Zahvaljujem, gospodine Babiću.
Pošto ne mogu redovnim merama da održim red na sednici, a ne želim u ovom trenutku da dajem opomene, određujem pauzu u trajanju od dva minuta, da završimo sa ovim prijavama po Poslovniku.
(Posle pauze.)
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam pozvao da današnjoj sednici prisustvuju: Bratislav Gašić, ministar odbrane, Zoran Đorđević, državni sekretar u Ministarstvu odbrane, Biljana Babić, sekretar u Ministarstvu odbrane, Miloš Janković, pomoćnik Ministra odbrane, general major Bojan Zrnić, načelnik Uprave za odbrambene tehnologije u Ministarstvu odbrane, brigadni general Dragislav Lacković, načelnik Uprave za kadrove u Ministarstvu odbrane, pukovnik Saša Trandafilović, načelnik Uprave za budžet u Ministarstvu odbrane, pukovnik Slaven Bošković, načelnik odeljenja u Upravi za obuku Generalštaba Vojske Srbije, pukovnik Vjekoslav Bogunović, rukovodilac Grupe za pravne poslove u Inspektoratu odbrane i Slavica Jerković, viši savetnik, načelnik Pravne uprave u Ministarstvu odbrane.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obave zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda po tačkama 1. i 2, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničkih grupa.
Reč ima narodni poslanik Dragan Šutanovac. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, uvaženi gosti iz Ministarstva odbrane, pozivam se na član 97. stav 3. Sama činjenica da je danas ovde prisutan gotovo ceo vojni vrh Vojske Srbije na čelu sa ministrom i sa državnim sekretarom ukazuje da se danas planiraju razmatranja dva izuzetno ozbiljna zakona, Zakon o Vojsci i Zakon o odbrani. Nikada ovoliko prisustvo uniformisanih lica nije bilo u Skupštini Srbije kada se razmatrao neki zakon. To svakako razumem kao neophodnu podršku ministru odbrane, ali mislim da trebamo da damo podršku i nama poslanicima koji danas planiramo da raspravljamo o ovim zakonskim predlozima, te na osnovu člana 97. stava 3. predlažem da se, uz potpuno razumevanje hitnosti ovih predloga, iako mislim da je to moglo da ide i u redovnoj proceduri, vreme za razmatranje zakonskih predloga udvostruči. Nadam se da ne trebam da dajem obrazloženje. 
Zakon o vojsci, Zakon o odbrani nisu samo zakoni koji tretiraju našu Vojsku, odnosno samo našu odbranu. To su zakoni koji tretiraju celokupno naše društvo. Mislim da treba da pokažemo razumevanje zbog čega bi trebalo u parlamentu da imamo adekvatno vreme u kome bi mogli da raspravljamo o ovim zakonima na jedan kvalitetan način.
Siguran sam da se ministar i pripadnici Ministarstva sa tim slažu. Verujem da nemaju preča posla nego da budu ovde jer ovo je izuzetno važno. Zato vas pozivam da stavite na glasanje i pozivam pripadnike većine koji, evo, posle godinu i po dana su prihvatili da glasaju o „Zojinom zakonu“, da prihvate i ovaj jedan predlog koji smatram da je izuzetno dobar i doneće samo kvalitet i ništa više od toga. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Šutanovac.
Pošto ste predložili duže vreme rasprave, stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 14, protiv – tri, uzdržanih – nema, nije glasalo 143, od ukupno prisutnih 160 narodnih poslanika.
Konstatujem da ovaj predlog nije dobio potrebnu većinu.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o odbrani i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vojsci Srbije.
Da li želi reč predstavnik predlagača Bratislav Gašić, ministar odbrane? (Da)
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred vama su predlozi zakona o izmenama i dopunama Zakona o odbrani i Zakona o Vojsci Srbije koji su pripremljeni u Ministarstvu odbrane nakon obavljenih sveobuhvatnih analiza unutar Ministarstva i Vojske, kao i temeljno sprovedene javne rasprave o pojedinim materijalnim rešenjima.
Sistem odbrane prvi put je uređen na jedinstven način, donošenjem Zakona o odbrani krajem 2007. godine, zatim izmenama i dopunama iz 2009. godine, da bi Plan odbrane Republike Srbije bio usvojen 27. decembra 2013. godine.
Cilj zakona je da se, na osnovu redovne analize i praćenja stanja u primeni zakona i godišnjim izveštajima u stanju priprema za odbranu i problema uočenih u pripremi plana odbrane, otklone uočeni nedostaci i reše pravni problemi u obezbeđivanju funkcionisanja sistema odbrane, sve to na osnovu utvrđenih bezbednosnih interesa i odbrambenih potreba i raspoloživih materijalnih i ljudskih resursa za efikasnu odbranu i bezbednost građana Srbije.
Odlukom Narodne skupštine iz 2010. godine, obustavljena je obaveza služenja vojnog roka u Vojsci Srbije i služenje u civilnoj službi. Zakonom je uređen način dobrovoljnog služenja vojnog roka, a posle izvršene profesionalizacije Vojske. To nam je nametnulo potrebu da bolje uredimo način na koji građani, vojni obveznici izvršavaju obaveze za dodatno obučavanje i osposobljavanje za učešće u odbrani zemlje u vanrednom i ratnom stanju.
Na osnovu sagledanog realnog stanja materijalne opremljenosti i razvoja Vojske Srbije i drugih snaga civilne odbrane, a u skladu sa donetim osnovnim planskim dokumentima u odbrani, predlaže se preciznije rešenje kada je reč o obaveznom donošenju akcionih planova. Njima se obezbeđuje bolja i efikasnija koordinacija svih organa koji upravljaju sistemom odbrane na izvršavanju dodeljenih misija i zadataka, vojne i civilne odbrane, kao i donošenje realnih procena i izazova, rizika i pretnji koje bi usvojila Vlada.
U skladu sa utvrđenim zadacima u Planu odbrane i propisanim merama za obezbeđivanje realnih izvora finansiranja predviđenih programskim budžetom, predloženo je da se pravna lica rasterete nepotrebnih troškova za izvršavanje zadataka odbrane i to znači da je potrebno suziti krug pravnih lica koja, u skladu sa zakonom i iskazanim bilansnim potrebama iz plana, imaju obavezu pripremanja, donošenja i finansiranja sopstvenih planova proizvodnje i vršenja usluga za potrebe odbrane. Time će se ta obaveza odnositi samo na pravna lica od posebnog značaja za odbranu koja su registrovana za delatnost od posebnog značaja za odbranu.
U delatnostima logističke podrške Vojske Srbije predviđa se mogućnost da određene vojne ustanove steknu status pravnog lica. Ono bi radilo za potrebe sistema odbrane i Vojske, a u delu slobodnih kapaciteta poslovalo u tržištu. Time bi značajno rasteretili troškove budžeta za finansiranje korisnika budžeta koji mogu da posluju i na tržištu.
Predložena je i efikasna zaštita imovinskih interesa naše zemlje, kada je reč o racionalnijem korišćenju i raspolaganju vojnom imovinom koju koristi Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije za potrebe vojne odbrane. Predviđena je i zaštita imovinskih interesa, kada je reč o bezbednosti u posebnom vojnom režimu, tako što se predlaže organizovanje vojnog pravobranilaštva u sastavu Ministarstva odbrane za poslove koje je i do sada obavljala Direkcija za imovinsko-pravne poslove, na osnovu ovlašćenja javnog pravobranioca. Na taj način izbegavaju se dodatni troškovi za obrazovanje posebnog organa, prenošenje obimne dokumentacije o vojnim objektima i obezbeđuju samousklađivanje organizacije rada, a u skladu sa nadležnostima i organizacijom koja se uređuje ovim zakonom.
