Uvaženi predsedavajući, poštovani gospodine ministre, poštovana gospodo iz Ministarstva odbrane, mi danas u načelu raspravljamo o izmenama i dopunama dva sistemska zakona koji uređuju oblast odbrane, odnosno o izmenama i dopunama Zakona o odbrani i izmenama i dopunama Zakona o Vojsci Srbije. Radi se o sistemskim zakonima i otuda je pažnja poslanika i govornika pre mene usmerena na poboljšanje predloženog zakonskog teksta.
Odmah da kažem da su predložena rešenja u izmenama i dopunama oba zakona jako solidna. Doprinose uređenju sistema odbrane u celini i unapređuju funkcionisanje i organizaciju i rad Vojske Srbije.
Ukazaću na neka izuzetno dobra rešenja, a i ukazati na neke, čini mi se, nedorečenosti, propuste ili slabosti koji mogu biti predmet razmatranja nekih novih izmena i dopuna postojećih zakona.
Naime, gospodine ministre u članu 4. tačka 1a kaže se – da odbrana Republike Srbije obuhvata civilnu i vojnu odbranu. Meni se čini da predloženim izmenama i dopunama Zakona o odbrani je potpuno uređen element vojne odbrane, ali delim mišljenje i nekih mojih kolega da ta druga komponenta civilna odbrana nije tako dobro razređena u predloženim zakonskim rešenjima. Inače, taj problem se ukazao i neuređenosti cele te strukture civilne zaštite, vanrednih situacija i civilne odbrane.
Meni se čini da postojeći Zakon o vanrednoj situaciji, postojeći Zakon o civilnoj zaštiti i postojeći Zakon o odbrani potrebno je da Ministarstvo odbrane zajedno sa ostalim ministarstvima usaglasi rešenja, jer mi nemamo ukoliko ne razradimo tu komponentu civilne odbrane. Mi smo nekad imali Opšte narodnu odbranu i društvenu samozaštitu pa su se sa podsmehom odnosili prema tom konceptu, a ja tvrdim da mnoga rešenja iz tog koncepta ne aludirajući da trebaju sva rešenja biti prihvaćena, jer je neka rešenja vreme pregazilo, ali neka rešenja iz tog koncepta su i te kako prihvatljiva za organizaciju sistema odbrane danas u Republici Srbiji.
Nedopustivo je, neki komentari za Odboru za odbranu i unutrašnje poslove, na moju primedbu upravo oko ovog rešenja kažu da je u nadležnosti Sektora za vanredne situacije MUP-a Republike Srbije. Neshvatljivo da jedan ceo sistem civilne odbrane, da je u nadležnosti jednog sektora, jednog ministarstva, u ovom slučaju MUP. Suviše ozbiljna tema. Da se ne razmatra, da se usaglase postojeći zakoni kako sam rekao, o civilnoj zaštiti, o vanrednim situacijama i Zakon o odbrani. Mi nemamo propisane ovde jedinice za spašavanje iz ruševina, nemamo jedinice prve pomoći, jedinice za uklanjanje posledica atomskih, hemijskih, bioloških udara i mnoga druga rešenja nemamo koncipirana u ovim predloženim zakonskim rešenjima.
Predložena zakonska rešenja predviđaju pored postojećih dugoročnog plana razvoja sistema odbrane postojanje i srednjoročnih planova razvoja sistema odbrane. To je po meni jako dobro.
Član 7. predviđeno je da pored kao i do sada postojanja plana odbrane Republike Srbije postoji i plan upotrebe Vojske Srbije. Ovo rešenje je promaklo nekim diskutantima pre mene kao sporedno, a o čemu se u stvari radi. Dosadašnjim rešenjima plan odbrane Republike Srbije je sadržavao i plan odbrane, plan upotrebe Vojske Srbije. Ako nekim drugim pravnim licima, preduzetnicima, subjektima, lokalnim samoupravama dostavljamo plan odbrane Republike Srbije oni su iako nekompetentni, nepozvani da se upoznaju, upoznati automatski i sa planom upotrebe Vojske Srbije.
