Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije koji gledate ovaj prenos, kao što sam i prošli put rekao, i sada ću početi time da neću postavljati, kao uvažene kolege iz opozicije ili, recimo, iz Demokratske stranke i bivše Demokratske stranke, na takav način pitanja da tučem ko Maksim po diviziji, da postavljam mali milion pitanja na nejasan način i da mešam babe i žabe. Čuli smo da se radnici „Železare“ i povećanje plata u „Železari“, koja je realni sektor i nema nikakve veze sa javnim sektorom i sa budžetom, a naročito oni koji se zalažu za ulazak u EU sada znaju da je tako, mešaju i upoređuju sa prosvetnim radnicima ili da se priča o visokim platama u javnim preduzećima, a da se onda govori o plati guvernerke NBS, kao da to ima veze jedno sa drugim.
Ja ću, nažalost, govoriti o nečemu što nam se ovih dana dešava. Zamolio bih goste na galeriji ako može malo tiše. Dakle, govoriću pre svega o onome što se dogodilo i što se dešava ovih dana, a to je ova užasna slika koja se pravi i pre svega zbog kampanje Demokratske stranke oko nesreće koja se dogodila i oko pada helikoptera u okolini Aerodroma „Nikola Tesla“. Naime, nikada se ovakva nesreća nije na takav način politizovala, nikada se nije ovako jadno, bedno, neljudski ponašalo prema nečemu što je zaista bila nesreća.
Podsetiću vas na slučaj iz 2009. godine, avion MiG-29 je pao u Batajnici, 27. avgusta 2009. godine je završena istraga o tom padu aviona i zaključeno je da je pao zbog greške potpukovnika Radeta Ranđelovića, kada je poginuo taj pilot i još jedan vojnik naše vojske.
Tadašnji ministar Šutanovac isključuje mogućnost korišćenja neispravnog aviona. Niko, podsećam, bio sam član Odbora za odbranu i bezbednost, niko, čak ni na Odboru, nije postavio pitanje, nije želeo to da politizuje, nije išao u medije da komentariše taj izveštaj, nije pozivao rodbinu poginulog pilota i vojnika, nije koristio njihovu žalost i nesreću za svoje političke poene, ni na Odboru, ni u Narodnoj skupštini Republike Srbije, ni stranke, niko nije na takav način reagovao.
Kada smo kritikovali tu vladu Cvetković-Tadić, kritikovali smo je samo zbog njene nesposobnosti, naravno, vladu Demokratske stranke, samo zbog korupcije u kojoj je ogrezla, samo zbog kriminala protiv kojeg se nije borila, samo zbog 500.000 ljudi koji je izgubilo posao u njihovom mandatu. Nikada se nismo bavili na ovaj način ljudskom nesrećom.
Moram da kažem i da me žalosti medijska slika i čini mi se da sad po prvi put mogu da se složim, iako sam na odborima za evropske integracije branio medijsku sliku o Srbiji i govorio da nema veze i da idemo u boljem pravcu, nažalost, vidi se sada na ovom slučaju da svi mi koji govorimo da Vlada Republike Srbije ili predsednik Vlade ne vrši pritiske na medije, na ovom slučaju se to vidi.
Sa najmanje 20 novinara sam razgovarao o toj noći. Te noći je ministar Gašić u 15 do 12, prošao pored mene automobilom kod Pojata, ja sam se vraćao sa službenog puta iz Albanije, sa mnom je bila zaposlena u Skupštini gospođa Ivana Blagojević, vozač Srđan, razmenjivali smo poruke ministar i ja tu noć. Mediji su ga napali da je bio u Beogradu u vreme nesreće, iako nije bio. Niko ovo što sam im ja rekao nije objavio, niko, nijedno, iako sam bio svedok, imam i dokaz u telefonu i to je u baznoj stanici lako proverljivo da smo tada razmenjivali poruke, da je čovek iz Kruševca krenuo u ponoć ovamo kada mu je javljeno za nesreću. A za šta može da bude kriv? Zašto je greh? Za nešto što je tražio da se uradi akcija koja je bila humana i koja je bila opravdana misija, potpuno opravdana misija. Ovakvi napadi su nedopustivi. Ovakvo ponašanje u demokratskom društvu je nedopustivo.