Još jedanput vam se zahvaljujem uvaženi gospodine Čanak i rekao bih da mislim da će građani Vojvodine mnogo toga da imaju kao i svi ostali građani Srbije zato što će ukupna ekonomska situacija uticati na BDP, na rast industrijske proizvodnje, a posebno dela građevinske industrije koji nam je bio u najvećem padu do ove godine i u ovoj godini očekujemo rast građevinske industrije po prvi put posle šest ili sedam godina, ako se ne varam.
Mislim da je to nešto od čega će korist da vide svi građani Srbije bez obzira da li oni žive u Somboru, Kikindi, Pirotu, Priboju, Užicu ili bilo kom mestu u našoj zemlji.
S druge strane, a prvo bih da zamolim sve poslanike za malo pažnje. Nemojte da se ljutite, meni koji moram da odgovorim na svako pitanje, možda je za nijansu teže nego vama koji sedite i pratite raspravu. Potrebna mi je koncentracija, a u galami mi to baš ne ide jednostavno.
Dakle, što se tiče Vojvodine, rekao sam koliko smo toga uložili, potpuno jednako i sa potpuno jednakim odnosnom i stavom kao i prema svim drugim delovima Srbije. Nikakvu razliku ne pravimo i mislim da to niste mogli da vidite. Pomislio bih, a znam da to niste, da ste zlonamerni ako biste to hteli bilo kome od nas da spočitavate, jer mislim da to nikada ni iz jedne izjave, ni iz jednog poteza, ni iz našeg ponašanja nije moglo da se vidi.
Dobio sam podatak, nama je za rešavanje celokupne kanalizacije u Beogradu potrebno 500 do 600 miliona evra. Dakle, za rešavanje celokupnog problema kanalizacije na nivou Grada Beograda, ali to nema veze sa „Beogradom na vodi“, dakle, gde imamo svega tri ispusta od 116 ispusta u Savi i 136 koliko inače imamo u Dunavu.
Sa druge strane, što se tiče broja zaposlenih, naša je procena da ćemo da zaposlimo između 15 i 20 hiljada ljudi i da će to svakako da bude najveće gradilište u Srbiji. Mislim da je to jedan izvanredan zamajac. Da je samo to rezultat ovog našeg projekta, da ne gledam ni u šta drugo, rekao bih da je to veoma opravdano i da je teško pronaći bilo šta što zaslužuje bolje, veće i jasnije opravdanje od toga.
Još jedanput vam hvala na razumevanju, a kažem, početkom maja mi smo spremni da sem ulaska u razgovore oko izbornih zakona i političkih reformi razgovaramo i o Zakonu o finansiranju AP Vojvodine i o svemu drugome, jer smatram da bi neke probleme konačno i zauvek trebalo da rešimo posebno što ulazimo u izbornu godinu na pokrajinskom nivou. Hvala vam najlepše.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Dragan Marković.

Gospodine predsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, JS će podržati ovaj predlog zakona. Zašto? Zato što niko nema štetu, a građani Srbije imaju koristi od ovog objekta. Zašto?
Hajde, prvo da krenem od onoga što je najznačajnije u Srbiji poslednjih godina, nova radna mesta. Mi ćemo na ovaj način da zaustavimo da naši majstori građevinari, fizikalci koji rade na zgradama ne odlaze više u neke države gde je temperatura minus 40, da rade i da ih prevare oni tzv. poslodavci i da nemaju para da se vrate u Srbiju posle provedenih 60, 90 dana radeći na tim zgradama.
Ne slažem se sa premijerom kada kaže samo 15 hiljada radnika će biti zaposleno u izgradnji. Mnogo više, gospodine predsedniče Vlade. Zašto? Imaju koristi i privatni preduzetnici i u Vojvodini, i u centralnoj Srbiji, i u zapadnoj Srbiji, i u severnom delu i u svim delovima, krajevima Srbije imaju koristi vlasnici preduzeća, proizvođači građevinskog materijala.
Sva ta preduzeća su sada ili blokiran račun preko 50 dana ili gledaju kako da zatvore svoja preduzeća. Ta preduzeća se rađaju ponovo na način što će proizvoditi ogromne količine njihovih proizvoda od prozora, parketa, pločica, slavina, sve ono što se zove i vezano je za izgradnju. Veliki broj kuhinja, spavaćih soba, tu nema niko štetu. Znači, štetu nemaju građani koji su raseljeni. Čuli smo reakciju raseljenih građana, da su zadovoljni. Biće dosta zelenih površina. Nije ugrožena fizička bezbednosti građana. Nije ugrožena bezbednost saobraćaja kako rečnog tako i drumskog, vazdušnog. Znači, ništa se ne ugrožava u Srbiji na način što će biti izgrađen ovakav projekat.
Svako ima pravo da kritikuje ovako ili onako. Sinoć sam slušao predstavnika Udruženja arhitekata, pazite, taj čovek ima ne znam koliko, 70 i nešto godina i oni su veoma stručni, ali ja kada nešto pravim, ja hoću da to ima ekonomsku isplativost, a ne samo vizuelnu. Ovde je vizuelno, gledano, ovaj objekat nikome ne smeta, a ima ekonomsku isplativost zato što će tu raditi ogroman broj radnika.
