Hvala uvažena predsedavajuća, uvaženi predsedniče Vlade, dame i gospodo ministri i narodni poslanici. Ne bih se ja složio sa ovom činjenicom da funkcioneri DS budu rukovodstvo „Beograda na vodi“, jer mislim da ni voda ne bi ostala od celog projekta, a kamo li nešto više da od toga bude za građane, jer ovde danas slušamo osam sati jednu raspravu, gde sa druge strane ne možemo da vidimo nijedan argument.
Analizirajući sve izjave, došao sam do jedne ključne informacije koja mi je došla k znanju, a to je da očigledno poslanici bivšeg režima imaju jedan problem, zato što je ovaj zakon u javnom interesu. Da je zakon koji glasi u ličnom interesu, najverovatnije biste vi bili za taj zakon.
Ja ću navesti samo nekoliko primera šta znači javni interes, a šta znači lični interes koji se sprovodio i dešavao u Beogradu dok je moj kolega preko puta činio tu gradsku vlast i bio jedan od najbližih saradnika bivšeg gradonačelnika.
Na primer, javni interes jeste most na Adi. Svi želimo da imamo na desetine mostova. Međutim, ako pogledate cenu tog mosta, shvatimo da tu očigledno postoji neki lični interes.
Da li je moguće da se napravi jedan most Zemun-Borča, koji je tri puta jeftiniji, a tri puta duži? To je jednostavno ne objašnjivo.
Ili je neko, slobodan ću biti da to kažem, uopšte se ne plašim, sprečio da Đilas reketira Kineze.
Sa druge strane, španski tramvaji, 82 miliona evra. Ja kažem, nama tramvaji trebaju. Međutim, imamo problem. Kako je moguće da se isti tramvaj nabavi u Mađarskoj po ceni od 400 hiljada evra, koji su bili jeftiniji nego naši u Beogradu. Znači, opet imamo sukob javnog i ličnog interesa. Meni jedino na to miriše, da je neko imao lični interes da podigne cenu naših tramvaja.
Zatim, autobusi „Solaris“, cena autobusa „Solaris“ je 300 hiljada evra, a za jedan autobus „Solaris“ mogu da se kupe dva „Ikarbusa“ autobusa. Toliko o tome koliko vodite računa o srpskoj privredi, o „Ikarbusu“, „FAP-u“, a o JAT-u da ne govorim kako ste vodili, računa i koliko vas je bilo briga za zaposlene i za našu kompaniju i to su rezultati vaše vlasti, gospodine Božoviću.
Sa druge strane, da li je javni interes kupovina zgrade Ineks, evo vas pitam gospođo predsedavajuća? Dakle, milijardu i 200 miliona dinara smo dali za tu zgradu i kakav je to bio javni interes? Nas neko optužuje da zapošljavamo administraciju, a i sami smo uveli zakon koji to brani, a sa druge strane, sebi su kupili zgradu od 20 spratova za njihovu administraciju u njihovo vreme.
Toliko o DS, a građani nemaju ništa od toga, od zgrade Ineks. Kome je to bilo potrebno? Bilo je bitno utrošiti novac građana Srbije.
Zatim, ugradnja podzemnih kontejnera. Šta imao sada od tih podzemnih kontejnera, predsedavajuća? Nemamo ništa. Imamo jednu ruinu, koja je podjednako ista kao one olupine koje sada uklanjamo sa poteza gde želimo da gradimo „Beograd na vodi“. Zarđalo je, neefikasno, ne može da ispuni one kapacitete koje su zamislili ali je za to dato 10 miliona evra. Šta je sada suština cele priče?
To je radila firma koja se osnovala kao firma koja proizvodi kablove. Da li je to u javnom interesu ili je to bio lični interes firmi koje su bile bliske vama i vašem režimu. To građani Srbije moraju da znaju, jer vama smeta sve što nije lično, tačnije sve što je javno, a što nije lično i to je pokazao i Dragan Đilas i mnogi u vašoj stranci.
Kada govorimo o „Razvojnoj banci Vojvodine“, da vi ste vratili kredit, ali znate li kako ste davali kredite firmama koje su bile veoma bliske vašoj stranci, tako što date 200 hiljada evra za kredit, a taj neko vam posle vrati u vidu 143 hiljada četkica za zube. Pa, jeli to u javnom interesu, četkice za zube? Pa u javnom interesu je da taj neko ko je podigao neko kredit napravi dodatnu vrednost, zaradi novac, vrati državi ono što je njeno, a ono posle investira i zapošljava ljude, a vi ste državi vraćali četkice za zube i to je vaša politika bivšeg režima i DS.
Kažete - građani će ovaj projekat platiti. Ovo je predsedavajuća investicija od tri i po milijarde, neće ovo građani platiti. Ali, sve ovo što sam gore naveo i most na Adi i španski tramvaji i autobusi i rekonstrukcija Bulevara Kralja Aleksandra, to je javni interes gde se odjedanput pojavilo da je neko šest miliona evra više potrošio, ali to nije platio investitor, to su platili građani Srbije, jer ste nas zaduživali.
