Kako sad, dajete mi repliku na izlaganje gospodina Babića, a ja ne želim sa njim da komuniciram, pošto je čovek bio šef kriznog štaba, a ja nisam bio tamo? Kao da je Sava imala samo jednu obalu, a drugu nije imala, pa eto, član DS, gospodin Ješić je komandovao ovom drugom obalom, pa se nije poplavila ni druga.
(Zoran Babić, s mesta: Gde si ti bio?)
Nemojte mi dobacivati. Šta je smešno? Šta je problem?

Nastavite, gospodine Šutanovac.

Ja prihvatam večeras celu noć ovde da razgovaram. Nemojte se plašiti, nemojte mi dobacivati. Imamo vremena.
Gospodine Gašiću, govorim o članu 2. koji kaže – odbrana Republike Srbije za vreme vanredne situacije sprovodi se samostalno, a može se sprovoditi i u saradnji sa drugim državama. Dakle, ne pričamo o vanrednim situacijama. Ako smo imali haos u vanrednim situacijama, imate li ideju kako bi izgledalo da sada neka druga država sa svojom vojskom uđe u Srbiju da nam pomogne oko nečega, a nismo definisali u zakonu ko bi rukovodio na koji način, gde bi se potčinili, kako, osim ako nije ideja, evo, general Lacković vam suflira, možda će biti ideja da to bude neki podzakonski akt, pa ćemo nešto da uradimo kao manje važno.
Druga stvar, nisam ja pomešao, gospodine ministre, znam odlično ko su državni službenici, ko su vojni nameštenici i vojni službenici. Ali, isto tako znam da u vašoj kuli gde sedite, a čujem da se selite sada u stari Generalštab, tamo će vam biti izgleda prijatnije, tako se priča, znači, tamo u istim kancelarijama sede državni službenici i vojni nameštenici zajedno i rade gotovo identičan posao. Jedni imaju ispoštovana svoja ljudska prava da se angažuju politički, da budu članovi, ne moraju da se angažuju, a drugi nemaju. Izvinite, kako je to moguće i kako možete sada da smanjujete prava onima kojima su prava već data? Znam da je to vama smešno. Vidim da se i državni sekretar smeje. Ali, ja mislim da je to veoma važna stvar.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, da li možemo, gospodine Šutanovac, da u ovoj Skupštini pričate sa mnogim, a da ne bude rekla - kazala? Da li možemo da pričamo o nečemu a da nisu – rekao mi ovaj ili rekao mi onaj, kao što se dešava oko Zaštitnika građana? Da li je moguće uopšte, kao što sam vas pitao malopre, da VBA bilo koga samostalno prisluškuje? Ne može. Da li ima opremu za to, gospodine Šutanovac? Nema. Da li ima uslova da Ministarstvo odbrane pređe u stari Generalštab? Nema. Rekla – kazala.
Gospodine Šutanovac, kao što se vaš predsednik stranke, vajni, pre neki dan oglasio o Zakonu o radu, tako vi danas napadate zakon koji mi ne menjamo, koji ste vi doneli. Član 2. stav 4. je nešto što je u starom zakonu i što mi ne menjamo. Vi sada tražite da vam objasnim nešto što ste vi napisali i vi ga napadate.
Ne razumem, ne znam šta da vam odgovorim? Šta ste vi planirali kada ste doneli član 2. stav 4, gde kažete - odbrana Republike Srbije sprovodi se samostalno, a može se sprovoditi i u saradnji sa drugim državama u okviru institucija sistema nacionalne, regionalne i globalne bezbednosti. Hajde, prosvetlite nas, kažite nam šta ste mislili, ko će da komanduje, a meni nije problem da vam odgovorim kako se i šta se mislilo u ovom članu, šta ste vi tada mislili, pošto sad napadate član koji ste vi doneli, a koji mi ne menjamo.
Čitav dan na rekla – kazala moram da odgovaram, objašnjavam. Ništa general Lacković ne suflira van onoga što piše u papirima. Zato su moji saradnici, ja im se neizmerno zahvaljujem. Zajedno su sa mnom jedanaesti sat ovde i neizmerno sam zahvalan svima njima na pomoći koju su mi dali danas da zajedno sa vama mogu da razgovaram. Voleo bih da imaju pravo i oni da mogu da vam odgovore na mnoge stvari. Sigurno je da bi mnogo stručnije od mene odgovorili i pukovnik Nikolić i general Lacković i general Zrnić i svi koji su danas ovde sa mnom. Hvala.

