Želeo sam da reagujem pre svega zbog ovog napada na Jadranku i neistine koje su iznete.

Nema potrebe da se takvim tonom obraćate. Niti je Jadranka vikala niti bilo ko od nas. Ne znam šta vam je danas i zašto mislite da povredama Poslovnika i time da zabranjujete drugima da govore ono što misle, a da pri tome sebi dozvoljavate da izgovorite šta hoćete.

Nama je vaš poslanik govorio o tome kako nemamo pojma, kako ništa ne znamo, pričao nam o nečemu. Pri tome, nisam znao da mi je doneo knjigu mog prijatelja Branislava Ivkovića, hvala vam na tome, dobro je da ga poštujete njega i njegov rad, tako da i to je u redu, pročitaću knjigu kao što sam rekao, ali vas molim, nemojte da nam držite pridike o pristojnom ponašanju jer se zaista trudimo da na najučtiviji mogući način odgovorimo na sve, čak i kada je potpuno očigledno koliko imamo više ozbiljnih argumenata. Ni na koji način vam ništa ne prebacujemo, osim što dozvolite sebi dajemo za pravo da odgovorimo.

Ja sam sada dužan zbog neistina koje su iznete da kažem, da mi smo uspeli da dobijemo otpočinjanje pregovora sa EU. Mi smo završili kompletan skrining proces koji je najveći tehnički deo posla koji postoji u procesu integracija sa EU i da ne bi ste obmanjivali građane i govorili kako je za to kriva Jadranka na bilo koji način, ja ne mislim da je bilo ko kriv, ali treba ljudi da znaju da otvaranje poglavlja zavisi samo od jedne stvari, a to je od toga hoće li pojedine države članice biti zadovoljne našim dijalogom sa Prištinom ili ne.

Dakle, sve ostale zadatke ispunili smo u potpunosti, sa najboljim ocenama. Ono za šta je bila zadužena gospođica Joksimović završili samo sa najvećim uspehom mi najboljim ocenama, boljim nego što su mnoge druge zemlje uradile. Jedini uslov koji stoji pred nama, sad pošto me pitate mogu i da vam kažem, kada je bila ovde gospođa Mogerini, bio je prisutan i ministar Dačić, mislim i Jadranka, i mnogi drugi, ja sam rekao – samo nemojte da mi govorite, kao što neke neznalice iz bivšeg režima govore, kako nismo sproveli Briselski sporazum. Doneo sam Briselski sporazum i na srpskom i na engleskom, pokazao da smo mi ispunili sve sem prvih šest tačaka, od ukupno 15 koje se tiču prava Srba, koja se tiču stvaranja srpske zajednice opštine ili srpske asocijacije opštine kako Albanci kažu. To je jedina stvar koja nije ispunjena iz Briselskog sporazuma. Sve ostalo su neke druge stvari koje nemaju veze ni sa Briselskim sporazumom ni sa implementacionim planom. Tu se trudimo da gledamo da zaštitimo srpske interese, da odbranimo sve što možemo, a da ne zaustavimo naš evropski put.

Odmah da vam kažem, opet ste pogrešili, otvorićemo ove godine poglavlje. Nisam bio spreman, i uveren sam da imam i vašu podršku po tom pitanju, odbio sam da razgovaram o temi Gazivoda, jer sam im rekao – prvo donesite kartu pa pogledajte Gazivode, nudili smo vam pet plus pet, Srbi i Albanci, nudili smo vam zajedničku firmu, 23% se nalazi na teritoriji centralne Srbije, po pola se nalazi na teritoriji Opštine Zubin Potok, pola na teritoriji Opštine Srbice ili, kako oni kažu, Skenderaj. Vi hoćete da mi kompletan hidro potencijal, svu vodu koja treba da ide u Metohiju, hoćete da vam damo sav potencijal za stvaranje električne energije, a da mi od toga i Srbi na Kosovu i Metohiji nemaju ništa. Ja sam kriv ako ćemo o tome. Ja sam rekao da neću ni da razgovaram o tome dok prvo lepo ne pogledate kartu, pa pošaljite svoje eksperte u Beograd, imam 10 ovde ljudi koji su tu bili i, dakle, nemam nikakav problem da vam to saopštim.

