Reč ima Aleksandar Vučić, predsednik Vlade.

Tačno je poštovani gospodine Pavićeviću, polagao sam građansko-procesno pravo kod Vesne Rakić Vodinelić, mislim da je bilo na četvrtoj godini, dobio sam desetku. Ona je izuzetan profesor, ona odlično poznaje pravo. Mi politički nikada nismo bili saglasni, ali moram da kažem da je bila veoma korektna i kao profesor, jer ni tada nismo delili iste ideje i zahvalan sam što je moje znanje ocenila najvišom ocenom, iako mislim da sam se trudio i mnogo učio da bih to uspeo da dostignem i postignem.

Samo bih rekao jednu stvar, imate pravo na ustavnu žalbu i Ustavni sud je taj koji će da kaže da li je nešto u skladu sa Ustavom ili ne. Mi mislimo da je u skladu sa Ustavom. Mislimo da smo imali mnogo gore akte koje smo ovde usvajali „leks specialise“ i mnoge druge koji su prošli kontrolu i koji su prošli ustavne žalbe, ali naravno da se ja ne mešam u poslove Ustavnog suda i to nije pitanje osećaja gospodine Pavićeviću, tako da sam potpuno siguran da će gospođa Rakić Vodinelić naći najbolju pravnu formu kako da se to ispita, ukoliko ste vi za to zainteresovani.

Želim da kažem da su vaši amandmani da ne bi ljudi mislili da su bili sadržajni i da su imali smisao koji bi trebalo da izmeni, upotpuni i popravi zakon. Svi vaši amandmani su „briše se“. Svaki vaš amandman je „briše se“, ne biste li kupili sebi, ja ne znam nećete mi zameriti dva ili pet minuta rasprave, što je takođe legitimno. Ne kažem da je svrsishodno, ali je svakako politički legitimno.

Još jedna stvar, pošto vidim da ovde postoji neka vrsta pravljenja šala na račun zgrada, kula, tornjeva, šopin molova, gospodin Vujević je upotrebio jedan izraz koji ću ja da kažem pred vama. To je potpuno druga orbita u odnosu na ono što smo imali. Nisam stručnjak koji volim prodavnice, uopšte se u to ne razumem, ali kada sam video podatke, pošto nisam verovao gradonačelniku Beograda kada mi je iznosio te podatke, tražio sam proveru podataka za Dubaji mol, pa smo onda počeli da pričamo o lakšoj zoni itd, dakle, ovde kod nas. Možemo li to dok ne budemo članstvo Evropske unije da provedemo na delu teritorije i da privučemo time sve iz regiona da dođu najskuplju robu da kupuju kod nas.

Razgovarali smo o svemu tome i to neće biti obični stambeni objekti. To će biti stambeni objekti koje mi nismo ovde gradili. To će biti molovi, tornjevi, kule, kakve mi nismo ovde gradili. To će biti uređena, videćete i ta promenada, onako kako je mi nismo do sada uredili. Ali, ako me ubedite da je modernizacijski iskorak ovi pacovi i zmije i sve ovo što sada mnogi tako uspešno i zdušno brane, pokušavajući da mi objasne da je to beogradski duh. Ja ću da vam kažem prljavština, olupine, ruglo, nikada nije i neće biti ni srpski ni beogradski duh.

Spreman sam da te stvari menjamo i menjaćemo ih na pošten i odgovoran način, a uvek sam spreman da prihvatim svaku kritiku i po pitanju pravne forme i po pitanju sadržine i uvek smo spremni da o tome razgovaramo.

