Zahvaljujem gospodine Nikoliću.
Reč ima potpredsednik Vlade dr Rasim Ljajić, izvolite.

Hvala vam na pitanjima i sugestijama i nažalost ja bih se mogao složiti sa većinom stvari koje ste vi ovde spomenuli.
Dakle, kakve su analize strategije koja je rađena 2005, odnosno, važila od 2006. do 2015. godine. Vrlo mali efekti iz dva razloga.
Prvo što je ta strategija rađena vrlo pretenciozno, više je bila spisak želja ili pisma o namerama šta treba da se uradi, nego što su se sagledavale realne okolnosti u kojima ta strategija treba da se sprovodi.
Drugi razloga je globalna ekonomska kriza, dakle dva ključna razloga. Mogao bih da navedem još, da turizam nije dobio onaj značaj koji ima u svakoj zemlji sa značajnim potencijalima kao što je Srbija.
Turizam je bio negde na periferiji kada govorimo o privrednim granama. Nisu definisani jasni prioriteti u šta i gde treba ulagati da bi se ti potencijali u potpunosti realizovali. Prema tome, ta strategija je dobro urađena ali oko te strategije nije puno toga ni urađeno. To je naša realnost.
Mi sada smo u završnoj fazi izrade nove strategije. Ja se izvinjavam, ja sam dakle, tačno je, rekao sam da će biti u prvom tromesečju. Mi ćemo kasniti mesec dana i sa izmenama zakona i sa strategijom, zato što nismo hteli, po ceni da kasnimo, da imamo dokument koji će imati istu sudbinu kao i ovaj prethodni dokument.
Hteli smo da dođemo do strategije koja će biti vrlo kratka, koja će sadržavati 12 do 15 turističkih prioriteta u Srbiji u koje vredi ulagati, investirati i podsticati strane ulagače i investitore a ne da pucamo u nebo i da očekujemo da svaka opština u Srbiji bude turistički raj.
To naprosto nije moguće. Niti je to dobro, niti zemlja može na taj način da razvija svoj turizam.
Mi danas imamo preko 120 lokalnih turističkih organizacija, a verujem da i vi to isto znate, od toga imate možda dvadesetak opština ili gradova koji bi mogli ozbiljnije da razvijaju svoj turizam i da turističke organizacije služe za ohrabrenje stranačkih kadrova za koje ne znate gde ćete, pa onda ih smestite u turizam.
Imamo situaciju, da se neko ne uvredi, da su nam limari predsednici lokalnih turističkih organizacija. To je situacija koja je nasleđena, mi zato sada menjamo zakon, pooštravamo uslove i za lokalne turističke organizacije i za regionalne i za Nacionalnu turističku organizaciju.
Dakle, još jednom se izvinjavam što ćemo kasniti za mesec dana, kada govorim o izmenama zakona i kada govorim o strategiji. Rekao sam šta je razlog za strategiju. Nismo bili zadovoljni prvim dokumentom koji smo dobili. Produžili smo javnu raspravu, hteli smo da čujemo sve, jer to je dokument koji se donosi za narednih deset godina. Suviše bi bio veliki luksuz da mi usvojimo formalno neki dokument, a da smo i sami tim dokumentom nezadovoljni, a da posebno ga loše ocenjuje stručna javnost.
Što se Zakona tiče, dakle manje više smo usaglasili i sa stručnom javnošću i sa privredom najveći deo tog teksta. Ostala je jedna stvar zbog koje kasnimo tih mesec dana, a to je organizovanje ekskurzija i putovanja. Do sada su imali pravo to svi da rade i sindikati i ferijalne organizacije, na isti način kao i turističke agencije. U prvobitnoj verziji zakona je to bilo isključeno i ostavljena je mogućnost da ove organizacije to mogu da rade do tri dana. Onda smo imali proteste tih organizacija, sada smo došli do jednog kompromisnog rešenja da mogu oni to da organizuju, ali pod vrlo strogim uslovima, da najavljuju ta putovanja da bi obezbedili sigurnost putnika.
Što se tiče kampanje, kampanja je počela na Sretenje, namenjena je dijaspori, zove se „Moja Srbija“. Cilj te kampanje je dvostruk, da animiramo dijasporu da tokom, posebno letnjih meseci i tokom zime posećuju turističke centre u Srbiji, a da opet dijasporu koristimo kao ambasadore da animiraju turiste u zemljama gde oni borave, žive, da takođe posećuju Srbiju. Ta kampanja će trajati celu godinu. Radi je inače Turistička organizacija Srbije i planiran je čitav niz aktivnosti, pre svega u našim diplomatsko konzularnim predstavništvima.