Zahvaljujem.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Replika.)
Nemate ponovo mogućnost. Ne možete svaki put kada se prepoznate ili kada mislite da ste se prepoznali da govorite i ne možete svaki put kada budete pomenuti da govorite. Dovoljno ste danas imali mogućnosti za repliku i da kažete ono što ste smatrali da treba da kažete.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Pomenut sam nekoliko puta.)
To nije dovoljno. Budite strpljivi, možda ćete imati mogućnost.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Pomenut sam uvredljivo.)
Izvolite, ako vam je toliko stalo.
Jeste da kršim Poslovnik, jer omogućavam da vi danas pravite od Narodne skupštine i od ove sednice nešto što ne bi trebalo da bude. Izvolite.

Ja se zaista trudim da idem potpuno po zakonu. Pričamo o zakonu. I sve ove stvari koje pričamo su zakonske. Znači, zašto smo stavili 2009. godine? Pa, pogrešili smo. Šta je problem? Vama sufliram da promenite, da poboljšate. Ja sam izdao naređenje 2011. godine da se pristupi izmeni i dopuni Zakona o vojsci i Zakona o odbrani. To nije problem.
Gospodine Gašiću, da vas pitam jednu stvar. Vi ste kao ministar odbrane obavezani i Ustavom, pretpostavljam, da mi kažete da li su građani Kosova građani Srbije? Jesu. Da li ovaj uređaj može da prisluškuje naše građane? To ću da vas pitam posle, ne moramo sada sve ovde. Znači, pričam o nečemu o čemu očigledno znate manje od mene, a imate pretenziju da me ubedite da ja ne znam.
Treća stvar, apropo rekla kazala, pričali ste danas o tome kako smo mi nešto sa Zaštitnikom građana, kako smo mi napravili celu aferu, kako smo mi to u medijima, žuti, naduvali. O čemu pričate gospodine? Rekli ste da ćete poneti papire da pokažete da smo mi umešani u to. Znači, to je rekla kazala.
Rekao sam vam da sam se čuo sa ovima iz Generalštaba. U starom Generalštabu se sprema neka kancelarija. Ako nije, izvinjavam se. Da li je to neki problem? Ja vam govorim, čoveče, o stvarima koje su važne za državu, suštinski važne, a vi meni sve to svedete na to rekla kazala. Pa, ne, recite mi samo, dajte taj papir na kome se vidi da imamo ikakve veze sa time šta radi Ombdusman Janković.
Malopre ste rekli da ćete dati papire. Dajte jedan papir u javnosti i da konačno stavimo tačku da smo mi najveći zaverenici koji čiste put pred Vučićem. Šta vam to znači? Potpuno besmisleno. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović, povreda Poslovnika.

Gospodine predsedavajući, član 107. Danas sam vas bio upozorio. Ovo su neverovatne stvari. Ovde se vređa kompletno dostojanstvo i prosipa se strah u narodu. Ovde se ljudima baca da budu u paranoji. Ovo sada što smo čuli je nešto neverovatno i sada saznajemo da neko može da nas prisluškuje kako god hoće i to nam kaže bivši ministar odbrane, kao i da su u to vreme kupljeni neki uređaji.
Sada molim ministra Gašića da nam kaže da li su tada u to vreme, u vreme malopređašnjeg poslanika, dok je bio ministar, građani bili prisluškivani? Tada se Zaštitnik građana nije ni jednom oglasio. Ako se to sada prosipa da ovde može da se prisluškuje, navodno VBA to radi, meni se čini da ovde neko pokušava da uruši kredibilitet VBA, jer neko je navikao da to radi u nekom prethodnom periodu.
Molim vas, gospodine Gašiću, vi ste tu, a i vas gospodine predsedavajući, da opomenete takve poslanike zato što šire paniku u narodu. Nije normalno šta se radi. Pogledajte šta sve ovde preživljavamo, a vas, gospodine Gašiću, molim da odgovorite da li je u to vreme neko zaista prisluškivao građane? Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Đukanoviću.
Smatram da nisam prekršio Poslovnik, ali sam, takođe, kao i vi, kao građanin, kao član Odbora za kontrolu službi bezbednosti, zabrinut, jer sada vidim da postoji mogućnost da neko više zna od nas da se nešto može desiti što mi ne znamo.
Reč ima ministar Bratislav Gašić.