Zaduživali ste nas, možete da se smejete koliko god hoćete i to je bila vaša politika. Šest milijardi evra ste pred izbore zadužili Srbiju samo da biste na tim izborima pobedili, ali ni to vam nije bilo dovoljno, ni to vam se nije isplatilo.
Ceo dan slušamo bezobrazluk onih koji su upropastili 600 naših javnih preduzeća, 400.000 ljudi je ostalo bez posla i sada vi držite predavanje nekome. Zašto se nije oglasila i Vlada u senci o ovom projektu, da čujemo i te eksperte koji su mnogo dobri? Kako vas nije sramota?
Ja želim da kažem građanima Srbije da očigledno kad Demokratska stranka sprovodi neke projekte tada sve može, koji su pretežno bili u ličnom interesu, ali kada jednu ideju koja je aktuelna sto godina, neko danas konačno može da sprovede svojim trudom, radom, sposobnošću onda vam to smeta i to samo pokazuje koliko je vaša veličina i kakva vam je stranka.
Mi ćemo ovaj projekat sprovesti, ne zbog vas, ne zbog Demokratske stranke, Srpske napredne stranke, nego zbog građana Srbije i građana Beograda, jer su 20 godina čekali da se nešto promeni u našoj zemlji a zbog vaše demagogije ništa se nije promenilo osim što ste punih džepova izašli s vlasti. To je vaša politika.
Ono što je važno, šta Beograd dobija ovim projektom? Čuli smo danas i od predsednika Vlade zaista sve informacije koje su neophodne da građani Srbije shvate koliko je ovo za nas bitno u narednom periodu, ali mene je bilo sramota kada ste rekli – mora da se izmesti železnička stanica, mora da se izmesti autobuska stanica. Pa i sve da nema „Beograda na vodi“, mi moramo dalje našu infrastrukturu da podižemo, ali to je dokaz da ne želite ništa da radite u ovoj zemlji i da niste ništa uradili i za to treba da vas bude sramota.
Ono što će ovaj projekat podstaći, to i jeste izmeštanje i modernizacija železničke mreže, to je plan još iz 1972. godine, ubrzani rad na stanici „Prokop“, izmeštanje autobuske stanice, koja će zasigurno rasteretiti naš saobraćaj u centru grada, govorim o autobuskom saobraćaju.
Zatim putna mreža. Ubrzani su radovi obilaznice oko Beograda, postojeći tramvajski most će se dodatno proširiti. To je ono što indirektno Beograd ima od ovog projekta, a kada govorimo o samom projektu – kako možete biti protiv milion kvadrata stambenog prostora u Beogradu? Kako možete biti protiv 750.000 metara kvadratnih poslovnog i komercijalnog prostora, samo odgovorite kako, a da je pri tom sve transparentno i sve javno? Kako možete biti protiv 62.000 metara kvadratnih javnih sadržaja, vrtića, škola, zdravstvenih ustanova? Kako možete biti protiv 242.000 metara kvadratnih zelenih površina na koje se veoma često pozivate pred izbore, da ćete graditi parkiće i obezbediti deci bolje uslove za život? Kako to možete?
Ja smatram da će ovaj projekat podići našu građevinsku industriju i ono što je važno u ekonomskom žargonu, jedan termin investicioni multiplikator koji je ovde oko dvojke i kada govorimo šta to znači u građevinskoj industriji, ako uložite 100 dinara u građevinsku industriju to vam se kroz BDP u narednih tri-četiri godine vrati kao 200 dinara. Što znači da ako imamo investiciju od 3,5 milijarde evra kroz BDP u narednom periodu će nam se to vratiti kroz 10 do 15 godina, sedam milijardi samo u BDP.
Kada govorimo o zaposlenosti, inače to je 20% našeg godišnjeg BDP, kada govorimo o zaposlenima, ljudima koji će raditi na projektu da pretpostavimo da ne bude 15.000 zaposlenih, neka bude 5.000, smanjićemo, pa 5.000 ljudi koji rade na tom projektu, njima neko mora da da platu, a bruto plata, analizirali smo, u proseku će biti oko 800 evra jer će biti bruto plate, jer će biti visoko obrazovanih ljudi, inženjera, itd. Zamislite na 5.000 plata puta 800 evra, to je 40 miliona evra samo na osnovu plata godišnje.
Koliko će to podići malu privredu u Beogradu, koliko će to podići srpsku malu privredu, mala i srednja preduzeća, o tome uopšte niste razmišljali i za to vas naravno nije bilo briga.
Čuli smo na samom početku da uvek postoje oponenti dobrim projektima i predsednik Vlade je naveo primer Ajfelovog tornja. Ja bih samo dodao da što se tiče Ajfelovog tornja, i tada je zakon u Parizu važio da se ne sme graditi iznad sedam spratova pa je neko promenio da se gradi Ajfelov toranj koji je na visini od 20 spratova, što govori o tome da uvek moramo ići korak dalje i da neke stvari menjamo. Francuska je imala, da kažemo, francuskog Bojana Pajtića, ima ga i Srbija, ali to sigurno neće zaustaviti modernizaciju naše zemlje, to sigurno neće zaustaviti ekonomski razvoj naše zemlje i to sigurno neće zaustaviti ovaj projekat koji vi kritikujete bez argumenata, bez ikakve osnove. Hvala.
