Gospođo predsednice, dame i gospodo, članovi Vlade, uvažene kolege koje očigledno nemate razumevanja za glas opozicije, javio sam se da reklamiram član 106.
(Zoran Babić, s mesta: Gde je opozicija? Ko je opozicija? Šta radi Bojan Pajtić u Vojvodini?)
Kolega Babiću, Demokratska stranka je opozicija, kolega Babiću, i sada dobacujete.

Molim oba poslanika i Šutanovca i Babića da ne komuniciraju preko sale. Molim vas.

Molite mene da ne komuniciram…

Ne niste čuli.

… sa dotičnom personom koji mi dobacuje kada govorim, a vi ste mi dali reč?

Hoćete da kažete šta imate o članu 106?

Svakako, upravo sam se zbog toga i javio, što moj uvaženi kolega Balša Božović nije mogao svoje izlaganje da iznese kao svi ostali poslanici koji su danas govorili, uključujući i premijera. Nije mogao zato što je za vas smeh opravdan u parlamentu.
Znate, kada premijer kaže – Došao sam sam u Skupštinu; a mi se ne smejemo, a on nije sam, to nije zato što nije smešno, nego zato što smo pristojni da to ne radimo.

Recite mi član 106, obrazloženje?

Za vreme govora narodnog poslanika ili drugih učesnika u pretresu nije dozvoljeno dobacivanje, odnosno ometanje govornika na drugi način, itd.
Vi ste gospođo predsedavajuća, čak imali razumevanja u odnosu na ove koji su dobacivali i sada dobacuju.
Gospodine premijeru…

Ne možete da se obraćate premijeru.