Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Četvrtu sednicu Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 107 narodnih poslanika.
Podsećam vas da je članom 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine prilikom usvajanja zapisnika i utvrđivanja dnevnog reda postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da su u sali prisutna 142 narodna poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine, u smislu člana 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika Narodne skupštine?
Reč ima narodni poslanik Enis Imamović. Izvolite.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Koleginice i kolege narodni poslanici, tražim obaveštenje u prvom redu od Vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju o slučaju koji se desio u petak, 10. aprila, u severnom delu Kosovske Mitrovice, kada su desetak batinaša usred bela dana sa leđa napala dvojicu studenata bošnjačke nacionalnosti iz Novog Pazara.
S tim u vezi, postavljam pitanje direktoru Vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju - da li je upoznat sa ovim slučajem i da li je on, kao direktor Kancelarije, posetio pretučene studente Bošnjake i njihove porodice i da li je ostvario bilo kakav kontakt, pa makar i pozvao telefonom porodice pretučenih studenata? Pitam i šta je do danas preduzeto na rešavanju ovog slučaja?
Mene zanima - da li su pronađeni batinaši koji su usred bela dana u centru Kosovske Mitrovice napali dvojicu Bošnjaka studenata? Napominjem da ovo nije prvi put da se u severnom delu Kosovske Mitrovice napadaju Bošnjaci i da je i proteklih godina bilo identičnih napada na studente iz Sandžaka, ali i na lokalno bošnjačko stanovništvo.
Zbog toga tražim i da nam organi zaduženi za bezbednost odgovore - da li su u stanju da obezbede siguran boravak našim studentima Bošnjacima iz Sandžaka koji studiraju u severnom delu Kosovske Mitrovice? U situaciji kada se ovakvi napadi ponavljaju, a nadležni nisu u stanju da studentima obezbede sigurnost, mi moramo razmišljati o tome da sve studente pozovemo da se vrate kućama i zatražimo od Vlade da im nastavak studija omogući tako što će otvoriti smerove medicinskog i stomatološkog fakulteta na Univerzitetu u Novom Pazaru jer na ovim fakultetima studira najveći broj studenata iz Sandžaka. Vidimo da oni nemaju slobodno kretanje i da nisu sigurni na ulicama severnog dela Kosovske Mitrovice.
Još jednom, skrećem pažnju da se ovde radi o jednom vrlo osetljivom problemu. Zato insistiram da odgovore dobijem u predviđenom roku. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jugović.

Dame i gospodo, predsedavajući, poštovane kolege, postoje najave prištinskih vlasti da bi crkva Hrista Spasa, koja se nalazi u Prištini, mogla biti srušena zbog, navodno, nepostojanja dozvola, tj. urbanističke dokumentacije. Te najave koje se odnose na ovaj pravoslavni hram moraju se primiti ozbiljno i trebalo bi na njih adekvatno odgovoriti jer je dokumentacija proverljiva i ona postoji, kao i svedoci, učesnici koji poznaju istoriju gradnje ove svetinje.
Arhitekta prof. Spasoje Krunić projektovao je crkvu Hrista Spasa u Prištini. U rešenju kojim je dozvoljena gradnja, u kome se navodi broj katastarske parcele u Prištini, Sekretarijat za urbanizam, građevinarstvo i zaštitu životne sredine grada Priština izdao je 15. februara 1999. godine dozvolu za izgradnju hrama Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Prema ovom dokumentu, dozvoljava se izgradnja hrama Hrista Spasa u Prištini, na adresi ulica Valjevska br. 4.
Zbog odlučnosti prištinskih vlasti da se crkva sruši, molimo predstavnike Ministarstva pravde, jer se u okviru tog ministarstva nalazi Uprava za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama, da se maksimalno angažuju kod međunarodnih institucija, kako bismo zaštitili ovaj verski objekat.
Konkurs za projektovanje ovog objekta raspisan je 1991. godine, a pravo realizacije stekao je jedan od najistaknutijih članova SPO profesor Spasoje Krunić. Ovaj uvaženi profesor Arhitektonskog fakulteta na raspolaganju je Ministarstvu da posvedoči o okolnostima gradnje ovog hrama.
