Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 17, protiv – jedan, uzdržanih – nema, nije glasalo – 153 od ukupno prisutno 151 narodnog poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Borislav Stefanović, na osnovu člana 92. st. 2. i 4. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o slobodi od straha, koji je grupa od 19 narodnih poslanika podnela Narodnoj skupštini 20. novembra 2014. godine.
Da li narodni poslanik Borislav Stefanović želi reč?
Nije tu.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 13, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo – 159 od ukupno prisutnih 172 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović, na osnovu člana 92. st. 2. i 4. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koji je grupa od 12 narodnih poslanika poslaničke grupe Boris Tadić podnela Narodnoj skupštini 25. februara 2015. godine.
Podsećam vas da smo upravo glasali da ne prihvatimo ovaj predlog i ovaj zakon se neće razmatrati po hitnom postupku i ne može da bude uvršćen u dnevni red u roku ne kraćem od 15 dana od dana njegovog podnošenja.
Takođe, narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije.
Ista situacija. Upravo smo glasali da se ne prihvata da se ovaj predlog razmatra po hitnom postupku i ne može da bude uvršćen u dnevni red u roku ne kraćem od 15 dana.
Narodni poslanik dr Branislav Blažić, na osnovu člana 92. stav 2. i člana 157 stav 2, člana 170. i čl. 192. i 193. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se obavi:
- zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o hemikalijama, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o biocidnim proizvodima, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, koje je podnela Vlada 2. februara 2015. godine;
- zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o potvrđivanju Protokola o održivom turizmu uz Okvirnu konvenciju o zaštiti i održivom razvoju Karpata, Predlogu zakona o potvrđivanju Protokola o održivom upravljanju šumama uz Okvirnu konvenciju o zaštiti i održivom razvoju Karpata, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Istočne Republike Urugvaja o saradnji u oblasti veterine, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Demokratske i Narodne Alžirske Republike u oblasti zdravlja životinja, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Kabineta ministara Ukrajine o saradnji u oblasti biljnog karantina i zaštite bilja;
- zajednički jedinstveni pretres o: Zbirnoj listi kandidata za izbor članova Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, Predlogu odluke o izmenama i dopunama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela poslanička grupa SNS, Predlogu odluke o izmenama i dopunama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela poslanička grupa JS, Predlogu odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela poslanička grupa DS i Predlogu odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela poslanička grupa Nova Srbija i,
- zajednički pretres o: Predlogu odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, koji je podneo Visoki savet sudstva, Predlogu odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, koji je podneo Visoki savet sudstva, Predlogu odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, koji je podneo Visoki savet sudstva 26. decembra 2014. godine (tačke 10, 11. i 12. predloženog dnevnog reda).
Da li narodni poslanik dr Branislav Blažić želi reč? (Ne)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 134, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo – 38 od ukupno prisutnih 172 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Pošto smo se izjasnili o predlozima za stavljanje na dnevni red sednice akata po hitnom postupku, predlozima za dopunu predloženog dnevnog reda i o predlogu za spajanje rasprave, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 131, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasao – 41 od ukupno prisutnih 172 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova utvrdila dnevni red Prve sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini, u celini.
Molim službu da pripremi prečišćeni tekst dnevnog reda i dostavi ga poslanicima.
D n e v n i r e d:
1. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o hemikalijama,
2. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o biocidnim proizvodima,
3. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine,
4. Predlog zakona o potvrđivanju Protokola o održivom turizmu uz Okvirnu konvenciju o zaštiti i održivom razvoju Karpata,
5. Predlog zakona o potvrđivanju Protokola o održivom upravljanju šumama uz Okvirnu konvenciju o zaštiti i održivom razvoju Karpata,
6. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Istočne Republike Urugvaja o saradnji u oblasti veterine,
7. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Demokratske i Narodne Alžirske Republike u oblasti zdravlja životinja,
8. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Kabineta ministara Ukrajine o saradnji u oblasti biljnog karantina i zaštite bilja,
9. Zbirna lista kandidata za izbor članova Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje,
10. Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju,
11. Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju,
12. Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju,
13. Predlog odluke o izmenama i dopunama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije,
14. Predlog odluke o izmenama i dopunama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije,
15. Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije,
16. Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije,
17. Predlog odluke o izmeni Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije,
18. Predlog odluke o izmenama i dopunama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije.
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam pozvala da današnjoj sednici prisustvuju: dr Snežana Bogosavljević Bošković, ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine, Stana Božović, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, Zoran Ibrović, načelnik Odeljenja za harmonizaciju propisa u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, Nada Lukačević, načelnik Odeljenja za integrisao sprečavanje i kontrolu zagađivanja životne sredine u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine i Sonja Roglić, načelnik Odeljenja za hemikalije u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda pod tačkama 1. 2. i 3, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o hemikalijama, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o biocidnim proizvodima i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine.
Da li predstavnik predlagača prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković, ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine, želi reč?
Izvolite.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, uvaženi narodni poslanici, pripala mi je čast da u ime Vlade Republike Srbije i u ime Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine pozdravim narodne poslanike na Prvoj redovnoj sednici prolećnog zasedanja. Veliko mi je zadovoljstvo što ću danas biti u prilici da vam obrazložim set zakona iz oblasti zaštite životne sredine koje je pripremilo Ministarstvo na čijem sam čelu.

Želela bih da podsetim da je Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine od konstituisanja Vlade, pa do danas, imalo veoma intenzivnu zakonodavnu aktivnost sa ciljem da se stvori usklađen i kvalitetan okvir razvoja poljoprivrede i zaštite životne sredine.

U proteklih deset meseci, ovo ministarstvo je parlamentu na razmatranje dostavilo preko 20 akata, uključujući i tri zakona koja danas raspravljamo.

Uvaženi narodni poslanici, pred vama je set zakona izmena i dopuna zakona kojima se regulišu izuzetno značajna pitanja u oblasti zaštite životne sredine. Iako se radi samo o izmenama, one su višestruko značajne za zaokruživanje oblasti upravljanja hemikalijama i biocidnim proizvodima, a posebno u oblasti integrisane zaštite životne sredine.

Godina iza nas bila je izuzetno teška kada je reč o zaštiti životne sredine. Preuzimajući ovaj resor, mi smo preuzeli i mnogo problema koji su nastajali godinama, a možemo reći i decenijama unazad.

Mnogi će reći da je zaštita životne sredine privilegija bogatih i razvijenih država. Ja se sa tim ne bih složila. Reći ću da je zaštita životne sredine privilegija naše generacije za generacije koje dolaze.

Svi mi smo u obavezi da našoj deci i unucima ostavimo bolju i zdraviju Srbiju. Sa tim ciljem smo moj tim i ja pristupili ovom zadatku koji je značajniji od nas samih. Od trenutka formiranja Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine posvetili smo se uspostavljanju jednog celovitog sistema u ovoj oblasti. Nadam se da smo uspeli da postavimo solidne temelje.

Podsetiću vas da je, u godinama koje su iza nas, oblast zaštite životne sredine bila podeljena u dva resora. Jedan deo je pripadao ranijem Ministarstvu energetike i zaštite životne sredine, a drugi Ministarstvu prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja. Ova dva dela trebalo je spojiti u jedan resor. Danas, posle deset meseci od formiranja ovog ministarstva, imamo jednu funkcionalnu održivu i zaokruženu celinu zaštite životne sredine. Sa istim elanom i energijom sa kojima sam prišla izazovima sa kojima se suočava srpska poljoprivreda prišla sam i izazovima zaštite životne sredine sa kojima se suočava naša zemlja.

Ovi izazovi nisu ni malo laki i jednostavni, a ova oblast je jedna od najsloženijih oblasti na putu evropskih integracija naše zemlje. Ovo je oblast koja dotiče, ne samo naše ministarstvo, već i nadležnosti mnogih drugih ministarstava, jer kao što znate životna sredina ne zna za granice i nadležnosti, jer su faktori ruiniranja životne sredine mnogostruki. Jasno je da je oblast zaštite životne sredine oblast koja iziskuje velike troškove, ali ovo je i oblast koja može biti jedna od najvećih razvojnih potencijala naše zemlje.

Iskreno se nadam i verujem da ćemo zajedničkim snagama uspeti da od zaštite životne sredine napravimo razvojnu šansu za generacije koje dolaze.

Srbija može biti ekološka država, u pravom smislu te reči, i lider u regionu kada je reč o zdravoj čovekovoj okolini. Primera za dobro uređene ekološke države u svetu ima dosta. Većina takvih država se nalazi na našem kontinentu i evropskoj porodici naroda kojoj teži i naša zemlja. Na putu ka tom cilju mi moramo u naš pravni sistem da inkorporiramo primere dobre prakse i dobra zakonska rešenja do kojih su došli oni koji su taj put prešli pre nas.

Iz tog razloga, danas se pred vama, uvaženi narodni poslanici, nalaze izmene i dopune ova tri izuzetno važna zakona – Zakon o izmenama i dopunama Zakona o hemikalijama, zakon o izmenama i dopunama Zakona o biocidnim proizvodima i zakon o izmenama i dopunama Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine.

Najpre bih se osvrnula na Zakon o hemikalijama. Ovaj zakon donet je 2009. godine i njime je uveden novi način jedinstvenog upravljanja hemikalijama u Republici Srbiji. Ovakav način upravljanja u skladu je sa propisima EU i njima se osigurava visok nivo zaštite zdravlja ljudi i životne sredine i poboljšava slobodan promet hemikalijama sa drugim zemljama.

