Pre svega, nekoliko stvari bih želeo da iskomentarišem.
Kolega Arsić je naravno kao čovek iz tog kraja jako dobro upoznat vezano za Termoelektranu u Kostolcu i naravno sve to što je rečeno je u skladu sa ovim ugovorom i dokumentima koji su poslužili pre svega, kao osnov za realizaciju ovog projekta i tačno je da je period otplaćivanja projekta otprilike nekih 17 godina, a taj period dodatih 17 godina koji je pomenut je period nekih procena do kada će biti adekvatna proizvodnja uglja na kopu „Drvno“ i te procene na današnji dan kažu do 2052. godine.
Međutim, ja želim da verujem da će vek i samog kopa, ali pre svega i termoelektrane biti daleko duži i iz tog razloga je jedan od projekata Ministarstva rudarstva i energetike na kome posebno radimo proteklih dana, nedelja i meseci, jeste mogućnost otvaranja novog rudnika za podzemnu eksploataciju uglja u Ćirikovcu, to je upravo sa druge strane kopa „Drvno“, jedno selo na ulazu u Kostolac i postoji zaista jedna ozbiljna studija koja kaže da bismo tamo mogli da uđemo u novu proizvodnju uglja i da bismo mogli da obezbedimo negde oko dva miliona tona uglja godišnje iz podzemne eksploatacije, uglja koji je sa većom kalorijskom vrednošću, znači kvalitetnije uglja, koji bi mogli da značajno produžimo, da kažem rok eksploatacije celog kopa „Drvno“ i samim tim rok eksploatacije same elektrane.
Na tome ćemo raditi u narednom periodu intenzivno i o tome smo razgovarali i sa našim češkim prijateljima, to će biti jedna od tema mešovitog komiteta koji će biti sa Češkom u martu mesecu i mogućnost da sa češkim kompanijama koje su zaista vrhunske u oblasti rudarstva, radimo i na modernizaciji postojeće podzemne eksploatacije i na otvaranju, ponavljam, novih rudnika.
Vlada Srbije zaista daje ogromne napore i pre svega je posvećena finansijskoj stabilizaciji zemlje, finansijskoj konsolidaciji javnih preduzeća, ali i ekonomskom rastu i razvoju koji su osnovna premisa programa Vlade i od premijera preko svih članova Vlade, to su nam osnovni zadaci i to je ono što je prvi plan i čemu smo potpuno posvećeni.
Duboko verujem u to da će i 2015, ali pre svega 2016. godina doneti ozbiljan privredni rast i razvoj. Godina 2015. će biti godina u kojoj ćemo u potpunosti stabilizovati sve sisteme, pre svega one koji su bili ugroženi poplavama.
Očekujem u 2015. godini da vratimo proizvodnju uglja na onaj nivo iz 2013. godine, tu pre svega mislim da Kolubaru, da se približimo ili dođemo do tih 30 miliona tona godišnje. To je otprilike negde sedam miliona tona više nego što je bilo 2014. godine, kada smo zaista usled poplava doživeli jednu katastrofu i kataklizmu, pre svega u oblasti rudarstva i proizvodnje električne energije i sam taj pokazatelj govori da bi smo samo u tom segmentu u odnosu na 2014. godinu ostvarili neki novi prihod koji smo 2014. godine izgubili od nekih 150 miliona evra.
Otprilike tolika je vrednost te količine uglja koji ćemo 2015. godine proizvesti više u odnosu na 2014. godinu.
Kada se to prevede u električnu energiju, pa sad u zavisnosti da li tu električnu energiju prodajemo na domaćem tržištu gde se ona prodaje ispod ekonomske cene ili je eventualno izvezemo u nekim dobrim aranžmanima može da poraste. Tako da, sve ovo što radimo, ponavljam, ima pre svega pun smisao u toj ekonomskoj sferi.
Ukoliko u vremenu pred nama rešimo ovih još nekoliko ključnih globalno ekonomski važnih privrednih pitanja, tu mislim na Železaru Smederevo, o tome kolega Sertić naravno daleko više zna, ali ja se tome radujem kao ministar energetike, jer Železara Smederevo kada radi sa obe peći, kada radi u punom kapacitetu, to je još nekoliko procenata povećanja naše energetske potrošnje i proizvodnje na godišnjem nivou, tako da i nama u energetici treba da Železara radi.
Znači, Topionica u Boru, ako uspemo da uđemo u neke strateške aranžmane i uspemo da napravimo strateška partnerstva koja će dovesti do povećanja proizvodnje bakra, kojim ćemo sopstvenim sredstvima napuniti Topionicu, to je druga strateška stvar.
