Poštovani predsedavajući, ukazujem na povredu Poslovnika član 107. gde se kaže da je poslanik dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. Ja sam upravo dok je prethodni govornik govorio obratio pažnju i na vas da li ste bili potpuno prisutni u sali i da li pratite izlaganje. Pošto vidim da niste reagovali, onda sam prinuđen da ukažem na povredu Poslovnika, mada mislim da ste mi trebali dati pravo na repliku.
Radi se upravo o ovom delu izlaganja gde je prethodni govornik ukazao na eventualne korupcionaške projekte i afere koje su postojale u periodu od 2008. do 2012. godine. Ja upravo od vas očekujem da i nas narodne poslanike, a i ljude koji su radili u interesu države i ovog društva u tom periodu, zaštitite. Od vas očekujem da ukažete upravo na to da ovo nije mesto gde se na ovakav način govori o tim ljudima i da upravo zbog diskusije koju sam imao i u kojoj sam naveo niz primera koji govore upravo o tome šta je sve urađeno pozitivno u tom periodu, da ukažete prethodnom govorniku na štetnost njegove diskusije.
Još jednom hoću da naglasim da je upravo kroz kampanje, koje je govornik pomenuo, kao što je „Očistimo Srbiju“, u tom periodu očišćeno pet hiljada divljih deponija u Srbiji, da je uklonjeno preko 200 hiljada kubika otpada na godišnjem nivou…

Vreme.

… da su desetine, stotine i hiljade ljudi radili na ovakvim i sličnim projektima kako bismo naše zakonodavstvo i naše institucije i naše ponašanje u ovoj oblasti usmerili u dobrom pravcu.

Vreme. Zahvaljujem.
Mislim da nije bilo povrede Poslovnika iz prostog razloga što smatram da nije moja obaveza da ulazim u istinitost diskusije narodnih poslanika.
Vi možete da se s tim složite ili ne složite, stvar je jednostavna. Prema tome, vi znate da i po Poslovniku nije zabranjeno da poslanik govori neistinu, ali je veoma bitno na koji način to govori. Ja nisam osetio da je nešto posebno prema vama bilo uvredljivo i zato nisam ni reagovao.
Ako ja vama delujem ponekad odsutno, verujte da pažljivo slušam ljude i pokušavam da sam u toku. Ja vas molim da mi to ne spočitavate, iz prostog razloga, ja sam čovek odgovoran i ne želim nikoga ovde da potcenim, niti da uvredim. Sad, da li ja u nekog gledam ili ne gledam ili sam malo na stranu pogledao, nemojte mi to zameriti. Ja ću se čak i to truditi, da ubuduće gledam direktno u govornika. Želim da ovaj dom upristojimo.
Reč ima narodni poslanik Branislav Blažić, po Poslovniku.

Član 103.
Da ste dali prethodnom govorniku repliku, u stvari. On nije imao nikakav osnov za povredu Poslovnika. Jednostavno, moja diskusija je bila diskusija kao i sve druge diskusije. Govorio sam da u tom periodu nije urađeno ništa u životnoj sredini, što i nije. Čišćenje nekih divljih deponija koje se posle ponovo stvaraju, da ih danas imamo 150 hiljada, oni kažu da su nešto očistili, je samo bio primer kako ne treba raditi. Trebalo se raditi organizovano, napraviti određene regionalne deponije i rešiti problem.
Prema tome, sada da ulazimo u to šta je ko radio i da dajete nekome reč da priča o tome, to nema nikakvog smisla. Činjenica je da je stanje u životnoj sredini posle njih katastrofalno. To je suština.