Nemojte da optužujete u ovom slučaju našu administraciju koja je mnogo bolje radila nego administracija bilo koje druge zemlje, i posebno ne Jadranku Joksimović koja je tome posvećena i kojoj ja, zato što gledam da sačuvam ono što mislim da je naše, u nekom smislu smetam da ranije to otvorimo. Iako je moja želja da otvorimo poglavlja najpre, iako je naša želja da budemo što brži u procesu evropskih integracija, vi morate da razumete da jedino čime je to ograničeno, jedino čime je to oivičeno to jesu razgovori sa Prištinom i napredak u dijalogu sa Prištinom.

Nemojte da se pravite da mislite da je u pitanju nešto vezano za vladavinu prava, da je u pitanju nešto vezano za naše ekonomske reforme. Ceo svet podržava naše ekonomske reforme. To je ono što nam je otvorilo vrata u celom svetu. Nikada nijedan srpski premijer nije primljen od strane svih skandinavskih premijera, nikada nije dobio poziv od svih skandinavskih premijera. Nikada u istoriji Srbije. Sada smo to dobili zato što je Srbija bila spremna da napravi teške mere i da teškim reformama krene napred.

Ovde postoji jedan drugi problem, tiče se Kosova i Metohije i tu smo veoma oprezni i tu gledamo da zaštitimo uvek naše nacionalne, naše državne interese i to je jedina zamka na tom putu. Dakle, otvaraćemo poglavlja, ići ćemo ka Evropi, ali ćemo istovremeno gledati da sačuvamo sve što je moguće od naših nacionalnih i državnih interesa. Hvala vam najlepše.

Zahvaljujem, gospodine Vučiću.

Reč ima ministar Aleksandar Vulin. Izvolite.

Snovi i bajke nisu isto. Mi imamo san, to je tačno.

Izvinjavam se, gospodine Vulin, samo pošto dobacuje gospodin Đurišić.

(Marko Đurišić, s mesta: Replika.)

Gospodine Đurišiću, pre vas ima prijavljeno nekoliko diskutanata.

Pre nego što uopšte dođemo do zaključka, da li imate pravo na repliku ili ne, moraju i oni da dobiju reč.

Izvolite, gospodine Vulin, nastavite.

Snovi i bajke nisu isto. Mi imamo snove. Mi sanjamo jednu bolju Srbiju. Sanjamo jednu pravedniju Srbiju i sigurno uspešniju Srbiju nego Srbiju koju smo zatekli 2012. godine, to sigurno. Kao što ste svojevremeno pričali da je bajka da ćemo ikad sklopiti dobar i uspešan aranžman sa MMF-om, pa se ostvarilo. Tako ste govorili i da će Železara Smederevo biti najobičnija bajka, pa kao što vidite, stavili smo je na noge, i to se ostvarilo. Tako sad govorite da će „Beograd na vodi“ biti bajka, kao što vidite, sigurni smo da će i te kako biti ostvaren.

Ovde su se pominjale reči, kao što je „sprdnja“. Jedina „sprdnja“ ovde jeste da mi godinu dana već slušamo priče kako je štednja loša, kako ne treba, kako samo investicije mogu da nas probude i učine uspešnim, a onda kada obezbedite investiciju iz inostranstva koja samo u ovoj fazi najmanje 100 miliona evra, onda tu istu investiciju napadate.

Možda mi nemamo pojma, ali gospodin očigledno nema pojma da ovo nije zakon koji se bavi izgradnjom. Ovo nije zakon koji se bavi projektom jedne zgrade. Ovo je zakon kojim se utvrđuje javni interes. Ovo nije građevinska materija. Hvala.

Gospodine Đurišiću?

(Marko Đurišić, s mesta: Replika.)

Da li stvarno mislite da imate pravo na repliku?

(Marko Đurišić, s mesta: Naravno da imam.)

Mislim da nemate, gospodine Đurišiću.

Reč ima narodna poslanica Olgica Batić.

(Aleksandar Senić, s mesta: Pomenut sam. Replika.)

Pozitivno, gospodine Seniću. Vi ste izazvali repliku.

Izvolite, gospođice Batić.

Hvala puno.

