Zahvaljujem.
Reč ima Balša Božović. Izvolite.

Zahvaljujem predsednice Skupštine.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavnici Vlade, predsedniče Vlade, iskoristio bih ovu priliku i pozdravio sve one građane koji su zainteresovani za ovu temu, a neki se nalaze i u ovom domu, neki ispred ovog doma, sve u svemu govori da je ovo tema koja je veoma aktuelna i za kojom je veliko interesovanje u javnosti. Žao mi je što nismo imali javnu raspravu, pa onda nismo mogli da sučelimo negde argumente na nekim drugim mestima, ali evo, pokušaćemo to da uradimo ovde.
Od nas poslanika Narodne skupštine Republike Srbije, Vlada očekuje da podržimo ovaj specijalni zakon kojim se utvrđuje javni interes, a zatim i poseban postupak eksproprijacije kao i način izdavanja građevinske dozvole, a sve zarad realizacije projekta „Beograd na vodi“.
Vlada od nas očekuje da glasamo „za“ „leks specijalis“ i tako suspendujemo i Ustav i domaće zakonodavstvo, one sistemske zakone, evropsko zakonodavstvo, međunarodne konvencije koje je usvojio ovaj dom, na koje se Srbija samim tim i obavezala. Svi oni drugi investitori i svi ostali investitori koji žele da bilo šta grade u ovoj zemlji, moraće da poštuju upravo te propise i te zakone i po njima da postupaju. Ali ovaj jedan neće morati, za njega će važiti potpuno, čuli smo, druga pravila. Za sve druge investitore, izvođače, graditelje u Srbiji, važiće svi aktuelni propisi srpskog zakonodavstva, ali za ovog jednog specijalnog, važiće samo taj specijalni zakon o kojem upravo danas raspravljamo u Skupštini Srbije. A zašto je to tako?
Vlada hoće da nekolicinu koja je pregovarala o ovom rekao bih, pre svega, nejasnom tajnovitom poslu, unapred oslobodi, odnosno amnestira od odgovornosti za sve što će se dogoditi u vezi, slobodno možemo reći sa ovom aferom, zvanom „Beograd na vodi“. To hoće Vlada Republike Srbije. Vlada naravno za to ima većinu. Nekoliko puta je to i pokazala. Većina u ovoj Skupštini reaguje isključivo po partijskom ključu. Imali smo priliku na nabrajano mnogo primera da vidimo kako većina u ovoj Skupštini usvaja sve one zakone koji nisu interes građana Srbije, pa čak iako su oni veoma loši.
U čemu je onda suština i zašto Vlada Republike Srbije hoće da ovim zakonom za koji unapred ima većinu, da se razumemo ovaj zakon je već izglasan, mi sada samo koristimo priliku pošto nismo imali pre da raspravljamo o njemu, šta to hoće Vlada Republike Srbije da uradi ovim zakonom?
(Poslanici SNS dobacuju.)
Razumem nervozu, ali da li možete da uspostavite red.

Izvinite, nisam vas čula zato što tiho govorite danas.

Da li možete da uspostavite red, da mi dopustite da kažem, pošto poslanici SNS su veoma nervozni.

O tome nećemo. Dakle, niko ovde nije stručnjak za tu vrstu konstatacije, ali molim vas pustite poslanika Balšu Božovića da završi izlaganje. Izvolite.

U čemu je suština? Vlada hoće na Narodnu skupštinu Republike Srbije da prebaci odgovornost zato što ima ideju da nečiji privatni interes proglasi za javni interes. Suština je u tome da Vlada Republike Srbije se krije iza većine u ovoj Skupštini i da ne želi zapravo odgovornost za ideju da nečiji privatni interes postane javni, prebaci na vas, gospodo narodni poslanici, koji činite ovu većinu i koji ćete glasati za ovaj „leks specijalis“. I u tome je suština.
Dozvolićete mi zato da i u svoje lično ime i u ime DS, u ime one stručne javnosti koja je imala dosta toga da kaže u poslednjih nekoliko nedelja i meseci na ovu temu, ali i dobrog dela građana Srbije, da izrazim negodovanje, sumnju i protivljenje ovoj nameri.

Molim poslanika Šutanovca da svog poslanika Balšu Božovića ne ometa. Nemojte mu dobacivati iza leđa, molim vas.

Molim vas, ne čujem se uopšte.

Ne mogu, smeh je prirodna pojava, ne mogu sada reći poslanicima da se ne smeju. Molim vas, nastavite. Molim vas, samo malo tiše.