Ponavljam, ovo je veoma bitno, konkurs za projektovanje je raspisan 1991. godine, a gradnja je počela 1992. godine. Crkva je građena zbog potrebe pravoslavnog življa, s obzirom da je tada Priština bila najveći srpski grad na Kosovu i Metohiji, a u tom gradu postojala je samo jedna crkva. Opstrukcija lokalnih vlasti dovela je do toga da se dozvola dobije tek 1999. godine. Ne sumnjajući da će Ministarstvo preduzeti ili da je već preduzelo potrebne korake, nadamo se da će međunarodne institucije reagovati i zaštititi ovaj verski hram. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Olena Papuga. Izvolite, gospođo Papuga.

Hvala, predsedavajući.
Kolege poslanici, postavljam svoje pitanje Ministarstvu privrede i poljoprivrede. Stvorio se problem u Vojvodini sa zemljom koju su kupili Arapi na 25 godina. Od 4.000 hektara državnog zemljišta koje je u atarima Karađorđeva, Bačke Palanke i Bača dobila kompanija arapsko-srpska, 2.000 hektara još je u parlogu i nije uzorano. Poljoprivrednici iz ovog kraja kažu da od najavljenih rekordnih prinosa nema ništa. Emirati nisu dovezli, kupili nijedan traktor, naši ljudi su tamo najamna radna snaga, pošto se dobro zna da Arapi unajmljuju naše ljude iz svih okolnih sela da svojim traktorima oru tu zemlju.
Naši paori se pitaju zašto oni nisu mogli da obrađuju tu zemlju, a Arapi npr. mogu. Pitaju - koji je interes bio da zemljište dobiju stranci pre domaćih paora i po toj nekoj ceni koja nije bila dostupna našim ljudima? U Srbiju stiže krompir iz Evrope, jabuke iz Poljske, tehnologija iz Bugarske, a naši paori iz Kikinde i okolnih mesta, pograničnih mesta u Banatu, idu u Rumuniju da rade.
Pitam, u ugovoru koji je potpisala Republika Srbija i Arapska Republika piše da će u zajedničkoj kompaniji imati 20% vlasničkog udela Republika Srbija i da neće imati obavezu investiranja, dok sa druge strane partner iz Ujedinjenih Emirata na sebe je preuzeo obavezu ulaganja u visini od 140 miliona evra u naredne četiri godine. Tako je objavilo Ministarstvo. Pored toga, u naredne četiri godine, u skladu sa investicionim planom, planirano je i otvaranje dodatnih 300 radnih mesta na teritoriji opštine Kula i Bačka Palanka, gde je najviše zemlje i otišlo Emiratima. Planirane investicije do sada još nisu došle i ta postrojenja koja su obećana za sortiranje, pakovanje, skladištenje i obradu proizvoda, ništa od toga se nije desilo.
Zato pitam Ministarstvo, možda i policije, unutrašnjih poslova, privrede i poljoprivrede, koliko i u kojim opštinama je dato pod zakup na 25 godina zemlje Arapima? Koliko je do sada zaposleno ljudi u svakom tom mestu, u svakoj toj nekoj zadruzi? Koliko je obrađeno zemlje do sada? Gde je i šta koliko posejano? Koliko je ljudi dobilo otpremnina? Koliko traktora su Arapi do dana današnjeg, kada postavljam ovo pitanje, registrovali kod nas?
Drugo pitanje postavljam Ministarstvu finansija. Vlasnici stambenih objekata uključujući vlasnike stanova u višespratnim zgradama u Novom Sadu, dobili su rešenja od poreske uprave kojom se nalaže uplata naknade za odvodnjavanje. U Novi Sad je stiglo preko 20.000 takvih rešenja. U rešenju se navodi osnov po kome se ova naknada uplaćuje, Zakon o vodama, član 170. stav 2. se govori ko je dužan da plaća ovu naknadu. U stavu 2. tačka 3. ovog člana zakon propisuje da naknadu ne plaćaju vlasnici stambenih prostora ukoliko je odvodnjavanje voda urađeno sistemom atmosferske kanalizacije.
Znači, u članu 170. tog zakona piše u stavu 3. da stambeni objekat izuzev ako je odvodnjavanje voda uređeno sistemom atmosferske kanalizacije. Pored ovoga na ovo rešenje nije dopuštena žalba, već se obveznici upućuju na vođenje upravnog spora protiv rešenja i time se izlažu dodatnim i nepotrebnim troškovima sudskog postupka ukoliko žele da ospore rešenje koje nije zasnovan na zakonu. Znači, pitam Ministarstvo finansija zašto je u Novi Sad stiglo preko 20.000 rešenja o naplati odvodnjavanja.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dragan Jovanović.

