Hvala puno.
Uvaženi predsedavajući, uvaženi premijeru Vučiću, poštovani ministre, kolege i koleginice, cilj eksproprijacije svuda u svetu jeste isti, a to je upravo izgradnja objekata koji su u javnom interesu. Taj javni interes ima određene sinonime koji su se u određenim vremenima određeno primenjivali u našoj, ali i u drugim zemljama, pa tako imamo opšti interes, javnu korist ili zakonom utvrđenu javnu potrebu.
Taj javni interes, budući da se on danas u priličnoj meri pominjao, predstavlja kamen temeljac svake eksproprijacije i on je u našem pozitivnom zakonodavstvu definisan još u vreme socijalističkog samoupravljanja, i to na jedan prilično uzan način, gde se od stanogradnje favorizovala samo izgradnja stanova solidarnosti. Otuda dolazimo do sada važećeg Zakona o eksproprijaciji, pa tako u tom Zakonu o eksproprijaciji nema mogućnosti da se proglasi javni interes zbog izgradnje običnih stanova, ugostiteljskih i turističkih objekata, i to je upravo posledica tog uskogrudog komunističkog tumačenja javnog interesa iz onog perioda kada je društvena svojina bila dominantna, koja je u suštini ništa drugo do jedna obična Ali-begova slama.
Nema ni jednog jedinog razloga za bilo kakve tvrdnje da gradnja „Beograda na vodi“ ne predstavlja javni interes, jer upravo suprotno, on predstavlja javni interes jer to će biti obeležje celog regiona. Gradiće se na mestu koje danas predstavlja ruglo prestonice i tamo je na mestu gde danas caruju psi lutalice i mesto je koje predstavlja jedno ruglo i otpad.
Sa druge strane, moramo poći, recimo, od naših suseda. Imamo tako primere iz Crne Gore. Pogledajte, na primer, upravo iz navedene zemlje, recimo, Porto Montenegro ili ne morate taj, pogledajte Lušticu ili pogledajte primer iz Crne Gore vezano za Buljarice, gde se tamo priprema eksproprijacija zbog gradnje turističkih objekata, koji su višestruko poučni i mislim da iz tih primera moramo nešto da naučimo, jer su prvenstveno korisni.
Ostala, ne samo društva u okruženju, nego i svetska iskustva jesu ta koja pokazuju da je uvek opravdano posebnim zakonom proširiti i utvrditi javni interes iz Zakona o eksproprijaciji, jer ne može se kleti u demokratiju i tvrditi i verovati da je privatni kapital štetan po narod i po državu, a upravo primeri iz uporednog prava jesu tu, kao i savremeno međunarodno zakonodavstvo, i pokazuju da nije opasan ni za narod, a ni za državu, ukoliko neko ulaže u razvojne projekte.
Naravno, interes jeste da se u skladu sa Ustavom Srbije utvrdi taj interes upravo na osnovu zakona. I Evropska konvencija o osnovnim ljudskim slobodama i pravima, pravne je vikcije EU o eksproprijaciji i intenciji evropske komisije, upravo dozvoljavaju da se javni interes utvrdi posebnim zakonom i u tome ne vidim apsolutno ništa ne ustavno i na tako nešto apsolutno se ne može pozivati, a da pri tom to bude opravdano.
Na ovom mestu moram da izložim i još par detalja. Vidite recimo u SAD za one koji kritikuju upravo projekat „Beograd na vodi“, tamo postoji izraz koji se naziva - vrhovno pravo države na svojinu, i to je u širokoj upotrebi u SAD. Zatim u Velikoj Britaniji postoji jedan izraz koji se isto tako primenjuje u toj zemlji a to je prinudna kupovina. Na primer, kupovina radi izgradnje stanova, radi izgradnje infrastrukturnih objekata, komunalnih objekata, sportskih objekata itd. U Francuskoj recimo postoji institut oduzimanja imovine u javnom interesu. U Nemačkoj su naravno norme o eksproprijaciji sadržane u samom zakonu o eksproprijaciji, ali one mogu biti dopunjene i nekim drugim zakonskim aktima. I najzad imamo i jedan primer, a to je primer, naravno, Italije, gde protiv deklaracije o javnoj koristi, a podsetiću da dekleracija o javnoj koristi Italije prethodi samom postupku eksproprijacije u Italiji, zapravo ne postoji i ni mogućnost vođenja upravnog spora.
Tako da sve one kritike danas, brojne kritike koje su se odnosile posebno pi pitanju javnog interesa pokazuju se kao neopravdane, jer ukoliko pođemo od toga da smo odgovorni pa smo se pripremili za ovu raspravu, pročitali u celosti ovaj zakon, onda ćemo videti da upravo uporedna iskustva bar zemalja koje sam navela pokazuju suprotno. Dakle, leks specijalis jeste potpuno opravdan i jeste potpuno opravdan i jeste jedna potpuno dozvoljena forma na način koji je preko potreban da bi se ovakav jedan projekat u stvarnosti i zaživeo.
Zato kažem da su tvrdnje potpuno kada se iznosi, kada se upućuju kritike prilično nedemokratske i to zapravo osporavanje uređenja ove materije posebnim zakonom nema svoje opravdanje ni ustavno niti bilo koje drugo.
Ovaj leks specijalis kao naravno i uopšte, ne samo ovaj poseban zakon nego i svaki drugi zakon mora da prati realne tokove i u prvom redu da bude podvrgnut interesu naroda. Ne mogu zakonske norme biti zarobljenik nekih prošlih vremena, nekih prošlih ideologija, komunističke svesti i podsvesti, a već sam navela kako je nešto ranije bilo i definisano. Nekada je bilo teško zamisliti da je uopšte moguće graditi bilo kakve impozantne objekte, gradove što će u istinu predstavljati ukoliko „Beograd na vodi“ zaista i bude u potpunosti završen. To nijedan zakonodavac, ma koliko maštovit bio, ovako nešto nije mogao da zamisli pre izvesnog vremena, ali to ne znači da ne treba da se stvara jedan potpuno adekvatan i jedan sveobuhvatan pravni okvir kako bi se takva ideja i realizovala. Ovde može, budući da mi vreme ističe, daću samo jedan primer.
Recimo, zamislite da Srbija kojim slučajem dobije organizaciju Olimpijade. Prema postojećem, još uvek aktuelnom, važećem Zakonu o eksproprijaciji teško da bi se mogla realizovati izgradnja takvog jednog olimpijskog sela, a „Beograd na vodi“ zasigurno ovo je primer, je nešto što prevazilazi sve ovo što sam kao u primeru navela. Misli da apsolutno kritike koje su danas upućene ne stoje.
Ja na ovom mestu moram izneti jednu stručnu kritiku, ona je pravne prirode, više zapravo sugestija kako bi se ovaj zakonski tekst trebao poboljšati, to je nešto što je i moj kolega Čikiriz u svom izlaganju spomenuo, amandman koji sam podnela na član 11. zapravo njegov stav 5. gde procenu tržišne vrednosti građevinskog zemljišta po mom ličnom mišljenju, ne može vršiti Poreska uprava. Moraju je vršiti veštaci, to je njihova struka. Znači stalni sudski veštaci sa liste veštaka, jer tako nešto je u skladu sa Ustavnim sudom, u skladu sa evikcijama EU i ono što je prvenstveno bitno, u skladu je sa našom sudskom praksom. Hvala.