Ovim predloženim rešenjem koje je jako dobro izvod iz plana odbrane Republike Srbije se dostavljaju lokalnim samoupravama u slučaju, a ne više autonomnim pokrajinama i to pozdravljam, nego lokalnim samoupravama koji prave sopstveni plan odbrane u slučaju neposredne ratne opasnosti i ratnog stanja čime nisu u mogućnosti da se upoznaju sa planom upotrebe Vojske Srbije. Time zadovoljavamo neku elementarnu zaštitu podataka koji predstavlja plan upotrebe Vojske Srbije, predstavlja državnu tajnu. Bilo bi jako neozbiljno da takav jedan plan bude dostupan svakoj lokalnoj samoupravi, svakom privatnom preduzetniku ili preduzećima koja obavljaju oblasti od posebnog značaja za odbranu zemlje.
Rešenjima u članu 11. jako je dobro regulisano da predsednik Republike više ne uređuje unutrašnji red i pravila službe u vojsci već to radi ministar odbrane i to je oduvek trebalo da bude tako.
Sporan je član 12. koji propisuje nadležnosti Vlade u sistemu odbrane koji kaže, član 1. da Vlada zajedno sa predsednikom podnosi Skupštini predlog za proglašenje vanrednog i ratnog stanja. Šta ako Vlada i predsednik nemaju isti stav da li su stvoreni uslovi da se proglasi neposredna ratna opasnost, vanredno stanje ili rat? Pa, recimo, da predsednik potiče iz jedne političke opcije koja ceni da nisu stvoreni uslovi da se proglasi neposredno ratno stanje, a Vlada iz druge političke opcije koja smatra da su stvoreni uslovi ili obrnuto. Šta li će onda da radi Skupština Srbije i kako će da se opredeli Skupština Srbije? Mora da predlaže ili Vlada ili predsednik Republike. Čini mi se da u dosadašnjim rešenjima je bilo da je to predsednik Republike predlaže Narodnoj skupštini, ali svejedno i ako se opredelimo da Vlada predlaže i ako se opredelimo da predlaže predsednik sasvim je svejedno, ali ne mogu oboje zato što stvaramo mogućnost da dođe do nesporazuma i da Skupština mora da se opredeli ili za predlog Vlade ili za predlog predsednika Republike.
U predloženoj tački 1a člana 12. Vlada usvaja procenu nevojnih i vojnih izazova, rizika i pretnji po bezbednost zemlje na predlog ministra odbrane. Gospodo, Ministarstvo odbrane je nadležno za praćenje vojnih izazova, rizika i pretnji. Kako će Ministarstvo odbrane predlagati nevojne, ponavljam nevojne izazove, rizike i pretnje? To u najmanju ruku bi mogao da radi Savet za nacionalnu bezbednost. Da kažemo nevojne pretnje jesu globalno zagrevanje, glad, terorizam, da ne kažemo koje su sve to nevojne pretnje. Da li je kompetentno Ministarstvo odbrane da predlaže nevojne izazove, rizike i pretnje i da Vlada usvoji tako predloženo. Mislim da je Ministarstvo odbrane kompetentno da predlaže vojne izazove, rizike i pretnje sa kojima je suočena Republika Srbija. Zato treba formulisati ili da to radi Biro za koordinaciju službi bezbednosti ili po meni, Savet za nacionalnu bezbednost predlaže nevojne bezbednosne izazove, rizike i pretnje sa kojima je suočena Republika Srbija.
Prema predloženim rešenjima Vlada ne propisuje organizaciju i rad Službe za osmatranje, obaveštavanje i uzbunjivanje. Moje pitanje – ko to sada radi? Ko se bavi problemom osmatranja, obaveštavanja i uzbunjivanja u Republici Srbiji?
Izmenom člana 17. jača se uloga Inspektorata odbrane, što je jako dobro i jedno od jako pozitivnih rešenja s time što, meni se čini, a ministar će to verovatno to pojasniti i kolege iz Ministarstva odbrane kome Inspektorat odbrane je potčinjen, predsedniku ili ministru odbrane. U redu, znači ministru odbrane.
Izmenama člana 62. stav 1. predviđeno je da poslove odbrane vrše pravna lica, preduzetnici od značaja za odbranu zemlje. Nadam se da postoji registar organizacija, preduzetnika, pravnih lica koja obavljaju delatnost od posebnog značaja i to je jako dobro. Ali, meni se čini da smo zapostavili ostale preduzetnike i ostala lica.