Veoma nam je važno i hvala vam na tome što ste rekli da će u ugovoru da piše da proizvodi koji budu ugrađivani u taj projekat budu proizvedeni u Srbiji. Do sada to nikada nije bilo, gospodine predsedniče Vlade. Sada vi treba da aplaudirate, jer ovo govorim vašem predsedniku, vi iz SNS, nemojte tako da me gledate nego aplaudirajte i kada ja govorim, a ne samo kada on govori.
Ovo ne govorim kao vaš koalicioni partner i zato što vas podržavam, govorim ovo zato što razumem ovaj projekat, zato što sam doveo preko deset investitora u Srbiju i što znam koliko je teško dovesti nekog od investitora. Vi dovodite brend u Srbiju. Ja sam bio u Dubiju i video sam kako izgleda najveća zgrada, odnosno najviša zgrada u Evropi koja se zove „Burdž Kalifa“, ima 828 metara i 164 sprata. Ne morate stalno da aplaudirate, samo kada treba i kada je važno.
Bio sam na 154 spratu u Dubaiju i video sam kako izgleda grad i pogled sa te visine. I mi ćemo imati neku našu kulu koja će se zvati „Beograd na vodi“. Ja sam tri puta išao pored ove zgrade da se slikam i to ja koji je prošao celi svet. Svako ko bude došao u Srbiju otići će kod te naše kule da se slika i da odnesu državu odakle je.
Da građani Srbije, konačno i mi dobijemo nešto, a ne samo da restauriramo zgrade, kao što je rađen poslednjih godina, okrečimo malo fasadu, potrošimo grdne pare i kažemo – pogledajte kako mi radimo.
Ovde niče nešto novo, ovde se prave vrtići, škole za decu, pa nama toliko vrtića i škola nedostaje. U svakom gradu Srbije, a pogotovo u Beogradu, a Beograd je glavna destinacija da se sele građani iz unutrašnjosti i da dolaze u Beograd. Ovim ćete im smanjiti dolazak u Beograd iz drugih gradova, jer ćete povećati proizvodnju građevinskog materijala i zaposliti, pa nema u Beogradu toliko tesara, zidara, vodoinstalatera, električara, koliko ima i u Vojvodini i u Srbiji i svi će oni da dođu da rade ovde. Svi će oni da dođu da rade ovde. Te pare će da nose kući, da svoje porodice mogu da podižu normalno kao svi ostali građani u razvijenim državama Evrope.
Tako da ja nemam protiv ništa onih koji kritikuju, ali nemaju argumente za kritiku. Jedno je ideja, poštovani predsedniče Vlade, mnogo ideja ima. Znate, svakog dana dođe neko da mi da neku ideju, a čekaj da li si ti probao da realizuješ tu ideju. Došlo je vreme na vas da realizujete neku ideju koja možda postoji kao projekat više godina, ali nije to jednostavno obezbediti takvog investitora koji ima bonitet, veliki broj njih koji sada slušaju ne znaju šta je bonitet, ali nije bitno, ne moraju ni da znaju. Šta to znači? To znači da taj ko dođe da radi on ne traži avans od Vlade Republike Srbije.
Dalje, grad Beograd izdvaja 200 i nešto miliona evra, da li je tako Mali? Te pare ćemo mi da vratimo veoma brzo, preko infostana, vodovoda, ovoga, onoga. Ministre policije, nemojte da uznemiravate, iako si ministar policije predsednika Vlade, treba da slušaš ovo što pričam, gospodine Stefanoviću? Moram da sačekam, on je ministar policije, jer i on dosta stvari treba da, e zahvaljujem, sluša dobro, pažljivo.
Šta je još važno, predsedniče Vlade? Da će tu biti dosta zelenih površina, dosta parkova. Obično je do sada kritikovano da se nešto gradi u nekom parku, gde su se igrala deca, a sada se gradi na najružnijem delu grada Beograda, gde su bile deponije, asfaltne baze, šljunkare itd. i propali splavovi.
Vi ulepšavate taj deo grada Beograda. Nema mesta za kritiku, za nešto, kažu, pogrešna investicija. Ja da sam slušao šta mi pričaju drugi, ne bi danas mogao ništa u životu da uradim, a pogotovo u jednom gradu koji vodim i znam šta znači da se dovede jedan veoma važan investitor.
Šta je važno za državu Srbiju? Turizam. Kako ćemo mi da povećamo broj turista? Tako što ćemo imati nešto novo na turističkoj mapi grada Beograda da pokažemo. Vidite da iz godine u godinu, ovde u Srbiju u Beograd dolaze i Hrvati i oni iz drugih republika, iz drugih država da dočekaju Novu godinu u našem gradu Beogradu.
Sada kada mi budemo ovo završili, to će biti najbolja destinacija, ne samo za doček Nove godine, to će svakog dana biti praznik „Beograd na vodi“, ko dođe na tu destinaciju. Molim vas da što manje se pravdate. Vi ste se pravdali sat i deset minuta. Šta se pravdate? Ovde je ekonomski interes od vitalnog značaja za Srbiju. Kako ćemo mi da povećamo penzije i plate? Tako što ćemo doći od prihoda 30% od prodaje svega onoga što se bude napravilo na destinaciji koja se zove „Beograd na vodi“.