Ovaj zakon je posebno pohvaljen od strane Evropske komisije tokom bilateralnog skrininga za poglavlje 27.

Izmenama Zakona o hemikalijama, izvršenim 2012. godine, ukinuta je Agencija za hemikalije i ukinute su nadoknade za izdavanje odobrenja i svih upravnih akata u oblasti upravljanja hemikalijama. Umesto naknada trebalo je uvesti takse koje, sa jedne strane, predstavljaju uvođenje novog budžetskog prihoda, odnosno novog oblika naplate troškova, administrativnih, odnosno upravnih postupaka i usluga koje resorno ministarstvo pruža pravnim licima koja se bave proizvodnjom, prometom i korišćenjem hemikalija. Od ukidanja naknada 2012. godine naplaćivane su samo simbolične administrativne takse u visini od 480 dinara, jer nije odmah popunjena ova pravna praznina. Zato je bilo nužno što pre Zakon o hemikalijama uskladiti sa Zakonom o budžetskom sistemu, koji upućuje na reviziju naknada i taksi u posebnim zakonima, uključujući i Zakon o hemikalijama. To pitanje taksi zato rešavamo ovim izmenama Zakona o hemikalijama.

Naime, na to nas obavezuje i član 17. Zakona o budžetskom sistemu kojim je propisano da se takse mogu uvoditi samo zakonom kojim se može propisati njihova visina ili se tim zakonom može dati pravo određenom subjektu da utvrdi njihovu visinu. Polazeći od te obaveze, ovim zakonom uvodimo takse za najsloženije postupke koji se sprovode na osnovu Zakona o hemikalijama, a za koje ne postoji ekonomsko opravdanje da njihovo finansiranje padne na teret građana Republike Srbije. Dakle, uvodi se novi zakonski model po kome će troškove dobijanja upravnih akata i odobrenja u vidu taksi plaćati pravna lica koja se bave proizvodnjom, uvozom i prometom hemikalija. Logično je da troškove snosi onaj ko od proizvodnje i prometa hemikalija ostvaruje dobit.

To su iskustva i dobra praksa mnogih članica EU, tako da je jedan od ciljeva donošenja ovog zakona upravo i usklađivanje sa relevantnim propisima EU. Zakonom se uređuje, pre svega osnov za naplatu taksi za upravljanje hemikalijama, dok će sama visina taksi biti propisana posebnim aktom Vlade, a na predlog Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, u čijoj je nadležnosti administrativni aspekt upravljanja hemikalijama. Dakle, izdavanje upravnih akata, ali i obezbeđivanje uslova za efikasno vršenje inspekcijskog nadzora nad upravljanjem hemikalijama u svim fazama od proizvodnje, skladištenja, prometa i korišćenje hemikalija u našoj zemlji.

Takođe, pored ovog, mi smo predložili izmene i dopune zakona, vođeni iskustvima iz dosadašnje primene zakona i onoga što se dešavalo na terenu. Želeli smo da unapredimo rešenja koja se odnose na inspekcijski nadzor, da jasno preciziramo nadležnosti različitih sektora inspekcije, sanitarna, tržišna i inspekcija zaštite životne sredine, za vršenje inspekcijskog nadzora nad sprovođenjem Zakona o hemikalijama.

Predložena podela nadležnosti inspekcija ujedno predstavlja najznačajniju novinu koju uvodi Predlog ovog zakona. Dosadašnjim zakonskim rešenjima nije u potpunosti bila razgraničena nadležnost inspekcija za zaštitu životne sredine, sanitarne inspekcije i tržišne inspekcije u vršenju inspekcijskog nadzora nad upravljanje hemikalijama. Sve ovo, inspekcije su nam u sastavu različitih ministarstava, trebalo je u skladu sa novim zakonom se dobije objedinjen inspekcijski nadzor nad upravljanjem hemikalijama.

Dakle, objedinjen inspekcijski nadzor, tri ministarstva, Ministarstva poljoprivrede, Ministarstva zdravlja i Ministarstva zaduženog za promet, odnosno trgovinu, ova tri ministarstva trebala su da obrazuju tripartitni sporazumom posebno zajedničko telo u skladu sa propisima kojima se uređuje državna uprava, a što je predviđeno članom 88. Zakona o hemikalijama.

Međutim, dosadašnja praksa ovog instituta nije dala željeni efekat, upravo zbog ne postojanja precizne podele nadležnosti. Pokazalo se da zbog široke oblasti i kompleksnosti inspekcijskih nadzora u oblasti hemikalija ovo telo u suštini nije moglo da za živi. Sastalo se samo jednom radi formiranja.

Prema postojećem stanju, realno je da će se desiti da i inspektor zaštite životne sredine i sanitarni i tržišni inspektor vrše pregled kod istog privrednog subjekta, po istom pitanju i vode tri upravna postupka. Ovo, ne samo da predstavlja sukob nadležnosti, već je i ekonomski neisplativo.

Došli smo do zaključka da je postojeći sistem neodrživ i da je neophodno zakonom precizno i jasno definisati svake inspekcije, nadležnosti svake inspekcije, a ne to ostavljati sporazumevanju tri navedena ministarstva. Smatramo, mnogo kvalitetnijim rešenja predložena ovim izmenama Zakona o hemikalijama, jer će jasna podela nadležnosti omogućiti da kontrola sprovođenja Zakona o hemikalijama bude efikasnija i svrsishodnija, a ciljevi kontrole upravljanja hemikalijama ostvarljiviji, pogotovu što se oslanjaju na postojeće okvire inspekcijskih nadležnosti.

Naime, sanitarni inspektori, u skladu sa svojim nadležnostima već vrše sanitarnu kontrolu predmeta namenjenih za opštu upotrebu, tako da će kontrola zakonskih zabrana i ograničenja prema ovom predlogu biti prirodan sled postojeće kontrole. Na ovaj način će se najcelishodnije iskoristiti postojeći resursi i veliko iskustvo sanitarnih inspektora u ovoj oblasti. Takođe, tržišni inspektori, u skladu sa svojim nadležnostima već vrše kontrolu maloprodajnih objekata, tako da će se ovim zakonom precizirati obaveze kontrole ispunjenosti uslova za držanja opasne hemikalije u prodajnom prostoru i način obeležavanja tog prostora uklopiti u već postojeće kontrole.

Ostale kontrole prema Zakonu o hemikalijama sprovodili bi inspektori za zaštitu životne sredine. To su, pre svega, inspekcijski nadzor nad klasifikacijom, pakovanjem, obeležavanje i oglašavanje hemikalija, sadržajem i dostavljanjem bezbednosnog lista, obezbeđivanjem savetnika za hemikalije. Zatim, nadzor nad upisom hemikalija u registar hemikalija, stavljanje u promet, naročito opasnih hemikalija i detergenata, uvozom i izvozom određenih opasnih hemikalija i nad sprovođenjem drugih odredbi Zakona o hemikalijama koje nisu u nadležnosti sanitarnog, odnosno tržišnog inspektora.

Inspektori zaštite životne sredine, prema nadležnostima predloženim ovim zakonskim rešenjem imaće najviše obaveza, a takav inspekcijski nadzor mora biti svrsishodan, efektivan i ekonomski isplativiji sa manjim budžetskim troškovima. Zbog toga, ovakvo rešenje je kvalitetnije.

Iz više razloga, a prvenstveno što se razni akti koje se donose u skladu sa ovim zakonom, donose od strane Ministarstva nadležnog za zaštitu životne sredine. Ovo znači da je inspektorima za zaštitu životne sredine najlakše da pristupe potrebnoj dokumentaciji.

Sa druge strane, najveći broj pregleda je koji se vrše kod velikih kompanija, velikih postrojenja hemijske industrije, fabrika, uvoznika, proizvođača itd. sa čijom kontrolom inspektori za zaštitu životne sredine već imaju iskustva u vezi sa kontrolom sprovođenja drugih propisa iz oblasti zaštite životne sredine.

Verujemo da će predložene izmene Zakona o hemikalijama omogućiti odgovorno i efikasno upravljanje hemikalijama, kako od strane pravnih lica koja se bave proizvodnjom, uvozom, skladištenjem i prodajom hemikalija, tako i od strane našeg ministarstva i inspekcijskih organa, nadležnih za kontrolu svih postupaka i procedura.

Poštovani narodni poslanici, drugi predlog zakona koji je danas pred vama je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o biocidnim proizvodima. Važeći Zakon o biocidnim proizvodima uveo je i jedinstven sistem stavljanja u promet i korišćenje biocidnih proizvoda na teritoriji Republike Srbije. Ovaj sistem je uveden u postupku usklađivanja domaće legislative sa propisima EU, a osigurava visok nivo zaštite zdravlja ljudi i životne sredine, kao i poboljšanje slobodnog prometa biocidnih proizvoda sa zemljama EU i drugim zemljama.

Cilj donošenja ovog zakona jeste usklađivanje ovog zakona sa Zakonom o hemikalijama, sa Zakonom o budžetskom sistemu, sa relevantnim propisima EU. Kao i kod izmena Zakona o hemikalijama, tako i ovde imamo obavezu uređenja osnova za naplatu taksi, za upravljanje biocidnim proizvodima.