Uvaženi predsedavajući, drage kolege narodni poslanici imam dva pitanja.
Prvo pitanje je za Ministarstvo privrede i za gospodina Sertića ministra. Mi smo svi kao narodni poslanici i građani Srbije toplo pozdravili sporazum koji su potpisali država Srbija sa inostranim menadžmentom u „Železari Smederevo“, ali bih ipak morao da postavim pitanje uvaženom ministru koji u ime Vlade i države kontroliše, te da kažem, većinski paket akcija „Železare Smederevo“ jer je Smederevo i dalje 100% u državnom vlasništvu.
Zašto se nažalost dešava jedan problem koji je evidentno zadnjih 10-ak dana kako je novi menadžment preuzeo „Železaru Smederevo“. Zbog građana koji gledaju ovaj prenos, a i zbog narodnih poslanika koji treba da se upoznaju sa ovom problematikom, tamo je došao 21 inostrani menadžer i naravno, krenuli su odmah da češljaju firme koje su dobavljači „Železare Smederevo“. Do sada još dok su Amerikanci bili vlasnici Sartida, znači od 10-ak godina, imalo je 30-ak domaćih firmi koji su bili snabdevači od tih 30 domaćih firmi ostalo je 24 domaće firme koje su snabdevali sa sirovinama „Železaru Smederevo“, u pitanju je čelični otpad.
Šta se nažalost danas dešava? Ovde kod sebe imam papir na kome se nalazi, na primer jedan dopis od „Železare Smederevo“ koje je kao cirkularno pismo otišao svim 24, sve 24 firme su obuhvaćene ovim dopisom, te 24 firme zapošljavaju više od 1.500 radnika. Ali, ono što je najveći problem to je ultimatum koji se nalazi u ovome pismu, a ultimatum se sastoji od toga da su svi dobavljači primorani da daju robu po cenama koje su od 15% do 20% niže od tržišnih cena, odnosno od cena koje su na berzi, jer je čelični otpad berzanska roba i vrlo je lako utvrditi koje su komercijalne i koje su tržišne cene.
Sa ovakvim načinom bi je vrlo lako možete bilo koju firmu da dovedete u plus, ali je samo pitanje koja će se cena platiti i koliko će jednostavno radnik ostati bez posla u 24 firme dobavljača, samo još šest prihvatilo da pod ovakvim uslovima koji su, da kažem, i ne fer i ne tržišne, nastavljaju dalje da dostavljaju robu „Železari Smederevo“, a Železara i njihov menadžment je lakonski objasnio da ako neće domaći proizvođači da će se iz Slovačke uvoziti repromaterijal, odnosno sirovine.
Moje pitanje je jasno i konkretno, ministru Sertiću - šta će država učiniti da zaštiti domaće proizvođače i domaće firme koje su dobavljači „Železare Smederevo“? I još jedno pitanje pošto se plate ti menadžerima, a ima ih još jednom da kažem 21 plaćaju verovatno iz državnog budžeta ako je Železara državna firma, voleo bih da znam, a verovatno i većina narodnih poslanika kolike su te plate. Znači, da mi se konkretno odgovori kolika je plata pojedinih menadžera u „Železari Smederevo“ ovih inostranih koji su došli.
Drugo pitanje se odnosi na ministarku poljoprivrede pošto je ona i ministar i za zaštitu životne sredine. Svi te bili svedoci pred Veliki petak, pred vaskršnje praznike sa jednim nemilim incidentom koji je se desio i sa rekom Kubršnicom koja protiče centralnim delom Šumadije kroz opštine Aranđelovac, Topola i Smederevsku Palanku. Nažalost jedan nemio događaj koji se desio, a to je da je reka pocrvenela, odnosno da je reka ofarbana baš uoči velikog petka.
Ono što je za nas veliki problem, ja sam kao građanin Dragan Jovanović, podneo krivičnu prijavu protiv „nn“ lica gde sam tražio da se jasno odredi da se pronađe krivac koji je učinio da se reka zagadi, da se naravno malo svi poigraju sa, da kažem, verskim osećanjima građana Srbije, a svi znaju kakva je simbolika i Velikog petka i crvenila reke, da ne pominjemo sve, da kažemo, prateće događaje, ali ovde se radio o trovanju. Ovde se radi o problemima koje su seljaci imali u donjem toku reke, pre svega sa stokom koja je pila tu vodu i šta će se desiti jer ako se tako nešto nastavi imaćemo problem i sa hranom, jer veliki broj proizvođača tamo koristi tu vodu za zalivanje svojih bašti i tako dalje.