Kako ćemo da povećamo ono što se zove – finansijska kasa? Pa tako. Mi ne možemo da izmislimo vruću vodu, predsedniče Vlade. Šta to da nudimo građanima? Da gledaju onu propalu obalu Dunava i Save, gde ne smete da uđete, jer zmije će da vas pojedu poslednjih godina, jel ćemo to da im pokazujemo? Kako da ih vozimo brodom i da vide levu i desnu obalu, kao što se vozite brodom u Parizu, rekom Senom, pa vam pokazuju Ajfelovu kulu, gde je pola Pariza štrajkovalo i demonstriralo da se ne pravi Ajfelova kula.
Hvala bogu, ovde nisu mogli neki pojedinci da zavedu građane Srbije i građane Beograda, pa da im se pridruže, da blokiraju rad nečega što se zove bolje i lepše sutra za građane Srbije.
Šta je još važno? Drugačije vas gledaju investitori, budući, kada dođu u Srbiju, pa ih odvedete, pa kažete – ovo sam ja napravio, a poenta je predsedniče Vlade, ne da dajete izveštaj šta je napravljeno pre vas, nego vi kažete, ovo sam ja napravio, toliko je kvadrata, toliko ljudi danas radi, radiće 13.000 ljudi, predsedniče Vlade i poštovani građani Srbije.
Jedan investitor kada dođe iz Evrope, on zaposli između 200 i 250 radnika u toj novoizgrađenoj fabrici. Znači, nama treba preko 50 investitora da dovedemo u Srbiju, da bi mogli da kažemo, evo zaposleno je 13.000 radnika. Danas je to veoma teško, da dovedete jednog investitora iz Italije, iz Nemačke, iz Austrije, trebate najmanje sedam puta da se sastanete sa njim, a vi ste to za mnogo kraće vreme ubedili najvećeg investitora sa bonitetom, kada je u pitanju izgradnja zgrada da on dođe u jednu malu državu i da uloži toliko para.
Kako taj isti investitor, u more je bacio kamen i napravio poluostrvo „Palma“ gde svako, tako se zove, morao sam da idem da vidim to poluostrvo u Dubaiju. Zašto? Hteli su u prečniku od 10 kilometara da naprave oazu i da vam sve bude blizu, da vidite ono što se zove turizam.
Taj turizam nije istorijski u Dubaiju, u Emiratima. Taj turizam je napravljen poslednjih deset godina. Ljudi su na pesku napravili nešto što mi ne možemo da napravimo i nismo mogli do sada da napravimo na lokaciji koju poseduje Srbija.
Građani Srbije da ne brinu. Ako ja to kažem koji živim u centralnoj Srbiji, pa ja bih voleo znate šta, uzeo bih vas za kuma da napravimo i da ovaj Beograd bude na Moravi, da ne bude „Beograd na vodi“, ali je mnogo veći interes napraviti u našoj prestonici nešto gde dolazi ceo svet, nego u nekoj maloj opštini u Srbiji ili Vojvodini, i ne samo da budemo ljubomorni na nešto što je naše. Ovo je naše i niko neće te objekte da iznese ili da sruši ili da ih odnese u državu odakle je.
Samo da znate, vi ćete biti lider u tome, jer u poslednjih pet godina ništa nigde u Evropi od takvih kapitalnih objekata nije napravljeno.
Da vas informišem, Srbija je postala jedna veoma interesantna destinacija za evropske investitore. Zašto? Zato što postoji politička stabilnost, zato što ste sada napravili bolje uslove, daje SIEPA sada nego ranijih godina i zato što će imati pravo i domaći i strani investitori i na tome vam puno hvala.
Dali ste priliku svakom gradu, u svakoj opštini da konkuriše i da se bori i da dovede investitora. Ne možemo mi da čekamo da vi to radite, već moramo sami da obilazimo, a da pričamo ono što nudi Republika Srbija na čelu sa vama.
Još jednom da vam kažem, da mi iz Jedinstvene Srbije ne podržavamo ovo zato što smo deo od koalicije koju činimo, a da ta koalicija, odnosno tu koaliciju predstavljate vi. Ovo je interes Srbije.
Sve što je interes Srbije, ne treba tražiti saglasnost svih relevantnih i irelevantnih faktora u Srbiji, treba napraviti nešto, jer je ekonomska isplativost, postoji nešto što se zove studija koja je rađena u svim projektima i za sve ono što se zove izgradnja, od robnih kuća, hotela, vrtića, škola, itd.
Ovde će biti i rađanje dece, neće više ljudi morati da razmišljaju da li će njegovo dete imati mesto da ide u vrtić ili ne.
Ovo će biti najekskluzivnije mesto, i još uvek građani Srbije na osnovu ranijih priča misle da to nije sigurno i da je „Beograd na vodi“ samo priča.
Sada nije izborna kampanja, pa ćete vi ponovo nešto da obećavate, ono što ste pričali prošle godine. Vreme je i realizacija nečega što je obećano.
I dok, predsedniče Vlade, realizujete ono što obećate, imaćete našu podršku.
Prvi put kada budete nešto obećali, a ne uradite, nećemo vas podržati.
Hvala vam.
Jedinstvena Srbija će podržati ovaj Predlog zakona.

Hvala.
Reč ima Aleksandar Vučić.