Značajan segment predloženih izmena je i uređivanje posebnih mera bezbednosti u odbrani koje se ne odnose samo na zaštitu tajnih podataka, kako je do sada urađeno, nego i na ovlašćenja za preuzimanje posebnih mera bezbednosti, kada je reč o organizovanju vojnih vežbi i merama bezbednosti u oblastima naučno-istraživačke delatnosti od značaja za bezbednost u odbrani, koju određuje Vlada. Tim rešenjima iz Zakona biće obuhvaćen i premer i katastar, koji se rade za potrebe planiranja i izgradnje vojnih kompleksa i vojnih objekata, kao i njihovo snimanje i prikazivanje u kartografskim podacima koje vrše nadležni vojni organi. Time se stvaraju mehanizmi za preduzimanje mera kada je ugrožena ili bi mogla biti ugrožena bezbednost u odbrani, za koje su, u skladu sa Zakonom, odgovorni Ministarstvo odbrane i organi uprave u njegovom sastavu.
Izmene predviđaju da se uredi način na koji se vodi kancelarijsko i arhivsko poslovanje u Ministarstvu i Vojsci Srbije. Prilikom izrade Predloga, vodili smo računa o specifičnoj organizaciji Ministarstva odbrane, odnosno postojanju vojnih jedinica i vojnih ustanova koje su organizaciono i funkcionalno vezane za Ministarstvo, strukturu zaposlenih koji rade na poslovima državne uprave, kao i potrebu da se obezbedi zaštita i celovitost arhivske građe koja nastaje u radu resora na čijem sam čelu. Posebno bi trebalo naglasiti da je neophodno zaštititi arhivsku građu iz delokruga preuzetog arhiva oružanih snaga bivše SRJ, koji obuhvata i arhivsku građu saveznih organa odbrane i oružanih snaga koje su čuva u Vojnom arhivu.
Predložena rešenja su usaglašavana i sa izmenama u pravnom sistemu, odnosno opštim zakonima koji uređuju delatnost od značaja za odbranu ili svojim odredbama upućuju na primenu Propisa o odbrani i o Vojsci Srbije. Kada te delatnosti obavljaju organi odbrane ili vojni organi, posebno u režimu vojnih delatnosti. Upravo to je predmet uređivanja ovog zakona ili posebnih zakona kojima se uređuje način harmonizacije opštih propisa u pogledu posebne prirode poslova odbrane i specifičnosti vršenja vojne službe, usklađivanje vojnog obrazovanja, vojno-zdravstvena delatnost, vojna plovidba i drugo.
Najznačajnije izmene i dopune u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o odbrani su sledeće: preciznije definisanje postojećih pojmova i određivanje novih pojmova; odbrana Republike Srbije, vojnih postrojenja i vojnih skladišta, doktrinarnih dokumenata nižeg nivoa; srednjoročni plan i program razvoja sistema odbrane; standard odbrane Republike Srbije, tzv. SORS; propisivanje obaveza izrade akcionih planova za sprovođenje strategije nacionalne bezbednosti i strategije odbrane kojim se obezbeđuje utvrđivanje obaveza svih nadležnih organa i bolja koordinacija i izvršavanje svih poslova u odbrani i bezbednosti, kao i izvršavanje dodeljenih misija i zadataka civilne i vojne odbrane, u skladu sa zakonom i usvojenim planovima odbrane; preciziranje i dopuna nadležnosti Ministarstva odbrane u pogledu ovlašćenja predviđenih ovim ili drugim zakonom, a koje se odnose na: snimanje teritorije za potrebe premera, geodetskih radova i izrada i promet kartografskog materijala koji su u nadležnosti organa odbrane, zatim vođenje posebnog katastra, odnosno evidencija nepokretnosti koje se koriste za vojne potrebe, posebne mere bezbednosti i zaštite, određivanje sredstava posebne namene i posebnog režima pristupa i korišćenja vojnih objekata.
Izmene će omogućiti praćenje stanja i zaštitu imovinskih interesa Srbije koje vrši vojno pravobranilaštvo, uređivanje kancelarijskog poslovanja u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije, na jedinstven način.
Izmenama i dopunama propisujemo nadležnosti organa komandovanja i rukovođenja Vojske Srbije za izradu dokumenta kojim se razrađuje doktrina Vojske Srbije, pružanje pomoći vojnim snagama bezbednosti i formiranje zajedničkih snaga, i to ne samo u slučaju ugroženosti graničnog pojasa, već i drugog dela teritorije na kojoj je ugrožena bezbednost, a na zahtev organa bezbednosti. Bliže uređivanje načina obučavanja građana za odbranu zemlje, imajući u vidu prelazak na dobrovoljno služenje vojnog roka, kako bi svi građani imali odgovarajuću obuku za učešće u odbrani, za slučaj vanrednog ili ratnog stanja.
Preciznije uređivanje delatnosti logističke podrške Vojske Srbije. Još jedan zadatak zakona je da preciznije uredi obaveze dostavljanja podataka na osnovu kojih se priprema plan odbrane Srbije, preciznije određuju pripreme za odbranu koje sprovode drugi državni organi i sadržaj plana koji izrađuju i donose organi lokalne samouprave i pravna lica koja imaju obavezu pripremanja, izrade i donošenja sopstvenih planova proizvodnje i vršenja usluga, propisivanjem obaveza samo za pravna lica koja su, u skladu sa zakonom, određena od značaja za odbranu.
Propisujemo i obavezne evidencije o nastradalim i nestalim licima u oružanim sukobima u cilju obezbeđivanja posebnih prava uređenih posebnim zakonima, kao i vrednovanjem, čuvanju i razvijanju vojne tradicije u saradnji sa nadležnim organima u čijem je delokrugu ostvarivanje prava vojnih veterana i zaštita spomen obeležja u cilju njihove zaštite.
Cilj Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vojsci Srbije je da se na osnovu redovne kontrole, praćenja i ocene rada u stanju Vojske Srbije, analiza postojeće organizacije i kadrovske strukture i očajni problemi u organizaciji, komandovanju i rukovođenju Vojskom Srbije, kao i ostvarivanje prava, obaveza i odgovornosti pripadnika Vojske Srbije, otklone uočeni problemi i obezbedi pravni okvir za odgovarajuću organizaciju i zaštitu prava pripadnika Vojske. Sve to u skladu sa prirodom i specifičnostima vojne službe i zbog obezbeđivanja potrebnih nivoa organizacionih, operativnih i funkcionalnih sposobnosti za efikasno izvršavanje dodeljenih misija i zadataka.
Predlogom zakona preciznije se uređuje organizacija i sastav Vojske Srbije i način pripremanja i donošenja akta o organizaciji na strategijskom, operativnom i taktičkom nivou komandovanja, kao što je utvrđeno i u strategiji odbrane Republike Srbije.