Nijednog sekunda nisam hteo da uvredim čoveka čije ste ime pomenuli, ja se izvinjavam što još jedanput nisam zapamtio, to pokazuje da nisam dovoljno stručan iz te oblasti, kao što profesor Kiraki sve znam. Dakle, ja sam rekao taj vaš stručnjak iz vaše stranke jer ste rekli, a šta je tu uvredljivo. Zbog toga što sam rekao taj. Ne znam šta bi pokazna zamenica, na konkretnog čoveka sam mislio, izvinjavam se ako je to uvreda, onda stvarno ne znam šta bih rekao za sve ono što su mnogi danas o nama izgovorili. Nije mi bila namera nikoga da uvredim, već pozivam i tog čoveka da dođe i da nam takođe pomogne u ovom poslu i svi ostali su dobro došli, zato što je ovo interes svih ljudi u Beogradu, ali interes svih građana Srbije, jer će svi oni osetiti boljitak kod toga.

Svako pomeranje u makroekonomskim parametrima, svako pomeranje u BDP, svako pomeranje u rastu industrijske proizvodnje značiće boljitak i za čoveka našeg u Blacu i Kuršumliji, koliko i za onoga u Kanjiži, Apatinu, Kuli, Odžacima, Somboru i svakom drugom mestu.

Još jedanput hvala na pažnji i molim vas da još jedanput razmislite, dobrodošli ste uvek i u svakom trenutku, a bez obzira i na najteže političke ocene i osude na koje neretko nailazimo od gospođe Rakić Vodinelić, ja imam veoma visoko poštovanje prema njoj i mislim da je ona vrstan pravnik za razliku od mnogih drugih koji joj nisu do kolena. Bez obzira na sva naša politička neslaganja, a i po tome možete da vidite da kod nas politika nije presudna već da struku i te kako umemo da poštujemo. Hvala vam najlepše.

Moram da dam reč poslaniku, jer na repliku poslanika dve minute, ne mogu da dajem drugima osim predsedniku koji je odgovorio. Tako da reč ima Vladimir Đukanović.