Želim poštovani gospodine Markoviću, pre svega da vam se zahvalim na rečima koje ste ili načinom i narodskim jezikom kojim ste predstavili plastičnije i bolje nego što bi mnogi od nas to uspeli da urade.
Ja nisam govorio o svim detaljima i o svemu. Pokušao sam da se ne pravdam nikome. Rekao sam da je za mene današnji dan svečani trenutak, veoma važan i da sam zato insistirao i da lično budem prisutan zato što mislim, i da ću kao što rekoh 2050. godine, baš kao što sam ja danas pominjao neke od, s poštovanjem, ljudi koji su u prethodnom bili ili gradonačelnici ili neke druge funkcije obavljali, da će tako sa poštovanjem da se govori i o ovom našem vremenu kada se neka nova generacija bude suočavala sa velikim izazovima.
Vi ste govorili na jedan način koji je svakome razumljiv. Ja ću da dodam nešto na to. Kao veran prijatelj, moga prijatelja Šeika Muhameda ja sam dugo odbijao čak i da odem do Dubaia. On me je naterao, to su iste porodice, ali ja sam uvek bio odan Abu Dabiju i govorio sam - Moj prijatelj je tu, tako da ne idem u Dubai. Naterao me je upravo zbog Alabar investitora da odem do Dubaia.
Videli ste između Burč Kalife, Šoping mola i onih hotela, onih nekoliko bazena koje su premostili. Oni su pravili mostove, pravili su ceo taj eksterijer.
Oni troše 3,5 miliona dolara na godišnjem nivou samo za upumpavanje vode u te bazene i niko im ne kaže ništa što troše 3,5 miliona dolara gradskih, državnih para za to, zato što time privuku stotine hiljada turista više u svoj šoping mol, koji je valjda najposećeniji šoping mol na celom svetu i napravili su od toga veliki biznis u sred pustinje.
Nisam hteo da govorim da će ovo da bude najlepši deo grada. Ako pogledate, ja još jedanput želim samo da vam kažem gde će da budu te zelene površine i nisam slučajno rekao „Beogradski Šanzelize“ jer su oni uzeli kombinaciju nekoliko najlepših stvari iz više gradova. Nešto iz Vankuvera, nešto iz Barselone, nešto iz Pariza i na tome će da rade zajedno i rade zajedno sa našim arhitektama i sa našim inženjerima.
Mi ćemo da imamo, planirano je 8,40 hektara javnih zelenih površina. Pored parka „Bristol“ koji je pod zaštitom, imaćemo tri nova parka - „Zeleni trg“ kod Železničke stanice. Time ćemo da otvorimo taj prostor Železnička stanica - Slavija, dakle, Železnička stanica - Nemanjina – Slavija, jer i za Slaviju konačno računamo da ćemo biti u stanju da bar 2016. godine krenemo u realizaciju i ostvarenje određenog projekta, jer smo o tome lagali ljude u Srbiji godinama.
Mi smo imali do sada četiri lažna konkursa za Trg Slavija i kada su podržavali pojedine političke opcije, neki mediji u Srbiji su nam govorili - Evo, ovako će da izgleda. Uvek bi konkurs bio završen, a nikada para ne bi bilo i nikada ništa ne bismo uradili. I dalje nam to predstavlja, svakako ne najlepši deo našeg grada. Pokušaćemo da i to rešimo.
Otvorićemo taj ceo jedan novi prostor Savskog venca koji se naziva neretko „Zapadni Vračar“, dakle zapadno-vračarski deo Savskog venca da bude sasvim drugačiji, moderniji da bi se gore na vrhu otvorio novi pogled kod Hrama Svetog Save i mislim da ćemo po tom pitanju i te kako da uspemo, naravno, najvažnija je ekonomija i vi ste tu potpuno u pravu. Znate koliko je teško kad se ljudi gađaju ciframa i kad se neko osmehnuo kada ja pokazujem zgradu Geozavoda, odnosno Beogradske zadruge.
Molim sve poslanike, molim vas otiđite danas u toku pauze, otiđite sutra, prekosutra, bilo kada u zgradu Beogradskog zavoda i recite mi pošteno koje su to zgrade u Beogradu i Srbiji lepše od te zgrade? Pogledajte, dostavićemo vam slike da vidite kako je ta zgrada izgledala. Neko misli da je četiri miliona evra sitan novac, pa da zato što su se tako razbacivali državnim novcem. Ne, nije. To je ogroman novac.
Neko će da da odmah 20 miliona evra da to počnemo da čistimo, pa još 30, pa još 100 miliona evra. Neko drugi će da da, neko ko to zna da radi, a mi ne znamo. Neko ko je Bog, da oprostite, na velikim u tom smislu razume se, u najvećim svetskim medijima.
Hajde, pokažite kad na CNN nije prva vest ako Alabard dogovori izgradnju novog najvećeg grada u Kairu koji treba da skupi devet miliona ljudi? To je bila prva vest na CNN 24 časa pre nekoliko dana i nema igre oko toga. Oni svojim znanjem i novcem i svim ostalim sve to drže, imaju poštovanje celog sveta.
