Reč ima Aleksandar Senić. Izvolite.

Zahvaljujem gospođo predsednice.

Poštovani predsedniče Vlade, poštovani članovi Vlade, drage koleginice i kolege narodni poslanici, dobro ne morate toliko da mi tapšete. Hvala vam na tome. Hvala.

Prijavite se ponovo, da bih vam vratila vreme.

Nema potrebe, zapamtite ovih 40 sekundi, ipak čovek retko ima priliku da ovako doživi aplauz.

Na početku želim da kažem da nisam protiv „Beograda na vodi“ i slažem se sa tim da su sada tamo samo 52 olupine, tri kanalizaciona ispusta i neke udžerice i da taj deo grada predstavlja verovatno najveći potencijal za razvoj Beograda koji treba da bude još moderniji i još lepši.

Takođe, nisam ni gadljiv na investitore, bez obzira na to odakle oni dolaze. Slažem se i sa tim da ovaj projekat može da podigne građevinsku industriju u Srbiji, bar malo. Premijer kaže, da neki ovde pružaju otpor modernizaciji, napretku, a ja kažem da pružam otpor neznanju i neupućenosti u posao. Dakle, nisam protiv „Beograda na vodi“, ali jesam protiv načina na koji mislite da ovaj projekat realizujete. Tu, pre svega mislim na cenu realizacije projekta.

Pošto je moje vreme izlaganja veoma ograničeno, pokušaću da vam samo ilustrujem površnost u pristupu ovako kompleksnom poslu, držeći se isključivo dnevnog reda.

Prvo, da pitam premijera, a i sve članove Vlade koji su ovde danas se pozivali na to da treba da pričamo o zakonu itd, da li su čitali, dakle ne pročitali ili naučili nešto iz ove knjige, dakle da li su čitali ovu knjigu, zove se „ Upravljanje projektima u građevinarstvu“? Ovu knjigu na našem fakultetu, dakle na Građevinskom fakultetu u Beogradu, koriste studenti druge, treće i četvrte godine. Ja znam odgovor i bez da ga vi date, dakle, apsolutno niko nije čitao ovu knjigu, od ovde prisutnih, jer da je iko uzeo ovu knjigu u ruke mogao je da vidi da naslov ovakvog zakona, dakle bez da uđe u članove zakona, naslov ovakvog zakona nema nikakvog smisla.

Dakle, u samom nazivu Predloga zakona se kaže da se ovaj zakon donosi radi realizacije projekta izgradnje „Beograd na vodi“. Evo, možemo da otvorimo ovu knjigu i da vidimo prvu stranu, gde piše uvod o investicionom projektu i kao prvo možemo da pročitamo definiciju šta je to investicioni projekta, skraćeno projekat, i tu odmah posle definicije možemo da vidimo i pobrojane faze u realizaciji projekta gde se kaže da je faza izgradnje samo jedna od sedam faza u realizaciji projekta. Dakle, sintagma realizacije projekta izgradnje jednostavno u srpskom jeziku nema nikakvo značenje.

Drugi dokaz, u samom Zakonu o planiranju i izgradnji, reč projekat je pomenut na 99 mesta, ima različitih projekata. Evo u Zakonu o planiranju i izgradnji urbanistički projekta, projekat pri parcelaciji, parcelacija projekta, geodetsko obeležavanja, projekat komosacije, idejni projekat, generalni projekta, projekat za građevinsku dozvolu, projekat izvedenog objekta itd, itd, ali projekat izgradnje jednostavno u Zakonu o planiranju i izgradnji nigde nije pomenut, definisan niti uopšte postoji.

Da se razumemo, nije ovde suština u tome da li je jedna reč višak ili je pogrešno upotrebljena, već je suština u tome da kroz ovakav naziv zakona pokazujete da cela Vlada na čelu sa premijerom, kao i ljudi koji su učestvovali u njegovom pisanju nemaju pojma o tome kako se realizuje neki projekat. A, da neko od vas ima pojma kako se realizuje neki projekat ne biste nam slali Predlog zakona u kome piše, na strani 10, ja vas gospodine Vučiću molim da uzmete Predlog zakona koji ste vi potpisali, evo vaš potpis i koji ste poslali Narodnoj skupštini i kaže finansijska sredstva za sprovođenje ovog Zakona potrebna su dodatna finansijska sredstva iz budžeta, tačka.

Za mene je to sprdnja. Kolika su sredstva neophodna za realizaciju ovog projekta? Kako ste mogli da potpišete i pošaljete ovaj zakon Narodnoj skupštini, to jednostavno u obrazloženju niste objasnili.