Svaki građanin, svaki preduzetnik, svako pravno lice ima neku obavezu u odbrani zemlje. Ovde smo samo apostrofirali da ona pravna lica i oni preduzetnici koji obavljaju delatnosti od posebnog značaja za odbranu zemlje, a meni se čini da smo zapostavili ostale preduzetnike i mislim da svi u ovoj državi imaju neke obaveze prema odbrani zemlje.
Sada će mi vojni, odnosno udruženje građana, odnosno član 76. koji propisuje udruženje građana sa aktivnostima od značaja za odbranu zemlje.
Gospodine ministre, ja to moram da vas pitam, u ime organizacije rezervnih vojnih starešina Republike Srbije i moram da vas zamolim, jer verujem da ste svesni i vi i kolege iz Ministarstva odbrane, od kakvog značaja da sva udruženja nisu od podjednakog značaja za odbranu zemlje, u samom vrhu je značaj organizacije rezervnih vojnih starešina, pogotovo rešenjima koja smo do sada imali po pitanju obuke i obučavanja i stručnosti i rezervnog sastava za popunu ratnih jedinica.
Do sada su organizacije rezervnih vojnih starešina bile na budžetu lokalnih samouprava.
Dame i gospodo, retko koja lokalna samouprava je planirala novčana sredstva u budžetu za finansiranje ovih organizacija, tako da su ove organizacije suočene sa ozbiljnim problemima.
Moj predlog jeste da se u budžetu Ministarstva odbrane planiraju sredstva za finansiranje rada organizacije rezervnih vojnih starešina Republike Srbije, upravo zbog značaja koje ta organizacija ima, nije smisleno i uputno je tretirati kao ostala udruženja za negovanje tradicije, oslobodilačkih ratova, SUBNOR-a, što ne umanjuje značaj i tih organizacija.
Što se tiče odbrane, značaj ove organizacije je prioritetan.
Jako dobro rešenje, to gospodine ministre članom 83. uređujete da više AP iz poznatih razloga ne, na osnovu generalnog plana odbrane, prave svoje planove, što rade lokalne samouprave i to je jako dobro rešenje.
I na kraju, još govorim o zakonu o odbrani, izuzetno zadovoljstvo što ste uveli novu Glavu IXa, a koja se tiče vojnog pravobranilaštva.
Nakon ukidanja vojnih sudova i vojnih tužilaštava, pre desetak godina, možda 2004. godine, evo kolega iz vojnog pravosuđa, niko nije mogao da štiti vojnu imovinu i prava Ministarstva odbrane i Vojske Srbije. Radili su to u pravobranilaštvu koje je bilo neuređeno, tako da se ogromna sredstva i ogromne nepokretnosti, odlivale su se od drugih subjekata u ovoj državi i time je naneta ogromna šteta Ministarstvu odbrane i Vojske Srbije.
Ovako uređeno pravobranilaštvo, kako Predlog izmena i dopuna zakona sadašnjeg u odbrani regulišu, daje garant u slučaju da ovaj zakon, a verujem da će biti prihvaćen, da će vojna imovina preko vojnog pravobranilaštva biti adekvatno zaštićena.
Mi smo vojne nepokretnosti poklonili nekim lokalnim samoupravama, dali MUP-u, Žandarmeriji, nekim institucijama pravosuđa, a rekli smo da otuđenja viška vojne imovine planiramo da postignemo dva cilja. Prvo, da tehnološki ojačamo našu vojsku i da stambeno zbrinemo naše pripadnike i otuda nema Ministarstvo dovoljno sredstava, zato što neadekvatno pravobranilaštvo, mi smo zastupali vojne objekte u proteklih 10 godina u bescenje, odnosno poklanjali drugim državnim organima ili subjektima.
Kada je u pitanju Zakon o Vojsci Srbije, gospodine ministre, očekivao sam, a nije se desilo i zato vas molim da sa kolegama iz Ministarstva u nekom sledećem pokušaju izmena i dopuna Zakona o Vojsci Srbije, pokušate da promenite član 2. koji kaže – Vojska Srbije je organizovana oružana snaga koja brani zemlju od oružanog ugrožavanja spolja i izvršava druge misije i zadatke u skladu sa Ustavom.