Nemaju poštovanje samo kod nas i jedino što me brine, to je da kao neki u regionu koji su uspeli da ih naljute, jer ti ljudi ne vole negativnu kampanju, ti ljudi ne vole kad ih ne poštuju, ja vam sad kažem idem da otvorim tri stvari u Novi Pazar, to sam nagoveštavao i zajedno sa potpredsednikom Ljajićem otići ću u Pazar 20. aprila na Dan Pazara. Otići ću tamo, otvorićemo gradilište arapskim novcem. Oni dali svih sedam miliona evra za školu, za vrtić. Nije medresa, nisam razumeo tu vrstu primedbe, škola, vrtić i još nešto od javnih objekata, sva tri objekta u vrednosti sedam miliona evra mi ćemo odneti još novca. Hoćemo da pokažemo i tom delu kako i na koji način se odnosimo. Oni će da urade ljudi koji znaju. Radiće srpske kompanije koje su za njih već radile.
Inače, koliko ste u pravu gospodine Markoviću, na toj zgradi za mene najlepšoj u Beogradu, Geozavod ili Beogradske zadruge, radilo je 12 srpskih kompanija. Dana nisu kasnili, gospodine Markoviću. Dvanaest srpskih preduzeća je radilo, za razliku od Vojvode Stepe gde oni koji su politički dobijali poslove uvek kasne.
Meni svaki dan kada prođem pored Autokomande padne na pamet – kad ćete ljudi jedanput da uradite nešto na vreme? Očigledno da nekom drugom ne pada to na pamet. Ovi ljudi su to uradili u dan, nikakvog kašnjenja nije bilo. Radila su domaća preduzeća, pokazala su sposobnost. Govorio sam vam o firmama iz Smedereva, Kraljeva, mnogim drugim koji će tu da rade, vi ste u pravu. U Beogradu nema tesara. Nemamo ni blizu dovoljan broj zidara. Nemamo tesara u Srbiji uopšte, treba nam tesara. U firmama koje zapošljavaju strane, stranci dolaze kao tesari. Nemamo vodinstalatera dovoljno. Svi smo u međuvremenu postali menadžeri, samo „tašna-mašna“, a ovo drugo nam nešto teže ide i izvinjavam se što ovo govorim, a znam da nije popularno.
Ekonomske isplativosti, ono što je najvažnije. Neko drugi daje novac, a taj novac se nama vraća višestruko, višestruko nam se vraća. Zamislite pogled kada stranac bude prolazio „Gazelom“, govorite o toj kuli. Na toj kuli biće napravljena panorama, tako je predviđeno. Ceo Beograd ćete moći sa te kule da vidite, sa direktnim pogledom na dve reke. Možete da mislite kako će to da izgleda, možete da mislite kakav ćemo mi turistički sadržaj moći da ponudimo.
Pogledajte, uspevamo. Zahvaljujući nama ono što je bilo sedam-osam godina zaglavljeno poput ove divne zgrade „Radisson Blu“ hotela „Soravija“ što je izgradila, čuli ste šta kaže njihov vlasnik koji je, nećete verovati, pred austrijskim ministrom spoljnih poslova i predsednikom Vlade rekao – Zahvaljujući Vučiću i novoj gradskoj upravi, uspeli smo da za sedam dana završimo ono što za sedam godina nismo, a pri tome ja sam siguran da su prethodnici mnogo dobrih stvari uradili zato što smo otvorili – uđite ljudi, dajte pare, završite to.
Odmah da vam kažem, milio sam ih ako imate bilo kakav privatni interes, otkupite i tu zgradu Bigza ili zajedno sa, mislim da je gospodin Matić vlasnik, vidite nešto da tu promenimo. To je zgrada koja je bila arhitektonsko čudo u svoje vreme, ali daj da nešto tu napravimo da bi nam taj pogled sa „Gazele“ na desnu stranu bio drugačiji i ništa više i to je veoma značajno naravno.
Mi hoćemo da privučemo turiste četiri puta više. Mi se hvalimo ove godine da Beograd ima 12% turista više i u prvom kvartalu, ali 12% nije dovoljno, mi hoćemo mnogo više da imamo i hoćemo da u celu Srbiju dovedemo mnogo više. Računajte Beograd, pa onda po pola od toga planinski, pola od toga banjski, 380 i 370 hiljada ljudi. Ovo je negde oko 760 hiljada ljudi. Naravno da moramo da pojačavamo i ostale gradove kao turističke destinacije u Srbiji, ali razume se da je Beograd ta prva, osnovna destinacija u kojoj ljudi moraju da dođu pa će lakše da upoznaju i sve druge delove Srbije.
Želim da kažem jednu stvar koja je važna za sve ljude u centralnoj Srbiji i Vojvodini. Pod centralnom Srbijom podrazumevam, naravno, i Kosovo i Metohiju. Dakle, mi ćemo već oko 27. aprila izaći sa delom novih i reformi i paketom podsticaja na drugačiji način postavljenih od onoga što smo ranije radili za ravnomerniji regionalni razvoj. Deo novca, ne sopstvenih prihoda, već republičkih prihoda ćemo u budućnosti uzeti Beogradu, a daćemo za razvoj posebno juga i istoka Srbije, juga i zapada Srbije i to je jedna od stvari koju ćemo da uradimo i to ću da predložim svima. Mislim da je to jedna od važnih stvari i uveren sam i znam, kao što gospodin Čanak zna da mi je jednako stalo do Subotice, kao do Pirota i Beograda, znam da to znate i vi.