Uvaženi predsedavajući, uvaženi premijeru Vučiću, poštovani ministre, kolege i koleginice, cilj eksproprijacije svuda u svetu jeste isti, a to je upravo izgradnja objekata koji su u javnom interesu. Taj javni interes ima određene sinonime koji su se u određenim vremenima određeno primenjivali u našoj, ali i u drugim zemljama, pa tako imamo opšti interes, javnu korist ili zakonom utvrđenu javnu potrebu.

Taj javni interes, budući da se on danas u priličnoj meri pominjao, predstavlja kamen temeljac svake eksproprijacije i on je u našem pozitivnom zakonodavstvu definisan još u vreme socijalističkog samoupravljanja, i to na jedan prilično uzan način, gde se od stanogradnje favorizovala samo izgradnja stanova solidarnosti. Otuda dolazimo do sada važećeg Zakona o eksproprijaciji, pa tako u tom Zakonu o eksproprijaciji nema mogućnosti da se proglasi javni interes zbog izgradnje običnih stanova, ugostiteljskih i turističkih objekata, i to je upravo posledica tog uskogrudog komunističkog tumačenja javnog interesa iz onog perioda kada je društvena svojina bila dominantna, koja je u suštini ništa drugo do jedna obična Ali-begova slama.

Nema ni jednog jedinog razloga za bilo kakve tvrdnje da gradnja „Beograda na vodi“ ne predstavlja javni interes, jer upravo suprotno, on predstavlja javni interes jer to će biti obeležje celog regiona. Gradiće se na mestu koje danas predstavlja ruglo prestonice i tamo je na mestu gde danas caruju psi lutalice i mesto je koje predstavlja jedno ruglo i otpad.

Sa druge strane, moramo poći, recimo, od naših suseda. Imamo tako primere iz Crne Gore. Pogledajte, na primer, upravo iz navedene zemlje, recimo, Porto Montenegro ili ne morate taj, pogledajte Lušticu ili pogledajte primer iz Crne Gore vezano za Buljarice, gde se tamo priprema eksproprijacija zbog gradnje turističkih objekata, koji su višestruko poučni i mislim da iz tih primera moramo nešto da naučimo, jer su prvenstveno korisni.

Ostala, ne samo društva u okruženju, nego i svetska iskustva jesu ta koja pokazuju da je uvek opravdano posebnim zakonom proširiti i utvrditi javni interes iz Zakona o eksproprijaciji, jer ne može se kleti u demokratiju i tvrditi i verovati da je privatni kapital štetan po narod i po državu, a upravo primeri iz uporednog prava jesu tu, kao i savremeno međunarodno zakonodavstvo, i pokazuju da nije opasan ni za narod, a ni za državu, ukoliko neko ulaže u razvojne projekte.

Naravno, interes jeste da se u skladu sa Ustavom Srbije utvrdi taj interes upravo na osnovu zakona. I Evropska konvencija o osnovnim ljudskim slobodama i pravima, pravne je vikcije EU o eksproprijaciji i intenciji evropske komisije, upravo dozvoljavaju da se javni interes utvrdi posebnim zakonom i u tome ne vidim apsolutno ništa ne ustavno i na tako nešto apsolutno se ne može pozivati, a da pri tom to bude opravdano.

Na ovom mestu moram da izložim i još par detalja. Vidite recimo u SAD za one koji kritikuju upravo projekat „Beograd na vodi“, tamo postoji izraz koji se naziva - vrhovno pravo države na svojinu, i to je u širokoj upotrebi u SAD. Zatim u Velikoj Britaniji postoji jedan izraz koji se isto tako primenjuje u toj zemlji a to je prinudna kupovina. Na primer, kupovina radi izgradnje stanova, radi izgradnje infrastrukturnih objekata, komunalnih objekata, sportskih objekata itd. U Francuskoj recimo postoji institut oduzimanja imovine u javnom interesu. U Nemačkoj su naravno norme o eksproprijaciji sadržane u samom zakonu o eksproprijaciji, ali one mogu biti dopunjene i nekim drugim zakonskim aktima. I najzad imamo i jedan primer, a to je primer, naravno, Italije, gde protiv deklaracije o javnoj koristi, a podsetiću da dekleracija o javnoj koristi Italije prethodi samom postupku eksproprijacije u Italiji, zapravo ne postoji i ni mogućnost vođenja upravnog spora.

