prvom mestu jedno trajno rasterećenje rashoda na nivou države i to se postiže upravo ovim strukturnim promenama o kojim govorim, a ne nekim ad hok merama.
Druga stvar koja je vrlo važno jeste transformacija javnog sektora u jedan efikasan, delotvoran i racionalan sistem, čime se stvaraju preduslovi za stvaranje boljeg poslovnog okruženja, a što opet može da ima za posledicu i porast investicija i porast zapošljavanja i bolju produktivnost i bolju konkurentnost srpske privrede.
Jedna od stvari koja se kroz tu reorganizaciju rešava, ilustracije radi, jeste, a to smo oročili za 31.12.2015. godine, rešavanje problema preduzeća u restrukturiranju i disfunkcionalnih preduzeća koja se nalaze u portfelju Agencije za privatizaciju. Dakle, samo rešavanjem tih problema pojaviće se novih 700 miliona evra u našem budžetu jer to je upravo onoliko koliko smo mi na godišnjem nivou, prema procenama Svetske banke, dakle, nezavisne institucije, trošili na ova preduzeća.
Na kraju krajeva, mislim da je nešto što je vrlo važno to da se nastavi borba protiv sive ekonomije i poreske evazije, odnosno izbegavanja plaćanja poreza. Tu bih zahvalio našim prijateljima iz Slovačke koji su tokom prošlonedeljnog sastanka ponudili, i nadam se da će to Vlada prihvatiti, njihovu ekspertsku pomoć upravo u borbi protiv sive ekonomije.
Kada na ovo što sam sve rekao dodamo i proces pristupanja EU, koji svakako takođe daje svoj doprinos popravljanju poslovnog okruženja ili poslovnog imidža, kako god hoćete, Srbije, onda je jasno da smo stvorili solidne pretpostavke za jedan dugoročno održiv rast u Srbiji.
Ono što bih takođe želeo da pohvalim jeste da, za razliku od prethodnih godina kada smo imali vrlo česte izmene zakona iz poreske oblasti, ove godine nemamo praktično uopšte nikakve značajne izmene kada je poreska politika u pitanju. Ovo što imamo danas kao izmene na dnevnom redu, to su u suštini izmene koje su tehničkog karaktera, dakle, to nije izmena poreske politike.
Dakle, idemo u pravcu stvaranja jedne stabilne poreske politike, što je nešto što je vrlo važno, što ima vrlo značajne konsekvence, odnosno treba da ima vrlo značajne konsekvence i verujem da će imati, a to je na prvom mestu bolja naplata i bolji obuhvat naplate poreza, a na drugom mestu veća predvidivost. Ukoliko želimo u nekom narednom periodu da imamo ozbiljan priliv investicija, mi moramo da stvorimo jedan predvidiv sistem. Ozbiljni strani investitori neće doći na tržište koje nije predvidivo. Jedan od elemenata vrlo važnih te predvidivosti jeste upravo stabilna poreska politika.
Ono što bih takođe istakao kao vrlo značajnu stvar jeste da će i javna preduzeća konačno morati da počnu da se ponašaju prema nekim unapred propisanim pravilima. Tu bih posebno pohvalio ministarstvo koje vodi ministar Sertić i njega konkretno. Dakle, nešto za šta su se SDPS i ministar Ljajić zalagali već u jednom dužem periodu jeste da se vezuje za ciljeve ono što radimo, odnosno da pravimo praktično jednu spregu između ciljeva, merila i odgovornosti. To je nešto što uvodimo i ovaj budžet, time što ga pravimo programskim budžetom a ne više linijskim, to je ono što se uvodi u javna preduzeća. Dakle, mora da se zna ko je za šta odgovoran, mora da se zna ko je ciljeve postavio, moraju da se znaju vremenski rokovi, moraju da se znaju prolazna vremena, moraju da se znaju merila i moraju da se znaju pravila ko je odgovoran za slučaj da ti ciljevi nisu ostvareni.