Uostalom, da se pravdam, ne znam gde bih bio i odakle bih bio. Majka mi je starosedelac iz Bačke, otac mi je Srbin preko Drine, ja rođen u Beogradu, kako god da okrenete, ne znam gde, šta i kako pripadam, sem ovoj jedinoj Srbiji koju imamo.
Da nastavim. Na levoj obali planiran je veliki park površine 16,2 hektara, što je 9% ukupne od teritorije plana. Na nivou plana obezbeđeno je 14% javnih zelenih površina na obe obale. Nijednu ulicu neće te imati bez drvoreda. Jeste li videli, pošto nisu mogli da dobiju ljudi, dakle, pokazaću vam sad, pošto nije dozvoljeno ljudima da zasade drveće pored Geozavoda, oni su uzeli one ogromne saksije, jer oni ne mogu da zamisle da ne oplemene svoje zgrade i svoj prostor, uzeli su ogromne saksije i zasadili drveće uzduž i popreko svuda okolo te zgrade. Dakle, to je nešto što oni rade na svakom mestu.
Pogledajte, sa nedovoljno novca, neće još početi veliki radovi, oni će da urade promenadu negde 200 metara. Videćete kako će to mesto za okupljanje svih Beograđana da bude, kako će svi ljudi iz Srbije početi tu dolaze i kako će veliki broj stranaca početi da dolazi, jer oni su majstori za to. Oni to bolje znaju, bolje umeju nego što umemo mi.
Ja sam se trudio da kada sam išao da gledamo, da uzmemo, da učimo i da to uvek uradimo od najboljih, ali nažalost, neki ljudi plašim se da to nisu hteli da čuju, nisu hteli da vide. Drago mi je što ste vi na tako plastičan i jednostavan način uspeli to da objasnite.
S druge strane, još samo, i da time završim, oko broja radnika, mi smo govorili 15 hiljada radnika direktno angažovanih na građevinskim radovima. Tu će biti mnogo više radnika, mnogo više zaposlenih, u svakom kafiću koji se otvori, u svakom muzeju koji se otvori, u svakom objektu koji se otvori, u svakoj stambenoj zgradi, pošto će to biti verovatno i po principu kondominijuma, gde ćete morati da imate i domare i ne znam koga sve, svaki kvadratni metar će da otvori novo radno mesto i to se podrazumeva. Da ne pričam o građevinskim materijalima, da ne pričam o našim građevinskim kompanijama koje su na kolenima, koje su bukvalno na kolenima i koje moraju da dobijaju svaki sledeći posao da bi izvukli svoje obaveze iz nekog prethodnog posla, zato što nemaju prebijene pare, kao što znate.
Zato sam vam zahvalan što ste mi pružili priliku da i onaj jedan drugi deo, taj lepši deo, o kojem možda zbog tih mojih objašnjenja nisam imao prilike da govorim u onom prvom delu, a trebalo je, čini mi se, više, mislim da ćemo to uspeti da napravimo.
Želim da vas obradujem, jer znam da vam je stalo, koliko sam bio srećan i nisam mogao da sakrijem tu sreću što smo uspeli da rešimo posao za 5120 ljudi u Smederevu, u Železari smederevskoj, za još 1500 u PKC-u, to je 6700 samo u jednom gradu i sada preko „Čemolaje“ verujem još 500. Tu radost ljudi ne mogu da shvate, a evo vama kažem sad, gospodine Markoviću, planirano je u roku od šest meseci da Železara bude profitabilna, pošto sam se u Slovačkoj sreo sa gospodinom Kamarašom, pokazali su mi sve što su uradili do sada, pokazali su mi njihove planove za budućnost. Mi ćemo, gospodine Markoviću, već u maju imati Železaru, kao drugu najveću fabriku u Srbiji, koja će da posluje profitabilno, posle godina i godina teških gubitaka. Deset miliona evra smo gubili na mesečnom nivou. Sada ćemo da budemo profitabilni.

Zahvaljujem se predsedniku Vlade gospodinu Aleksandru Vučiću.
Reč ima potpredsednik Vlade dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Želela bih nekoliko reči da kažem o našoj građevinskoj industriji i o tome gde je danas, o tome ću manje, jer je na kolenima, do toga gde treba da bude i gde treba da bude u narednih nekoliko godina.
Udeo građevinske industrije u društvenom bruto proizvodu Srbije iznosi gotovo 4%. Naš cilj i naš dogovor i dogovor iz ekspozea premijera jeste da u narednih pet godina, do 2020. godine on svakako bude 6% najmanje.
Reći ću vam da smo mi po udelu građevinske industrije u društvenom bruto proizvodu, nažalost, moramo priznati, na začelju, odnosno negde na kraju u odnosu na ceo region. Iako postojeće investicije u infrastrukturi danas u Srbiji iznose gotovo četiri milijarde evra, kada govorimo o putnoj, železničkoj i svakoj drugoj infrastrukturi, iako imamo cilj koji nam govori da treba i da možemo da dođemo do 6% udela u društvenom bruto proizvodu, onda to na primeru „Beograda na vodi“ izgleda ovako, za one koje to zanima.