Hvala vam.
Svašta smo se naslušali ovde danas. Radoje Domanović je napisao jednu divnu satiru „Mrtvo more“, to se tako zove, u osnovnoj školi se uči, kad god želite nešto novo onda proradi taj zaista palanački duh. Mi Srbi savršeno uvek znamo šta nećemo, a retko kad znamo šta hoćemo, odnosno kritiku da napišemo tu smo majstori ali kada treba neku ideju da damo, bogami tu smo i te kako u oskudici.
To jeste jedan naš veliki problem. Mene su tako vaspitali da u životu znam šta neću i neću ovo. Ovo neću sigurno. To je vaš Mehetn. Znači, to ste nam ostavili i to neću. E, znam šta hoću i voleo bih da bude „Beograd na vodi“, a priznajem gospodine Vučiću, evo, kao pripadnik poslaničke grupe i stranke koje ste vi predsednik, ja sam skeptik prema tom projektu ne zato što ga ne želim, svim srcem želim i sve bih dao da se to izgradi nego znate u svojih 36 godina nijedan veliki projekat u Beogradu nisam video da je izgrađen i nisam navikao na to.
Sve to što ste vi pričali, Branko Pešić je to, to su ljudi koji su imali mandat pre mog rođenja. Ja to nisam doživeo. Bilo je tu istina šminkanja grada, bilo je tu da se izgrade negde neki blokovi. Znate dobro gde živim, živim na Banjici na 22 spratu. Znači, fantastično vidim ceo Beograd kao na dlanu. Ja ne vidim kranove u ovom gradu, odnosno nisam ih viđao, daj Bože kada krene sada „Beograd na vodi“, videćemo negde se nešto i gradi.
Ali, godinama unazad gledam Beograd i nema kranova nigde se ništa ne radi. Beograd se sveo na trange-frange sistem, na prodavanje usluga, magli, pa i sa tim smo u oskudici stravičnoj, jer znate stranac ovde kada dođe i kad vidi onakvo priobalje, onu džunglu, čovek ode nije lud da tu stane, jer nema tamo šta da kupi. Mi smo zaista veoma uspešno gajili ambroziju. Fantastično smo gajili komarce. To nije smešno, to je žalosno, vi niste mogli normalno da prođete pored reke, posebno kada je leto jer od komaraca nije moglo da se živi godinama. Ništa nismo učinili da to suzbijemo.
Što je najgore, fantastično smo razvijali korupciju, do te mere da smo oterali i „Kempinski“ i svaki projekat koji je ovde došao, zato što je neko tražio da se ugradi. To je tako funkcionisalo u Beogradu. I ništa živo nismo mogli da napravimo zato jer je neko tražio proviziju. To je tako ovde išlo.
Vi ste pričali šta mi sve zatičemo tamo u tom priobalju i treba biti otvoren i iskren šta tamo zatičemo. Pored tih zmija, žaba, komaraca, kučića lutalica, zaista, najgoreg društvenog sloja koji možete negde da vidite, raznih džeparoša, strahota da zađete dole, da se ne lažemo, najstariji zanat na svetu je tamo i te kako prisutan, jadni oni roditelji koji vode decu u školu „Isidora Sekulić“, šta moraju ta deca tamo da gledaju, jer tamo je lanac prostitucije, i ja hoću da se to iseli odatle. Ja neću ta vrsta kriminala da bude u Beogradu. Hoću da ta deca koja idu u tu školu idu bezbedno. Tamo imamo sedište narkomana. Ima ih koliko hoćete, bodu se iglama – zaista je nebezbedno i strašno. Zamislite da je neko protivan tome da se to očisti i iseli?
Evo ja sam skroman čovek, ne morate možda to nikada ni da izgradite, ali makar da to očistite, da bi onda, bar tako mislim, ovoj Vladi trebao spomenik da se podigne, makar da se očisti onaj haos.
Za 20 godina neko će doći, pa će tu nešto izgraditi, i da ne uspe projekat „Beograd na vodi“, makar da se očisti, jer ono je zaista ruglo i sramota.
Bog nam je dao da izađemo na dve reke i možemo da budemo Rio de Ženeiro u pravom smislu te reči u Evropi, a mi smo Rio de Ženeiro zato što nam taj deo dole liči na najgoru onu favelu u Rio de Ženeiru. Najgori kriminal se dole odvija. Sada je neko protivan tome da neko proba to da reši. Kažu, to je skupo, to košta. Košta sve u životu. Znate, koštao je i u vreme Rima Koloseum , koštao je i taj Ajfelov toranj, koštala je i Kapija kralja Leopolda u Briselu ili u Sankt Peterburgu što su oni carevi pravili sve one dvorce, ali neko je imao viziju da to ostaje narodu, državi i kad-tad će se kroz istoriju to i naplaćivati, jer neko će doći to da vidi.
Često kritikuju našu crkvu, kažu – što prave velike vladičanske dvorove? Pa ne pravi taj vladika to za sebe, pravi za taj narod i to će ostati nama ovde i godinama će neko plaćati i doći to da vidi. Izvinite, ali tu je čista zarada.
Ne znam zašto je neko protivan da se izgradi takva kula, baš je lepo da se izgradi takva kula. Kaže – remeti istoriju grada.
Izvinite, ako je neko poremetio istoriju ovog grada, to ste uradili vi, jer ja nisam pristalica socijalizma niti komunističkog poretka, niti bilo čega, ali izvinite, nas je oslobodila Crvena armija. Vi ste sve vojskovođe Crvene armije izbrisali, i imena ulica i to je sramota za ovaj grad. Mi nemamo više ni Maršala Tolbuhina, ni Generala Ždanova i to je sramota, sve smo izbrisali. Makar da ste na taj Novi Beograd izmestili te ulice, jer je taj Novi Beograd ipak u toj epohi sazidan i red je da se to ispoštuje. U svakoj normalnoj zemlji se to poštuje.
Meni je izuzetno drago što je podignut spomenik caru Nikolaju i veoma sam srećan zbog toga i drago mi je što imamo Bulevar kralja Aleksandra Obrenovića i drago mi je što imamo ulicu Kralja Petra, ali izvinite, jedan deo naše istorijske epohe je i ovo i to valja poštovati.
I na kraju krajeva, na istoriji se zarađuje. Samo ludi ljudi brišu svoju istoriju. Ako je Kuća cveća najposećenija u Beogradu, što da ne zaradimo na Kući cveća? Naravno da treba sve da uradimo da ljudi dođu i da plate i da vide Titov grob, pa šta sad, to je deo naše istorije i prosto to je tako. Dajte, ljudi, da razmišljamo komercijalno, da zaradimo, a ne stalno da smo protivno nečemu, a da ne znamo uopšte za šta smo.