Obrazložiću zašto sam lično i u ime DS i stručne javnosti i dobrog dela građana Srbije protiv ovakve namere Vlade Republike Srbije. Da bi građane Srbije uverili u neophodnost izgradnje „Beograda na vodi“ i da će to doneti ne znam koliko dobro građanima Beograda, pre svega, a zatim i ostalim građanima Srbije, Vlada Republike Srbije i Grad Beograd su ponudili dva argumenta. Jedan argument je maketa iz „Geozavoda“ koja se menjala nekoliko puta o čijem autoru ne znamo ništa, a po rečima stručne javnosti koja zna mnogo više od svih nas ovde, pitanje je da li je autor makete ikada i kročio u grad Beograd.
Drugi argument jeste „leks specijalis“. Sve ostalo se svodi na marketing, svodi se na bilborde, na plakate, na obećanje. Ako uzmemo u obzir da projekat „Beograd na vodi“ predlaže stranka koja je već predlagala 100 milijardi evra naprimer direktnih stranih investicija ili kanal do Soluna ili fabriku mercedesa ili fabriku IKEA nameštaja ili fabriku za avionske delove za boing Erbas, onda nam sumnja i u „Beograd na vodi raste“.
Ako uzmemo u obzir da je potencijalni investitor od Vlade Republike Srbije već jednom dobio hotel na Kopaoniku za 600 hiljada dolara manje nego što ga je platila Vlada Republike Srbije i time mu obezbedila ogroman novac na samom početku tog ugovora, onda još uvek i još više raste sumnja da će ovaj projekat biti transparentan, ozbiljan i realizovan.
Ako znamo kako se u ovoj zemlji na neustavan način uzima od penzionera, ako znamo kako se Vlada ponaša prema zdravstvenim radnicima, prosvetnim radnicima, policajcima, vojnicima, onda nas čudi kako Vlada investitoru poklanja najperspektivniji deo zemljišta u Beogradu. To je zemljište građana Beograda, vredi preko pola milijarde evra.
Vlada Srbije krije još jednu stvar. To moram ovde javno da kažem pred građanima Srbije. Vlada Srbije krije koliki su troškovi, ali ne krije samo koliki su troškovi izgradnje ovog projekta, ona krije i ko će te troškove da plati.
Ako uzmemo u obzir izmeštanje železničke stanice, izmeštanje autobuske stanice, Lastine stanice, uređenje zemljišta, čišćenje, komunalno opremanje, infrastrukturu, završetak interceptora, izmeštanje železničkih koridora koji podrazumevaju, zatim, izgradnju mosta preko Vinče, železničko drumskog, izgradnju metroa, opremanje Prokopa i završetak tog projekta, zatim opremanje Zemunske i Novobeogradske stanice. Troškovi nabrojanog, po rečima stručnjaka su preko tri i po milijarde evra.
Ko će to da plati? Platiće građani Srbije. Svaki zaposleni građanin Srbije, a ima ih nešto ispod milion i 700 hiljada u Srbiji svega, biće ih sve manje, platiće preko dve hiljade evra direktno investitoru u džep. Da prevedem na jedan drugi primer. Narednih 12 godina uštede od smanjenih penzija i plata će se trošiti da bi se troškovi ovog projekta kao jedan veliki preduslov platili, preduslov da investitor uloži svoj prvi dinar.
Od svog prvog dinara investitor će napraviti pet i otići će iz Srbije. Ideja Vlade Republike Srbije da ovaj projekat radi nekolicina, da zaradi nekolicina, a da plate građani Srbije jako je loša ideja i nije u interesu građana.
Zato ćemo Vladi danas lično, u ime poslanika DS postaviti nekoliko ključnih i suštinskih pitanja, na koja na žalost unapred znamo odgovor.
Postoji li ugovor o gradnji „Beograda na vodi“? Ne postoji. Postoji li bar predugovor o izgradnji „Beograda na vodi“? Ne postoji ni to. Memorandum ne obavezuje nikoga i nije obavezujuć ni za jednu stranu.
Ima li država Srbija ikakvu garanciju, pre nego što naravno obruka sebe pred svetom i okruženjem i pogazi svoj Ustav i sistemske zakone, ima li ikakvu garanciju da će se izgraditi sve što se obećava na toj maketi? Nema.
Garantuje li iko Srbiji obeštećenje ukoliko investitor slučajno odustane od projekta posle izgradnje jedne ili dve zgrade? Ne garantuje.
Ima li država Srbija preko toliko unesrećenih i oštećenih od majskih poplava, prošlogodišnjih, pametnija posla nego da baca tri i po milijarde evra na luksuzne stanove, poslovni prostor?