Takođe, opet u obrazloženju zakona piše da će ukupni troškovi za uređenje javnih površina i objekata za javnu namenu biti oko 33 milijardi dinara. Na osnovu čega? Na osnovu koje projektne dokumentacije je izvršena ta procena? I, sad opet možemo da se vratimo na ovu knjigu, stana 276 i kaže se ovako, da postoje čeitiri vrste procene. Konceptualna ili gruba procena. Preliminarna ili detaljna procena. Definitivna ili izvođačka procena ili totalna ili konačna procena. Takođe u ovoj knjizi je na 80 stana opisana tehnologija procene troškova. Za bilo koju ozbiljnu procenu troškova realizacije nekog projekta neophodno je postojanje projektne dokumentacije, za koju ste vi rekli da ne postoji. Rekli ste da postoji projekat samo dve kule, hotela i još jednog objekta. Ja sam sve danas lepo pratio, zapisao. Dakle, vi nemate projekte za uređenje javnih površina, a dajte procenu vrednosti realizacije tih objekata.

Dakle, želim da ponovim. Apsolutno nemam ništa protiv izgradnje „Beograda na vodi“, ali uz ovakav pristup realizaciji ovog projekta plašim se da će građani Srbije veoma skupo platiti izgradnju velikih snova ili snevanje bajke našeg premijera. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Reč ima predsednik Vučić. Izvolite.

Prvo zahvalan sam vam što niste protiv ovog projekta, to je manje važno od sitnih uvreda koje ste iznosili. Nisam pročitao knjigu „Upravljanje projektima u građevinarstvu“ iako ne mislim da sam pročitao od vas manje knjiga u životu. Pročitaću je do nedelje. Znate, postoje ljudi koji vole da čitaju, koji uvek imaju vremena, tako da vam obećavam da ću do nedelje da je pročitam. Voleo bih ako možete i da mi poklonite, mnogo bi mi značilo, knjige su mi omiljeni poklon.

(Narodni poslanik Aleksandar Senić poklanja knjigu premijeru.)

Zahvaljujem.

Dakle, za mene je veoma važna vaša namera da pomognete rad na realizaciji ovog projekta. Neke stvari niste dobro razumeli iz našeg izlaganja, makar ja nisam dovoljno stručan i ne koristim dovoljno stručne izraze. Naime, mi imamo projekte za infrastrukturne radove. Mi imamo projekte i za odrađene zgrade. Projekte za neke druge zgrade su u završnoj fazi. Nije bilo reči da imamo samo za četiri objekta iako je to prva A faza koja bi trebalo da bude završena negde do sredine 2017. godine ili do kraja 2017. godine koja bi opredelila izgled tog prostora Savskom amfiteatra ili „Beograda na vodi“. Sa druge strane, možda nemamo pojma, možda ste u pravu, možda je trebalo da piše samo „projekata“ da ne piše izgradnja pošto je to jedna sedmina sveukupnog procesa. Nemam nikakav problem da o tome razgovaramo, pa da to vidimo i da ispravimo.

Mi smo uspeli, ako hoćete u pozitivnom smislu i kao buldožer, da sklonimo svo ono smeće, svo ono ruglo, sve što mnogi drugi nisu, i svet to što nisu želeli, imali su mnogo pojma, ali kosu i brus da uzmu u ruke nikako nisu znali.

Mi smo to znali, a mi smo spremni da učimo, a vi proverite da li sam pročitao i ovu knjigu i nikada mi nije teško, dakle, da to prihvatim i priznam i nastavićemo da na takav način radimo. Iako je moguće i neke od vaših amandmana da prihvatimo. Još jednom želim da iskoristim priliku da vas pozovem da u tome zajedno učestvujemo, zato što znam da ćete se radovati i vi, radovaće se i vaša deca jer će imati mnogo lepši prostor nego što imaju danas. U tom prostoru od nas iz Beograda, tamo niko nikada nije bio. Niko nikada nije bio i nemojmo da se lažemo, da pričamo bajke, nekakve. Tamo niko od nas nije išao u životu, a sada kukamo kao Damjanov zelenko, otprilike, kako nam je mnogo teško, zbog ne znam čega, zato što to jeste uvek bilo nekakvo ruglo Beograda itd.