Ovde se govori o nekakvim tajnim ugovorima. Živ sam svedok, u preduzeću gde sam obavljao funkciju predsednika Skupštine, ja sam zatekao tajne ugovore koje niko u firmi nije video, bili su u sefu. Da biste realizovali te ugovore, donosili ste na telefonskim sednicama Vlade uredbe o promeni uredbe, da biste legalizovali neki posao koji je, recimo, to preduzeće srozao i potpuno ga uništio.
Nemojte vi da pričate o tajnim ugovorima. Vi ste na telefonskim sednicama Vlade dogovarali kako da se opljačka država. To je jedino što ste umeli. Sada vi ovde pričate, a ja razumem šta je auto-projekcija, često gospodin Vučić to pominje i možda vi polazite od sebe, možda bi vi opljačkali tako građane Srbije da tako želite da zidate „Beograd na vodi“. Ovde nema ni kredita, niti mi dajemo naš novac, nego neko drugi dolazi da zarađuje.
Znate, sve ove objekte što smo naveli u zapadnoj Evropi, generalno, to su bile kolonijalne sile, one su druge kolonije iscrpljivale, uzimali im novac da bi tako nešto sazidali i da bismo se mi danas divili tim objektima. Mi ovde, niti ikoga pljačkamo, niti bilo šta radimo, nego mi dobijamo novac od nekoga ko želi to tu da napravi.
Ne razumem šta je vama tu sporno? Pozivate se kako neko krši Ustav ili zakone. Znate, kada ste donosili Zakon o privatizaciji koji su bili potpuno protivustavni i čime ste opljačkali našu imovinu, čime ste uništili naše živote, upropastili nam preduzeće i sve živo, tada se niste pozivali na Ustav.
Kada ste izručivali ljude u Haški tribunal, mimo bilo kakve ustavne odredbe i protivno bilo kakvom normalnom pravnom aktu, tada se niste pozivali na Ustav. Niste imali Ustavni sud šest ili sedam godina i niko od građana nije mogao da se požali negde ako su mu prekršena ljudska prava, zato što niste imali Ustavni sud. Takva je bila vaša vlast.
Vi sada ovde nekome pričate da neko krši Ustav ili zakone? To nema nikakvog smisla. Priznajte, ostavili ste nam ruglo uz Savu, nažalost, imamo jedan tamo potpuni haos.
Vidim, gadite se na arapski kapital. Izvinite, hajde da krenemo do sporta. Jedan „Mančester siti“ je prvak Engleske, Arapi su mu vlasnici, Pari Sen Žermen u Parizu, Flight Emirates je glavni sponzor Arsenala, a oni se ne gade na arapski kapital, ja se izvinjavam. Njima je arapski kapital veoma dobro došao, Barselona, na kraju krajeva, ne razumem.
Ako to tamo uspeva, ako se u Velikoj Britaniji, Španiji, ne gade na arapski kapital, što se vi ovde gadite? Da li je možda to smetnja nekim ljudima koji su vama dobrano plaćali kampanje i kojima ste vi omogućavali da pljačkaju građane i da im gule kožu, a to su ovi tajkuni koji su do Luke Beograd dolazili onako kako su dolazili ili do „Belvila“ i možda njima smeta što će se tako nešto izgraditi, zato što umanjuje cenu njihovih objekata?
Prema tome, sve ovo što radite mnogo više govori o vama. Inače, gospodine Vučiću, voleo bih, pošto se ovde stalno spominje kako ste vi ovde ne znam šta obećavali, a bila je ona čuvena priča oko fabrike mikročipova. Prvo, građanima nikada niste rekli da će se izgraditi, nego će biti naučni centar koji će ovde proučavati da li bi mi možda mogli jednog dana da izgradimo fabriku mikročipova, jer za tako nešto je potrebna savršena tehnologija, savršeno znanje, ali ovde neko napada, što uopšte imamo tu ideju da neko dovede Mubadalu ovde da ima naučni centar, pa to nije normalno.
Svakom bi bilo čast da dođe ovde i da otvori jedan takav naučni centar i kamo lepe sreće da su uopšte razmatrali da dođu na ovo tržište ovde. Ovde su Al Dahru oterali, znači, neko je uspeo da otera Al Dahru, i to je sumanuto.
Zašto? Zato što nekim njihovim tajkunskim poljoprivrednicima ne odgovara konkurencija. Evo videćete uskoro, ako ne budu bili protiv Lidla, ako ne budu došli da ruše one temelje, kada se Lidl bude pravio ili ako ne budu ponovo one biltene štampali, zato što ovde smeta konkurencija. Ovde mogu samo određeni tajkuni koji su nažalost u određenom segmentu bili mnogo jači od države, i koji su ovde diktirali kako zakoni da se donesu, i oni jedino mogu ovde da profitiraju i meni je drago da ste vi to počeli ovde da razbijate, i baš ovaj projekat „Beograd na vodi“ , a inače svi ti koji tvrde što nije bio tender, pa ja se izvinjavam.
Ko god hoće od vas, neka da tri i po milijarde evra i izvolte radite projekat. Dakle, tri i po milijarde, fino iz svojih džepova i gradite projekat. Nisam siguran ni ovi što su godinama vas plaćali, nisam siguran da bi tri i po miliona evra izvukli iz džepa, a ne tri i po milijardi evra.
Prema tome, svim srcem ovo podržavam i meni je žao što Beograd nema više starijih zgrada, na žalost, 40 i nešto puta su nas rušili i malo, po malo smo imali neki rat, a konačno je vreme da mi budemo faktor mira i stabilnosti i da krenemo nešto da gradimo, jer ovaj narod očekuje prosperitet, ovaj narod očekuje ekonomski boljitak. I kao što nam je Žika Bujuklić na njegovim savršenim predavanjima rimskog prava pričao, kada god mu dođe neka delegacija, nema gde da je odvede i tražili su najstariju zgradu u Beogradu, on ih odvede u kafanu „Znak pitanja“, zato što su nam sve zgrade srušili.
Konačno ćemo nešto sazidati, gde ćemo zaista srcem i dušom voditi ljude i pokazati koliko ovaj grad ima zaista veliko srce i, na kraju krajeva, velike potencijale. Svim srcem podržavam „Beograd na vodi“ i želim da se izgradi.