Obećavaju se tri milijarde direktnih investicija, a znamo da je u Srbiji ušlo svega sto dinara? Treba li nam milion kvadrata luksuznog stambenog i 750 hiljada kvadrata luksuznog poslovnog prostora ako znamo, a gospodin Vujović sam siguran zna, kakvo je tržište nekretnina u Srbiji, koliko je niska tražnja i koliko praznog poslovnog i stambenog prostora zuji prazno u glavnom gradu, da ne pričam o ostatku Srbije?
Zna li Vlada, koliko je već sličnih projekata isti ovaj investitor ponudio i obećavao u drugim državama? Na primer u Nigeriji, u Egiptu, u Keniji, u Siriji, u Turkmenistanu, u Libiji, u Iraku? Da nigde se nije ništa ni započelo, a kamo li privelo kraju ili završilo. To Vlada Srbije vrlo dobro zna.
Da li je Agencija za borbu protiv korupcije rekla da je ovaj poslovni dogovor veoma sumnjiv i da su otvorena vrata korupciji? Jeste.
Da li je transparentnost Srbije rekla za ovaj projekat da se odvija daleko od očiju javnosti i da je ne transparentan? Jeste.
Da li je 15 uglednih beogradskih advokata podnelo inicijativu da se ovaj zakon povuče kao tačka dnevnog reda zato što se krši Ustav i zato što se ugrožava pravo na privatnu svojinu građana Srbije? Boga mi, jeste.
Da li je Vlada upoznata sa protivljenjem ovom projektu od strane Akademije arhitekture Srbije, koja je iznela svoju deklaraciju o „Beogradu na vodi“ kao proglas javnosti? Jeste.
Zna li Vlada da Srpska akademija nauka i umetnosti kada već razgovaramo o struci ima duboke i suštinske primedbe kada je upitanju projekat „Beograd na vodi“? Zna Vlada Republike Srbije to vrlo dobro. Da li je Vlada čula za protivljenje domaće i strane stručne javnosti? Jeste, čula je.
Zna li za negativna mišljenja Građevinskog arhitektonskog fakulteta, pojedinaca, doajena arhitekture u glavnom gradu gospodina Dragoljuba Bakića, Bojana Kovačevića, akademika Brane Mitrovića, arhitekte Branislava Jovina, najvećih autoriteta sa Saobraćajnog fakulteta, Inženjerske komore, Međunarodne mreže za urbano istraživanje? Zna Vlada i za njihova protivljenja.
Znaju li građani zašto je ovo zemljište na području savskog amfiteatra nije raspisan, na primer, međunarodni konkurs za idejno rešenje kao što to dolikuje svakoj evropskoj i svetskoj metropoli, a tek onda i javni tender za investitore, izvođače radova? Građani mogu samo da pretpostave, a da sam na mestu Vlade Republike Srbije, ne bih potcenjivao građane.
Dame i gospodo, danas se suočavamo sa zakonom za koji postoji apsolutna većina, većina kao što su nekoliko puta pokazali poslanici SNS može sve.
Možete naravno, nakon današnjeg dana ili nakon amandmana, izglasati da je zemaljska kugla kockasta, ali to nije istina. Uvek postoji sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu onaj čuveni primer – većina je u antičkoj-grčkoj glasala za Sokratovu smrt, danas je Sokrat živ, a ona većina koja ga je osudila na smrt odavno je zaboravljena. Biti u većini za građane Srbije, ne znači i biti upravu. Zato naglašavam sledeće.
Ovim zakonom oduzima se dostojanstvo Beograđanima i Beogradu, gradu zbog kojeg se vodilo preko 115 ratova, koji je rušen 44 puta da bi se na kraju u njegovom centru grada šta je izgradio Abu Dabi. To neće proći. Ovim zakonom, što je najvažnije, oduzimate dostojanstvo građanima Srbije koji nemo gledaju kako se pred njihovim očima Savski amfiteatar predaje u ruke specijalnom investitoru. Građani koji nemo gledaju kako se njihovim novcem finansiraju propali projekti. Građani na kraju, Srbije, nemo gledaju kako i premijer Republike Srbije, i gradonačelnik Beograda više zastupaju interese investitora Igl Hilsa, nego građana Beograda i Srbije. Zato svima mora da bude jasno nakon svega ovoga što je rečeno, Vlada Republika Srbije ne može da se sakrije iza većine u Narodnoj skupštini Republike Srbije i nikada neće moći. Pošto, i dalje jedva mogu da završim svoje izlaganje.