Ja mislim da je za nas najvažnije i dobro je da ste i vi pokazali da uz sve to, da li su moje bajke, ili ne, ili…

Ja mislim da nema čoveka običnog koji nema svoje snove. Moji snovi su vezani za uspeh Srbije i potpuno sam tome posvećen. Da li ćemo nešto od toga da ispunimo ili ne, to ćemo da vidimo. Moji snovi su bili i takvi da nikada ne moram da uradim, da povredim bilo koga u Srbiji, ali sam morao da učestvujem u donošenju najtežih odluka u Srbiji, ne svojom krivicom, već krivicom nekih koji su pre mene vladali, koji su kriminalno i veoma loše upravljali ovom zemljom, koji su razorili naša preduzeća pa smo morali da donosimo odluke o smanjenju plata u javnom sektoru i penzija.

Opet sam verovao da možemo sve to zajednički da izvučemo, da zajednički možemo da pobedimo, i danas apsolutno verujem u to i sada da vam otkrijem, pošto vidim da prave sprdnju od toga, nikada se u našim kabinetima nije pilo, apsolutno nikada ništa u Vladi. Video sam u nekim novinama pa je važno da to zbog ljudi u Srbiji kažem. Prvi put kada sam ja naručio jednu čašicu za tri čoveka, je bilo kada smo, Vujoviću, završili prvi kvartal, prvi put, sa ovakvim minimalnim deficitom, da bismo pokazali koliko smo radosni, koliko smo zadovoljni zbog uspeha Srbije.

Ti snovi su polako počeli da nam se ostvaruju, i Srbija će uspeti, i Srbija će uspeti zbog svoje discipline. Ovo sam vam rekao zato što kod nas postoji disciplina. Kod nas nema ni jedne Vlade koja je održana telefonskim putem, 130 sednica Vlade, ni jedna nije održana telefonskim putem. Sto trideset sednica Vlade nijedna nije bila telefonska. Kod nas gotovo da nema kašnjenja na Vladu.

Kod nas nema priče u glas, kod nas se red zna. Tako što se zna red, tako što se poštuje disciplina, tako što nema igre ni sa ministrima ni sa predsednikom Vlade, ako hoćete, zato što kod nas nema napijanja, kod nas nema ni cigareta, osim ako to neko krišom radi, a da ja to ne mogu da vidim, što ne isključujem kao mogućnost. Ali, mislim da i to daje i donosi rezultat kojim te snove možemo da ostvarujemo.

Ta promena i radnih navika, ta promena svesti je nešto što će nam omogućiti da te svoje snove dosanjamo. Ja se svojih snova, a vi ih nazivajte bajkama, i drago mi je da ih tako i dalje nazivate, videćemo jesu li bajke, iako ova zgrada Geozavoda ili Beogradske zadruge izgleda kao bajka, pogotovo kada uđete u nju, a i spolja, gotovo da tako deluje, a i mnoge druge zgrade će da izgledaju kao iz bajke, ali verujte mi, biće realnosti i to na ponos svih građana Srbije i Beograda. Hvala vam.

Reč ima dr Nebojša Stefanović. Izvolite.

Poštovana predsednice, vraćamo se na jedno od pitanja koje je u današnjoj raspravi postavljeno, a to je važno pitanje, to je pitanje alternative.

Pošto, rekao je narodni poslanik koji je govorio, pre predsednika Vlade, da je projekat sprdnja. Ja se ne bih previše osvrtao na to, samo hoću da kažem da kao neko ko je rođen u Beogradu, ko voli ovaj grad, mislim da je zaista sprdnja to što 70 ili 100 godina nismo bili u stanju da očistimo nekoliko hektara možda najboljeg građevinskog zemljišta, najlepšeg dela Beograda koji je na reci, nismo bili u stanju da sredimo bezbrojne kanalizacione cevi koje se izlivaju u naše reke, nismo bili u stanju da se rešimo šlepova i udžerica.

Prosto, bilo me je i sramota kada pogledate kroz istoriju da nismo imali energije, u Beogradu se nije okupilo negde ni 10, ni 20 ljudi za mnoge godine bivših vlasti i da kažu – izvinite, ja se ne slažem sa ovim.

Hajde da nešto menjamo, ovo je užasno što se dešava. Hajde da očistimo, hajde da se mi skupimo, ne mora to da plaća nikakva država, hajde da odemo da počistimo makar ono smeće, hajde da izvršimo pritisak na nekog iz grada da odvuče ove šlepove, da pokupi ono što nije legalno, da legalizuje ljudima imovinu, da bilo šta uradi.

Nikakve energije nije bilo. Onda, kada se pojavi energija, kada se pojavi alternativa, kada se pojavi rešenje, onda je ogromna energija samo protiv toga i vi kažete u prvom delu, deklarativno da niste protiv projekta, ali onda kroz čitavo vaše izlaganje, u stvari ja shvatam da je najbolje da mi od toga odustanemo.