Predlaže se vraćanje naziva Ratno vazduhoplovstvo i protivvazdušna odbrana, koji je primereniji prirodi ovog vida, posebno u režimu vojnog vazduhoplovstva uređen u Zakonu o vazdušnom saobraćaju, pravilima vojne službe i negovanju tradicije Vojske Srbije.
Preciznije se uređuje specifičnosti vojne službe koje obuhvataju letačku, padobransku i ronilačku službu koje se izvode u posebnim uslovima i uređuju posebnim pravilima, odnosno na vojnu službu koja se izvodi pod otežanim uslovima, naročito teškim, opasnim po život i za zdravlje štetnim radnim mestima, odnosno poslovima na kojima su profesionalna vojna lica izložena, posebnim naporima i povećanim rizicima na određenim formacijskim mestima, po kom osnovu ostvaruju i posebnu zaštitu u skladu sa ovim zakonom.
Preciznije se uređuje nadležnost ministra odbrane u komandovanju i rukovođenju Vojskom Srbije, tako da odlučuje i u organizovanju zajedničkih vojnih vežbi u zemlji, odnosno učešću pripadnika Vojske Srbije u zajedničkim vojnim vežbama u inostranstvu.
Zatim, o prestanku Službe oficira, odnosno podoficira, zaključno sa činom pukovnika po potrebi službe. Zbog potreba maksimalnog stepena kontrole upotreba ovog instituta, kao i upućivanje na školovanje i usavršavanje profesionalnih pripadnika Vojske Srbije.
Briše se nadležnost za donošenje propisa u civilnoj vojnoj saradnji, jer je to materija doktrinarnih dokumenata. Takođe se briše nadležnost za određivanje vrsta i specifičnosti rodova i službi Vojske Srbije, jer je već sadržan u članu 4. stav 4. Zakona o Vojsci Srbije, čime se izbegava višestruko uređivanje istih nadležnosti.
Preciznije se uređuje nadležnost načelnika Generalštaba Vojske Srbije u komandovanju i rukovođenju Vojske Srbije, tako da obuhvata i raspoređivanje oficira u Vojsci Srbije do čina kapetana i podoficira i profesionalnih vojnika, kao i donošenje doktorinarnih dokumenata nižih nivoa.
Predlaže se ponovno uvođenje čina u rodu rečnih jedinica koje su neopravdano bile izostavljene u osnovnom zakonu. Uređujemo i vođenje posebne evidencije o pripadnicima Vojske Srbije, njen sadržaj i način zaštite podataka o vojnim licima, a sve u skladu sa prirodom vojne službe. To do sada nije bilo uređeno opštim Zakonom o evidenciji u oblasti rada.
Predlogom zakona uređuje se posebna evidencija o licima na službi Vojsci Srbije u skladu sa prirodom vojne službe i načinom određivanja naziva jedinica i ustanova Vojske Srbije, radi očuvanja i negovanja tradicije, što je zakonodavna materija.
Poboljšavamo i rešenje koji se odnose na uslove za prijem u profesionalnu vojnu službu, koja pored zdravstvene sposobnosti za vršenje vojne službe zahtevaju proveru posebne psihofizičke sposobnosti za vršenje vojne službe i tokom vojne službe.
Izjednačavamo gornji limit godina života za prijem u profesionalnu vojnu službu na određeno i neodređeno vreme, koje će kod oficira biti 40, a kod podoficira 35 godina.
Predlog propisuje uslove za ispunjavanje bezbednosti kriterijuma za Službu Vojske Srbije. Odsluženi vojni rok sa oružjem postaje uslov za oba pola, s obzirom da je izmenom Zakona o vojnoj, ratnoj i materijalnoj obavezi stvorena mogućnost i u tom smislu doneta odluka o obustavi obaveznog služenja vojnog roka za lica muškog pola i omogućeno dobrovoljno služenje vojnog roka licima oba pola pod jednakim uslovima.
Dodaje se odredba o ništavnosti akta o prijemu u profesionalnu vojnu službu lica koja ne ispunjavaju propisane uslove, jer se shodno Zakonu o opštem upravnom postupku ništavnim može oglasiti rešenje koje sadrži nepravilnosti, koje po nekoj izričitoj zakonskoj odredbi predviđena kao razlog ništavnosti u cilju jačanja zakonitosti u radu nadležnih organa.
Precizira se da kadet vojno visokoškolske ustanove može postati oficir posle završenog školovanja, ako u momentu prijema ispunjava sve propisane uslove za prijem u službu u skladu sa zaključenim ugovorom, osim u slučaju ako prestane da ispunjava ugovorene uslove, odnosno ako se steknu uslovi za raskid ugovora.
Precizira se mogućnost da se profesionalni vojnik koji je primljen u službu na formacijsko mesto propisano za prijem na određeno vreme i koji je proveo devet godina u vojnoj službi po osnovu produžavanja ugovora o vršenju vojne službe neposredno primi u radni odnos na formacijsko mesto propisano za prijem na neodređeno vreme, bez javnog konkursa, u svojstvu civilnog lica na službi u Vojsci Srbije.
Radi obezbeđivanja odgovarajuće kadrovske strukture u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije treba imati u vidu da ugovor o vršenju vojne službe na određeno vreme nije isti pravni institut kao akt o zasnivanju radnog odnosa na određeno i vreme i da može da traje dok postoji potreba za popunu Vojske Srbije, u odnosu na prijem u radni odnos na određeno vreme koje može trajati najduže godinu dana.
Bliže se uređuje sadržaj vojne legitimacije i identifikacione kartice koju koriste pripadnici Vojske Srbije i zaposleni u Ministarstvu odbrane i njihova izrada poverava Narodnoj banci Srbije, Zavodu za izradu novčanica i kovanog novca. To je podsećam u skladu sa prirodom podataka koje sadrži potreba da se obezbedi maksimalna zaštita podataka koji se nalaze na njima.
Isto se uređuje i za vojne spomen medalje i vojne spomenice koje predstavljaju posebna najviša vojna priznanja, a zbog obezbeđenja posebnog kvaliteta i originalnosti.
Uređuje se mogućnost i način upućivanja rada u inostranstvo pripadnika Vojske Srbije po osnovu izvršavanja obaveza preuzetih zaključenim međunarodnim sporazumom i potrebama vojne službe.
Preuzima se uređenje obaveznog zdravstvenog osiguranja supružnika, premeštenog profesionalnog oficira, odnosno profesionalnog podoficira kome prestane stalno zaposlenje zbog premeštaja, takozvano produženo osiguranje.
Naime, prelaznim i završnim odredbama člana 197. Zakona o Vojsci Srbije, odredbe o pravima na produžavanje osiguranja i na naknadu zbog prestanka zaposlenja i člana 59. i 59a Zakona o Vojsci Jugoslavije, ostaju na snazi do donošenja propisa o penzionom i invalidskom osiguranju. Tim zakonom nije ukinuta ova odredba, pa je i predloženo ovlašćenje Vlade da uradi način ostvarivanja ovih prava.
Zbog usklađivanja godišnjih priliva i odliva kadra predlaže se da oficiru, odnosno podoficiru u službi na neodređeno vreme koji ispunjavaju neke od uslova propisanih ovim zakonom može prestati služba u vojsci po potrebi službe, s pravom na penziju, bez stavljanja na raspolaganje, ako je navršio najmanje 50 godina života i ako ima 20 godina staža u službi u svojstvu profesionalnog vojnog lica.
