Samo jednu rečenicu da kažem gospodinu Babiću.
Dakle, bar ono što mogu da vam kažem iz mog resora, znači ono što se tiče domena unutrašnjih poslova. Ja pozivam sve narodne poslanike, nemojte čekati da ministarstvo predloži zakone. Vi ovde imate češće priliku da o njima debatujete i možda uočite neke stvari koje su ili se vremenom promenile, pa više ne odgovaraju činjeničnom stanju, da ne ponavljamo neke greške iz prošlosti koje sada opterećuju određene zakone, a onda zbog tih krovnih zakona ne možemo da menjamo neke druge zakone ili bi to izazvalo neku vrstu nesaglasnosti u našem sistemu.
Ja vas pozivam da nam pomognete, bar ja mogu da govorim u ime MUP-a, svi zakoni za koje sam nadležan, pozivam vas da dođete da razgovaramo, sve što treba da menjamo, ako treba da imamo sednice svakog meseca u kojima ćemo popravljati stvari. Mnogo je bolje nego da imamo loše uređenu materiju i da onda sležemo ramenima zato što nismo uspeli da to popravimo. Dakle, to je na vama. Ja vas molim da pomognete u tom smislu.
Ja ću se truditi kao ministar, naravno, da otklonim sve što ja budem uočio, ali pošto ovde ima mnogo više ljudi i mnogo više iskustva u zakonodavnoj materiji, ja bih molio da nam pomognete u tome, a mi ćemo se truditi i kroz ovaj novi Zakon o protivgradnoj zaštiti i novi Zakon o bezbednosti u saobraćaju, koji će se uskoro naći pred Narodnom skupštinom, i naravno Zakon o policiji, da mnoge stvari popravimo. Uvek je to živa stvar, život ide i uvek moramo to da menjamo.
Dakle, pozivam vas da imamo jednu intenzivniju aktivnost u popravljanju stvari, ako tako mogu da kažem. Hvala.

Gospodine Šutanovac, vi možete po amandmanu.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Tražio sam repliku.)
Ne vidim osnov replike. Gospodin Babić je govorio o potrebi izmene i drugih zakona koji su u suprotnosti jedan sa drugim u pogledu tih krivičnih.
Prema tome, ja vas molim, možete to što želite preko korišćenja prava da govorite o amandmanu. Izvolite.

Gospodine Arsenoviću, pomenut sam imenom i prezimenom i pomenuta je DS. Ja sam danas ovlašćen u ime DS da zastupam interese onog dela građana koji su glasali za DS. Po svim osnovama imam pravo na repliku. Malopre mi je predsedavajuća oduzela pet, šest minuta. Ako mi vi sad uzmete par minuta, građani Srbije će ostati uskraćeni za naše mišljenje. Ja tražim repliku koja mi sleduje.

Gospodine Šutanovac, molim vas, pominjanje vašeg imena i stranke nije dovoljan razlog da dobijete repliku.

Rečeno je da smo mi odgovorni što je ovde donesen loš zakon, protiv koga je kolega Babić, kao predstavnik Srpske radikalne stranke, 2008. i 2009. godine bio protiv.
Dakle, ja vas molim da mi date reč po osnovu repliku.

Imam pravo na to da vam ne dam repliku.
Možete da govorite, ako hoćete, o amandmanu.
Ako želite, prijavite se ponovo.

Ja se trudim danas da razgovaramo o zakonima koji su na dnevnom redu, ali moram da konstatujem da kolega Babić već tri godine priča istu priču. Dakle, mi slušamo tri godine ovde priču kako je neki zakon usvojen 2008. ili 2009. godine, a mi smo u 2015. godini. Zašto ga niste promenili? Šta ste čekali? Zbog čega ne menjate zakone za koje mislite da su loši? Zato što to koristite za dnevno politikanstvo i  ništa drugo.
Zakon o komunalnim policajcima definitivno treba da se menja. Smatram da određena prava koja su data komunalnim policajcima, imajući u vidu njihovo postupanje, takođe mora da se ukinu. I nije pitanje samo da li može da bude komunalni policajac neko ko je osuđivan. Mislim da imaju izuzetno puno razloga da se ti zakoni menjaju, jer smo svedoci da se komunalni policajci ponašaju bahatije nego najbahatiji građanin, ali to nije tema dnevnog reda. Tema dnevnog reda je da uredimo nešto što je u ovom trenutku važno i što se gospodin Stefanović kao ministar slaže. Dakle, da vidimo kako možemo da produžimo i da onemogućimo. Naš stav je da treba da bude što je moguće duže.
Kažem opet, postoji individualni pogled onog policajca koji vrši bezbednosnu proveru. Taj pogled ne mora da bude uvek prav i to je nešto što može da vama, pre svega, nanese probleme.
Gospodine Babiću, ovde smo mi svi zajedno glasali za omubdsmana. Znači, vi ste ga lično glasali, kao i svi poslanici SNS, pa ste onda rekli da je on demokrata, pa smo mi krivi što ste ga vi izabrali, pa nećete da poštujete njegov rad.
Ako mislite da tako može da se razgovara ovde, pa pokrenite inicijativu, promenite sve zakone, promenite i Ombudsmana i Poverenika i tužioca. Sve možete vi da uradite, jer vi imate danas vlast kakvu nikad niko u Srbiji nije imao. To što je to loša vlasti što je stanje sve gore i gore, to je već druga tema o kojoj ćemo razgovarati drugom prilikom. Hvala.

Reč ima gospodin Babić, po amandmanu. Izvolite.

Probaću i ja da govorim po amandmanu kao što je govorio prethodni kolega, a da se ne kaže ništa o amandmanu.

Ombudsman je izabran i ova skupštinska većina ga je birala i glasao sam za gospodina Sašu Jankovića i ne kajem se zbog toga. Ali, kada smo kog Ombudsmana, ni jedan izveštaj Zaštitnika građana koji je došao u Narodnu skupštinu Republike Srbije do 2012. godine, do promena 2012. godine o tom izveštaju se nije raspravljalo ovde u Narodnoj skupštini.

Da li znate zašto se nije raspravljalo u Narodnoj skupštini? Ja želim da obavestim kolege narodne poslanike koji nisu prisustvovali sednici Odbora za kontrolu službi bezbednosti, kada je gospodin Saša Janković u jednoj polemici, koja je trajala dugo, rekao ono što mu je gospodin Šutanovac rekao 2008. i 2009. godine.

Molim vas, gospodine Babiću.