Da budem potpuno otvoren, mi smo nameravali da kampanju počnemo na Sretenje, računajući da će u diplomatsko konzularnim predstavništvima biti organizovani prijemi, koji se inače čine povodom Dana državnosti. Pošto ove godine nije bilo para, ti prijemi nisu organizovani, tako da nije bilo formalno početka te kampanje, jer ona je počela, zaista od februara meseca i trajaće celu ovu godinu.
Što se tiče privatizacija banja, to jeste rak rana i možda najteža stvar sa kojom ćemo se suočiti u ovoj oblasti. Čitav niz paradoksa, mi ne možemo da razvijamo banjski turizam, zdravstveni turizam dok ne rešimo status banja.
Da budem potpuno jasan, bez privatizacije banja nemoguće je na bilo koji način podstaći ulaganja niti domaća, niti strana ulaganja. Vi ste spomenuli ovaj slučaj da od 14 banja, sedam su u sporu, jedan državni organ tuži drugi državni organ, kada govorimo o vlasništvu. Niko neće da ulaže u bilo koju banju, u koliko do te banje postoji država koja je vlasnik nekog rehabilitacionog centra i pruža, takođe ugostiteljske usluge. To je potpuno nezdrava, nelojalna konkurencija. Mi vlasništvo nad banjama moramo da rešimo na taj način što će se najveći deo tih banja privatizovati.
Ne mislim da su Slovenci uradili dobru stvar, kada su sve banje pretvorili u spa-centre, mislim da sad oni ispravljaju neke greške iz tog modela i ako su napravili bum u prvoj fazi, ali već se sad vide slabosti jednog takvog modela. Mislim da mi možemo da napravimo jedan model koji je između onog što su uradili Mađari i onoga što su uradili Slovenci, ali sve drugo je iluzija. Verujte, možemo i u strategiji da napišemo bilo šta, ukoliko se banje ne privatizuju, u koliko ne uđe svež kapital, država nema tog kapitala da u njih ulaže, niti treba kao što ste vi i rekli. Vrlo jasno treba da se razgraniči šta je obaveza države u svemu tome, a šta obaveza privatnog sektora.
Potpuno je tačno, država treba da obezbeđuje odgovarajuću infrastrukturu, sve ostalo treba da bude na privatnoj inicijativi, privatnom ulaganju i privatnim investicijama. Bez toga banjski turizam ostaće samo potencijal.
Mi imao preko hiljadu termalnih izvora što nema ni jedna država u Evropi, ali možemo samo to da konstatujemo ukoliko ne bude svežeg novca, obrtnih sredstava koji će taj kapital pretvoriti u nešto konkretno.

Zahvaljujem se gospodine ministre.
Reč ima narodni poslanik Dejan Nikolić. Izvolite.

Hvala gospodine Bečiću.
Usaglasili smo se oko većine pitanja. Nemam dilemu uopšte da ćete dobro uraditi predlog i nacrt strategije. Važno je da u jednom dijalogu imate razumevanja i za stavove opozicije, zašta nemam sumnje u Ministarstvo u ovom trenutku.
Bio sam pre nekoliko godina i predsednik Odbora za trgovinu i turizam, sarađivao sam sa saradnicima vašim sa kojima vi danas sarađujete, razumem i znam njihove kapacitete, ali vas još jednom pozivam, važno je da u dijalogu dođemo do određenih rešenja i u strategiji i u zakonu.
Tačno je, ja sam Sloveniju kao primer naveo. Zašto? Zato što oni jesu ušli u proces modernizacije. Mi smo u proces modernizacije banja ušli novim Zakonom o privatizaciji, ali sa Zakonom o banjama iz 1992. godine. To je nešto što takođe želim da napomenem i važno je da takođe krenemo da razgovaramo o novom zakonu o banjama, jer nije bilo snage ni da se razgovara do sada.
Ja sam vas pre, mislim, mesec dana, uputio sam jedno pitanje, poslaničko pitanje, odgovorili ste, zahvalan sam, pozvao sam vas da aktivnije učestvujete u određenim procesima koji se tiču razvoja lokalnih samouprava u oblasti turizma. Naime, dolazi do toga da smo u procesu u poslednjih 15 godina menjali vlasničku strukturu recimo velikih hotela i došli do toga da određene društvene hotele prevedemo u državne i onda smo tu stali.