U ovom budžetu smanjujemo neproduktivne subvencije, odnosno one subvencije koje su se pokazale u prethodnom periodu kao neefikasne. Vidim da tu najviše pažnje privlači to što menjamo subvencije poljoprivredi, odnosno što se smanjuju praktično subvencije poljoprivredi, odnosno agrarni budžet. Mislim da tu propuštamo da primetimo, ne mislim, naravno, na vas, ali mislim na jedan deo javnosti, da osim što se smanjuju rashodi, u smislu subvencija poljoprivredi, da se menja struktura tih rashoda, odnosno da praktično vršimo jednu vrstu racionalizacije subvencija.
Subvencije su inače u Srbiji na nivou koji je daleko viši od zemalja u EU. Mi definitivno moramo da idemo na smanjenje subvencija. Kada je reč o subvencijama poljoprivredi, mi ćemo smanjiti, odnosno vaš je predlog da se smanje subvencije, odnosno da se praktično ukinu za poslove koji su veći od 20 ha, to su stvari koje su vrlo logične, da se ukinu subvencije za državno zemljište koje se daje u zakup, ali se sa druge strane radi nešto što je vrlo značajno, a to je da imamo snažniju podršku stočarstvu, što mislim da je jedna od šansi koju smo propuštali u prethodnom periodu. Takođe, imamo ulaganje značajno u sisteme za navodnjavanje i imamo konačno završavanje laboratorije za proveravanje kvaliteta sirovog mleka, što mislim da je vrlo važno.
Takođe treba istaći, to se, na žalost, gotovo nikada ne pominje, da će u 2015. godini biti 175 miliona evra na raspolaganju iz IPA fondova za poljoprivrednike. Mi, naravno, te poljoprivrednike, ali i našu državnu administraciju moramo da obučimo da budu u stanju da koriste te fondove, ali i to je nešto što postoji na raspolaganju i to je nešto što su sredstva koja treba da budu na najbolji mogući način iskorišćena. Ta sredstva sigurno ili neće biti iskorišćena ili će biti iskorišćena na najbolji mogući način.
Ono što mislim da je vrlo važno takođe reći kada govorimo o trošenju budžetskih sredstava, mi najčešće govorimo o tome koliko se troši. Naravno da je vrlo značajno smanjiti budžetski deficit, odnosno smanjiti nivo troškova, ali mnogo manje govorimo o tome, a mislim da je to podjednako važno – način na koji se troši, odnosno kako se troše sredstva. Mi moramo ta sredstva koja trošimo da trošimo na jedan delotvoran način. Opet se vraćamo na onu priču o ciljevima, odnosno nečega što programski budžet može da omogući, da praktično mi, osim što vidimo koliko se novca troši, vidimo i na koji način se taj novac troši.
U tom smislu, ona priča o tome da ćemo smanjiti štednju na diskrecionim rashodima a ne na privlačenju javnih investicija mislim da je vrlo korisna. Zaista, u periodu od 2015. do 2017. godine, po mišljenju svih relevantnih institucija, uključujući Fiskalni savet, će rasti javne investicije, ali i privatne investicije, kao posledica na prvom mestu sporazuma sa MMF, ali svakako i završetka procesa restrukturiranja i rešavanja problema preduzeća koja se nalaze u portfoliju Agencije za privatizaciju. Dakle, tim kvalitetnim merama o kojima sam govorio i sporazumom koji očekujemo da će u februaru biti potpisan, odnosno aranžmanom iz predostrožnosti, sa MMF, mi menjamo položaj naše države na međunarodnim finansijskim tržištima, odnosno menjamo kredibilitet, odnosno menjamo kreditni rejting zemlje. To je nešto što je vrlo važno jer time stvaramo pretpostavke da se zadužujemo na jeftiniji način, odnosno da naša zaduženja budu daleko povoljnija nego što su ovom trenutku.