Posebno obaveze jeste zakonsko obezbeđivanje uslova za efikasno vršenje inspekcijskog nadzora nad upravljanje biocidnim proizvodima. Vežećim zakonom o biocidnim proizvodima, između ostalog određeni poslovi državne uprave koji se odnose na upravljanje biocidnim proizvodima povereni su agenciji za hemikalije.

Međutim, izmenama Zakona o hemikalijama, donetim 2012. godine, ukinuta je agencija za hemikalije. Njene nadležnosti u okviru upravljanja hemikalijama preuzelo je najpre Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine, a potom Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Međutim, osnovnim Zakonom o biocidnim proizvodima je i dalje kao organ nadležan za postupanje ostala definisana Agencija za hemikalije, tako da se u sprovođenju zakona javio formalno pravni problem. Zato je bilo neophodno uskladiti rešenja u ova dva zakona u delu koji se tiče prestanka rada agencije za hemikalije.

Takođe, kao i kod Zakona o hemikalijama i osnovni Zakon o biocidnim proizvodima neusklađen je u delu naknada sa novim Zakonom o budžetskom sistemu. Rešenja koja su predviđena ovim zakonom upućuju na reviziju naknada i taksi u posebnim zakonima, uključujući i Zakon o biocidnim proizvodima.

Osim toga, važećim Zakonom o biocidima kao i kod Zakona o hemikalijama nije razgraničena nadležnost inspekcije za zaštitu životne sredine, sanitarne inspekcije i tržišne inspekcije u vršenju inspekcijskog nadzora nad upravljanjem biocidnim proizvodima.

Predložene izmene i dopune preciziraju nadležnosti različitih sektora inspekcije, sanitarne, tržišne i inspekcije za zaštitu životne sredine i uvode dodatnu inspekciju, veterinarsku inspekciju za vršenje inspekcijskog nadzora nad sprovođenjem Zakona o biocidnim proizvodima.

Ista situacija koju smo imali kod primene Zakona o hemikalijama, kada je reč o inspekcijskom nadzoru, javlja se i kod primene Zakona o biocidima. Razgraničenjem nadležnosti četiri inspekcije obezbeđuje se jasna podela nadležnosti, odnosno ovlašćenja inspektora u vršenju inspekcijskog nadzora. Nadzor nad primenom ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega vrši Ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine preko inspektora za zaštitu životne sredine.

Ministarstvo nadležno za poslove zdravlja preko sanitarnih inspektora vrši inspekcijski nadzor nad korišćenjem biocidnih proizvoda u objektima i delatnostima koje su u skladu sa već postojećim propisima, pod sanitarnim nadzorom tj. kod profesionalnih korisnika koji koriste biocidne proizvode za obavljanje registrovanih delatnosti, osim nad korišćenjem biocidnih proizvoda u objektima u kojima se obavlja veterinarska delatnost u skladu sa posebnim propisima.

Inspekcijski nadzor vrši veterinarski inspektor nad korišćenjem biocidnih proizvoda kod profesionalnih korisnika koji koriste biocidne proizvode za obavljanje registrovane veterinarske delatnosti, kao i u oblastima, objektima i delatnostima koje su pod veterinarskim nadzorom.

Predložene nadležnosti će sanitarnim i veterinarskim inspektorima biti prirodan sled postojećih kontrola. Verujemo da će se na ovaj način, takođe, najcelishodnije iskoristiti veliko iskustvo sanitarnih i veterinarskih inspektora.

Ministarstvo nadležno za poslove trgovine preko tržišnih inspektora vršiće inspekcijski nadzor nad ispunjenošću uslova za držanje opasnog biocidnog proizvoda u prodajnom prostoru i načinom obeležavanja tog prostora. Tržišni inspektori u skladu sa svojim nadležnostima već vrše kontrolu u maloprodajnim objektima, tako da će im kontrola ispunjenosti uslova za držanje opasnog biocidnog proizvoda u prodajnom prostoru i načina obeležavanja tog prostora se već uklopiti u već postojeće kontrole.

Ostale kontrole prema Zakonu o biocidnim proizvodima sprovodili bi inspektori za zaštitu životne sredine kao što je to slučaj i kod sprovođenja Zakona o hemikalijama.

Izmene ova dva zakona prate jedna drugu i na taj način se zaokružuje zakonodavni okvir, odnosno sistem upravljanja i hemikalijama i biocidnim proizvodima. Ove zakone smatramo izuzetno značajnim sa aspekta sveobuhvatne zaštite životne sredine od mogućih zloupotreba koje mogu izazvati nestručno upravljanje i neadekvatan nadzor nad upravljanjem hemikalijama i biocidima.

Poslednji, ali ne i manje važan Predlog zakona je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine. Zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, donetim 2014. godine, uređeni su uslovi i postupak izdavanja integrisane dozvole za postrojenja i aktivnosti koja mogu imati negativne uticaje na zdravlje ljudi, životnu sredinu ili materijalna dobra .

Drugim rečima, regulišu se sva važna pitanja od značaja za sprečavanje i kontrolu zagađivanja životne sredine. Razlog za predlaganje izmena i dopuna ovog zakona je obezbeđivanje usklađenosti određenih zakonodavno-pravnih rešenja sa primenom u praksi, a u cilju sprečavanja ugrožavanja i zagađivanja životne sredine i kontrole eventualnih zagađivanja i zagađivača.

Sadržaj predloženih izmena i dopuna ovog zakona je usklađivanje odredbi zakona koje se odnose na početak rada postrojenja koja su u obavezi da pribave integrisanu dozvolu u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, kako bi se omogućio kontinuitet u radu postrojenja.

Primera radi, izmenom zakona preciziraju se slučajevi kada novo postrojenje može da započne sa radom i pre dobijanja integrisane dozvole, odnosno nakon probnog rada, a najduže još 240 dana. Preciziranje shodne primene Zakona o opštem upravnom postupku na pitanja pokretanja, vođenja i okončanja postupka izdavanja integrisane dozvole koja nisu uređena ovim zakonom, omogućavanje operaterima da podnesu uredan zahtev za pribavljanje integrisane dozvole.

Na osnovu Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine operateri postrojenja koja podležu izdavanju integrisane dozvole uz zahtev za izdavanje iste prilažu odgovarajuću dokumentaciju, čiji obavezan deo čine i rezultati merenja zagađivanja činilaca životne sredine ili drugih parametara u toku trajanja probnog rada, kao i izveštaj o poslednjem tehničkom pregledu. To znači da operateri postrojenja mogu podneti uredan zahtev tek nakon završenog probnog rada tj. pribavljene upotrebne dozvole.

Da bi postrojenja mogla da počnu sa radom moraju imati i integrisanu dozvolu za čije je pribavljanje potrebno još 240 dana. Da bi postrojenja mogla nesmetano da nastave sa radom posle probnog rada od pribavljanja integrisane dozvole, ukoliko su im rezultati merenja zagađivanja činilaca životne sredine u toku trajanja probnog rada u skladu sa propisanim, dozvoljenim vrednostima i ukoliko je izveštaj o poslednjem tehničkom pregledu pozitivan, predložena je ova izmena u zakonu kako bi se prevazišao ovaj vremenski period. Na taj način bi se otklonio i negativan ekonomski efekat na rad pomenutih postrojenja.

Obezbeđivanje nadležnom organu odgovarajući stepen dinamike rešavanja po podnetim zahtevima za izdavanje integrisane dozvole, odnosno postrojenja za koje će Republika Srbija pregovarati tranzicione periode za EU. Naime, izmenama zakona precizira se dinamika izdavanja integrisane dozvole koja obezbeđuje nadležnom organu da integrisanu dozvolu izda za postrojenja i aktivnosti najkasnije do 31. decembra 2020. godine.

Imajući u vidu dinamiku izdavanja integrisanih dozvola, kao i proces, složenost i praksu izdavanja integrisanih dozvola predviđeno je da će nadležni organ izdati integrisanu dozvolu najkasnije do 31. decembra 2020. godine. Ovo produžavanje roka omogućiće operaterima da podnesu uredan zahtev za pribavljanje integrisane dozvole, a ujedno i nadležnim organima vreme da izdaju dozvole za podnete zahteve obzirom da samo potpun zahtev na osnovu zakona može ući u zvaničnu proceduru za dobijanje dozvole.

Duži rok za izdavanje integrisane dozvole, posebno tranzicioni period za postojeća postrojenja za usaglašavanje sa opštim uslovima opravdan je nakon sticanja statusa kandidata Republike Srbije za članstvo u EU.

Poštovani narodni poslanici, verujem da će predložene izmene ova tri važna zakona dobiti vašu podršku, kako bi u što kraćem periodu mogli da ih implementiramo, odnosno primenimo u praksi, uz očekivan razvojni i ekonomski efekat.

Na samom kraju, dozvolite mi da dodam da će Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine i sutra biti predlagač pet zakona o ratifikaciji izuzetno značajnih međunarodnih sporazuma iz oblasti zaštite životne sredine i poljoprivrede. Hvala vam na pažnji.

Zahvaljujem.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik mr Đorđe Kosanić. Izvolite.