Treća stvar na kojoj intenzivno radimo, i danas su bili sastanci, to je vezano za aktiviranje i stavljanje u pun kapacitet hemijskog kompleksa, pre svega mislim na „Petrohemiju“, „Azotaru“ i MSK. Znači, te velike stvari same po sebi dižu našu privredu i naš BDP i to je prvi korak u odnosu na onaj zadatak koji imamo, da moramo da ostvarimo rast, a taj rast će da povuče i sve ostalo, uz čitav ambijent i set mera koje Ministarstvo privrede radi stvaranja uslova u kojima će pre svega mala i srednja preduzeća imati svoju šansu i verujem da će je iskoristiti.
Na samom kraju želim svim narodnim poslanicima da se zahvalim na jednoj dobroj raspravi i zakonu koji će omogućiti da Srbija nakon više decenija dobije prvi veliki energetski objekat.
Ja sam možda previše očekivao i očekivao opštu podršku za ovaj zakon, mada, kada bolje razmislim, kada od 250 poslanika samo jedan govori protiv, to je ipak visok stepen podrške ovom zakonu koji je važan za Srbiju i za njenu budućnost. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Antiću.
Reč ima ministar u Vladi Željko Sertić. Izvolite.

Poštovani poslanici, želim svima da se zahvalim koji na iskren i pravi način prepoznaju napore Vlade Republike Srbije da na pravi način ekonomsku situaciju u zemlji preokrenu na bolje, da bude u cilju svih naših građana i svih onih koji žive ne samo u gradovima, nego i u ruralnim područjima, da na različite načine različitim instrumentima podržimo razvoj privatnog sektora u Srbiji.
Takođe je veoma važni što ste danas većinski u ovoj sali podržali i ova dva zakona koja se tiču izmena zakona i o Fondu za razvoj koji nam je omogućio, kako sam malopre napomenuo, pokretanje proizvodnje i u „Simpu“ koji nam omogućuje ozbiljne pregovore sa „Esmarkom“ i zapošljavanje novih radnika, koji nam je omogućio pokretanje proizvodnje i u „Prvom maju“ i u svim preduzećima u kojima imamo veliki broj radnika zaposlenih. Mislim da bi njih najbolje trebalo pitati da li su srećni i zadovoljni zbog toga ili bi trebalo da ugasimo i Fond za razvoj i da kažemo – jednostavno, ne možemo da vam pomognemo ni na koji način.
Takođe, mislim da je važno da smo danas razumeli većinsku podršku i male promene Zakona o privrednim društvima. U toku dana sam najavio da ćemo u prvom kvartalu izaći sa velikom promenom zakona za koje smo detaktovali da je u nekim svojim primenama potrebna efikasnija, bolja i kvalitetnija ne samo zaštita privrednih društava nego i ambijent u kome će one moći da svoje pune kapacitete i performanse pokažu.
Veoma sam zadovoljan time što ste razumeli da današnji zakon je posvećen i odnosi se svakako na sva privredna društva u Srbiji, ali da jeste inicijalno tema naš najveći telekomunikacioni operater, kompanija koja na ozbiljan način utiče na ekonomiju Srbije, da, „Telekom Srbija“ i veoma sam zahvalan na podršci da tu kompaniju sačuvamo u pravom ambijentu kako bi smo omogućili zaista u narednom periodu kvalitetne, dobre razgovore na temu kako i u kom pravcu u budućnosti „Telekom Srbija“ ćemo svi zajedno razvijati, ne na prečac, ne na nekim tajnim dogovorima iza vrata, nego pre svega uzimajući ponude i razmišljanje privatizacionog savetnika, ljudi, kompanija koje će se prijaviti na tom konkursu, pa ćemo kada budemo izabrali najbolju kompaniju dobiti od njih mišljenje na koji način „Telekom Srbija“ u budućnosti treba da funkcioniše, a mi danas imamo veći broj nego ikada do sada zainteresovanih velikih investicionih fondova, svetskih kompanija koje su veoma zainteresovane za jednog od najvećih regionalnih igrača kao što je „Telekom Srbija“ danas.
Imaćemo prilike da na odboru o svim amandmanima koji su danas podneti razgovaramo. Svaki amandman koji ide i koji je u skladu sa ovim pravcem o kome pričam će biti usvojen. Nikada nismo gledali ko predlaže, osim svrsishodnosti svakog amandmana i rezultat koji će on napraviti na ukupnom smislu određenog zakona, tako da ćemo imati prilike da se za par dana ponovo vidimo ovde u Skupštini i da donesemo i usvojimo odluke o izmenama ova dva zakona o kojima smo danas pričali. Hvala vam.

Zahvaljujem ministru Sertiću.
Saglasno članu 98. stav 4. Poslovnika, zaključujem zajednički načelni jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka 1. do 3. dnevnog reda.
Zahvaljujem se članovima Vlade na konstruktivnom učešću na današnjoj sednici.
Sa radom nastavljamo u ponedeljak, 19. januara 2015. godine, sa početkom u 10.00 časova, pretresom u pojedinostima po tački 1. do 2. dnevnog reda.