Najbolje je da ostavimo sve ovo kako jeste ili ne znam ni ja šta, i da pustimo da bude onako kako je bilo do pre dve godine, tri, pet, jer prosto postoji alternativa.

Sada, rekao bih da imamo na kraju u ovom trenutku ljude koji u Srbiji razmišljaju o tome kako će izgledati budućnost i ovog grada i ove zemlje i ja sam uveren da će se pokazati da postoje ljudi koji umeju nešto da urade, koji su pokrenuli projekte koji će biti urađeni i kada budete videli prvi temelj, prvi bager, prvu lopatu i prve radnike, videćete da je ovo potpuno javno. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine ministre.

Za reč se javio ministarka Jadranka Joksimović. Izvolite.

Ja inače, zaista nisam planirala da govorim o ovoj temi, jer ima puno onih koji su pozvaniji od mene, ali zaista sam inspirisana ovim pomeranjem fokusa koje je gospodin Senić, inače predsednik Odbora za evropske integracije, a ja sada vidim zapravo da ste vi građevinac po struci, i zato slabo vodite odbor. Sada mi je potpuno jasno, trebalo bi da se fokusirate na ono što vam bolje ide.

Pomeranje teme je u drugom smislu. Vi ste ovde govorili o sintagmi, koja je korišćena u nazivu Predloga zakona, a koja se tiče izgradnje projekta.

Dakle, ovo je inače Predlog zakona koji treba da reguliše jednu važnu pripremnu radnju, a to je eksproprijacija, odnosno okončanje eksproprijacije i definisanje javnog interesa, jer je to obaveza po svim međunarodnim, između ostalog, evropskim standardima da proces eksproprijacije mora, odnosno ne može da se vrši proizvoljno, iz neopravdanih razloga, već se upravo zakonima, na sveobuhvatan način definiše javni interes i to je prosto baš osnova evropskog prava u tom domenu koji mora da se osigura i vlasnicima obaveštenja o eksproprijaciji i mogućnosti eventualnog osporavanja eksproprijacije pred nekim neutralnim telom, zabrana diskriminacije, u svakom pogledu.

To se sve prosto definiše u praksi i većina država eksproprijaciju definiše kroz Ustav, a onda tim sveobuhvatnim setom zakona ili zakonskog okvira koji definiše procedure za eksproprijaciju određuje šta je javni interes, što je ponavljam, suština ovog i precizira način odštete itd.

Mislim da bi trebalo da se vratimo na temu javnog interesa i to je suština o kojoj mi treba danas da razgovaramo ovde. Javni interes se interpretira na različite načine u različitim pravnim sistemima, ali suštinski on znači da je namena imovine da se koristi za dobrobit zajednice ili države „perse“, a ne određenog samog pojedinca ili grupe.

Ti razlozi mogu da budu, razlozi nacionalne bezbednosti, mogu da budu razlozi ekonomskog razvoja, što je i nacionalna bezbednost u ovom slučaju, pošto se bavite međunarodnim odnosima, pretpostavljam da i tu komponentu uključujete u interpretaciju važnosti ovog zakona.

Dakle, ekonomski rast, što je ovde jako bitno, a onda i društvena opravdanost ili društvena pravda kako se često to definiše. To se uglavnom ocenjuje kao javni interes.

Javni interes naravno ima i političku dimenziju, ima i etičku dimenziju, ima i emocionalnu ili emotivnu dimenziju, takođe to je javni interes. Ima socio-ekonomsku dimenziju, a pre svega ima ekonomsku implikaciju.

Čula sam više puta u toku današnje rasprave da je prva, potpuno inače ne utemeljena naravno stvar da je ovde preovladao neki privatni interes. Mene samo interesuje čak i da je tako, a nije tako, po čemu je to neophodno da privatni interes bude u suprotnosti sa javnim interesom? Gde ste to videli?

Ako ste čitali Adama Smita koji je ipak tvorac nečega što je jeste tržišna ekonomija, on čak kaže da je najbolje ostvariti javni interes moguće je uz dozvolu ljudima da ostvaruju svoje privatne interese.

Ovde niko ne ostvaruje svoje privatne interese, jer nije niko došao i tražio od nas zemljište, nego smo mi rekli šta da radimo sa ovako velikim potencijalom koji bukvalno, ajde da kažem, čitav vek nije iskorišćen. Ne znam šta je tu loše. Ja to zaista ne mogu da razumem, takvu vrstu interpretacije. Bolje se fokusirajte na taj deo oko javnog interesa.