Dame i gospodo, ova odredba otežava i u ratu oružanim sukobima na Kosovu i Metohiji i prilikom raspada SFRJ, otežavala je odluku o upotrebi Vojske u slučaju oružane pobune, u slučaju većih terorističkih akata, u slučaju većih nemira, a vi ste svedoci da nakon napada na ovu redakciju satiričnog lista u Parizu, da je Vlada Francuske mobilisala 10.000 vojnika, da uspostavi red i zaštiti vitalne objekte, odnosno objekte od vitalnog značaja za funkcionisanje države.
Da li naša Vlada može adekvatno u članu 2. Zakona o Vojsci, da naredi angažovanje Vojske za, da kažem figurativno, unutrašnju upotrebu? Zato je potrebno doraditi ovaj član 2. i predvideti mogućnost angažovanja Vojske u slučaju većih oružanih pobuda, u slučaju secesija, u slučaju da MUP i druge snage bezbednosti ne mogu da zavedu red u državi, a takvih situacija smo imali u skoroj prošlosti na KiM, kada su mnogi strani faktori stavljali primedbu oko angažovanja Vojske, zato što nije zakonom predviđena mogućnost njenog angažovanja na gušenju oružane pobune.
Član 39. propisuje i to je jako dobra stvar, u svojstvu podoficira do 35. godine, u svojstvu oficira do 40. godine, ali ovaj član koji vi menjate, koji mi napokon danas po zakonskim rešenjima imamo da vojnici po ugovoru produžavaju rad po ugovoru do 45. godine, jel tako Lackoviću, života, a posle 45. godine ljudi odlaze na ulicu, iako postaju do 45. godine vrhunski stručnjaci u Vojsci Srbije, kada su u pitanju neke kritične specijalnosti, kao što su operateri na lanserima za lansiranje raketa, kao što su nišandžije na topovima, kao što su vozači tenkova, kao mnoge druge specijalnosti koje mogu da prihvate vrhunski obučene vojnike po ugovoru, da ostanu, da budu primljeni za stalno.
Vi ćete i pored jednog drugog zakonskog rešenja, koje ću kasnije izneti, gospodine ministre, ostati upamćeni ovim izmenama i dopunama koje omogućavaju da kvalitetni vojnici po ugovoru budu primljeni za stalno u radni odnos u Vojsci Srbije i to je izuzetan pomak ovih izmena i dopuna Zakona o Vojsci.
Drugo, što ćete biti upamćeni, a što gospodinu Šutanovcu nije uspelo za pet godina za rukom, pripadnici Vojske će vas slaviti zbog predloženog člana 72b koji predviđa da – ako aktivno pripadnik, aktivno vojno lice dobije prekomandu po potrebi službe, supružnik ili supruga ima pravo na socijalnu i zdravstvenu zaštitu i novčane prinadležnosti narednih šest godina, obzirom da ostaje bez posla.
Najveće, dame i gospodo, žrtve dezintegracionih procesa na teritoriji bivše SFRJ su oficiri. Mešoviti brakovi su se raspali, ali mi ništa kao društvo nismo uradili da ono što je do nas, a to sada činimo ovim članom 72b, da na neki način zaštitimo standard naših profesionalnih pripadnika Vojske.
Ovim gospodine ministre, jako dobrim rešenjem, vi omogućavate da čovek koji dobije prekomandu, ne po sopstvenom zahtevu, nego po potrebi službe, da šest godina supruga ili suprug mogu da imaju socijalno i zdravstveno osiguranje, dok se ne snađu i nađu novi posao.
Dosadašnjim rešenjima, mi smo pravili sirotinju od naših oficira i svaka prekomanda značila je potpuni haos u porodici, ostajanje bez posla, dece, supruge, ostalih i faktički, svodimo, odnosno ovim štitimo, ovim se korektno nosimo prema našim oficirima koji rade jako odgovoran i častan posao, a to je priprema za odbranu suvereniteta i teritorijalnog integriteta ove zemlje.
Malo smo diskutovali u pauzi gospodine ministre, iako malo čudno zvuči, tu se slažem sa gospodinom Šutanovcem, da vojno lice može biti član stranog stručnog udruženja, što jako pozdravljam, ali domaćeg, samo uz odobrenje ministra odbrane.
Hajde da proširimo da može i stranog, uz odobrenje ministra odbrane, pa da to izjednačimo.
I na kraju, hteo bih, ovde je bila polemika, 'ajmo prodaja odlikovanja. Moje kolege oficiri koji su ovde znaju kako se krvavo stiče svako odlikovanje i koliko rada i truda treba.