Poštovana ministarka sa saradnicima, poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici i poštovani građani Srbije, danas je pred nama set zakona iz oblasti zaštite životne sredine, Zakon o hemikalijama, Zakon o biocidnim proizvodima i Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine. Ne treba mnogo govoriti da ukažem na izuzetnu važnost ovih tema i svakako u Danu za glasanje poslanička grupa Jedinstvene Srbije podržaće pomenute predloge zakona.
Na samom početku, govoreći o Predlogu zakona o hemikalijama, treba reći da hemikalije ne poznaju granice i moraju se kontrolisati. Rekao sam za izuzetnu važnost ove teme, a zašto sve ovo govorim? Najpre, hemikalije i proizvodi koji sadrže hemikalije predstavljaju nužnost modernog života. Hemikalije se nalaze u gotovo svim proizvodima, odeći, obući, dečjim igračkama, mobilnim telefonima, nameštaju, kreditnim karticama, da ne pominjem, spisak bi bio mnogo dug. One su praktično svuda u našem organizmu, ulaze putem hrane, vode, udisanjem prašine, gasova, čestica iz vazduha.
Svetska zdravstvena organizacija upozorava da je istraživanjem ustanovljena jasna veza između izloženosti ljudi, naročito dece hemikalijama i svakodnevne potrošnje i porasta broja različitih vrsta oboljenja, među kojima su kancerogena oboljenja, urođeni deformiteti, astma i drugo. Da hemikalije ne poznaju granice, treba reći da je industrija hemikalija jedna od najbrže rastućih u svetu. U ovom trenutku procene su da ona čini čak 10% svetske ekonomije.
Dakle, od Dugog svetskog rata do danas količina hemikalija u upotrebi je porasla za čak 500 puta, od milion tona do čak 500 miliona tona godišnje. Danas zaista ne postoji zemlja u svetu koja se može pohvaliti da ima u potpunosti bezbedno i regulisano tržište hemikalijama i proizvoda koji sadrže hemikalije. Stoga, zaista nisu retki apeli da se upotreba i promet hemikalija moraju kontrolisati. Isto tako, odsustvo sistema bezbednog upravljanja hemikalijama može da izazove velike ekonomske gubitke za jednu zemlju, uključujući i kompletne troškove za zdravstvo, socijalnu zaštitu, kao i zaštitu životne sredine.
Vraćajući se na sam Predlog zakona o hemikalijama, on je omogućio uspostavljanje, održavanje i unapređenje jedinstvenog sistema upravljanja hemikalijama na čitavoj teritoriji Republike Srbije. Zatim, osiguranje visokog nivoa zaštite zdravlja ljudi i životne sredine, kao i poboljšanje slobodnog prometa hemikalijama i proizvoda sa zemljama kako EU, tako i sa drugim zemljama, kao i osiguranje konkurentnosti privrede i podsticanje razvoja bezbednijih alternativa.
Predlogom zakona koji je pred nama ne dira se suština Zakona o hemikalijama, već se sa jedne strane obezbeđuju uslovi za efikasno vršenje inspekcijskog nadzora nad upravljanjem hemikalijama, a sa druge strane uređuje se sam osnov za naplatu taksi, kako bi se zakon uskladio sa budžetskim sistemom, kao i sa propisima koji vladaju u EU.
Inače, kad sam već pomenuo EU, da kažem i o tome nekoliko reči. Evropska unija, što se tiče hemikalija, razvila je poseban sistem koji propisuje postupak registracije, evaluacije, autorizacije i restrikcije. Ukratko, propisuje upravljanje hemikalijama na tržištu. Jedno od osnovnih razloga za uvođenje ovog sistema je to što je jako veliki broj hemikalija, a u velikim količinama, stavljen na tržište EU, a da su informacije o opasnostima koje one predstavljaju u odnosu na njihovo dejstvo na zdravlje ljudi i životne sredine bile zaista minimalne ili nedovoljne.
Ovim sistemom se, između ostalog, zahteva od proizvođača i uvoznika da prikupe podatke o opasnim svojstvima hemikalija i da te podatke unesu u centralnu bazu podataka, koju vodi Evropska agencija za hemikalije koja se nalazi u Helsinkiju. Svakako da je osnovni cilj ovog poboljšanje zaštite zdravlja ljudi i životne sredine preko pravovremene i adekvatne identifikacije opasnih svojstava i upozoravanje korisnika na bezbednu upotrebu hemikalija. Istovremeno se insistira na podsticanju razvoja bezbednosnijih alternativa i kompetitivnosti Evropske hemijske industrije.
Isto tako, odredbe ovog sistema se ne odnose na hemikalije koje su uređene drugim specifičnim propisima, kao što su biocidni proizvodi, a reći ću nešto kasnije i o tome, kozmetički proizvodi, radioaktivni materijali, hrana i drugi proizvodi.
Vraćajući se na sam Predlog zakona treba reći da će njegovim donošenjem on imati prvenstveno pozitivne uticaje na proizvođača, uvoznika, izvoznika ili daljeg korisnika hemikalija. Zatim, važna stavka što se tiče budžeta Republike Srbije, ukinute su naknade za izdavanje rešenja, odnosno odobravanja, a uvode se takse, čime će se ostvariti javni prihod, odnosno plaćanje u korist budžeta Republike Srbije. Inače, ono što je važno, treba reći da je ovo u skladu sa evropskim propisima i praksom.
Šta se praktično postiže ovim? Postiže se da teret administrativnog upravljanja hemikalijama snosi onaj ko stavlja hemikalije u promet i ostvaruje dobit.
Što se tiče inspekcijskog nadzora, tu svakako da smo imali jednu veliku nelogičnost. Što se tiče ovih inspekcija, imamo tri inspekcije: tržišnu inspekciju, sanitarnu inspekciju i inspekciju za zaštitu životne sredine. Ali, moram reći da kod biocidnih proizvoda imamo i veterinarsku inspekciju.
Dakle, sada se stvara jasna podela nadležnosti i ovlašćenja između ovih inspekcija. Neću komentarisati, pošto ste vi već o tome govorili, šta su po novom zakonu njihove nadležnosti, ali na samom kraju, vezano za hemikalije, želim da naglasim da se preventivnim pristupom u upravljanju hemikalijama pre svega čuvaju životi ljudi, životna sredina i takođe se stvaraju uslovi za unapređenje produktivnosti ekonomije, povećanja obima investicija i trgovine.
Ukratko, što se tiče preostala dva predloga zakona o biocidnim proizvodima, najpre treba reći da se izmene odnose na promenu nadležnosti u oblasti upravljanja biocidnim proizvodima. Praktično, koje su to izmene koje donosi ovaj predlog zakona? Ukidaju se naknade koje su do sada bile prihod Agencije za hemikalije, propisuju se takse koje su prihod budžeta Republike Srbije i praktično lica koja od stavljanja biocidnih proizvoda u promet ostvaruju dobit snosiće deo troškova upravljanja biocidnim proizvodima, čime se rasterećuje i sam budžet Republike Srbije.
Isto kao i kod prethodnog Zakona o hemikalijama, o kome sam govorio, takođe i ovde važeći Zakon o biocidnim proizvodima nije razgraničio nadležnosti inspekcija, s time što je ovde razlika da, pored sanitarne i tržišne inspekcije za zaštitu životne sredine, kao što sam malopre rekao, imamo i veterinarsku inspekciju koja vrši nadzor nad korišćenjem biocidnih proizvoda kod profesionalnih korisnika koji koriste biocidne proizvode za obavljanje registrovane veterinarske delatnosti, kao i u oblastima, objektima i delatnostima koje su pod veterinarskim nadzorom. Praktično razgraničavanjem nadležnosti četiri inspekcije obezbeđuje se jasna podela ovlašćenja, odnosno nadležnosti inspekcija koje vrše inspekcijski nadzor.
Na samom kraju, ovim zakonom ne odstupa se od rešenja koja su u evropskim propisima.
Na samom kraju, govoreći o Zakonu o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, želim reći da je cilj izmena Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja životne sredine je usklađivanje odredbi koje se odnose na početak rada postrojenja koja su u obavezi da pribave integrisanu dozvolu sa Zakonom o planiranju i izgradnji.
Praktično, tim novinama u Zakonu će se promeniti dinamika rešavanja i izdavanja industrijskim postrojenjima integrisanih dozvola koje se svakako odnose na zaštitu životne sredine, za šta će rok biti produžen sa 2015. na 2020. godinu. U Srbiji, praktično, želim reći, postoji trenutno 196 postrojenja koja moraju da imaju integrisane dozvole. Prema nekim mojim informacijama, zahtev je podnelo 166, ako se ne varam, ali je na republičkom, pokrajinskom ili na lokalnom nivou do kraja 2014. godine izdato samo 10 ovakvih dozvola.
Na samom kraju, poslanička grupa Jedinstvene Srbije, u Danu za glasanje podržaće sve predloge zakona o kojima sam i govorio. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica dr Ljiljana Kosorić. Izvolite.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, gosti, kolege narodni poslanici, pred nama su danas tri bitne izmene zakona iz oblasti ekologije, izmene i dopune ovih zakona. Poslanici SPO i Demohrišćanske stranke smatraju da njihovo usklađivanje sa propisima EU i, naravno, poštovanje i sprovođenje u praksu predstavlja i korak ka otvaranju Poglavlja 27. Zaštita i unapređenje životne sredine, kao i očuvanje zdravlja ljudi.
Prvi od ovih zakona, Zakon o hemikalijama, donet je u izvornom obliku 2009. godine, a pretrpeo je izmene i u 2010, 2011. i 2013. godini. Osnova njegovog donošenja jeste u Ustavu Republike Srbije, kojim se i garantuje obezbeđenje zdravlja i unapređenje životne sredine i zaštita zdravlja ljudi.
Ovim zakonom utvrđuje se, pre svega, klasifikacija hemikalija, pakovanje, obeležavanje, integrisano upravljanje hemikalijama, izdavanje dozvola, uvoz i izvoz određenih hemikalija, posebno opasnih, sistemsko praćenje hemikalija, kao i procena evaluacija, dostupnost podataka, nadzor i, istakla bih, institucija savetnika za hemikalije.