Time se obezbeđuje zaštita prava po osnovu prestanka službe zbog organizacionih promena u Vojsci Srbije imajući u vidu da se radi o specifičnom zanimanju koja su vezana za vojnu službu.
Predlaže se da Vlada uredi prijem civilnih lica na službi u Vojsci Srbije u celosti, a ne samo prijem bez javnog konkursa. Naime, na prijem javnim konkursom ne mogu se u svemu primeniti propisi o državnim službenicima, na koje upućuju odredbe važećeg zakona, s obzirom da civilna lica imaju i određena prava, kao i vojna lica shodno članu 134. Zakona.
Propisuje se obaveza polaganja posebnog stručnog ispita pred ispitnom komisijom koju obrazuje ministar odbrane. Takođe se precizira koja lica su dužna da polože stručan ispit, vojni službenici koji imaju srednje obrazovanje u trajanju od četiri godine, odnosno visoko obrazovanje, a koja lica su oslobođena ove obaveze i dodato uređuju sadržina podzakonskih propisa iz nadležnosti Ministarstva odbrane, koja se odnosi na polaganje posebnog stručnog ispita.
Preciznije se uređuje nadležnost izvršavanja o upravnim stvarima u prvom stepenu, tako što se podiže na nivo starešine komande, jedinice ili uslovne Vojske Srbije na položaju komandanta brigade ili starešine njemu ravnog, ili višeg položaja. Predviđeno je i da načelnik Generalštaba za rešavanje upravnim stvarima može izuzetno odrediti i starešinu položaj komandanta bataljona ili starešinu njemu ravnog položaja. Preciziraju se pojedine odredbe koje se odnose na disciplinsku odgovornost u Vojsci Srbije.
Dame i gospodo narodni poslanici, zaključio bi svoje izlaganje time da sam uveren da ćete zbog važnosti materijala koji pokušavamo da unapredimo podržati predložene izmene i dopune. Zakon pre svega, omogućuje bolje funkcionisanje Ministarstva, ali i Vojske Srbije. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem gospodine ministre.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da)
Reč ima narodna poslanica Olgica Batić. Izvolite.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, pripadnici Vojske Srbije, kolege i koleginice, dame i gospodo, danas raspravljamo o izuzetno, kako je to već navedeno o izuzetno dva važna Predloga zakona. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o odbrani i Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vojsci Srbije.
Ja ću naravno, u ovoj načelnoj raspravi na prvom mestu govoriti upravo o drugoj tački dnevnog reda tj. o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o vojsci.
Naravno, za to imaćemo vremena nešto detaljnije da raspravljamo i u raspravi u pojedinostima o svakom konkretnom članu, bez obzira o kom predlogu zakona da se radi sigurna sam da ima i amandmana koji idu u cilju poboljšanja upravo ovih zakonskih tekstova, ali naravno to ćemo ostaviti kada budemo raspravljali u pojedinostima.
Naime, 2009. godine u tadašnjem sazivu Narodne skupštine Republike Srbije, poslanici su raspravljali o nekoliko predloga zakona, tačnije o radilo se o setu Predloga zakona, kao i dve strategije iz domena bezbednosti i odbrane.
Pomenute strategije u tadašnjoj raspravi 2004. godine na koje se u istinu dosta dugo čekalo, kao i zakoni, odnosno predlozi zakona o vojnim službama, bezbednosti i upotrebi oružanih snaga u multinacionalnim operacijama, nekako su zavredile više pažnje i time potpuno, ne potpuno, ali bar donekle skrajnule i sklonile u zapećak tadašnji Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vojsci.
Najviše kontraverzi i najviše primedaba tada u ovom domu, u Narodnoj skupštini, izazvalo je uvođenje tada potpuno novog člana 14a, kojim se suštinski u potpunosti, dakle, apsolutno zabranjuje svaki kontakt, odnosno svaki kontakt između profesionalnih pripadnika vojske i onih organizacija građanskih društava koji se bilo neposredno, bilo posredno bave pitanjima odbrane i bezbednosti. Kada se njima dodaju ista takva udruženja iz spoljnog udruženja koja se isto tako bave pitanjima odbrane i bezbednosti onda smo dolazili do broja udruženja do te cifre koja nije apsolutno, a ni malo zanemarljiva, čak je bila prilično upozoravajuća, mislim da se dovoljno pažnja na tako nešto nije ukazala.
Ta zabrana imperativna, sadržana je i dalje u još uvek naravno, važećem Zakonu o vojsci, njegovom važećem članu 14a koji se ovim predloženim izmenama i dopunama i menja, dodala bih u prilično dobrom pravcu, ali sa druge strane mišljenja sam i u samo jednom delu, a naravno takva izmena ranije, prvo nije bila ni pravno utemeljena, a osim toga takva izmena je bila i protivustavna i ne samo što je bila pravno neutemeljena, nego je bila i protivustavna, ali više od toga bila je daleko retrogradna, vraćala nas je u neke one tužne i nesrećne 90-te godine, kada su udruženja građana u najmanju ruku bila etiketirana kao državni neprijatelji broj jedan, a samim tim i neprijatelji u potpunosti sistema, odnosno sektora bezbednosti.
Članom 14. još uvek važećeg Zakona o vojsci profesionalnim vojnim licima kako se ovim Predlogom zakona vrši, rekla bih na potpuno ispravan i opravdan način i usklađivanje, odnosno potpuno terminološki uvođenje novih pojmova koji odgovara sadašnjoj strukturi, odnosno stanju u Vojsci Srbije, predviđeno je brisanje tog termina i njegova zamena terminom „profesionalni pripadnik vojske“.
Sve u cilju kako bi se tako jedna zabrana bila šire postavljena i obuhvatila pripadnost određenoj političkoj stranci, koja će se odnositi na sve profesionalne pripadnike vojske, dakle, i profesionalna vojna lica, ali isto tako i na ona civilna lica, a koja su na službi u Vojsci Srbije i upravo, takav jedan član već je bio uskratio pravo na političku pripadnost konkretnoj političkoj stranci.
Međutim, ono što je i tada Ustav Srbije predviđao, jer ga u međuvremenu menjali nismo, ne ograničava apsolutno pravo nikoga da učestvuje u aktivnostima udruženja građana, pa samim tim ni pripadnicima Vojske Srbije.
Već sam rekla, drago mi je što se ovako postojeće rešenje menja, kada je u pitanju ovaj sporni član, a zasigurno predstavlja pomak, koji kao nov glasi da se profesionalnom pripadniku vojske može uz prethodnu saglasnost ministra odbrane odobriti učešće u udruženjima itd. neću čitati ceo predloženi član da ne oduzimam nikome vreme.
Ono što je činjenica, jeste da se upravo ovakvim predlogom, meni je zaokupilo najviše pažnje, pa sam upravo tome i posvetila najviše vremena, otkanja jedan potpuni pravni apsurd, otklanja jedan paradoks, usudiću se da kažem, jedna potpuna besmislica koja iz nekog razloga jeste ostajala sve ovo vreme do danas u postojećem predlogu zakona, kojima je pripadnicima vojske bilo onemogućeno i zabranjeno da zauzmu učešće u aktivnostima domaćih udruženja, a da apsurd bude još veći, omogućavao je da učestvuju i da budu članovi stručnog stranog udruženja.
Istine radi, moram da primetim da ovo poslednje nije menjano ni izmenama ni dopunama o kojima danas raspravljamo.