Saglasni smo oko toga da je država loš vlasnik i da ne treba ona da se bavi turizmom, treba da pravi atmosferu, da gradi infrastrukturu. Međutim, nemaju lokalne samouprave kapaciteta da stave na noge one komplekse koji su nosioci turizma u određenim lokalnim samoupravama. Nije moguće da opština sama to radi.
Zato vas pozivamo još jednom da se uključite i pomognete lokalnim samouprava da stanu na noge, oni kompleksi koji su nosioci turizma u određenim opštinama. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima potpredsednik Vlade, dr Rasim Ljajić. Izvolite.

Kada ste me već podsetili vezano za lokalne samouprave, mi smo pre nekih mesec dana raspisali javni poziv za projekte iz oblasti razvoja turističke infrastrukture na lokalnom nivou.
Verujte, imamo problem da odaberemo stvarno projekte koji će zaista doprineti razvoju turizma ne samo na lokalu, već i na centralnom nivou.
Pokazaću vam šta nam sve ne dolazi kao zahtevi i kao predlozi. Stiže nam zahtev da je važno za turistički razvoj tog grada da se izgradi javni VC i za to se traže pare. Dakle, mi imamo 450 miliona dinara, što nisu velika sredstva, za ove projekte.
Mi smo do sada, mislim, odobrili dva projekta. Mi imamo problem da nađemo zaista projekte, da ih prepoznamo kao važne za razvoj turizma na lokalu, regionu i u čitavoj zemlji, prema tome ja koristim priliku da pozovem sve opštine da konkurišu sa projektima, ne da dobijete neki novac koji ćete iskoristiti za kampanju, u redu, to je legitimna stvar, ali dajte uložite bar ta sredstva u nešto što će stvarno da stvori neku vrednost, što će stvarno da privuče neke turiste, a ne da napravimo neku sliku koja će možda da izgleda dobro spolja, a u suštini nikakve koristi od toga neće imati.
Prema tome, još jednom poziv svim lokalnim samoupravama da podnesu projekte, da ovo malo sredstava kojima raspolažemo želimo da raspodelimo na najbolji mogući način.

Zahvaljujem se gospodine Ljajiću.
Reč ima narodna poslanica Stefana Miladinović, kao ovlašćeni predstavnik SPS. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.
Poštovani ministre, uvaženi saradnici iz Ministarstva, kolege narodni poslanici, pred nama su danas četiri bilateralna sporazuma koje Narodna skupština treba da ratifikuje i ova četiri sporazuma, kao i brojni do sada ratifikovani sporazumi, doprinose učvršćivanju međunarodnog političkog i ekonomskog položaja Srbije.
Bilateralna privredna saradnja sa mnogim državama sveta potvrđuje visok nivo interesovanja za Srbiju, kao poželjnu destinaciju za investicije i spoljnu trgovinsku razmenu. U tom smislu smatramo veoma značajnim sporazume između Republike Srbije i Kanade o podsticanju i zaštiti ulaganja i Sporazum sa Jermenijom o ekonomskoj, naučnoj i tehničkoj saradnji.
Republika Srbija sa Kanadom i sa Jermenijom ima veoma dobre diplomatske odnose i višedecenijsku saradnju. Ova saradnja do sada je bila potvrđivana potpisivanjem više sporazuma ovih država.
Sa Kanadom imamo ratifikovane sporazume o socijalnoj sigurnosti, o pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, o readmisiji, kao i mnoge druge.
Sa druge strane, sa Jermenijom, takođe, imamo više ratifikovanih sporazuma, kao što su Sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, o pravnoj pomoći u krivičnim stvarima i drugi.
Sporazumi o kojima danas razgovaramo predstavljaju još jednu potvrdu više o ostvarivanju dobrih bilateralnih sporazuma sa Kanadom, odnosno Jermenijom.
Sporazum sa Kanadom o podsticanju i zaštiti ulaganja vidimo kao dodatni impuls dobre privredne saradnje naše dve države. Već je nekoliko puta rečeno danas da u Srbiji posluje preko 50 kanadskih kompanija i pretežno u oblasti rudarstva i rudarsko-geoloških istraživanja. I dalje raste interesovanje kanadskih partnera, što ohrabruje za sektore rudarstva, energetike, infrastrukture, poljoprivredu i prehrambenu industriju.