Šta je suština današnjih izmena i dopuna ovog zakona? Pa, pre svega uvodi se, kao što smo čuli, taksa za najsloženije postupke koji se sprovode na osnovu Zakona o hemikalijama, a za koje nije bila ekonomska opravdanost da njihovo finansiranje pada na teret građana, tj. da ide iz budžeta, i obezbeđuju se uslovi za efikasno vršenje inspekcijskog nadzora nad upravljanjem hemikalija. Suština je, znači, da se ne dira u sama rešenja zakona, data u izvornom obliku, već samo promene u plaćanju taksi jer je i sasvim logično da troškove postupka snosi pravno lice, odnosno preduzetnik koji ima i koristi od stavljanja u promet.
Poslanici SPO i Demohrišćanske stranke Srbije u Danu za glasanje glasaće za ova rešenja jer smatramo da su ispravna i korektna.
Međutim, moram skrenuti pažnju na postojanje, po nama, najmerodavnije institucije i zapitati se da li se ona pridržava zakona, tj. koliko obavlja svoju funkciju savetnika za hemikalije? Savetnik za hemikalije je, u suštini, svaki pravni subjekt, po zakonu, u lancu snabdevanja i mora da angažuje savetnika, odnosno lice koje će posebno biti obučeno i zaduženo da se stara o hemikalijama i sprovodi obaveze i tehničke zahteve koji proističu iz propisa.
Pre nepunih desetak dana u javnost su izašle krajnje uznemiravajuće informacije, a mediji naširoko se bavili njima. Pojava kancerogenih materija u pelenama, cuclama, prostirkama, igračkama za novorođenčad i decu. Ni manje ni više, ftalati, kancerogeni koji remete hormone, smanjuju plodnost - u bodiju, u prostirkama, natracen i naftalen, koji je nađen u pelenama, koji mogu biti mutageni i kancerogeni, i bisfenol A, štetan za mozak, u cuclama.
Slate su poruke da se radi o dozvoljenim količinama, pa i do apela građana da kada kupuju proizvode gledaju deklaracije. Stava smo da su to neprihvatljivi odgovori i da i najmanje količine ovih materija, ovih hemikalija, u ovakvim proizvodima, pa makar bile u tragovima, mogu biti vrlo opasne. Da li su građani ti koji bi trebali da poseduju informacije i imaju znanje o opasnim hemikalijama ili je to zapravo ovaj savetnik za hemikalije?
Istakla bih da još nismo saznali, nemamo informaciju da li je ovih proizvoda bilo na našem tržištu, ko su proizvođači pomenutih proizvoda i da li je sproveden nadzor od strane odgovarajućih institucija po dospelim informacijama. Odgovor moramo dobiti i rešiti ove dileme, a evo, sticajem slučajnosti, danas u Narodnoj skupštini upravo i raspravljamo o Zakonu o hemikalijama.
Drugi, ne manje važan, zakon jeste Zakon o biocidnim proizvodima i donošenje ovog zakona je uvelo jedinstven sistem, kao što ste i rekli, stavljanja u promet i korišćenja biocidnih proizvoda na teritoriji Republike Srbije.
Zbog čega je važno da biocidni proizvodi budu regulisani preciznim zakonskim procedurama? Prvenstveno zbog njihovog hemijskog sastava jer oni uništavaju štetne žive organizme, tj. namenjeni su za suzbijanje nepoželjnih organizama čije neželjeno prisustvo ili štetan efekat utiče na zdravlje ljudi, njihove aktivnosti i životnu sredinu, a ne treba mnogo da isti budu i okrenuti protiv zdravlja ljudi i životne sredine.
Upravo suština donošenja današnjih zakona i dopuna jeste da nadležnost za propisivanje vrste biocidnih proizvoda vrši ministar nadležan za poslove životne sredine. Ukida se Agencija za hemikalije jer ova odluka je prestala 2012. godine. Predlogom zakona utvrđuje se da umesto naknade koje su bile prihod Agencije za hemikalije, taksa i prihod idu budžetu Republike Srbije. Meni lično nije bilo jasno u vašem izlaganju, za hemikalije ste rekli, ne znam da li je ista situacija i ovde kod biocidnih proizvoda, šta se zbilo 2012. godine, kada je Agencija ukinuta, sa taksom koja je ubirana i ove dve-tri godine čija je ona prihod bila.
Još nešto, istakla bih da je ovaj zakon jasno definisao i generalije, kako o samim biocidnim proizvodima tako i o proizvođaču, uvozniku i aktivnu supstancu. Jasno je definisano i držanje opasnih biocidnih proizvoda u prodajnom prostoru, u načinu obeležavanja, ovlašćenja inspektora, vršenje inspekcijskog nadzora i stavljanje u promet biocidnih proizvoda, gde proizvođač ili uvoznik može da stavi i u promet na osnovu donetog rešenja o upisu tog biocidnog proizvoda u privremenu listu, a rokove određuje ministar, na osnovu toga da li je aktivna supstanca sadržana u biocidnom proizvodu ili ne. U isto vreme ministar može i da, ako se radi o biocidnom proizvodu koji ima neprihvatljiv rizik za zdravlje ljudi, povuče i zabrani stavljanje u promet tog biocidnog proizvoda.
U razlozima za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost, navedeno je da Zakonom o biocidnim proizvodima preuzimaju se rešenja iz Direktive 98/8 Evropske komisije, o stavljanju biocidnog proizvoda na tržište i da se pozitivna lista aktivnih supstanci preuzima iz tog propisa. Postupak uključivanja aktivne supstance na listu je dosta skup, tako da ponavljanje odnosno paralelno sprovođenje ovog postupka u Republici Srbiji nije racionalno. Tako je navedeno u obrazloženju.
Međutim, ovde postoje nedoumice. Činjenice su da se u Srbiji biocidni proizvodi uređuju Zakonom o biocidnim proizvodima i podzakonskim aktima i da je ovaj zakon u velikoj meri harmonizovan sa EU i Direktivom 98/8 Evropske komisije, ali i procedura autorizacije, odnosno procena rizika na osnovu tehničkog dosijea za biocidne proizvode se trenutno ne sprovodi po modelu EU. S obzirom da je u ovom zakonu propisana i tranziciona procedura, tj. upis biocidnog proizvoda u privremenu listu. Na taj način, propisano je postepeno uvođenje postupka izdavanja odobrenja za stavljanje u promet, po modelu EU ali se daju par godina duži rok nego u EU.
S obzirom da se lista aktivnih supstanci preuzima iz EU, gde postoji najava da će ovaj proces biti završen do 2024. godine, verovatno će, po nekoj mojoj slobodnoj konstataciji i upis u privremene liste dugo ostati procedura kojom se omogućava stavljanje u promet biocidnih proizvoda i tu je naša dilema.
Privremene liste ostaju u najboljem slučaju do 2024. godine, a možda i duže, zavisno koliko smo rešeni da poglavlje 27, zaštite životne sredine, kao i druge zahteve EU dosledno sprovodimo, a čeka nas dosta posla, i nema sumnje da upis biocidnih proizvoda u privremene liste u Republici Srbiji jednog dana mora prerasti u liste koje imaju trajan karakter po merilima EU i zašto konstatacija da je proces dosta skup, zašto ga odlagati, jer taj posao nas i onako čeka i po nekom našem viđenju je potrebo i početi ga što ranije.
Na kraju, imamo i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine. Upravo ovaj zakon i predstavlja krupan korak u rešavanju i rešenosti ka potpunom sprečavanju i kontroli zagađenja životne sredine, pogledu na razvijene zemlje EU i krupan korak u regulisanju i integrisanu uslova za rad i postrojenja i proceduru izdavanja integrisanih dozvola. On je donet 2004. godine, sa još tri zakona iz oblasti ekologije. Od ukupno 196 postrojenja koja podležu izdavanju integrisanih dozvola, podneto je 166 zahteva, s tim da je do kraja 2014. godine, u Republici Srbiji, izdato 10 integrisanih dozvola, tri na republičkom, pet na pokrajinskom i dve na nivou lokalne samouprave.
Gde je problem za ova postrojenja? Da li je to što su neka pitanja pokretanja vođenja i okončanja postupka izdavanja integrisanih dozvola, nisu neka pitanja uređena ovim zakonom, ili što ista ta postrojenja se nisu od samog početka ponašali društveno odgovornim i tako našli za potrebno da posluju po principima očuvanja i zaštite životne sredine. Rekli bismo i jedno i drugo, jer neka postrojenja su i dobila dozvole.
Kako ne bi bila nejasnoća u primeni zakona, posebno od člana šest, da rad novih postrojenja ne započne pre dobijanja dozvole, osim u slučaju probnog rada, odobrenog u skladu sa ovim zakonom, dopunom se i definiše da i nakon probnog rada, najduže još 240 dana, pod uslovom da su u toku trajanja probnog rada svi rezultati merenja zagađenja životne sredine u skladu sa propisanim dozvoljenim vrednostima i da je to potvrdila Komisija za tehnički pregled. Ta postrojenja mogu da nastave sa svojim radom, znači ne moraju ga prekidati. Predviđeno je da će za postrojenja i aktivnosti, nadležni organ izdati integrisanu dozvolu najkasnije do 31. decembra 2020. godine.
Hoću iskreno da verujem da do 2020. godine će i proces izdavanja integrisanih dozvola biti završen za ovih svih 196 postrojenja u cilju zaštite životne kao i zaštite i očuvanja zdravlja stanovništva prevshodno buđenja svesti o društvenoj odgovornosti koja je godinama unapred nedostajala. Kada govorimo o društvenoj odgovornosti moram navesti i primer fabrike cementa Kosjerić koja je od svog osnivanja 1976. godine pa narednih, skoro 30 godina bila najveći zagađivač Kosjerića i okoline, kako vazduha tako i zemljišta, reka, podzemnih voda, sa dugoročnim posledicama. Nisu vredeli ni apeli građana, a ni udruženja civilnog društva koja su skretala pažnju i pokušavala da pomognu.
Međutim, promenom vlasnika, a prevashodno odgovornim menadžmentom Titan cementare Kosjerić, ona je 2011. godine na osnovu Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine dobila integrisanu dozvolu za rad postrojenja za proizvodnju cementa i ispunila sve zadatke i zadate obaveze pre predviđenog roka. Integrisana dozvola za rad Titan cementare Kosjerić, je zavedena pod rednim brojem 1, 2011. godine i mislim da takav primer treba da slede i druga postrojenja. Hvala lepo.