Međutim, primedba da u Novom Sadu neko prodaje odlikovanja, verujem da su to deca onih koje je bivši režim doveo do prosjačkog štapa, pa da bi preživeli, prinuđeni su da prodaju i odlikovanja na buvljim pijacama.
Što se tiče jezivog termina „ratno“, u opštoj najezdi demilitarizacije ovog društva mi smo toliko otišli u „ef“ u ovoj zemlji da i ne smemo i da pomislimo da Vojska Srbije služi za odbranu suvereniteta, teritorijalnog integriteta, celovitosti zemlje. Pa kako će da brani? Zašto služi Vojska Srbije nego da se priprema da svim sredstvima, uključujući i oružana sredstva, brani suverenitet svoje zemlje? Pa zašto mi bežimo, gospodo, od ratnog vazduhoplovstva? Možemo da ga nazovemo vojno, da se razlikuje od civilnog, ali obzirom kako smo aerodrom „Lađevci“ kod Užica i kod Kraljeva preimenovali u civilne aerodrome, bojim se da to ratno vazduhoplovsto neće imati više gde da sleti, niti će imati infrastrukturu. Kako im polako oduzimamo aerodrome, bojim se da to ratno vazduhoplovstvo neće imati više gde da sleti, niti će imati infrastrukturu. Kako im to lako oduzimamo aerodrome, imaćemo samo aerodrom Niš polovično i aerodrom Batajnica. Svešćemo ga na jedan aerodrom.
Zašto nismo predvideli da svaki naš civilni aerodrom može biti i vojni aerodrom, kako je to rešenje u drugim zemljama? Dobro je što ste vratili ratno vazduhoplovstvo i protivvazhduhoplovnu odbranu. Možete i da ga zovete vojno vazduhoplovstvo, ako nekome baš toliko remeti ratno, da ne izazivamo. Hvala Bogu, vojska se ne sprema za rat. Mi smo samo namenjeni za mirovne misije i za paradiranje. Inače, ne sme vojska da se sprema za rat. Ja mislim da je ključna uloga svakog vojnika da bude spreman kao da nikada neće biti rata, a da bude spreman kao da će sutra biti rat. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar u Vladi Bratislav Gašić.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Gospodine generale, vi koji ste takođe čitav svoj radni vek proveli u vojsci, kada iznesete primedbe, one su često i opravdane i zato imam potrebu da odgovorim na par stvari.
Član 50. stav 3. važi i za međunarodne organizacije isto uz saglasnost ministra odbrane. Odgovor na vaše pitanje zašto ministar daje saglasnost za organizacije unutar zemlje, a ne i za međunarodne.
Što se tiče toga ko daje naredbu o uvođenju rata ili vanredno stanje, kada Narodna skupština nije u mogućnosti da se sastane, odluku o proglašenju rata ili vanrednog stanja donosi zajednički predsednik Skupštine, predsednik Republike i predsednik Vlade, član 200. i 201. Ustava Republike Srbije. Ovim zakonom se utvrđuje ko podnosi predlog Narodnoj skupštini za uvođenje vanrednog stanja ili ratnog stanja, tako da time definišemo i ko je nadležan za to.
Ono što smo vi i ja komentarisali u pauzi, ja ću da vam pročitam iz mog uvodnog izlaganja. Izmenama i dopunama propisujemo nadležnosti organa, komandovanje i rukovođenje Vojskom Srbije za izradu dokumenata kojim se razgrađuje doktrina Vojske Srbije, pružanje pomoći vojnim snagama bezbednosti i formiranja zajedničkih snaga i to ne samo u slučaju ugroženosti graničnog pojasa kada definišemo agresora spolja, već i drugog dela teritorije na kome je ugrožena bezbednost, a na zahtev organa bezbednosti.
