Obrazložiću zašto sam lično i u ime DS i stručne javnosti i dobrog dela građana Srbije protiv ovakve namere Vlade Republike Srbije. Da bi građane Srbije uverili u neophodnost izgradnje „Beograda na vodi“ i da će to doneti ne znam koliko dobro građanima Beograda, pre svega, a zatim i ostalim građanima Srbije, Vlada Republike Srbije i Grad Beograd su ponudili dva argumenta. Jedan argument je maketa iz „Geozavoda“ koja se menjala nekoliko puta o čijem autoru ne znamo ništa, a po rečima stručne javnosti koja zna mnogo više od svih nas ovde, pitanje je da li je autor makete ikada i kročio u grad Beograd.
Drugi argument jeste „leks specijalis“. Sve ostalo se svodi na marketing, svodi se na bilborde, na plakate, na obećanje. Ako uzmemo u obzir da projekat „Beograd na vodi“ predlaže stranka koja je već predlagala 100 milijardi evra naprimer direktnih stranih investicija ili kanal do Soluna ili fabriku mercedesa ili fabriku IKEA nameštaja ili fabriku za avionske delove za boing Erbas, onda nam sumnja i u „Beograd na vodi raste“.
Ako uzmemo u obzir da je potencijalni investitor od Vlade Republike Srbije već jednom dobio hotel na Kopaoniku za 600 hiljada dolara manje nego što ga je platila Vlada Republike Srbije i time mu obezbedila ogroman novac na samom početku tog ugovora, onda još uvek i još više raste sumnja da će ovaj projekat biti transparentan, ozbiljan i realizovan.
Ako znamo kako se u ovoj zemlji na neustavan način uzima od penzionera, ako znamo kako se Vlada ponaša prema zdravstvenim radnicima, prosvetnim radnicima, policajcima, vojnicima, onda nas čudi kako Vlada investitoru poklanja najperspektivniji deo zemljišta u Beogradu. To je zemljište građana Beograda, vredi preko pola milijarde evra.
Vlada Srbije krije još jednu stvar. To moram ovde javno da kažem pred građanima Srbije. Vlada Srbije krije koliki su troškovi, ali ne krije samo koliki su troškovi izgradnje ovog projekta, ona krije i ko će te troškove da plati.
Ako uzmemo u obzir izmeštanje železničke stanice, izmeštanje autobuske stanice, Lastine stanice, uređenje zemljišta, čišćenje, komunalno opremanje, infrastrukturu, završetak interceptora, izmeštanje železničkih koridora koji podrazumevaju, zatim, izgradnju mosta preko Vinče, železničko drumskog, izgradnju metroa, opremanje Prokopa i završetak tog projekta, zatim opremanje Zemunske i Novobeogradske stanice. Troškovi nabrojanog, po rečima stručnjaka su preko tri i po milijarde evra.
Ko će to da plati? Platiće građani Srbije. Svaki zaposleni građanin Srbije, a ima ih nešto ispod milion i 700 hiljada u Srbiji svega, biće ih sve manje, platiće preko dve hiljade evra direktno investitoru u džep. Da prevedem na jedan drugi primer. Narednih 12 godina uštede od smanjenih penzija i plata će se trošiti da bi se troškovi ovog projekta kao jedan veliki preduslov platili, preduslov da investitor uloži svoj prvi dinar.
Od svog prvog dinara investitor će napraviti pet i otići će iz Srbije. Ideja Vlade Republike Srbije da ovaj projekat radi nekolicina, da zaradi nekolicina, a da plate građani Srbije jako je loša ideja i nije u interesu građana.
Zato ćemo Vladi danas lično, u ime poslanika DS postaviti nekoliko ključnih i suštinskih pitanja, na koja na žalost unapred znamo odgovor.
Postoji li ugovor o gradnji „Beograda na vodi“? Ne postoji. Postoji li bar predugovor o izgradnji „Beograda na vodi“? Ne postoji ni to. Memorandum ne obavezuje nikoga i nije obavezujuć ni za jednu stranu.
Ima li država Srbija ikakvu garanciju, pre nego što naravno obruka sebe pred svetom i okruženjem i pogazi svoj Ustav i sistemske zakone, ima li ikakvu garanciju da će se izgraditi sve što se obećava na toj maketi? Nema.
Garantuje li iko Srbiji obeštećenje ukoliko investitor slučajno odustane od projekta posle izgradnje jedne ili dve zgrade? Ne garantuje.
Ima li država Srbija preko toliko unesrećenih i oštećenih od majskih poplava, prošlogodišnjih, pametnija posla nego da baca tri i po milijarde evra na luksuzne stanove, poslovni prostor?