Reč ima narodna poslanica Nada Lazić. Izvolite.

Poštovana predsedavajući, poštovana gospođo ministarka, poštovane koleginice i kolege iz Ministarstva poljoprivrede, poštovane kolege narodni poslanici, ponoviću već na početku ono što smo već i čuli, ali nije na odmete ponavljati da nam je danas evo na dnevnom redu izmena i dopuna Zakona o hemikalijama koji je donet 2009. godine, Zakona o izmenama i dopunama Zakona  biocidnim proizvodima koji je isto donet 2009. godine, i zakon o izmenama i dopunama  Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine donet 2004. godine kada je inače donet prvi set zakona iz oblasti životne sredine usklađivan i usklađen sa propisima EU.
Ono što je nekako zajedničko za ova tri zakona, odnosno razlozi za njihovo donošenje, su zapravo, za izmenu tih zakona, zapravo izmena ova dva prva zakona koja sam spomenula, zbog toga što je 2012. godine ukinuta Agencija, donet zakon o ukidanju Agencije koja je obavljala stručni posao za potrebe upravljanja hemikalijama i ovaj treći zakon koji se zapravo donosi zbog toga da bi se pomerio rok i da bi se opet prolongiralo nekakvo vreme za sprovođenje onoga što su obaveze iz ovog zakona, odnosno ono što je praksa pokazala da je neophodno.
U obrazloženju razloga za donošenje izmena Zakona o hemikalija i Zakona o biocidima se kaže da je cilj predloženih izmena zakona o hemikalijama pre svega uređenje osnova za naplatu taksi, za upravljanje hemikalijama koje sada postaju deo budžeta Republike Srbije u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu. S obzirom da kao što sam već rekla Agencija za hemikalije je ukinuta odlukom Vlade u septembru 2012. godine umesto naknada iz kojih se finansirao rad ove agencije uvode se takse koje su sada prihod budžeta Srbije.
Kaže se da se visina takse utvrđuje u tekućoj godini za narednu godinu primenom metodologije koju propisuje ministar finansija i ne može se povećavati tokom godine za tu godinu.
U obrazloženju za Predlog zakona se navodi da će projekcija očekivanih prihoda po osnovu plaćanja taksi zavisiti kako od visine takse koja će biti propisana, tako i od toga za koje upravne postupke će biti podnošeni zahtevi i u kom broju. Međutim, iznos ovih taksi u ovom trenutku nije moguće precizno navesti, jer će biti utvrđen, kao što sam rekla propisom.
U obrazloženju izmena Zakona o biocidnim proizvodima, navodi se da visina takse mora biti primerena troškovima pružanja javne usluge i ne može se povećavati tokom godine.
Upada u oči da se u Predlogu izmena Zakona predviđa samo za upis hemikalija u registar plaćanja administrativne takse, a u svim drugim slučajevima plaća se taksa za koju se ne zna kolika će biti. U isto vreme, u obrazloženju se takođe navodi da se kao vid smanjenja s finansijskog opterećenja pravnih subjekata koji se bave proizvodnjom i prometom hemikalija, ukidanje plaćanja naknada za davanje stručne ocene i svojstvima i nameni određenih hemikalija. Znači, kao vid smanjenja finansijskog opterećenja, neće se naplaćivati ove procene.
Pomenuću samo član 20. Zakona o biocidima, znači onaj koji se sada menja, kojim je bilo predviđeno da se za proveru da li je tehnički dosije potpun i procena biocidnog proizvoda na osnovu tehničkog dosijea, plaća naknada, kako je sada postojala i što danas menjamo, brisanje stava 2. koji kaže da se - visina naknade određuje u zavisnosti od obima podataka za tehnički dosije, odnosno u zavisnosti od vrste aktivne supstance u biocidnom proizvodu, odnosno samog biocidnog proizvoda.
Samo ću da podsetim šta su biocidi kao supstance, prosto zbog gledalaca koji ovo prate, radi se dakle, da su biocidi supstance koji imaju negativno dejstvo na nepoželjne organizme, nazivaju se nepoljoprivredni pesticidi, imaju širok spektar primene, kao što je dezinfekcija, kao dezinfekciona sredstva, razni konzervansi, insekticidi, sredstva za zaštitu drveta itd. Koriste se u bolnicama, restoranima, mrtvačnicama, prostorijama gde se pere veš, u bazenima za kupanje, kupatilima, u preparatima za uništavanje pacova i insekata, itd.
Oni su u osnovi opasni i za njih je potrebno ispitati svojstvo da bi se znalo da li imaju štetno dejstvo na ljude i životnu sredinu, pre nego što se stave u promet. Ja pitam – gde je tu zaštita životne sredine i zaštita zdravlja građana ove zemlje?
Smatramo da je bilo veoma štetno ukidanje Agencije za hemikalije i ponoviću po ko zna koji put, ukidanje Fonda za životnu sredinu, koji je u isto to vreme ukinut. Želim upravo da se osvrnem na obrazloženje Zakona iz 2009. godine, kada je ovaj zakon donet i kada je osnovana, odnosno uspostavljena Agencija.
U ovom se obrazloženju kaže da je osnovni cilj donošenja tog zakona tada, uspostavljanje, održavanje i unapređivanje jedinstvenog sistema upravljanja hemikalijama na teritoriji Republike Srbije, osiguranje visokog nivoa zaštite zdravlja i životne sredine, kao i poboljšanje slobodnog prometa hemikalijama sa zemljama Evropske unije i drugim zemljama, osiguravajući konkurentnost privrede, što je veoma važno, složićete se, a podstičući razvoj bezbednijih alternativa.
Dakle, pravilno upravljanje hemikalijama je osnovni cilj donošenja tada zakona o hemikalijama, a jedan od instrumenata za ostvarivanje tog cilja bilo je osnivanje Agencije za hemikalije.
Kaže se tada u obrazloženju – na taj način rasteretilo bi se Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja od usko specijalizovanih i stručnih poslova, a stvorilo bi se specijalizovano telo koje bi ubuduće na stručniji i organizovaniji način sprovodilo obaveze iz ovog zakona, kao i druge obaveze koje se nameću u našem približavanju Evropskoj uniji.
Nadzor nad primenom zakona o hemikalijama ostao bi u nadležnosti Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja, jer tada je životna sredina bila zajedno sa prostornim planiranjem, sada je sa poljoprivredom, ne znam sa kim će u narednom periodu biti. O tome ćemo valjda negde u nekom kasnijem periodu pričati, a delom se oslanja na tržišnu inspekciju, odnosno inspekciju jedinice lokalne samouprave.
Kaže se, da će formiranje agencije za hemikalije stvoriti uslove da ona kasnije preraste u centralizovanu agenciju koja bi se bavila bezbednosnim aspektima svih hemikalija koje se stavljaju na tržište, a koriste se u različite svrhe, pa bih samo podsetila da postoje hemikalije koje se koriste za opštu i profesionalnu upotrebu, biocidi, sredstva za zaštitu bilja, kozmetički proizvodi, deterdženti, a da se nadzor nad primenom propisa o pojedinim hemikalijama organizuje od strane različitih inspekcija. Danas smo već čuli koje su sve ovde inspekcije uključene.
Kaže se, takođe – uspostavljanjem ovakve agencije, primenilo bi se pravilo da se problemi najbolje rešavaju ako se stave pod isti krov.
Bez obzira na to što stoji u obrazloženju da ovakve agencije postoje u skoro svim novim zemljama Evropske unije, jer je to bio preporučeni, institucionalni model za nove zemlje, kao što je recimo u Sloveniji osnovan Ured za upravljanje hemikalijama. U Poljskoj postoji Biro za hemikalije, u Slovačkoj postoji Centar za supstance i preparate, u Švedskoj postoji Švedska agencija za hemikalije i drugo.
Novim propisima o integrisanom upravljanju uspostavlja se Evropska agencija za hemikalije u Helsinkiju. Takođe, u studiji švedske Agencije za hemikalije, koja je inače pripremljena za svrhu naše međusobne saradnje i obuka kadrova za rad u ovoj agenciji bila je finansirana od strane Švedske, preporučeno je formiranje ovakve agencije.
U obrazloženju je tada rečeno da su izvori finansiranja ove agencija bila bi sredstva od naknada, budžet i donacije.
Kaže, takođe da s obzirom da se za ovu vrstu delatnosti u državnoj administraciji potrebno vrlo stručno znanje, kao što su znanja iz regulatorne toksikologije i procene rizika, kao i činjenice da za ovom vrstom kadra u Evropskoj uniji postoji veoma velika potražnja zbog usvajanja novih propisa.