Poznato je da je Kanada jedna od članica G8 i jedna od najvećih sila kada je u pitanju promet roba, što za Srbiju može imati veliki značaj. Kanadu i Srbiju kao dve prijateljske zemlje vezuje i velika Srpska zajednica u toj zemlji. Prema nekim procenama ona broji između 150.000 i 170.000 građana. Među njima i veliki broj uglednih i priznatih privrednika i vlasnika velikih kompanija. Kao što je jednom prilikom rekao kanadski ambasadom Roman Baščuk – ovde svako ima nekoga ko ima nekoga u Kanadi. Te ljudske veze su dragocene veze i između naših zemalja veze.
Osnova ekonomske saradnje Srbije i Kanade svakako je Sporazum o strateškoj, ekonomskoj saradnji koje su naše dve države potpisale 2012. godine, a kojim su utvrđene sve oblasti bilateralne saradnje.
Sporazum o zaštiti i podsticanju u ulaganju omogućiće kanadskim kompanijama, koje žele da ulažu u našu privredu, status najpovlašćenije nacije, punu zaštitu i bezbednost njihovih investicija. Ovo je važno pre svega, zbog činjenice da kanadske kompanije žele dugoročna ulaganja i poslovanje u Srbiji, a ne samo po principu dođi, idi i uzmi, kao što je bio slučaj sa nekim stranim kompanijama drugih država proteklih decenija.
Sporazum koji treba da ratifikujemo garantuje i pravnu zaštitu ulaganja u skladu sa domaćim zakonodavstvom, ali i u skladu sa Međunarodnim pravom u ovoj oblasti, kao i sa odredbama Vašingtonske konvencije o rešavanju investicionih sporova između država i državljana drugih država, čija je potpisnica i Republika Srbija. Sporazum je garant obezbeđenja stimulativnih uslova za kanadska ulaganja, kao i bezbednog i stabilnog poslovanja kanadskih kompanija u našoj zemlji.
Što se tiče drugog sporazuma, kojim se takođe unapređuje bilateralna saradnja i potvrđuju tradicionalno dobri odnosi dveju država, jeste sporazum između Vlade Republike Srbije i Republike Jermenije o ekonomskoj, naučnoj i tehničkoj saradnji. Ovim sporazumom stvara se institucionalno okvir za unapređenje saradnje u ovim oblastima između dve potpisnice.
Ovo je jedan multidisciplinaran sporazum kojim se uređuju ekonomski odnosi između naših država u oblasti nauke, tehnologije, investicija, odnosno industrije, poljoprivrede, zaštite životne sredine, turizma, transporta, informacionih i komunikacionih tehnologija, kao i drugih oblasti.
Sporazum predviđa i formiranje, kao što ste već naglasili, ministre, međuvladine komisije koja će pratiti sprovođenje sporazuma, odnosno zakona. Sporazum je veoma stimulativan za povećanjem spoljnotrgovinskog prometa u naznačenim oblastima i istovremeno Sporazum je garant poštovanja pravnih sistema država potpisnica, kao i međunarodnih pravnih standarda koji se odnose na oblasti ove saradnje.
Istina je da uprkos istorijsko dobrim odnosima naroda Srbije i Jermenije, zbog geografske udaljenosti, ova saradnja je ispod željenog nivoa, ali je činjenica da će se ta saradnja u narednom periodu poboljšati.
Da podsetim da je naš šef diplomatije Ivica Dačić posle sastanka sa jermenskim šefom diplomatije najavio inicijativu za ukidanje viza za građane naših zemalja i ovaj akt je bio dobar okvir u skladu sa Sporazumom koji ćemo danas ratifikovati.
Kada su u pitanju dva sporazuma u oblasti turizma sa Gruzijom i Ukrajinom, koji je danas treba da potvrdimo, važno je reći da oba sporazuma imaju za cilj poboljšanje turističke pozicije Srbije u okviru evropskog turističkog prostora. Srbija ima značajne i raznovrsne turističke potencijale, koji nisu dovoljno poznati svim evropskim tržištima, nedovoljno su poznati tržištima Gruzije i Ukrajine.
Sa ovim državama Srbija ima tradicionalno dobre odnose i zato je dobro da turistički aspekt ekonomske saradnje sa ovim državama dobije pravni okvir. Oba sporazuma, podsetiću, potpisana su 2012. godine kada je predsednik Vlade bio sadašnji šef diplomatije gospodin Dačić. U vreme njegovog boravka u Ukrajini na biznis forumu, koji je okupio preko 100 srpskih i ukrajinskih preduzeća, potpisan je ovaj sporazum sa Ukrajinom, a mesec dana kasnije i sa Gruzijom.