Investicije u uređenje priobalja se procenjuje oko 845 miliona evra. U naredne godinu, dve one treba da donesu 0,10 do 0,20% povećanja društvenog bruto proizvoda. Dakle, to je uređenje priobalja. Ako se uzme ukupna investicija partnera sa kojima ćemo da radimo u narednih pet, šest godina, po milijardu godišnje, to znači dodatnih 0,25% godišnje. Prema tome, za prve dve godine imamo 0,20% od uređenja, plus 0,20 do 0,25% godišnje, ukupno blizu 0,5% godišnje, ukupno na kraju gradnje do dva ili 2,4% godišnje, kada govorimo o ovom projektu. Na to dodajemo, kao što sam rekla s početka, trenutne projekte i trenutne investicije koje već imamo i koje ubrzavamo i koje želimo da ubrzamo. To znači da ćemo mi sa „Beogradom na vodi“ sasvim sigurno podići građevinsku industriju, jer to jeste naš cilj i pomoći da naše firme budu te koje će voditi građevinarstvo u Srbiji, a samim tim podići udeo u društvenom bruto proizvodu i napraviti ono o čemu sve vreme govorimo i na čemu sve vreme radimo, a to su reforme koje moraju da daju rezultat.
„Beograd na vodi“ nije tek jedan od građevinskih projekata. „Beograd na vodi“ jeste građevinski projekat koji predstavlja osnovu nove srpske politike. Dok srpska politika, rekla bih, ćaska prethodnih 40 godina o Beogradu na vodi, o promeni izgleda, o tome da li nam treba danas leks specijalis ili ne, ja mislim da srpska ekonomija nema vremena za čekanje, zato što i projekti koje ubrzavamo i „Beograd na vodi“ koji želimo da realizujemo u stvari treba da nam pomognu da pokrenemo saobraćaj, infrastrukturu, energetiku, građevinarstvo, odnosno poslednji, onaj krajnji, najvažniji cilj, a to je da se u Srbiji živi bolje.
Prema tome, ova Vlada je danas ovde i mi smo svi ovde, bez obzira što neko misli da ministri ne odgovaraju, ministri odgovaraju i ministri su ovde da vam daju sve detalje, ali mi sledimo politiku iz ekspozea premijera, a to je da ćemo učiniti sve da se u Srbiji već krajem ove godine i naredne godine živi bolje, a bez građevinskih projekata ovakvih to neće biti moguće. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe narodni poslanik Mirko Čikiriz. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Gospodine predsedniče Vlade, poštovani ministri, poštovani građani Srbije, mislim da je opšte poznato da je SPO politička stranka svojevrsni brend na političkoj sceni Srbije stranka velikih ideja. Jedna od velikih ideja koja ima šansu da se realizuje je decenijska težnja Beograda da siđe na vodu i da sada jedan neuređen i zapušten prostor privede nameni.
Ja sam u pripremi za ovu diskusiju koristio slične parametre jer je prosto nemoguće kod ove vrste investicija da ne pogledate istorijat velikih investicija u Srbiji i otpor tome, da ne poredite sa nekim velikim ili sličnim investicijama u svetu i da ne izvedete slične zaključke.
Recimo, ako poredimo obalu Savskog amfiteatra sa obalom Dunava u Budimpešti ili Bratislavi ili sa obalom Sene u Parizu ili sa obalom Neve u Petrogradu, videćemo gde smo. Pogledajmo istorijat velikih investicija u Srbiji.
Godine 1837. je začeta ideja o izgradnji železnice u Srbiji, da bi ona bila realizovana 1881. godine. U tadašnjoj Narodnoj skupštini, sada to izgleda komično, ali tada su vođene ozbiljne rasprave, bilo je narodnih poslanika, lekara koji su tvrdili da za zdravlje stanovništva nije dobro da se stanovništvo vozi brzinom od 35 ili 40 kilometara na sat, jer pešak pešači pet kilometara na sat. Bilo je onih koji su smatrali da u lokomotivi sedi neki crni đavo koji će kuda prolazi lokomotiva da spali polja, useve i šume i da je to katastrofa.
Gospodine Selakoviću, u vašem Užicu, 1901. godine, kralj Aleksandar Obrenović otvorio je drugu hidroelektranu u svetu, a posle Nijagare. Kakav je bio otpor stanovništva i strah od nepoznatog? Mnogi su se selili iz Užica, jer su smatrali da će grad da izgori u plamenu.
Ja bih, čini mi se, „Beograd na vodi“, budući da sam gledao primedbe stručnih urbanista, projektanata, inženjera, koje izuzetno poštujem, poredio sa izgradnjom Petrograda u Rusiji.
Veliki ruski reformator kralj Petar Veliki je pre izgradnje Petrograda obišao sve evropske prestonice. Najviše su mu se dopali Venecija i Amsterdam. Želeo je da na zemljištu otetom u ratu od Šveđana, močvarnom, podvodnom, u blizini Baltičkog mora, to je danas najseverniji veliki grad na zemaljskoj kugli, napravi jedan moderan grad na nadmorskoj visini koja se kretala od 2-4 metra, kroz grad protiče reka Neva, a koja je dužine samo 74 kilometra. Širina obale, od obale do obale, je samo 600 metara, a 28 kilometara reke protiče kroz grad.
Tokom izgradnje Petrograda umrlo je, poginulo je ili od raznih zaraznih bolesti život izgubilo 35 hiljada ljudi, a Petar Veliki je naredio svakom bogatom Rusu da u Petrogradu sagradi po jednu palatu.