Sledeća stvar koja je vrlo važna da je pomenem, takođe ste mi vi prosto podstakli, ne znam koliko je sad zanimljiva možda za diskusiju, ali je veoma važna da kažemo. Znate, „Beograd na vodi“ nije neka izmeštena fantazmagorija u nečijoj glavi, nego je to deo između ostalog, ako hoćete, i našeg odnosa prema investicijama u infrastrukturi.

Za vašu informaciju, mi smo formirali Nacionalni investicioni odbor za projekte u infrastrukturi kojim predsedavamo ministar Vujović, ministar finansija i ja kao nacionalni IPA koordinator.

Zašto to govorim? To govorim iz razloga što inače Forum 1. u kojem se kroz listu definisanih prioriteta projekat u oblasti infrastrukture, inače mi smo jedna od retkih država koja ima definisanu metodologiju za, i to bi trebalo da znate, prosto, metodologiju za prioritizaciju i pripremu projekata u oblasti infrastrukture i zbog toga smo posebno pohvaljeni od Evropske komisije, zaista smo posebno pohvaljeni. Jedina smo država u regionu koja je formirala taj Nacionalni odbor za investicije.

Dakle, u okviru tog Nacionalnog odbora za investicije gde mi između ostalog definišemo iz kojih sredstava ili izvora finansiranja pojedinih infrastrukturni projekti mogu da se grade, naravno nešto iz evropskih fondova, nešto iz kredita, nešto iz investicija, zato se i zove Nacionalni odbor za investicije, veoma je važno, inače imamo da vam napomenem, krajem aprila ćemo imati drugi Nacionalni odbor za investicije u oblasti infrastrukture, mislim da će i gospodin Pake biti prisutan, pošto je bio prisutan i prvi put, jer je i EU naravno vrlo zainteresovana da vidi iz kojih sve izvora finansiranja i na koji način mi postajemo važan deo jačanja i unapređenja regionalne infrastrukture.

Kroz taj Nacionalni odbor za investicije, mislim da je to trebalo da pratite, prosto ste predsednik Odbora za evropske integracije, mi ćemo imati projekte kojima se između ostalog iz IPE 2015. godine finansira intermodalni terminal u Batajnici, što znači da će ono što je radio železnički integrisani transport koji se sada nalazi na prostoru predviđenom za „Beograd na vodi“ biti zapravo izmešten.

Dakle, kroz intermodelni terminal u Batajnici to se finansira iz IPE 2015. godine. To uključuje izmeštanje železničke infrastrukture, to znači i završetak obilaznice, to znači završetak „Prokopa“. To su sve projekti koje mi kroz ovaj Nacionalni odbor za investicije koordiniramo iz različitih izvora finansiranja.

Dakle, oni nisu samo deo nekog projekta „Beograda na vodi“ zamišljenog. To su naši nacionalni infrastrukturni projekti koje mi finansiramo što iz kredita Svetske banke, IBRD itd, što iz IPE. Konkretno, intermodalni terminal iz IPE 2015. godine.

Sledeća stvar koja je, takođe mi je žao što niste kao predsednik Odbora za evropske integracije negde pomenuli, to je da je ovo konkretan doprinos nama kao zemlji, odnosno zemlji ali i Beogradu kao podunavskom gradu razvoju makro regije Dunava ili Dunavske strategije, dakle, koju je formulisao kao jednu od svoje dve makroregije EU. Nema veze što je u pitanju Sava, Beograd je grad, podunavski grad, tako se tretira, jer su prioriteti Dunavske strategije i jačanja makroregija upravo privredni razvoj, novozapošljavanje, podizanje tog biznis invarmenta, turizma itd.

Ako to nije doprinos i ako mislite da se na to ne gleda blagonaklono, posebno u situaciji u kojoj svi u Evropi vape za investicijama i to čistim investicijama, i ako znate koji su fondovi namenjeni za razvoj Dunavske strategije koje su bitno manje od ove investicije koja treba da donese Srbiji između tri i 3,5 milijarde evra, onda mislim da zaista se niste udubili u suštinu projekta i ne samo projekta onako kako ste ga vi kao građevinac, ja razumem, gledali u smislu preciziranja i terminologije i svega, ja to razumem potpuno i možda ste i u pravu, ali u kontekstu dakle i regionalnom, ako hoćete i nas kao zemlju koja je na putu evropskih integracija i regionalne infrastrukture i svega onoga što ovaj projekat će značiti, da ne govorim sad o nekim drugim socio-ekonomskim impaktima itd, onda mislim da ste ipak površno sagledali projekat. Hvala.