Nije dobro vezivati ove službenike, odnosno ovako visoko stručan kadar za državne službenike koji bi bili obučeni uz pomoć projekta međunarodne pomoći i kada bi se njihove plate podvele pod administrativno smanjenje, kako se to inače i radi sada kod nas. Onda bi to uticalo na njihov odliv.
Mi smo kada smo razmatrali na Odboru u načelnoj raspravi o ovim zakonima čuli da je došlo do određenog, ja sam to pitanje tada postavila, da je došlo do odlaska određenog broja specijalizovanog kadra koje je napustilo Ministarstvo i mi evo danas razmatramo uvođenje taksi koje neće biti više sredstva koja će se ulivati u agenciju, ili bi se davala nekim stručnim kadrovima, nego će biti deo budžeta Republike Srbije.
Mi ćemo ponovo pričati nažalost o potrebi jačanja kapaciteta za sprovođenje zakona u procesu približavanja Evropskoj uniji, a upravo na ovom primeru se vidi koliko se štete može napraviti donošenjem ovakve odluke o ukidanju Agencije, koja je imala upravo ulogu da započne uvođenje reda u oblasti upravljanja hemikalijama.
Samo kao poređenje, imamo primere gde kod nas agencije nisu ukinute pod izgovorom štednje ili prevelike administracije kao što je to inače i bilo u jednom periodu, prosto neka vrsta hajke protiv agencija.
Jedan od primera je recimo Agencija za upravljanje lukama, koja je ostala u Zakonu o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, čiju smo dopunu upravo usvojili tu nepunih deset dana kako je od tada prošlo.
Njeno finansiranje je predviđeno iz naknada kao što je bilo finansiranje ove Agencije za hemikalije koja je ukinuta i zbog čega mi danas, uzgred budi rečeno raspravljamo o izmenama ova dva zakona.
U mom ličnom stavu radi se o jednom neshvatanju zaštite životne sredine i jednom prostom maćehinskom odnosu prema ovoj temi, a neprekidno slušamo kako je najteže i najskuplje Pglavlje 27. u procesu našeg približavanja Evropi, a to je poglavlje zaštite životne sredine.
Na osnovu nekih studija koje su urađene, to je negde procenjeno na 10,5 milijardi evra, koje će biti potrebno da ovu oblast uredimo, pa između ostalog i ovo što se odnosi na hemikalije.
Navodi se drugi bitan razlog za izmenu ovog zakona, je kaže – potreba da se razgraniče nadležnosti inspekcija za zaštitu životne sredine i drugih inspekcija koje, to su već moje kolege i pominjale.
Prema postojećem Zakonu, predviđeno je da ova ministarstva u kojima se nalaze inspekcije koje su navedene, da obrazuju zajedničko telo radi obavljanja inspekcijskog nadzora u skladu sa propisima kojima se uređuje državna uprava.
Ali je, kaže se u obrazloženju dosadašnja praksa pokazala da je rad ovog tela bio neefikasan, jer kako se kažu nisu bile precizno navedene nadležnosti svakog resora.
U članu 50. ovog prethodnog zakona kada su agencije ukinute, navodi se da se agencijama dostavljaju informacija o rezultatima i nalazima izvršenih inspekcija i ona je zapravo vršila administrativne i stručne poslove za potrebe ovog tela, pa, ako grešim molim da to obrazložite ako to nisam dobro razumela.
Dakle, postavlja se pitanje, ono što mene zapravo zanima, da li je ovo telo bilo neefikasno pre ili posle ukidanja agencije? Smatramo da će ovako kako je i sada zamišljeno i sa preciznim obavezama svakog učesnika, odnosno svake inspekcije ovo telo i dalje biti neefikasno ako se ne definiše ko koordinira i prati njegov rad i sa tim u vezi poslanički klub LSV je i podneo amandmane.
Treći zakon koji se danas razmatra je zakon o izmenama i dopunama Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine. Kao što sam već i spomenula i kao što smo već čuli donet je 2004. godine i njime se uređuju vrste, aktivnosti i postrojenja za koje se izdaje integrisana dozvola, nadležnosti za izdavanje tih dozvola, uslovi za izdavanje, sadržaj zahteva za izdržavanje, postupak izdavanja, nadzor, kazne i druga pitanja od značaja za sprečavanje i kontrolu zagađivanja, i normalno uz ovaj zakon bile su donete i prateće uredbe i pravilnici.
U obrazloženju se kaže da je razlog za predlaganje izmena i dopuna ovog zakona obezbeđivanje usklađenosti određenih zakonodavno pravnih rešenja sa primenom u praksi, a u cilju sprečavanja i kontrole zagađenja životne sredine. Praksa je pokazala da je neophodno predložiti određene izmene ovog zakona.
Naime, prema pravilnicima, postojeća postrojenja su na osnovu člana 34. Zakona o integrisanim dozvolama bili u obavezi da pribave dozvolu do 2015. godine, a predlog ovih izmena je upravo da se njima taj rok produži najkasnije do 31. decembra 2020. godine.
Uredbom su predviđeni rokovi za podnošenje zahteva, odnosno bili su predviđeni za podnošenje zahteva za postojeća postrojenja koja imaju obavezu da podnesu integrisanu dozvolu u periodu 2009. do 2014. godine u zavisnosti od delatnosti kojom se bave, pa na primer klanice i farme su bile u obavezi da podnesu zahtev do marta 2011. godine, cementare su bile u obavezi do februara 2010. godine itd.
Već smo čuli da je ukupno 196 postrojenja bilo u obavezi da podnesu zahteve za integrisane dozvole. Podneto je ukupno 166 zahteva, a do kraja 2014. godine izdato je samo 10 od kojih je pet na pokrajinskom nivou, tri na republičkom i tri na nivou lokalne samouprave. Pošto znam podatke koji se odnose na pokrajinski nivo, ukupan broj zahteva u Vojvodini podneto je 33 koji su podneti, pet za nova postrojenja i 28 za postojeća. Izdato je od toga pet dozvola i dve se očekuju za naredni nekoliko dana, a radi samo jedan zaposlen službenik.
U ministarstvu koliko ja imam informaciju rade tri osobe na izdavanju dozvole, a evropski standard je takav da tri dozvole se izdaju po jednom zaposlenom na godišnjem nivou. Znači, jedan službenik može tri dozvole obraditi u jednoj godini.
Na opštinskom nivou u Vojvodini još 35 zahteva je podneto što je ukupno oko 70 zahteva za postojeće integrisane dozvole. Međutim, ni jedan lokal u Vojvodini, odnosno ni jedna lokalna samouprava do sada nije izdala dozvolu.
I što se tiče novih postrojenja, omogućava ovim predlogom izmene zakona da započne period dobijanja integrisane dozvole, odnosno da oni rad mogu da započnu tako da posle probnog rada neajduže do 240 dana pod uslovom da su rezultati merenja zagađivanja činilaca životne sredine u skladu sa pripisanim vrednostima.
Zašto je ovaj proces ovako spor? Ja sam to pitanje postavila i na odboru – da li nadležni organi nemaju dovoljno ljudi koji rade na izdavanjima ovih dozvola, a videli smo iz ove statistike, molila bih vas ako grešim, da li je ona tačna, jer ona po meni izgleda zastrašujuće i ovakvim tempom sa ovako malo zaposlenih koji rade na izdavanju ovih dozvola nećemo dostići ni do 2020. godine dobre rezultate. Da li operateri postrojenja koja podnose zahtev za ovu dozvolu nemaju dovoljno znanja da pripreme sve elemente zahteva ili postoje smetnje i sporost od strane drugih organa u pribavljanju potrebnih elemenata, ili prosto ne žure sa ispunjavanjem uslova, računajući na pomeranje rokova.
Takođe, javna rasprava povodom ovoga nije sprovedena. U obrazloženju se kaže – nije sprovedena na osnovu odluke nadležnog odbora Vlade od 13. decembra 2013. godine, s obzirom da je nacrt zakona stavljen na sajt 2012. godine i kako kažu, bio je dostupan za one koji su se interesovali.
Naime, javnost odnosno građani imaju pravo da znaju kakve izmene se prave i kako će to uticati na životnu sredinu, odnosno na njihovo zdravlje i život,a sve opet kažem u skladu sa Arhuskom konvencijom gde građani imaju pravo na informaciju o stanju životne sredine, imaju pravo da odlučuju kada u pitanju njihov interes i njihovo zdravlje i imaju pravo da traže zakonsku zaštitu kada je njihova životna sredina ugrožena.
Navešću samo primer, jedno pitanje, da li je gospodinu Grujić Tomislavu iz Kostajnika, da li je obavešten da na svojoj njivi ima zagađeno zemljište zato što je prisutan arsen, olovo, kadmijum zbog izlivanja jalovine iz rudnika „Stolice“?
Ja sam ovo pitanje postavila kao poslanica i dobila ovaj odgovor, ali ja ne znam da li je gospodin Grujić Tomislav i obavešten šta se na njegovoj njivi nalazi, a kao rezultat ekološkog, prosto mogu da kažem ekološke katastrofe.