Ovako predložena formulacija, barem meni lično, ukazuje na činjenicu da se sada radi o diskrecionoj oceni ministra odbrane, da li će ili neće nekom pripadniku vojske dati tu saglasnost, pa u vezi sa tim imam jedno pitanje, koje meni lično predstavlja nedoumicu.
Naime, od čega će zavisiti davanje takve saglasnosti, koje se pretpostavke moraju ispuniti, da bi se takva saglasnost dobila i čime ćete ograničiti mogućnost selektivnosti koja je potencijalno moguća.
Naravno, kao laik postavljam već ova pitanja, ali na osnovu nekih zaključaka do kojih sam došla, nakon razgovora sa eminentnim profesorima iz sfere bezbednosti i odbrane, ali isto tako i sa nekim pripadnicima vojske i čini mi se da je moguće da i ovako sada, a predloženi član uzrokuje svojevrsne probleme u praksi.
Više sam stava i to je naravno moj lični sud. Dozvoliću sebi da pogrešim, jeste da je trebalo ići u pravcu potpunog brisanja ovog člana 14a.
Ukoliko me pitate zašto i kako sam došla do takvog jednog zaključka, onda bih mogla prvenstveno na ovom mestu da kažem da je temelj demokratske civilne kontrole Sektora bezbednosti pored naravno, svih ostalih subjekata, mislim na parlamentarnu kontrolu od strane izvršne vlasti i unutrašnju kontrolu, sudsku proveru, počiva upravo na nadzornoj ulozi javnosti, apsolutno svih nas, i naravno građanskog društva.
Zato sam iz navedenih razloga stava da član 14. u potpunosti treba brisati. Tamo gde je bilo neophodno da se izvrše određene izmene, to je i učinjeno, pa je članom 38. ovog predloga zakona predložena izmena i dopuna člana 90. usled neophodnosti i usklađivanja odredaba dva zakona koja su na pravnoj snazi u našoj zemlji, Zakon o vojsci i Zakon o spoljnim poslovima, i to po pitanju plata, dodataka, naknada i drugih primanja zaposlenih u diplomatsko-konzularnim predstavništvima, uz obuhvatanje specifične vojne službe.
Ono što je novina i što zavređuje pažnju a mislim da je normiranje bilo svakako neophodno i u tom smislu pohvale i ministru odbrane i uopšte ministarstvu odbrane, odnosi se na predlaganje novog člana 90, a ovim predlogom zakona kojim se reguliše status profesionalnih pripadnika Vojske Srbije, upućenih na rad u inostranstvo, u slučajevima koji nisu bili obuhvaćeni, postojeći članom 90a odnose se na izvršavanje obaveza preuzetih zaključenim sporazumima.
Mislim da takvo jedno rešenje i uvođenje ovog novog člana 90. predstavlja i više nego potrebno stvarnosti nametnuto rešenje da se ono sada i zakonski normira, budući da u praksi postoji i to predstavlja pomak u odnosu na onu dosadašnju praksu, a to je da se stvari koje sama stvarnost potvrđuje rešavaju sporadično, ad hok, donošenjem podzakonskih akata, odnosno da se pojedine stvari koje se tiču Vojske Republike Srbije uređuju uredbama i sada se to radi na jedan sistematičniji način. Konačno se takvo jedno pitanje i zakonski normira.
Dobro je takođe što se vrše izmene člana 91. kojim se određenim licima, a koja su taksativno navedena u ovom novopredloženom članu ovog Predloga izmena i dopuna Zakona o Vojsci, a to su vojnik-učenik, kadet vojnoškolskih ustanova i lica na drugom stručnom osposobljavanju za oficira i podoficira, ministar odbrane određuje i druge naknade pored onih novčanih primanja koja su već dobro poznata.
Polazeći upravo od evropskih standarda, republički organ koji je nadležan za poslove statistike više ne publikuje podatke o prosečnoj mesečnoj zaradi po zaposlenom u privredi Republike Srbije i to takođe predstavlja dobro rešenje.
Nadam se da će i član 70 ovog predloženog zakona u potpunosti biti ispoštovan, te da će se u tom smislu propisi za izvršavanje ovog zakona zaista i doneti u onom roku koji je naveden u samom tekstu Predloga zakona i u njegovom obrazloženju, dakle u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu, jer uvek kada se regulisanje određenih pitanja, naravno, imam određenu skepsu da ma o kom predlogu zakona da se radi, kada se ostavlja rok za donošenje podzakonskih akata, sumnja uvek postoji, a najbolja je ona situacija gde se ujedno podzakonski akti donose, a takođe najređa kada su oni već u potpunosti pripremljeni odmah nakon stupanja na snagu određenog predloga zakona.
Svakako je intencija predlagača i ovog Predloga zakona, kao i Zakona o izmenama i dopunama Zakona o odbrani, usklađivanje važećih rešenja sa iskustvima u praktičnoj primeni Zakona o Vojsci Srbije i otklanjanje svega onoga što uzrokuje probleme, prvenstveno u praksi, a onda u tumačenju odredaba i kako to predlagač u razlozima za donošenje ovog zakona navodi, otklanjanje uočenih nepreciznosti, a ja bih dodala i otklanjanje kontradiktornosti, protivustavnosti, manjkavosti, praznih praznina, pa ukoliko želite na određenim mestima i dualiteta odredaba, a čime su u priličnoj meri obilovale poslednje izmene i dopune Zakona o Vojsci.
Iskoristiću ovo vreme koje mi stoji kao ovlašćenom predlagaču poslaničke grupe SPO i DHSS da ukažem na činjenicu da ovakve izmene i dopune predstavljaju odraz stvarnosti, te da tu istu stvarnost oslikavaju, ma kakva ona bila, budući da se u ocenu naše opšte stvarnosti upuštati neću. Socijalni aspekt čini mi se da je od ključnog značaja kada govorimo o Vojsci Srbije, jer on u sebi sublimira i obnavljanje ugleda, ali isto tako, pored obnavljanja ugleda, i obnavljanje poverenja, obnavljanja atraktivnosti vojnog poziva, odnosno vojne profesije i to je već izvesno vreme i par godina unazad vidljivo, što je svakako opšte poželjno i tako nešto treba pohvaliti.
Imali smo mi u ne tako davnoj prošlosti prilično mračne, usudila bih se reći čak i najmračnije godine naše vojske. Tu pomenutu socijalnu dimenziju vojska ne može nikada i nikako ni u jednoj zemlji ostvariti bez podrške javnosti, jer javnost je ta koja vojsku percepira ili kao deo sistema, što, kažem, u poslednjih nekoliko godina stanje je prilično poboljšano i to treba javno izgovoriti, ili kao državu u državi, a što je fakat ona bila u već tim pomenutim najmračnijim godinama upravo po našu vojsku.
Čitajući određena vojna dela različitih autora, ovom prilikom izvinjavam se, autora ne znam pa mu ime ne mogu izgovoriti, ali parafraziraću jednu rečenicu koju sam donekle zapamtila i koja glasi otprilike ovako – da je reformski zamah u Srbiji započeo nakon petooktobarskih promena, da je onda stigao do vojske negde 2003. godine, ali da je već sa proleća 2004. godine drastično oslabio u jednom potpunom odsustvu, u potpunom nedostatku političke artikulisanosti i uopšte unutrašnje spremnosti za promene. Mislim ova rečenica je zaista oslikavala nešto što prošlosti i pripada.