Tako da sve one kritike danas, brojne kritike koje su se odnosile posebno pi pitanju javnog interesa pokazuju se kao neopravdane, jer ukoliko pođemo od toga da smo odgovorni pa smo se pripremili za ovu raspravu, pročitali u celosti ovaj zakon, onda ćemo videti da upravo uporedna iskustva bar zemalja koje sam navela pokazuju suprotno. Dakle, leks specijalis jeste potpuno opravdan i jeste potpuno opravdan i jeste jedna potpuno dozvoljena forma na način koji je preko potreban da bi se ovakav jedan projekat u stvarnosti i zaživeo.

Zato kažem da su tvrdnje potpuno kada se iznosi, kada se upućuju kritike prilično nedemokratske i to zapravo osporavanje uređenja ove materije posebnim zakonom nema svoje opravdanje ni ustavno niti bilo koje drugo.

Ovaj leks specijalis kao naravno i uopšte, ne samo ovaj poseban zakon nego i svaki drugi zakon mora da prati realne tokove i u prvom redu da bude podvrgnut interesu naroda. Ne mogu zakonske norme biti zarobljenik nekih prošlih vremena, nekih prošlih ideologija, komunističke svesti i podsvesti, a već sam navela kako je nešto ranije bilo i definisano. Nekada je bilo teško zamisliti da je uopšte moguće graditi bilo kakve impozantne objekte, gradove što će u istinu predstavljati ukoliko „Beograd na vodi“ zaista i bude u potpunosti završen. To nijedan zakonodavac, ma koliko maštovit bio, ovako nešto nije mogao da zamisli pre izvesnog vremena, ali to ne znači da ne treba da se stvara jedan potpuno adekvatan i jedan sveobuhvatan pravni okvir kako bi se takva ideja i realizovala. Ovde može, budući da mi vreme ističe, daću samo jedan primer.

Recimo, zamislite da Srbija kojim slučajem dobije organizaciju Olimpijade. Prema postojećem, još uvek aktuelnom, važećem Zakonu o eksproprijaciji teško da bi se mogla realizovati izgradnja takvog jednog olimpijskog sela, a „Beograd na vodi“ zasigurno ovo je primer, je nešto što prevazilazi sve ovo što sam kao u primeru navela. Misli da apsolutno kritike koje su danas upućene ne stoje.

Ja na ovom mestu moram izneti jednu stručnu kritiku, ona je pravne prirode, više zapravo sugestija kako bi se ovaj zakonski tekst trebao poboljšati, to je nešto što je i moj kolega Čikiriz u svom izlaganju spomenuo, amandman koji sam podnela na član 11. zapravo njegov stav 5. gde procenu tržišne vrednosti građevinskog zemljišta po mom ličnom mišljenju, ne može vršiti Poreska uprava. Moraju je vršiti veštaci, to je njihova struka. Znači stalni sudski veštaci sa liste veštaka, jer tako nešto je u skladu sa Ustavnim sudom, u skladu sa evikcijama EU i ono što je prvenstveno bitno, u skladu je sa našom sudskom praksom. Hvala.

Reč ima premijer Vučić.

Hvala vam na izvanrednoj diskusiji, koja je imala direktne veze samo sa zakonom.

Mi nemamo problem da prihvatimo ovaj amandman, ali vi razmislite još malo zato što postavlja će nam se posle pitanje – ko, kako i kojom procedurom biramo veštaka, zašto baš taj. Poreska uprava je ipak državni ogran, tako da je to jedini razlog, inače nemamo problem da suštinski prihvatimo vaš amandman. Do sednice kada se bude odlučivalo o amandmanima molim vas da se sa našim stručnim službama i sa gradonačelnikom još jednom konsultujete da vidite i dobre i loše strane i jednog i drugog predloga. Suštinski, nemamo problem da vaš amandman prihvatimo. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Vučiću.

Gospodine Seniću, ja bih ipak da vas zaštitim da ne zloupotrebite Poslovnik. Izvolite.

(Aleksandar Senić, s mesta: Nemojte.)

Evo da čujem šta sam povredio, koji član.