Hvala.
Reč ima ministar Vulin. Izvolite.

Mi ponekad jednostavno ne razumemo da se svet oko nas menja i da uči i da napreduje a da mi stojimo u mestu i da mislimo da jedna zgrada nije modernizacija.
„Beograđanka“ je visoka 101 metara. Poslovni centar „Ušće“ je visok 115 metara. Avalski toranj je visok 204 metra. Toranj koji će se graditi u „Beogradu na vodi“ će biti visok 220 metara.
Ne postoji na žalost građevinsko preduzeće u Srbiji koje to može samo da napravi, ne postoji. Nemamo tehnologiju da tako nešto uradimo, ne znamo to da uradimo, nemamo odgovarajuće materijale. Nemamo dovoljno novca da uradimo.
Da, napraviti zgradu od 220 metara će za nas biti modernizacija, naučićemo nešto i to nije mala stvar da naučimo nešto i to je nešto što ćemo posle moći da prodajemo drugima pa ćemo moći da radimo na drugim tržištima zato što smo naučili nešto što nismo znali.
Struka, jedni misle ovako, druge misle onako naravno treba verovati i jednima i drugima. Konkretno, kada je gospodin Kresović u pitanju, neki ga osporavaju, smatraju da je najlošiji gradski arhitekta koga je Obrenovac imao. Optužuju ga da je nekontrolisano gradio stambene zgrade bez dovoljno parking prostora, verovali ili ne.
Siguran sam da to nije tako, jer eto struka ko struka, jedni misle ono, drugi misle ovo, ali svako od nas može biti predmet kritike, tako i ovde i ne vidim zašto bi se ljutili.