Naime, setimo se kraja 2004. godine, setimo se 2005. godine, pa i 2006. godine. Tada je u vojnim objektima širom Srbije, znate, u najmanju ruku stradalo toliko vojnika kao da smo bili u ratu, kao da u zemlji Srbiji nisu postojale mirnodopske prilike. Setite se ubijenih gardista Dragana Jakovljevića, Dražena Milovanovića, ubijenih u vojnom objektu „Karaš“ na Topčideru 5. oktobra 2004. godine. Setite se vojnika ubijenog u Leskovcu. Setite se vojnika ubijenih u Boru i u mnogim drugim kasarnama tih godina i svih mladih vojnika koji zapravo u želji da se odazovu vojnom pozivu, da čestito i časno služe ovoj državi, ali ne i ovakvoj državi, bili su u potpunosti žrtve jedne ratne politike, po mom sudu najnesposobnije Vlade u istoriji sa epitetom u javnosti poznate kao neobaveštene, a koja se u mirnodopskim uslovima zapravo pretvorila u skrivanje počinilaca ratnih zločina, što u istinu u navedenim godinama te Vlade to je očigledno bio i najznačajniji državni posao.
Budući da sam se udaljila od ove teme, neću mnogo govoriti. Budući da je naša poslanička grupa podnela i nekoliko amandmana, naravno, amandmane uvek podnosimo u cilju poboljšanja zakonskih tekstova, o svemu detaljno raspravljaćemo u raspravi u pojedinostima.
Na kraju želim samo da kažem u kontekstu pomenutih vojnika, mislim da ih Vojska Srbije ne treba nikada zaboraviti i nikako zaboraviti. Treba da bude ponosna što je tako čestite i poštene mlade ljude imala u svojim redovima. Ukoliko mi se učini da tako nešto vojska i zaboravi, uvek će postojati neko ko će biti tu da tako nešto podseti.
Naravno, u danu za glasanje poslanički klub SPO i DHSS podržaće i glasaće za predložene izmene i dopune i Zakona o odbrani i Zakona o Vojsci Republike Srbije u prvom redu zato što oslikavaju stvarnost i potrebe našeg stanja u vojsci, a sa druge strane može se zaključiti da oni predstavljaju u dobroj meri jedno tehničko usklađivanje i time u potpunosti usavršavanje sa već neki važećim zakonima koji su na pravnoj snazi u našoj zemlji. Hvala.

Hvala vam, gospođice Batić.
Reč ima narodni poslanik mr Đorđe Kosanić.

Zahvaljujem.
Poštovani ministre sa saradnicima, poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, pred nama su danas dva predloga zakona, o odbrani i Vojsci Srbije. Na samom početku reći ću da svakako poslanička grupa JS u danu za glasanje podržaće pomenute predloge zakona. Podržaćemo ih jer njihovim donošenjem obezbeđuje se efikasno funkcionisanje prvenstveno Vojske Srbije, a isto tako jedinstven i efikasan sistem odbrane.
Na samom početku reći ću da kroz vreme srpski vojnik je uvek bio cenjen i poštovan, pa čak i od svojih protivnika, a celokupna vojna strategija Srbije, kao vojničke zemlje u poslednja dva veka bila je bazirana samo na samoodbrani. Danas svakako Srbija kao zemlja koja je vojno neutralna i, s druge strane koja ima saradnike i na istoku i na zapadu, gospodo, treba da ima jaku vojsku, vojsku koja ima jak moral i da razvija vojne potencijale i vojnu industriju.
Podsetiću vas samo da se u nekadašnjoj Jugoslaviji, koja je na vrhuncu svoje moći izvozila vojnu opremu i vojno naoružanje u iznosu od, taj podatak verovatno niste čuli, od čak četiri i po milijarde dolara.
Sada želim da kažem, prosto ovo ne mogu a da ne kažem, što se tiče prošle godine i vojne parade, ministre, svaka čast za ono što smo videli. U jednom trenutku, svi smo se osetili ponosim. Videli smo novo naoružanje, tehniku kojom raspolažemo i dostignuća naših stručnjaka. Ali, moram da kažem da ovde ostaje žal, gledajući sve to, da smo se možda u nekom prošlom vremenu prerano odrekli nekih borbenih sredstava i vojne opreme. Kada to kažem, izneću samo neke primere.
Recimo, tenk T-55. Lako smo se odrekli velikog broja tog naoružanja. Mislim da je on i danas u upotrebi u velikom broju zemalja, a, sa druge strane, on se nalazi čak u upotrebi u jednoj velikoj vojsci Ruske Federacije koja, složićete se sa mnom, ima najsavremenije tenkove današnjice.
S druge strane, pomenuću još jedan primer. Radi se o lakom prenosnom sistemu protivvazdušne odbrane Strela 2-M. Za one koji ne znaju, koristi se za borbu protiv niskoletećih aviona i helikoptera i u svom sastavu ga i dan danas ima preko 60 zemalja u svetu, ako se ne varam. S druge strane, on je pokazao svoje dobre karakteristike u Vijetnamu, preko 70 letilica je oboreno.
Ali, ono što je meni važno ovde je da smo u nekom prošlom vremenu Vojska Jugoslavije i njene naslednice Vojska Srbije i Crne Gore i Vojska Srbije, kasnije imale preko hiljadu tih sistema. Nažalost, danas nemamo nijedan. Želim samo da kažem da ostaje žal možda što smo i neke druge sisteme prerano odbacili.
Vraćajući se na sam Predlog zakona o odbrani i Vojsci Srbije, želim reći da donošenje ovih zakona predstavlja zakonodavnu materiju. Prosto, nije se moglo drugačije doći do promene ovog zakona, već donošenjem novog zakona.
Izmene i dopune ova dva zakona trebalo bi da obezbede osnovne reformske procese u sistemu odbrane i Vojske Srbije. Podsetiću samo da su se poslednje promene, što se tiče ovoga, desile 2009. godine. Imali smo, da kažem, nedovoljno nejasnoća i bilo je dosta problema u njihovoj primeni.
Isto tako, treba reći da su se neke izmene u ova dva zakona desile zbog toga što je bilo neophodno izvršiti usklađivanje i sa drugim donetim propisima, poput Zakona o javnoj svojini, Zakona o vazdušnom saobraćaju i Zakona o plovidbi na unutrašnjim vodama. Tako da, neke stvari su se morale preduzeti, jer naši zakoni često upućuju na opšte propise.
Koje su novine u novom zakonu? Samo ću uzeti neke novine, da ne idem u detalje. Najpre, donošenje vojnog pravobranilaštva kao posebne institucije koja se bavi zaštitom imovinsko-pravnih interesa ministarstva, kako odbrane, tako i Vojske Srbije.
Pored toga, predloženim zakonom predviđa se i obučavanje građana, što je i nekada bilo u praksi, ali ono što je važno, što bi ovde trebalo reći je da oslanjanje samo na profesionalnu vojsku ne dozvoljavaju sebi ni mnogo razvijenije zemlje od Srbije. Ovo sada što uvodimo, dovešće do efikasnijeg funkcionisanja sistema odbrane. Zatim, srpska avijacija ubuduće će se zvati ratno vazduhoplovstvo i protivvazduhoplovna odbrana. Promenom ovog vida Vojske biće omogućen njen kontinuitet i tradicija.