Vaše treće pitanje se odnosilo na udruženja. Vi ste apsolutno u pravu, nama su od ogromne važnosti sva udruženja rezervnih vojnih starešina i niz drugih vojnih udruženja. Znate, ima puno i onih ne vojnih, oni su se prikačili Ministarstvu odbrane, da smo imali sastanke sa njima, da smo prihvatili finansiranje dela njihovih troškova koje imaju, kancelarija, telefona, struje, grejanje i svega ostalog što imaju, ali samo želimo sada da napravimo jedan registar udruženja i da mogu da budu bezbrižni da ćemo mi … To je propisano i u članu 37. novog zakona koji kaže – kriterijumi i postupak dodele sredstava iz stava 2. ovog člana propisuje Vlade na predlog Ministarstva odbrane, tako da ćemo sigurno jako da se staramo o ljudima koji su nam jako bitni za funkcionisanje Vojske Srbije i za bezbednost zemlje. Hvala.

Zahvaljujem, ministre Gašiću.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Replika.)
Gospodine Šutanovac, uključiću mikrofon samo da mi obrazložiti osnov vašeg javljanja. Izvolite.

Osnov mog javljanja je u izlaganju poslanika Stojanovića koji je rekao da će ministar Gašić biti upamćen kao istorijska ličnog Ministarstva odbrane, a da ja, Dragan Šutanovac, imenom i prezimenom nisam učinio i tri tačke, pa ako dozvolite.

Ako je pomenuto vaše ime i prezime, izvolite.

Prvo, ne znam da je to neka novina da supružnici vojnih lica imaju zdravstvenu zaštitu. To je otkako je sveta i pamtiveka. Evo, oficiri su tu - da li vaše supruge koje nisu zaposlene imaju zdravstvenu zaštitu, da li se leče u vojnom sistemu?
S druge strane, gospodine Stojanoviću, rekli ste da, evo, napokon se uvodi prevobranioc, pa će zahvaljujući tome da se spreči mogućnost zloupotreba koje su navodno bile u prošlosti, kada je nešto dodeljivano bez nadoknade i tome slično. Kako to izgleda? To izgleda recimo ovako. Znači, dodeli se kasarna bivši „4. juli“ ili „Stepa Stepanović“ u zamenu za 21% izgrađene površine plus finansije za plaćanje komunalija za površinu koja je postojala, a sada će taj pravobranilac da potpiše ugovor, ako ga već nije potpisao, da se zameni kasarna u Zemunu na boljoj lokaciji nego što je na Voždovcu za 12% izgrađene površine, pa će se stanovi uzeti u „Stepi Stepanoviću“. Ako je to novi način organizovanja i ako to podržavate, gospodine Stojanoviću, moram da vam kažem da izuzetno grešite.
Ni jedna lokalna samouprava nije dobila vojni objekat besplatno, a ova Vlada je VTI zgradu kod hrama Svetog Save dodeli besplatno Ministarstvu pravde. Dakle, ako govorite o argumentima, onda kažite šta je istina i navedite koja opština je dobila besplatno i koji objekat. Inače, Direkcija za imovinu vrši prodaju i zamenu nekretnina svih u Srbiji, pa i nekretnina kojima raspolaže Vojska Srbije, odnosno Ministarstvo odbrane.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku, narodni poslanik Momir Stojanović.

Tražena je argumentacija za moju prethodnu tvrdnju da su neki objekti davani. Postoji plan otuđenja viška vojnih kompleksa – Master 1, 2 i 3. Nekada sam kao zamenik komandanta kopnenih snaga učestvovao u izradi tog plana, po kome se prvo ponudi lokalnim samoupravama, ako nisu zainteresovane, a mahom su zainteresovane da dobiju za džabe i onda se pristupa tom planu. Problem jeste kada su te vojne nepokretnosti postale državna imovina, a ne vojna i za to je zadužena Uprava za imovinu Vlade Republike Srbije, koja ništa ne radi da se reši problem viška vojne imovine.
Vi me pitate gde je to moguće. Evo recimo kasarna „Bubanjski heroji“ u Nišu je jedan ogroman kompleks u centru grada koji vredi daleko više. Zbog toga što je DS u to vreme bila na vlasti u Nišu prodata je za milion i po dinara. To svi stručnjaci finansijski kažu da je u bescenje data.
Imate i objekat Vrhovnog kasacionog suda ovde gde je bivša Komanda odbrane grada Beograda. Jel je poklonjena? Jel je žandarmeriji poklonjen neki objekat? Da li je poklonjeno ministarstvu ovome? Jesu li u vaše vreme tako ustupani objekti, to je moje pitanje.

Zahvaljujem, gospodine Stojanoviću.
Reč ima ministar Bratislav Gašić. Izvolite.