Video sam na jednom mestu, čini mi se, u analizi Fiskalnog saveta uporednu analizu Nemačke, nismo mi uporedivi, ali je kao konkretan primer ovde vrlo zanimljivo ako ima nešto malo veći deficit u odnosu na BDP, koliko su manja izdvajanja u odnosu na BDP za servisiranje tog deficita zato što se zadužuju po daleko povoljnijim uslovima. Mi, naravno, ne možemo da očekujemo da dostignemo kreditni rejting Nemačke, ali moramo da radimo na poboljšanju kreditnog rejtinga, time ćemo mnogo toga poboljšati. Smanjićemo, npr, izdvajanja za kamate koje su nam ove godine vrlo veliki problem jer mi imamo vrlo malo smanjenje rashoda, bez obzira na to što smo u suštini napravili vrlo ozbiljne rezove na kojima smo uštedeli vrlo ozbiljne količine novca zato što, između ostalog, smo imali vrlo značajno povećanje kamata u 2015. godini.
Kada govorimo o konkretnim uštedama, mi smo, naravno, najveće uštede ostvarili po osnovu smanjenja plata i penzija, po osnovu smanjenja diskrecionih rashoda, po osnovu smanjenja subvencija o kojima sam govorio. Mislim da kada govorimo o uštedama je važno još nešto reći. Čini mi se da ovim Zakonom o budžetu u 2015. godini i Zakonom o budžetskom sistemu uvodimo jedno novo opredeljenje, a to je opredeljenje da se deli samo onoliko koliko realno imamo, a ne da se protežemo preko, kako kaže naš narod, sopstvenog gubera. Dakle, ono što smo se dogovorili i što smo učinili kada su stranke u pitanju, to je da se procentualna davanja vezuju za poreske prihode, dakle, za ono što prihodujemo, a ne za rashode, kao što je bio ranije slučaj. Tako će od sada pa nadalje važiti za sve. Dakle, sva procentualna davanja se vezuju za nešto što je realno, a to je koliko smo prihodovali.
Druga stvar, ukidaju se svi netransparentni bonusi, dodaci i naknade, što mislim da je takođe vrlo važno. Treća stvar, povećanje plata i penzija, koje će, verujem, u jednom trenutku postati tema o kojoj ćemo moći da razgovaramo, se vezuje za jednu agregatnu zaradu koju smo napravili na nivou države, a ne na nekakva pravila koja nisu zasnovana na realnim parametrima. Bez obzira na ovo što zvuči na trenutke pesimistično, mislim da ipak možemo da se nadamo izvesnom oporavku standarda stanovništva u 2016. i 2017. godini, ali na realnim osnovama, a ne kao do sada.
Kao pripadnik SDPS, moram da kažem i nekoliko reči o nečemu što nas vrlo zanima, a to je socijala, odnosno socijalna davanja. U tom smislu, moram da pohvalim Vladu što smo, bez obzira na velike uštede koje treba da budu učinjene u 2015. godini, smogli snage da socijalna davanja u izvesnoj meri povećamo, dakle, u nominalnom iznosu, odnosno da, kako kaže Fiskalni savet, praktično ta davanja budu na odgovarajućem nivou.
Ono što mislim da treba da poslušamo je nešto što je Fiskalni savet rekao, a to je da ta davanja treba da budu bolje targetirana. Dakle, moramo u narednom periodu da se usmerimo, da se fokusiramo na to da davanja socijalna budu što je moguće bolje targetirana. Tu bih pomenuo nekoliko primera koje smo imali, koje imamo, odnosno, u ovom budžetu.
Jedan je, recimo, nešto što mislim da je vrlo važno, to je program za socijalno ugrožene, odnosno tzv. projekat energetski zaštićenog kupca gde će država obezbediti između 120 i 240 kilovat časova za tog zaštićenog kupca.
Druga stvar jeste, to što su omogućeni veći transferi nacionalnih službi za zapošljavanje. Dakle, idemo u susret problemu. Znamo da ćemo u narednoj godini imati porast nezaposlenosti zbog završetka procesa restrukturiranja određenih obaveza koje smo preuzeli, ali mi idemo u susret tome. Mi opredeljujemo 2,2 milijarde dinara za aktivne mere zapošljavanja. Mi opredeljujemo određena sredstva za povećavanje nadoknada za nezaposlene i za prevremeno penzionisanje onih koji žele da dokupe radni staž…

Vreme gospodine Bauer.

…na teret države. Završiću ovde, zahvaljujem.