Ovim promenama zadovoljeni su bivši aktivni letači, čija je podrška bila na strani starog naziva, koji je promenjen, ako se ne varam, 2004. godine.
Isto tako, ovim zakonima po prvi put će biti definisan rad pripadnika Vojske za vreme trudnoće i u porodiljskom periodu. Šta donosi ta novina? U tom periodu oni neće biti razrešeni dužnosti, već će njihova funkcija biti zamrznuta i po dolasku na posao nesmetano će raditi svoj posao.
Novina je i da se ovim promenama zabranjuje učešće u političkim strankama civilima i svim zaposlenima u Vojsci Srbije, a ne kao što je ranije bilo, samo profesionalnim vojnicima i licima.
Ono što je najvažnije, precizirane su nadležnosti predsednika Republike, predsednika Vlade i ministra odbrane i Generalštaba.
Na samom kraju ću reći da su ovi zakoni svakako veliki iskorak unapred i poslanička grupa JS u Danu za glasanje podržaće predložene zakone.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Vesna Besarović.

Zahvaljujem.
Uvaženi gospodine predsedavajući, uvaženi predstavnici Vojske Srbije, uvažene kolege poslanici, obratila bih se u vezi sa dva zakona koja su danas na javnoj raspravi, odnosno na budućem glasanju. To su Zakon o narodnoj odbrani i Zakon o Vojsci.
Što se tiče ova dva zakona, koja su pripremana dosta dugo i koja su prošla javne diskusije i pripreme u radnim grupama, osnovni zadatak izmena koje su preduzete je da se otklone uočeni nedostaci u praktičnoj primeni ovih zakonskih propisa, s jedne strane i s druge strane, da se izvrši potrebno usaglašavanje sa promenama koje su nastale u pravnom sistemu Republike Srbije, a odnose se na materiju koju uređuju ova dva zakona.
Naime, ovi tekstovi, koji su danas nama predloženi, predstavljaju rezultat analize i pripreme radnih grupa i oni su nama dati danas da o njima raspravljamo u načelu i u pojedinostima.
Što se tiče Zakona o odbrani, on pre svega donosi nova definisanja pojmova i usklađivanje izraza koji se koriste u ovom zakonu radi jednobraznog korišćenja i otklanjanja nekih nepreciznosti, koje su uočene u dosadašnjem radu, odnosno u dosadašnjoj primeni sada važećih propisa. Zatim, preciziraju se nadležnosti predsednika Republike, Vlade, Ministarstva odbrane i Generalštaba Vojske u oblasti odbrane i Generalštaba Vojske Srbije, takođe radi usaglašavanja sa nadležnostima koje su propisane u drugim zakonima, bilo da su oni prateći ili zakoni koji podržavaju Zakon o odbrani, na primer, Zakon o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga u multinacionalnim operacijama itd.
Predloženim zakonskim izmenama bliže se uređuju ovlašćenja za donošenje podzakonskih propisa. To imamo bliže definisano u članu 16. Predloga zakona, za izvršavanje ovog zakona, što nije bilo precizno uređeno u važećoj, postojećoj zakonskoj materiji i zbog čega neki podzakonski propisi nisu mogli da budu doneti. Zatim, ovde se obraća velika pažnja inspekcijskom nadzoru u oblasti odbrane. Uvodi se čitav niz članova koji regulišu ovu materiju, pogotovo inspekcijske poslove, koje će obavljati inspektorat odbrane kao organ uprave u sastavu Ministarstva odbrane.
Veoma je značajno što se ovim zakonom vrši i usklađivanje sa Zakonom o budžetskom sistemu, Zakonom o javnoj svojini, koji su u međuvremenu doneti, i konačno Zakonom o javnim nabavkama koji smo relativno skoro menjali i doneli.
Takođe, utvrđuju se dokumenti planiranja odbrane, kao što su strategijsko-doktrinarni dokumenti, dokumenti planiranja razvoja i dokumenti upotrebe snaga i za svaki od njih se posebno definiše koji dokumenti ulaze u njihov sastav.
Takođe, uvodi se institut, da tako kažem, srednjoročnog plana i programa razvoja sistema odbrane kao veoma važnog preduslova u razvojnoj politici sistema odbrane.
Kao što sam već napomenula, proširuju se nadležnosti predsednika Republike, kao što je davanje saglasnosti na nacrte svih osnovnih dokumenata planiranja razvoja i ostalih osnovnih strategijsko-doktrinarnih dokumenata.
Takođe, nadležnosti Vlade su vezane za ovu materiju, kao što je usvajanje procene vojnih i ne vojnih izazova, rizika, pretnji, donošenja akcionih planova za sprovođenje strategija itd.
Preciznije se uređuju nadležnosti u oblasti planiranja i izgradnje vojnih objekata, zajedničkog civilno-vojnog sistema upravljanja vazdušnim saobraćajem, oblast saobraćaja na unutrašnjim plovnim putevima, a u pogledu posebnosti koji proizilaze iz takve vrste saobraćaja i iz činjenice da je reč o vojnom režimu saobraćaja, naravno, uvek za potrebe i iz delokruga Ministarstva odbrane.
Time se ujedno vrši usklađivanje ovih odredbi, odnosno odredbi ovog zakona sa zakonima koji uređuju sličnu materiju, kao što je Zakon o planiranju i izgradnji, Zakon o vazdušnom saobraćaju i Zakon o unutrašnjoj plovidbi.
Dodatno se uređuju i posebne dužnosti Ministarstva i ostalih državnih organa u postupku pripremanja i sprovođenja planova odbrane u poslovima i delatnostima koje se izvršavaju u vezi sa njihovim nadležnostima.
Zatim, u članu 107. se, kao posebno značajna novina, apostrofiraju poslovi zaštite i zastupanja imovinsko-pravnih interesa Republike Srbije u pogledu imovine koju koristi Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije, time što se u institut vojnog pravobranilaštva uvodi, a imajući u vidu obim i specifičnosti te imovine, odnosno specifičnost vojne organizacije kao takve, vojnih delatnosti, vojne službe, kao i postojeću praksu uporedno pravnu praksu koja postoji u drugim zemljama.
U tom smislu, ja bih samo navela da je predloženo da vojno pravobranilaštvo bude posebna organizaciona jedinica Ministarstva odbrane koja će preduzimati pravne radnje i pravna sredstva radi ostvarivanja i zaštite imovinskih interesa Republike Srbije u pogledu sredstava koje koriste Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije, a za potrebe odbrane i bezbednosti.
Ovim rešenje se predlaže, imajući u vidu član 2. stava 3. Zakona o pravobranilaštvu, koje smo prošlog leta 2014. godine doneli, a kojim je propisano da će se posebnim zakonom urediti poslovi pravobranilaštva zaštitu imovinskih interesa i prava Republike Srbije u postupcima koji za predmet imaju prava i obaveze Republike Srbije u vezi sa delokrugom rada Ministarstva nadležnog za poslove odbrane, vojnih jedinica i vojnih ustanova koje su organizaciono vezane za Ministarstvo nadležno za poslove odbrane i vojske.