Danas, rezultat koji je napravio Petar Veliki u potpunosti potire sve ono što bismo mogli danas da mu prebacimo sa stanovišta ljudskih prava, prava svojine, zemljišta, itd.
Dva veka je Petrograd bio prestonica Rusije. Danas je to jedan veliki industrijski, lučki, trgovački, kulturni, naučni centar, a najveći posle Moskve u Rusiji.
Zaista ne mogu u stručnosti da se takmičim sa stručnjacima iz oblasti, ali kada pročitam primedbu da ćemo se mi u priobalju, koje je podvodno, gde su opasne podzemne vode, itd, upustiti u ovakav jedan projekat, da je mnogo teško izbaciti vodu, iskop, da treba obezbediti mnogo trafo stanica, da treba urediti saobraćaj, itd. Naravno, da sve to treba. Kako će se urediti? Ako je to Petar Veliki mogao da uradi pre tri veka u Rusiji, sa sadašnjom tehnologijom, sa sadašnjim naučnim dostignućima, sa sadašnjim projektantima, inženjerima, građevincima, to je dečija igra.
Ono što je nama sve vreme nedostajalo, pored decenijskih težnji da Beograd siđe na reku, jeste nedostatak novca. Postojale su ideje, projekti, sve je postojalo, ali naprosto novca nije bilo. Da li je sada obezbeđen investitor? Mi želimo u potpunosti da verujemo premijeru i Vladi da će posao, o kome danas pričamo, biti u potpunosti priveden do kraja na način na koji je to najbolje.
Zbog ogromnih potencijala koje ima grad Beograd, zbog 200 kilometara obale koju treba pametno iskoristiti i staviti u funkciju, zbog Savskog amfiteatra koji obuhvata deo obale od Brankovog mosta do Beogradskog sajma, to je najatraktivniji deo Beograda i najatraktivniji deo Srbije, ali taj atraktivni deo, taj atraktivni potencijal je sada u potpunosti zapušten, neuređen, sa lošim kvalitetom izgrađenih objekata, bez osnovne saobraćajne, komunalne infrastrukture, postoje čak i tehničke infrastrukture neujednačenog kvaliteta. Površine se ili ne koriste ili su izgubile prvobitnu namenu. Postoje saobraćajni, ekološki i svakojaki drugi problemi na tom području. Veliki je broj bespravno izgrađenih objekata i zahteva za restituciju.
Kod zahteva za restituciju, naša poslanička grupa, i kod obeštećenja vlasnika, je podnela samo jedan amandman. On se tiče toga da Poreska uprava ne utvrđuje prednost zemljišta i nekretnina koje će biti eksproprisano, već da to uradi veštak odgovarajuće struke, a uz prethodno mišljenje Poreske uprave. Verujem, gospodine predsedniče Vlade, da će ovaj amandman biti prihvaćen, jer mislim da je u interesu pravde i pravičnosti i svega onoga za šta se naša politička stranka od početka zalagala.
Pre 40 godina je započeto preseljenje Železničke stanice sa Savskog amfiteatra. Taj posao nije završen, jer nije bilo planskih dokumenata, novca za raseljavanje, raščišćavanje terena, izgradnju saobraćajnica i mostova, obala, utvrda, infrastrukturne mreže, nasipanje terena, uređenje slobodnih površina, parkova, javnih objekata, ali pre svega nije bilo investitora koji bi ulagali u izgradnju novih javnih, poslovnih, kulturnih i stambenih sadržaja.
Želimo, ne zbog toga što smo korektan i konstruktivan koalicioni partner SNS, već zbog toga što verujemo u evropsku, bogatu, normalnu, drugačiju Srbiju i predsednik Vlade spada u red jednog jedinog političara, mislim na predsednika neke političke stranke, koji je javno, nekoliko puta, odao priznanje SPO i predsedniku naše stranke Vuku Draškoviću, zbog toga što je sa mesta pozicije premijera video šta je sve ova politička stranka prošla u borbi za modernu, evropsku Srbiju, nismo odustali, a pre svega mislim na brojne pokušaje ubistva predsednika naše stranke. Kada neko posle svega toga ne odustane od borbe za evropsku Srbiju, on zaslužuje poštovanje svih političkih stranaka i svih lidera političkih stranaka. Nažalost, na sramotu ostalih, to poštovanje i tu satisfakciju smo dobili samo od predsednika, gospodina Vučića.
Ono što sam još hteo da kažem na kraju, predsedniče Vlade, vi ste jednom, kada ste se obraćali narodnim poslanicima, u ovom parlamentu rekli da kada ste bili u poseti Bundestagu da ste primetili da kancelarku i ministre više rešetaju poslanici pozicije, nego opozicije. To je nešto što mi mislimo da, u konstruktivnom prilazu rešavanja svih problema, treba da bude model ponašanja svih poslanika. Dobro da znate, kada SPO i drugačije misli od vas i ostalih aktera na političkoj sceni Srbije, da je to u najboljoj nameri. Naše mišljenje ne morate da prihvatite, ali je naša obaveza da u višeglasju, u argumentovanom nastupu kod bilo kog problema učinimo nešto dobro za Srbiju. Hvala.

Reč ima predsednik Vlade gospodine Aleksandar Vučić.