Obećavaju se tri milijarde direktnih investicija, a znamo da je u Srbiji ušlo svega sto dinara? Treba li nam milion kvadrata luksuznog stambenog i 750 hiljada kvadrata luksuznog poslovnog prostora ako znamo, a gospodin Vujović sam siguran zna, kakvo je tržište nekretnina u Srbiji, koliko je niska tražnja i koliko praznog poslovnog i stambenog prostora zuji prazno u glavnom gradu, da ne pričam o ostatku Srbije?
Zna li Vlada, koliko je već sličnih projekata isti ovaj investitor ponudio i obećavao u drugim državama? Na primer u Nigeriji, u Egiptu, u Keniji, u Siriji, u Turkmenistanu, u Libiji, u Iraku? Da nigde se nije ništa ni započelo, a kamo li privelo kraju ili završilo. To Vlada Srbije vrlo dobro zna.
Da li je Agencija za borbu protiv korupcije rekla da je ovaj poslovni dogovor veoma sumnjiv i da su otvorena vrata korupciji? Jeste.
Da li je transparentnost Srbije rekla za ovaj projekat da se odvija daleko od očiju javnosti i da je ne transparentan? Jeste.
Da li je 15 uglednih beogradskih advokata podnelo inicijativu da se ovaj zakon povuče kao tačka dnevnog reda zato što se krši Ustav i zato što se ugrožava pravo na privatnu svojinu građana Srbije? Boga mi, jeste.
Da li je Vlada upoznata sa protivljenjem ovom projektu od strane Akademije arhitekture Srbije, koja je iznela svoju deklaraciju o „Beogradu na vodi“ kao proglas javnosti? Jeste.
Zna li Vlada da Srpska akademija nauka i umetnosti kada već razgovaramo o struci ima duboke i suštinske primedbe kada je upitanju projekat „Beograd na vodi“? Zna Vlada Republike Srbije to vrlo dobro. Da li je Vlada čula za protivljenje domaće i strane stručne javnosti? Jeste, čula je.
Zna li za negativna mišljenja Građevinskog arhitektonskog fakulteta, pojedinaca, doajena arhitekture u glavnom gradu gospodina Dragoljuba Bakića, Bojana Kovačevića, akademika Brane Mitrovića, arhitekte Branislava Jovina, najvećih autoriteta sa Saobraćajnog fakulteta, Inženjerske komore, Međunarodne mreže za urbano istraživanje? Zna Vlada i za njihova protivljenja.
Znaju li građani zašto je ovo zemljište na području savskog amfiteatra nije raspisan, na primer, međunarodni konkurs za idejno rešenje kao što to dolikuje svakoj evropskoj i svetskoj metropoli, a tek onda i javni tender za investitore, izvođače radova? Građani mogu samo da pretpostave, a da sam na mestu Vlade Republike Srbije, ne bih potcenjivao građane.
Dame i gospodo, danas se suočavamo sa zakonom za koji postoji apsolutna većina, većina kao što su nekoliko puta pokazali poslanici SNS može sve.
Možete naravno, nakon današnjeg dana ili nakon amandmana, izglasati da je zemaljska kugla kockasta, ali to nije istina. Uvek postoji sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu onaj čuveni primer – većina je u antičkoj-grčkoj glasala za Sokratovu smrt, danas je Sokrat živ, a ona većina koja ga je osudila na smrt odavno je zaboravljena. Biti u većini za građane Srbije, ne znači i biti upravu. Zato naglašavam sledeće.
Ovim zakonom oduzima se dostojanstvo Beograđanima i Beogradu, gradu zbog kojeg se vodilo preko 115 ratova, koji je rušen 44 puta da bi se na kraju u njegovom centru grada šta je izgradio Abu Dabi. To neće proći. Ovim zakonom, što je najvažnije, oduzimate dostojanstvo građanima Srbije koji nemo gledaju kako se pred njihovim očima Savski amfiteatar predaje u ruke specijalnom investitoru. Građani koji nemo gledaju kako se njihovim novcem finansiraju propali projekti. Građani na kraju, Srbije, nemo gledaju kako i premijer Republike Srbije, i gradonačelnik Beograda više zastupaju interese investitora Igl Hilsa, nego građana Beograda i Srbije. Zato svima mora da bude jasno nakon svega ovoga što je rečeno, Vlada Republika Srbije ne može da se sakrije iza većine u Narodnoj skupštini Republike Srbije i nikada neće moći. Pošto, i dalje jedva mogu da završim svoje izlaganje.