Tražim od ministarke da se jasno definiše odgovorno lice i krivac i da građani Srbije, kako Šumadije, tako i cele Srbije budu upoznati ko je taj ko je zagadio reku Kubršnicu uoči Velikog petka i da se ovakve stvari više ne ponavljaju. Hvala puno.

Zahvaljujem.
Reč ima profesor dr Janko Veselinović. Izvolite.

Hvala gospodine predsedavajući.
Ja ću se u jednom delu ponoviti sa koleginicom Olenom Papugom, a tiče se teme koju je prosto nemoguće zaobići danas u Srbiji. Imajući u vidu da su najvažniji resursi građani, ljudi i zemlja. O građanima znamo koliko se ova Vlada brine, a ja ću vam danas postaviti pitanje predsedniku Vlade, pre svega, gospodinu Vučiću, ono se tiče poljoprivrednog zemljišta.
Naime, predsednik Vlade i Vlada Srbije donela je odluku da na osnovu međudržavnog sporazuma, da bi izbegla javni tender, dodeli u zakup za sada preko 4.000 hektara kompaniji iz Emirata. Od tih 4.000 hektara koje je dobila kompanija „Al Ravafet“ iz Emirata, 2.000 hektara danas je u parlogu. Dve hiljade hektara najplodnije zemlje u Vojvodini nije uzorano jesenas kako to rade dobri domaćini širom Srbije, pa tako i u Vojvodini. Zna se kad zemlje ostane neuzorana u Srbiji, ali u Vojvodini, to je kad se desi neko teško zlo u porodici, smrtni slučaj ili eventualno kada se ne daj bože gazda kuće propije i postane nekoristan i za porodicu i za društvo. E, tako se danas dešava sa 2.000 hektara najplodnije zemlje u Vojvodini, ona je zaparložena, ona nije obrađena iako je data ovoj kompaniji iz Emirata bez javnog poziva, iako su tu zemlju do sada radile porodice iz opštine Bačka Palanka, Bač, katastarske opštine Karađorđevo. Iako su plaćali duplo veću cenu zakupa nego što plaća kompanija „Al Ravafet“.
Pitamo predsednika Vlade – da li je ugovor koji je zaključio sa tom kompanijom postojala odredbe da je taj vlasnik odnosno zakupac dužan da tu zemlju obrađuje? Jer on je govorio, sećamo se ovde u sali da tu zemlju niko neće odneti iz Srbije.
Neće je odneti ali zapaložena zemlja nema nikakvu korist za građane Srbije. Na tih 4.000 hektara izračunajte, gospodo iz Vlade, sedam, osam tona prihoda koliko bi to bilo hrane proizvedeno u Srbiji? koliko bi porodica u Srbiji moglo da živi od te proizvodnje.
Ne samo to što se ta zemlja ne radi, nema ništa od obećanja da će biti ta zemlja navodnjavana, da će stići nova oprema, da će i ostali poljoprivrednici koji budu zainteresovani dobiti tu opremu i moći navodnjavati. Znate ko radi tu zemlju? Rade polovni traktori, tih 2.000 hektara koje se obrađuje, polovni traktori iz tih mesta u kojima se ta zemlja nalazi.
Pitam Vladu – da li će raskinuti ugovor sa ovom kompanijom? Da li će tražiti naknadu štete i ko je odgovoran za ovo stanje?
Još samo jedno pitanje – polovina aparata za zračenje u Srbiji ne radi. Dakle, u Vojvodini, odnosno Novom Sadu ni jedan, u Nišu od dva aparati ne radi jedan, u Beogradu ne radi jedan aparat u Institutu za ontologiju i radiologiju Srbije čeka 400 ljudi u Beogradu, 600 u Nišu, 900 u Kamenici na zračenje.
Da li to ima nekakve i bilo kakve veze sa činjenicom da je Ministarstvo zdravlja u pregovorima sa jednom stranom američkom kompanijom, da oni preuzmu lečenje najtežih bolesnika u Srbiji?