Gospodine Blažiću, uvažavam vas, ali morate priznati da ovo ipak nije povreda Poslovnika. To je vrsta replike, repliku na povredu Poslovnika nemate pravo. Ja sam ipak to dozvolio u određenoj meri da kažete što ste mislili. Zahvaljujem.
Jedino gospodina Markovića nisam pitao – da li želite da se u danu za glasanje izjasnimo?
(Jovan Marković, s mesta: Da.)
Dobro.
Pretpostavljam da vi ne tražite.
Pošto su ovlašćeni predstavnici iskoristili svoje pravo u raspravi u načelu, sada prelazimo na listu narodnih poslanika kako su prijavljeni.
Prvi na listi je narodni poslanik Branka Bošnjak. Izvolite.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo ministarko, uvaženi gosti iz Ministarstva, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, danas govorimo o tri zakona. To je zakon o izmenama Zakona o hemikalijama, zakon o izmenama Zakona o biocidnim proizvodima i zakon o izmenama Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine.
Svi ovi zakoni, svaki u svojoj oblasti i na svoj način regulišu brigu o životnoj sredini. Zbog toga će SDPS podržati ove zakone u danu za glasanje.
Zakon o hemikalijama i Zakon o biocidnim proizvodima, oba su usvojena još 2009. godine i još tada su izrađeni u skladu sa standardima EU. To znači da su obezbeđivali maksimalnu kontrolu proizvodnje, prometa i korišćenja biocida i opasnih materija, a sve u cilju zaštite ljudskog zdravlja i životne sredine.
Danas predloženim izmenama ovi zakoni se usaglašavaju sa Zakonom o budžetu. Takođe se redefinišu nadležnosti i pojačava se kontrola nad prometom, proizvodnjom tih materija.
Takođe, izmena je utoliko što su dosadašnje naknade koje su ubirane od lica koja trguju ovim proizvodima preinačene u takse i te takse idu u budžet Srbije. Ranije je taj novac išao na račun Agencije za hemikalije. Više puta danas smo čuli u raspravi da je ta agencija ukinuta 2012. godine.
Bilo bi vrlo važno da ta sva sredstva koja odu u budžet budu kontrolisana utoliko što bi trebalo da se namene za zaštitu životne sredine i brigu o zdravlju čoveka.
Istovremeno, ovi zakoni jasno definišu i nadležnosti kontrole od strane tri inspekcije. Te nadležnosti su se do sada mešale i nisu bile precizno razgraničene. To su: sanitarna, tržišna i kontrola životne sredine.
Svakako je danas od sva tri ova zakona najznačajniji zakon koji govori o izmenama kontrole zagađivanja životne sredine. Ono što je važno, ovim zakonom se precizira postupak dobijanja dozvole za postrojenja koja su potencijalni zagađivači životne sredine. Ovaj zakon govori prvo o postrojenjima koja se grade, o novim postrojenjima i sva novoizgrađena postrojenja moraće se graditi u skladu sa zakonom koji ovih dana donosimo.
Operater može da započne probni rad, to je bilo i ranije, ali pod stalnim nadzorom komisije koja prati parametre zagađivanja. Nakon svih provera, nadležni organ izdaje integrisanu dozvolu za rad. Postrojenja koja su započela sa radom ranije, znači fabrike ili postrojenja koja već sada rade, imaju rok da pribave integrisanu dozvolu do kraja 2020. godine. Smatramo da je to jedan razuman rok da se obezbedi i njihova kontrola. Važno je da je ovim zakonom ova procedura urađena u skladu sa novodonetim Zakonom o planiranju i izgradnji.
Koji je značaj ovih zakona? Prvo treba istaći – postojeći propisi se ipak delimično i usaglašavaju sa zakonodavstvom EU. Još je SFRJ svoje davne 1970. godine bila jedna od prvih zemalja koja je donela Zakon o zaštiti životne sredine. Mislim da smo bili druga zemlja i mislim da smo bili posle Kanade zemlja koja je donela Zakon o zaštiti životne sredine. Nažalost, sa primenom ovog zakona i tada, a i danas dosta slabo stajali.
Kao rezultat imamo da je danas Srbija na neslavnom petom mestu među 36 evropskih zemalja po zagađenju vazduha ugljen-dioksidom. U Srbiji se godišnje emituje 3,2 tone SO2 po glavi stanovnika, što predstavlja duplo više nego što emituju zemlje sličnog ekonomskog i privrednog razvoja kao što je Srbija.
Kao jedna od zemalja koja je potpisala Kjoto sporazum, Srbija se obavezala na sukcesivno smanjenje emitovanja štetnih gasova koji uzrokuju efekat staklene bašte. Radi se o četiri gasa, a to su: ugljen-dioksid, metan, azot-oksid i sumpor heksafluorid. Povećanje koncentracije ovih gasova u vazduhu izaziva klimatske promene, zagađenje vazduha, globalno zagrevanje, porast nivoa mora i različite prirodne katastrofe.
Da li mogu da zamolim, predsedavajući, samo malo da se poslanici utišaju, da ne bi ja mehanički pojačavala, nema potrebe za tim. Hvala vam u svakom slučaju. Hvala kolege.

Molim narodne poslanike da se utišaju.

Hvala vam.
Alternativna mogućnost doprinosa programu smanjenja emisije gasova staklene bašte je trgovina karbon kreditima. Šta su to karbon krediti? Po Kjoto sporazumu sve zemlje potpisnice podeljene su u dve kategorije. Industrijski razvijene zemlje spadaju u grupu „Aneks 1“. Ove zemlje su po Kjotu sporazumu obavezne da po dogovorenoj dinamici sukcesivno smanjuju emisiju gasova staklene bašte, i to od startne pozicije, od dana potpisivanja Sporazuma, do neke 2050. godine se ta emisija smanjuje za čitavih 80%.
U drugu grupu zemalja spadaju tzv. „ne aneks 1“ zemlje, a u koju spada i Srbija. To su zemlje u razvoju i one nisu ekonomski spremne da prate programe smanjenja emisije. Za ove zemlje pripremljen je program trgovine karbon kreditima. Po ovom projektu, pravna lica iz razvijenih zemalja mogu učestvovati u različitim programima smanjenja emisija štetnih gasova i realizacija energetske efikasnosti. Te investicije vrednuju se sa karbon kreditima.
Svrha ovakvog poslovanja je pomoć zemljama domaćinima, zemljama u razvoju koje su „ne aneks 1“ zemlje da na finansijski povoljan način postignu doprinos održivom razvoju planete, a za ekonomski razvijene zemlje, ovo je prema Kjoto protokolu, način ispunjenja globalnog programa zaštite planete.
Za zemlje domaćine uvođenje karbon kredita je svojevrstan način privlačenja stranih investicija, uvođenje savremenih tehnologija, ali i realan program za unapređenje životne sredine. Kako se u praksi mere i vrednuju ovakvi projekti, kako se trguje karbon kreditima?
Zamolila bih gospođu ministarku da nam kaže da li imamo neku evidenciju, neke rezultate na realizaciji ovog programa i šta će Vlada učiniti ne bi li pospešila ove jako dobre i korisne programe.
Jedan karbon kredit je vrednost smanjenja emisije jedne tone SO2. Važno je napomenuti da se ovde ne radi samo o programima direktnog smanjenja emisije štetnih gasova. Znači, ovi programi se mogu koristiti mnogo šire. Karbon krediti se mogu realizovati kroz ulaganja u obnovljive izvore energije, modernizaciju transporta, povećanje energetske efikasnosti u rudarstvu, pošumljavanje, itd.
Na samom kraju, želim da kažem da će SDPS u Danu za glasanje podržati ova tri zakona, jer je prepoznala značaj donošenja ovih zakona, njihova harmonizacija sa zakonima EU, ali prepoznala je i mnogo širi društveni značaj ovih zakona. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.