Jeste, oni su replicirali.

Ako zna koji je amandman sad kao tačka, ja ću da mu se izvinim. Ako zna, ali nemojte da čitate.

Nemojte da mu se izvinjavate, nego ja vodim sednicu. Simpatični ste. Ja vodim sednicu, ali replike su bile u pitanju. Malo pažnje. Vas niko nije spomenuo i ne mogu da vam izađem u susret da vam dam repliku. Vrlo rado bih.

  I, sad mi uzimate već koliko vremena?

Vratiću vam svo vreme ovog sveta.

Molim vas jednu stvar, pošto ja imam amandman koji mislim da je čak i prihvaćen u jednom delu gde se piše – briše se, da skrenete pažnju poslanicima da ne postoje besmisleni amandmani. Mi smo ovde svi došli da pokušamo da popravimo zakone, ako se neki član briše, znači, da na snazi je on nevažeći.
Dakle, tu treba da intervenišete, a ne da stavite nekoga u podređen položaj zato što je dao amandman za koji misli da je kvalitetan, a onda se napravi scena kako taj amandman „briše se“ je nesuvisao, nesmislen itd, i pravi se potpuno jedna, ovde, atmosfera u kojoj neko ko je dobronameran, ima dobar predlog amandmana ispada da ne razume o čemu se radi, a to ste vi krivi, nije kriv gospodin Babić, nego vi.
Dozvoljavate njima mnogo više, a nama merite u sekundu. U sekundu. Imate li ideju da kojim slučajem ja predsedavam tu.

Nemam, zaista.

Pa, dao bih vam svo vreme ovog sveta, razumete, kao opoziciji. Nikakav problem ne bih imao. Zaista vam kažem.
Molim vas da se vratimo na raspravu po amandmanima, a gospoda iz SNS koji su do juče bili SRS, sutra će možda biti neka nova stranka, nemojte prozivati drugu stranku. Znači, Nova stranka postoji kao stranka, da li je Nova ili nije to nije vaš problem.

Vi o amandmanu baš ništa niste rekli, a mene stalno upozoravate na red. To je meni dosta simpatično zato što se neki put i silom nešto postigne.

  Jesam, rekao sam. To je meni drago. Da vam kažem, meni su skrenuli pažnju da vi gajite simpatije prema meni i to je meni drago, ali ja sam pričao o amandmanu. Hvala.