Ovakvo pomeranje granica i ova procedura praktično ide na ruku „lošim đacima“, kako ja to volim da kažem, i predviđamo osnovni razlog za sprovođenje ovog zakona, a to je zaštita životne sredine, odnosno svih medijuma kao što je voda, vazduh, zemljište, pravilno upravljanje otpadom, a time i zaštita zdravlja građana.
Poslanička grupa LSV je predložila amandmane na ova prva dva zakona u želji da se popravi šteta napravljena zakonom iz 2012. godine kada je ukinuta agencija, iako bi za neke od predloženih izmena dali predlog „briše se“. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zlata Đerić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo ministar, poštovani građani Srbije, imamo pred sobom izmene i dopune tri zakona iz oblasti ekologije i poslanička grupa NS nije imala dilemu oko toga da ćemo u danu za glasanje podržati ponuđene izmene i dopune, ali smo zaista pomno analizirali predloge koji su pred nama, mada moram reći da javnost Srbije ovu temu nema dovoljno u fokusu, niti javnost Srbije ovu temu dovoljno pažljivo analizira, niti je dovoljno stručno upoznata i smatramo da jedan od benefita ove plenarne rasprave treba da bude jedan minimalni pomak u svesti građana Republike Srbije, koliko je ovo važna tema i koliko je ovo veliki problem sa kojim se suočavamo.
Malo pre je pomenuto upravo poglavlje 27. Moramo da priznamo da smo od EU vrlo loše ocenjeni po pitanju toga šta smo u zaštiti životne sredine i u održivom razvoju učinili do sada.
Moram da kažem da ono što je obrazloženje za izmene i dopune ovih zakona koje u potpunosti razumemo i smatramo u stvari jednim pokušajem da se ozbiljan problem iz jedne nove vizure reši uspešnije. Praksa naravno pokaže šta jeste ili nije uspešnije. Svaki zakon kada počne da živi, on tek pokaže svoje dobre ili lođe strane i zato postoji parlament da brzo i efikasno odreaguje na svaku zakonsku promenu, moguću promenu.
Dakle, ono što jeste u ovim zakonima prepoznato od strane naše poslaničke grupe jeste ono što oni ne kazuju, a to je da je vrlo važno da imamo pre svega Ministarstvo životne sredine i održivog razvoja što imaju sve evropske zemlje.
To smo imali u ranijim pokušajima, a sada je ta oblast uvek u okviru nekog vrlo kompleksnog ministarstva, Ministarstva poljoprivrede, svakako jedno vrlo zahtevno ministarstvo koje tretira takođe veliki broj ozbiljnih problema koji tište naše društvo.
Dakle, smatram da je to nešto o čemu treba razmisliti.
Da ne bih ponavljala podatke koje su ranije kolege govorile, dakle, sada ću da obrazložim nešto sasvim drugo, kao poslanička grupa mi smo u ranijim sazivima i u donošenju ranijih zakona uvek bili eksplicitno protiv uvođenja agencija. Naravno, postoje agencije koje treba da ima država i smatramo da upravo agencije koje su pri oblasti životne sredine, one koje opravdavaju svoje postojanje – upravo se one ukidaju. Mi imamo oko 160 agencija. Nemačka ima šest državnih agencija, Finska devet, Češka osam, Slovačka 11, naše komšije u Hrvatskoj imaju 47 a planiraju da ih svedu na polovinu.
Ako smo već hteli negde ozbiljnu uštedu, postoje mnogo agencija koje ne samo da ne opravdavaju, nego pomalo i iritiraju građane jer ne znaju svrhu njihovog postojanja. Recimo, ja bih tu navela Agenciju za procenu vrednosti državnog kapitala, Agenciju za socijalno stanovanje, Agenciju za strana ulaganja i promociju izvoza, Agenciju o lukama, Agenciju o licenciranju stečajnih upravnika, itd. Mnogo je toga na čemu se moglo uštedeti, ali na zaštiti životne sredine više ne smemo da štedimo, jer imamo ozbiljne aksidentne situacije na terenu. Ja bih pomenula jedno drugo jalovište, recimo, Zajača jalovište, koje je velik problem Srbiji u ovom trenutku i kome se treba pristupiti što pre i što hitnije ga rešiti do kraja, jer je stanovništvo u blizini Zajače u ozbiljnoj zdravstvenoj opasnosti.
Prihvatam potpuno obrazloženje koje je ministarka iznela i smatram da treba objediniti inspekcijski nadzor i saradnju tri ministarstva, pre svega Ministarstvo zdravlja, pa onda Ministarstvo finansija i Ministarstvo poljoprivrede. To će doneti bolje rezultate, ali zaista ostajemo pri tome da jedno ministarstvo mora da se bavi samo ovim problemima.
Mi imamo još jedan prisutan problem u društvu kada je u pitanju tema zaštite životne sredine i održivog razvoja. Mi se tom temom kao društvo bavimo još prilično u sferi amaterizma, a imamo u poslednjih bar deceniju, stekli smo značajan broj visoko obrazovanih i visoko stručnih vrlo respektabilnih kadrova koje treba upotrebiti upravo u ovim situacijama. Dakle, to je ono na čemu društvo treba da insistira. Imamo kadrove koji su i poštovani i priznati svuda gde se pojave sa svojim konkurentnim znanjem kao naročitim resursom, ali ovde nisu dovoljno vidljivi. To je ono što sugerišem ne samo ovom ministarstvu, nego pre svega Vladi.
Ovo su zakoni koji su već doneti, 2004. godine, neki 2009. godine, popravljani 2010. i 2011. godine. Mi ih danas ponovo popravljamo ovim intervencijama i u Danu za glasanje, posle amandmana koje su kolege predložile, imaćemo verovatno značajnu raspravu i pokušaj da ubedimo ministarstvo da neke usvoji, za šta pretpostavljam da će biti sluha. Ali, mi ne smemo odustati kao društvo da se ovom temom celovito, ozbiljno, korenito, odgovorno pozabavimo i da mi probleme u kojima smo, a imamo ih kao društvo, veliki broj problema, ekoloških i malo-malo pa negde čujemo situaciju koja predstavlja aksident, dakle, moramo ozbiljno da rešimo pitanja koja nas muče.
Zaštita životne sredine i održivi razvoj su važni, pre svega zbog zdravlja građana Republike Srbije. Rekla bih – zbog zdravlja nacije. Zdravlje nacije je najvažniji i jedini resurs koji mora da bude ispred svih ostalih resursa i svi ostali resursi da budu u njegovoj službi.
Dakle, u ovom trenutku kada je tehnološki razvoj otišao toliko daleko da on predstavlja dvosekli mač koji sa jedne strane omogućava neke blagodeti i neke kvalitete života, a istovremeno neke druge stvari ozbiljno ugrožava, ako se tome ne pristupi na dovoljno odgovoran i pre svega dovoljno stručan način, mi moramo kao društvo da podižemo svest građana o značaju ove teme, da pokažemo kao društvo da je ova tema baš zbog zdravlja jedna od prvih i najinteresantnijih tema, ne samo zato što nam to propisuje EU koja nas na to podseća, nego zbog toga što mi znamo koliko je važno, ako je negde zagađeno zemljište, zaštititi ljude od toga, kao i koliko je važno ako je negde neki hemijski eksces, koliko je važno ljude zaštititi od toga, koliko je važno ako negde postoje teški metali da deca ne dođu u kontakt sa njima, a ne samo da vršimo analizu krvne slike i da konstatujemo šta nas je snašlo. Mi moramo da se suočimo sa brojnim posledicama o kojima čak vrlo često ne želimo da govorimo kao društvo i da odgovorno te probleme rešimo.
Pretpostavljam da je namera ministarstva bila da ovim izmenama i dopunama učinimo jedan korak više ka tome. Praksa će, rekoh, pokazati da li smo u tome uspeli, ali zaista smatram da bismo kao društvo pokazali zrelost, odgovornost i, pre svega, uštedu kada bismo neke od ovih silnih agencija, za koje čak i ne znaju građani da postoje, ukinuli, a osnovali jedno ozbiljno visoko stručno ministarstvo koje ne mora biti mnogo brojno, ali mora imati određeni broj strogo stručnih osoba zaposlenih i odgovornih za pitanje zaštite životne sredine i održivog razvoja.
Tada bismo i EU pokazali nameru da to Poglavlje 27 uskladimo sa svim onim što ono propisuju. Mi to pre ili posle moramo učiniti, jer vazduh, voda i zemljište nemaju podele. Sve što teče, ono teče u svim pravcima. To je ono sa čim moramo da se suočimo.
U danu za glasanje Nova Srbija će, rekoh, podržati ove predložene zakone, a kasnije ćemo videti predloge amandmana kolega, pa ćemo verovatno podržati i neke kvalitetne amandmane kolega iz drugih poslaničkih grupa. Hvala lepo.