Hvala.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Replika.)
Na šta replika sada?
(Vladimir Pavićević, s mesta. Na izlaganje gospodina Vulina.)
Ne može stvarno.
(Vladimir Pavićević, s mesta: O čemu je govorio gospodin Vulin?)
O vama nije.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Jeste.)
Nije. Zahvaljujem.
Dajem reč ministru Zorani Mihajlović.

Hvala.
Samo da dodam nekoliko vrlo važnih stvari, pa sam sigurna da više neće biti replika od poslanika kojeg smo sada videli, da ga ne imenujem.
Zamislite kada bi u Srbiji ukinuli Ustav, šta bi bilo? To je isto uradio pomenuti ugledni arhitekta kada je 2003. godine, a i u novom predlogu zakona ukinuo prostorne planove, nema prostornih planova.
Godine 2003. je to bilo u Šumarčevom zakonu, pa su shvatili da nema nikakvih rezultata, pa su 2009. godine vratili, a sada je ta stranka, odnosno taj ugledni arhitekta ponovo u svom novom predlogu zakona ukinuo najviši urbanistički akt, a to je prostorni plan. Prema tome, toliko o uglednom arhitekti.
(Balša Božović, s mesta: Replika.)

Niste vi ugledni arhitekta, moram da dam reč dr Vladimiru Pavićeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, poštovani gosti iz Vlade Srbije, gospodine predsedniče Vlade i poštovane ministarke i poštovani ministri, moram ovde dve stvari sada da kažem, jednu ministarki Mihajlović, a jednu ipak predsedniku Vlade, gospodinu Vučiću.
Pazite, ja ne mogu da prihvatim ozbiljnost u pristupu u raspravi na sednici Narodne skupštine kada ministarka ili ministar Vulin npr. ne zna čak ni puno prezime čoveka o kome ovde pričamo, a koji jeste ugledni arhitekta i koji se zove Marin Krešić, a ne Kresojević gospodine Vulin. Vama je svejedno kako se ko zove, kako se ko preziva, kakva je zgrada, koliko spratova ima.
Gospodine Vulin, gospođo Mihajlović, pazite poštovana gospodo, kada je gospođa Mihajlović bila u Skupštini u decembru kada smo raspravljali o Predlogu izmena i dopuna Zakona o planiranju i izgradnji, kada smo usvojili taj predlog izmena, kada smo ga menjali nakon dve nedelje gospođo Mihajlović mi smo tada obećali vama i narodnim poslanicima i građanima Srbije da će Nova stranka da pripremi potpuno novi Predlog zakona o planiranju.
Pripremili smo, poštovana gospodo i juče podneli u skupštinsku proceduru i očekujemo da će oni narodni poslanici ovde, pre svega iz SNS, da glasaju da se i to stavi kao tačka dnevnog reda na jednoj od narednih sednica naše Skupštine, poštovana gospodo.
Gospodine Vučiću, jednu stvar sam zaboravio da vam kažem, vi ste se danas ovde nama obraćali sa jednim poštovanjem. Nazvali ste ovaj dom visokim domom. Smatram da bi posebna vrsta uvažavanja postojala kada biste evo sada ovde obećali npr. da ćete svakog poslednjeg četvrtka u mesecu da dolazite i da od četiri do sedam popodne odgovarate na pitanja narodnih poslanika.
Za mene bi to bilo poštovanje ovog doma i Skupštine kao centralne političke institucije u našem ustavnom sistemu, gospodine Vučiću. Hvala.