Ja vas molim da razgovaramo o realnim stvarima. Realna stvar je 21%, realna stvar je 12%. Znači, duplo manje.

Vreme.

Ako ćete da nas ubedite da je tada Vlada radila dobro, samo da završim rečenicu, i subvencionisala građevinsku industriju, jeste. Ta Vlada je to radila. Što ne radi ova Vlada? Što ministar građevine ne omogući da i vi dobijete 21% i da bude 500 stanova više za pripadnike Vojske Srbije?

Zahvaljujem.
Ovo nije jedna rečenica.
Reč ima ministar.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, vešta zamena teza, tviteraška fora, moram tako da se obratim i da se izvinim građanima Srbije. Gospodine narodni poslaniče, ovde se radi o razmeni vrednosti. Znači, ne radi se o odloženom dobijanju stanova, kao što je to bio postupak u „Vojvodi Stepi“. Znači, mi istog trenutka za 12 miliona evra dobijamo gotove stanove u Beogradu i Novom Sadu. Apsolutno nema veze i paralele između te dve stvari o kojima vi pričate.
Radi vaše informacije, od dolaska Aleksandra Vučića na mesto ministra odbrane do dana 31. decembra 2014. godine, Vojska Srbije je podelila 1.420 stanova. To je rezultat dve i po godine. Da li su oni bili započeti u vreme Tita, Slobodana Miloševića, nekog trećeg u periodu do 2000. godine, mi smo ih završili. Ona su pravosnažna, ti ljudi su pravosnažna rešenja dobili i uselili su se u svoje stanove. Kada su započeti, nije bitno.
Naravno, postoje tu još neka pitanja. Verujem da ću imati prostora i posle takva pitanja da postavljam, kada je „Srpska banka“ u pitanju, pa ćemo i tu imati interesantnu diskusiju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.       
Po redosledu govornika, reč ima narodni poslanik Balša Božović.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, poštovani gosti, izmene i dopune zakona šalju građanima Srbije tri veoma loše poruke. Prva poruka je da ova zakonska rešenja ne unapređuju sistem bezbednosti. Druga poruka je da se daju šira ovlašćenja pripadnicima vojne policije prema građanima, odnosno civilima. Treća poruka je da je moguć zakonski upliv vladajuće stranke u sistem odbrane, odnosno da se ozakoni ono što je Zaštitnik građana govorio pre nekoliko dana u jednoj od do sada najvećih afera u Srbiji, afera „Prisluškivanje“, koja je do sada rađena mimo zakona i znanja, odnosno naloga suda.
Obrazložiću i zašto. Kada je u pitanju Predlog zakona, gde se ne unapređuje sistem bezbednosti, više se održava sadašnje stanje političke moći, koncentriše se vlast ka ministru odbrane, odnosno Vladi Republike Srbije, a smanjuje se ovlašćenje predsednika Republike i načelnika Generalštaba. Da li postoje disonantni tonovi na relaciji predsednik Republike – Vlada Republike Srbije, to nije predmet našeg interesovanja. U svakom slučaju, ne želimo da taj odnos bude na taj način postavljen, da kolateral u tom odnosu pripajanja i borbe za moći građani budu kolateral.
Zatim, zakoni daju šira ovlašćenja pripadnicima vojne policije prema građanima, odnosno civilima i pomera se težište sa obaveštajno-bezbednosnog sistema na bezbednosni aspekt. Dakle, sa inostranog idemo ka unutrašnjem neprijatelju i protivniku, odnosno ka mogućem političkom protivniku na domaćoj sceni.
Podsetiću vas na ono što sam rekao na početku. U poslednjih nekoliko dana Zaštitnik građana gospodin Saša Janković je dobio informacije da su bez naloga suda pojedini pripadnici vojno-bezbednosnih službi, odnosno vojne policije prisluškivali, pratili, snimali…

Gospodine Božoviću, molim vas, u pravu su poslanici koji pozivaju da govorite o temi. Molim vas, vratite se na temu.

Ovo upravo jeste tema dnevnog reda iz prostog razloga što govorimo o zakonskom rešenju, odnosno predlogu zakonskog rešenja koji može ove stvari koje sam sada naveo da ozakoni. Molim vas da mi samo dozvolite da završim. U suprotnom, mogu da vam svoje pripremne beleške ubuduće dostavljam, pa da unapred kažete da li smem ili ne da govorim.

Nemojte, molim vas. Samo vas molim da se više približite temi. Vrlo dobro znate koji su zakoni na dnevnom redu.