Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Kada gospodin Šutanovac poziva na komandnu odgovornost i kada neko od komunalnih policajaca uradi nešto zbog čega ni oni, ni grad, niko nije ponosan i kao odgovornog označi načelnika komunalne policije, onda bih se pitao – a zašto tadašnji ministar odbrane, a to je bio gospodin Šutanovac u to vreme, nije podneo ostavku kada se desila velika nesreća u „Prvom partizanu“ iz Užica? Istim principom, na isti način, ne, kada je njegova odgovornost, onda će odgovarati niži, a kada politički neistomišljenici, onda ćemo po komandnoj odgovornosti.
Znam da bi tu gospodin Šutanovac hteo da bude neka kolektivna amnezija, da se zaboravi ono čime je čašćavao i predsedavajućeg i sve nas.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Čašćavao.)
Ja se izvinjavam što ne govorim mirjevskim akcentom. Ja govorim akcentom Šumadije, Vrnjačke Banje, Lipova u kojoj sam rođen. Ovde sede kolege i iz Vranja i iz Leskovca i neko ko neće govoriti tako čistim beogradskim, mirjevskim akcentom. Nisam odrastao u Mirjevu.
Znam da će neko kada nema argumenata da vrlo lako posegne za time da vređa kolege narodne poslanike, da vređa neistomišljenike. Šta znači da reč i da vi ne odreagujete, gospodine predsedavajući, da će Siniša Mali ostati mali? Pa naravno, neće se udati i promeniti prezime. To mu je prezime. Ali, može neko i da ima dva metra i dva i po metra, ali će ostati mali čovek ceo život.
Znam da neko hoće da pređe vrlo lako preko teme Ombudsmana. Znam da će neko reći – ne, Ombudsman je to rekao, idemo dalje. Da, rekao je, ucenu gospodina Šutanovca – zar misliš da si pravi Zaštitnik građana, mi smo te birali?

Vreme.

S druge strane, ova skupštinska većina i ova vlast je 94% svih nepravilnosti i svega onoga što je ukazao Zaštitnik građana ispravila, za razliku od gospodina Šutanovca.

Reč ima narodni poslanik Dragan Šutanovac, replika.

Gospodine predsedavajući, ja se javljam po replici, ne da bih „ćašćevao“ jer nije to pitanje srbijanskog ili beogradskog slenga, već je gramatički neispravno. Inače, nisam odrastao u Mirijevu, loše ste informisani. U Šumicama sam odrastao, ako vas zanima, išao u osnovnu školu u Šumicama, znači nije problem da vam to sve pokažem po Beogradu, kada budete hteli.

(Zoran Babić, s mesta: Sada živiš u Šumicama?)

Ne živim ni sada u Šumicama.

(Zoran Babić, s mesta: Na pašnjaku?)

I tu ću da vas vodim. Ako ste zainteresovani za ispašu, nije problem, može i to.

 

Molim vas, nemojte dobacivati.

Znači, gospodine predsedavajući, ovde je rečeno da sam ja trebao da podnesem ostavku kada su radnice „Prvog partizana“ Užice poginule u nesretnom slučaju, tragičnom slučaju za koji se vodi krivični postupak, i to je jedan od najtežih momenata u mojoj profesionalnoj karijeri.
Nikada nisam rekao da ministar Vučić, u to vreme, treba da podnese ostavku za pogibiju dva deminera na Kopaoniku, kada je on bio ministar odbrane, niti bih danas rekao da ministar Gašić treba da podnese ostavku zato što je major, pilot Vojske Srbije izvršio samoubistvo. Nemojte se igrati sa tako ozbiljnim optužbama. Radi se o životima. Ja razumem da za vas život nema neku vrednost, da se lako može promeniti, danas ste radikal, sutra naprednjak, prekosutra šta god, krijete se svojih, ima to izuzetno puno veze.
Znači, ako je moja odgovornost, gospodo, za fabriku u kojoj, u tom momentu, nisam bio, onda je tako ista odgovornost ministra Vučića za dva deminera.

Hvala, gospodine Šutanovac.

Gospodine generale, da li sam u pravu?

Vreme je isteklo, dva minuta.