To se pokazalo kao jedna dobra novina, osnivanje vojnog pravobranilaštva, a i na liniji je uporedno pravne prakse država koje takođe imaju slične institucije za poslove zastupanja imovinskih interesa koja vrše organi Ministarstva nadležnih za poslove odbrane. Takve institucije nalazimo u regionu, Makedonija, Hrvatska, Grčka, Italija, Turska, Rumunija, a i, naravno, van regiona.
Kao sledeća novina, koju donosi ovaj zakon, je logistička podrška koju predviđa ovaj zakon, a kojima se daje ovlašćenje Vladi da osniva vojne ustanove sa statusom pravnog lica koje viškom kapaciteta mogu da pružaju usluge van Ministarstva odbrane i Vojske Srbije po tržišnim uslovima.
Predviđene su i obaveze građana u članu 28, tako što se građanima daje, odnosno predviđa obaveza izvršavanja vojne radne i materijalne obaveze i obaveze da učestvuju u civilnoj zaštiti, kao i obaveze da učestvuju, što je novina, u obučavanju za potrebe odbrane, a u skladu sa zakonom i odlukama nadležnih organa.
Kao jednu od značajnih izmena navela bih izmenu kojom se vrši dopuna zakona, a odnosi se na mere obezbeđenja vojnih objekata i reona u kojima se ti objekti nalaze, u pogledu fizičko-tehničkog obezbeđenja, bezbednosne zaštite, načina određivanja tih mera i načina kontrole kako se te mere sprovode.
Sledeća novina koju ovaj zakon donosi jeste uređivanje načina izvršenja, način vršenja, pardon, istraživanja od značaja za odbranu i posebno za fizička i pravna lica u poslovima istraživanja, a koja su povezana sa osnovnom delatnošću Vojske Srbije, odnosno Ministarstva odbrane. Ta istraživanja mogu da imaju poseban značaj za razvitak sistema odbrane, za posebne mere zaštite tajnih podataka o odbrani i bezbednosti zemlje.
Uređuje se materija planiranja odbrane, tako što se utvrđuju dužnosti pravnih lica od značaja za odbranu i time se ide napred, u susret novim rešenjima.
Predviđaju se i mere vezane za zaštitu tajnih podataka. Što se tiče tih novih mera za zaštitu tajnih podataka, preduzimaju se mere bezbednosti u organizovanju, izvođenju vojnih vežbi, načinu određivanja tajnih podataka u odbrani i bezbednosti, zabrana pristupa i snimanja određenih vojnih objekata, koje smo imali i do sada, ali u korišćenju nove nomenklaturne tehnike, zatim zabrana građenja u reonima tih objekata, zabrana građenja u pograničnom pojasu, unošenje podataka o vojnim objektima u kartografske publikacije radi poštovanje tajnosti podataka itd.
Svim ovim predloženim rešenjima treba da se otkloni nedostatak u zakonodavnom uređivanju ove materije, a koje je bila uređena ranijim propisima, a neki od tih propisa su u međuvremenu prestali da važe.
Što se tiče drugog zakona koji je danas na dnevnom redu, Zakona o vojsci, ovde se izmene odnose na uređivanje materije koja u zakonu nije do sada bila uređena ili je bila vrlo okvirno uređena, pa se ovim novim Zakonom o vojsci taj način uređivanja pojedinih odnosa temeljnije reguliše ili se regulišu novi instituti koji do sada nisu bili regulisani. Na primer, tu je reč o vojnim legitimacijama, identifikacionim karticama, mogućnostima da se upućuje na rad u inostranstvo na osnovu izvršavanja obaveza koje su preuzete zaključivanjem međunarodnih ugovora, itd.
Tu kao posebno važna tačka spada i materija koju treba bliže urediti, usaglasiti sa potrebama vojne službe, organizacije Vojske Srbije, specifična vojna služba i služba pod otežanim okolnostima, nadležnosti ministra odbrane, načelnika Generalštaba Vojske Srbije u komandovanju, rukovođenju Vojskom Srbije, uslovi za prijem u profesionalnu vojnu službu, rešavanja o stanjima u službi, prestanak službe po potrebi službe, plate, novčane naknade, prijem civilnih lica i slično.
U vezi sa tim ja bih jednu sugestiju uputila parlamentu, a ona se tiče ovlašćenja koje je sada po novom Predlogu zakona o vojsci, ministar odbrane dobio. Meni se čini kao profesoru prava da su ta ovlašćenja veoma široka, ona imaju i elemente diskrecionog, što naravno u ovim okolnostima koje postoje su nekad vrlo potrebna i nužna rešenja.
Ali, s druge strane vi sami znate da preširoka diskreciona ovlašćenja u sebi uvek kriju i jednu dozu opreza, da ne kažem opasnosti. Posebno bih apostrofirala, recimo, član 6. gde se kaže da profesionalnim pripadnicima Vojske Srbije umesto zabrane se omogućava da uz prethodnu saglasnost ministra odbrane učestvuju u aktivnostima udruženja, ili član 7, kojim se jasno uređuje specifična vojna služba pod otežanim okolnostima i precizira ovlašćenje ministra odbrane da uz saglasnost Vlade odredi poslove itd, ili član 8. opet, slična sintaksa ovlašćenje ministra odbrane u komandovanju i rukovođenju Srbije donosi jak akt, znači on je ovlašćen da donosi akta, kojima se uređuje organizacija Vojske Srbije.
Čini mi se da je to veoma široko postavljeno. Tome bi dodala i član 14a, koji je koleginica Batić već pomenula. Znači, prosto mislim da bi možda trebalo uvesti neke parametre objektivnosti u ova po meni, dosta široka ovlašćenja ministra odbrane.
Dalje, vezano za uvođenje posebnog stručnog ispita koji bi polagala civilna lica na službi u Vojsci Srbije to mi se čini da je sasvim dobro rešenje. Postavljaju se uslovi koji treba da se obezbede licima, kvalifikacioni stepen da bi mogli da učestvuju i koja su neophodna za njihov rad, da se ona ne mogu steći samo državnim ispitima u okviru struke, već da ta lica moraju da imaju i dodatna obrazovanja. Dodatne uslove moraju da ispune da bi mogli da uspešno obavljaju poslove i zadatke na svojim radnim mestima u Vojsci, odnosno u poslovima odbrane.
Predlaže se utvrđivanje prava na produženo osiguranje i naknadu, znači jedno poboljšavanje ravnopravnog statusa lica koja su zaposlena u poslovima odbrane u Ministarstvu odbrane i u svim drugim pripadajućim institucijama, na primer zbog prestanka zaposlenja supružniku, premeštenog oficira, odnosno podoficira kome prestane radni odnos na neodređeno vreme itd, da sada ne ulazim u te detalje. Ali, po meni jedan vrlo dobar, jedan pozitivan, socijalni pomak u statusnom rešavanju ravnopravnih, odnosa lica koja su zaposlena u poslovima vezanim za odbranu i vojsku zemlje.
Sva ta postojeća rešenja koja su predložena jednim i drugim zakonom imaju u stvari za zadatak da kao što sam na početku rekla, otklone nedostatke, učine da se izvrše potrebna usaglašavanja, popune pravne praznine tamo gde su postojale i da se unapredi sistem Vojske, odnosno sistem odbrane. Na kraju da kažem da će Socijaldemokratska partija Srbije glasati za oba zakona i za Zakon o odbrani i za Zakon o Vojsci u danu koji je određen za glasanje. Hvala lepo.