Ovim sporazumima predviđeni su brojni oblici turističke saradnje, od promocija turističkih potencijala, preko organizovanja putovanja, pa do razmene turističkih i statističkih podataka.
Važno je da sporazumi podrazumevaju principe ravnopravnosti i uzajamne koristi država potpisnica. Sporazumi se oslanjaju na pravne sisteme naših država, ali i na međunarodno pravo. Ovi sporazumi treba da doprinesu poboljšanju međunarodnog položaja Srbije, kao turističke destinacije, da doprinesu povećanju deviznog priliva po osnovu turizma.
Svi sporazumi o kojima danas govorimo imaju isti cilj, a to jeste unapređenje bilateralnih odnosa Srbije sa Kanadom, Jermenijom, Ukrajinom i Gruzijom i SPS svakako podržava i podržaće, odnosno glasaće za ove sporazume. Hvala.

Reč ima ovlašćeni predstavnik SNS, narodni poslanik Žarko Mićin.

Zahvaljujem se, predsedavajući.
Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su danas četiri vrlo važna zakona o potvrđivanju međunarodnih sporazuma, i to: međunarodni Sporazum između Srbije i Kanade o podsticaju i zaštiti ulaganja, Sporazum između Republike Srbije i Jermenije o ekonomskoj, naučnoj i tehničkoj saradnji, Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Gruzije o saradnji u oblasti turizma i Vlade Republike Srbije i Kabineta ministara Ukrajine o saradnji u oblasti turizma.
Što se tiče Sporazuma sa Kanadom, ovaj sporazum je zaključen 1. oktobra 2014. godine i on predstavlja pravni okvir i osnov za zaštitu i privlačenje investicija kako u Srbiju, tako i u Kanadu. Osnovni cilj ovog sporazuma je jačanje i poboljšanje privrednih i ekonomskih aktivnosti kod obe države, kao što sam već rekao, zaštita ulaganja.
Ono što je značajno kod ovog sporazuma jeste da on definiše i ima posebne zaštitne mehanizme za ulaganja, i to pre svega mehanizam zaštite putem nacionalnog tretmana, gde svaka zemlja garantuje ulagaču druge zemlje, potpisnice, da će dobiti isti tretman kakav daje i sopstvenim ulagačima. Takođe, ono što je značajno jeste zaštita svih ulagača od diskriminacije. Tu je i zaštita od eksproprijacije, gde se definiše da se eksproprijacija na ulaganjima može izvršiti samo u slučajevima predviđenim zakonima. Definiše se i određena naknada u vidu kamate, od momenta kada je sprovedena eksproprijacija. Ono što je značajno jeste da se definiše i naknada od gubitka za potencijalne ulagače, ali to samo u slučajevima više sile, kao što su rat ili elementarne nepogode.
Takođe, zaštita prava je definisana i putem međunarodnog arbitražnog suda u slučajevima da dođe do sporova, a sve u skladu sa Vašingtonskom konvencijom i drugim konvencijama koje su naše zemlje potpisale.
Smatram potpisivanje ovog sporazuma izuzetno značajnim zato što će zaštiti ulaganja, kako u Srbiji, tako i u Kanadi, a posebno iz razloga što je Kanada jedna od ekonomski najmoćnijih zemalja sveta sa BDP od preko 721 milijardu dolara na godišnjem nivou. Takođe, Kanada je treći najveći izvoznik nafte i prirodnog gasa u svetu. Takođe je jedan od najvećih izvoznika rude gvožđa i rude nikla.
Smatram da će ovaj sporazum iskoristiti svoj puni potencijal preko Kanadsko-srpske asocijacije, poslovne asocijacije koja će sigurno doprineti tome da se ovaj sporazum iskoristi u njegovom punom potencijalu.
Sad bih prešao na Sporazum između Republike Srbije i Jermenije o ekonomskoj, naučnoj i tehničkoj saradnji. Ovaj sporazum je potpisan u Jerevanu 12. oktobra 2014. godine i predstavlja takođe pravni okvir i osnov za razvoj i podsticanje ekonomske, naučne i tehničke saradnje između dve zemlje i to u oblastima investicije, turizma, industrije, nauke, tehnologije i poljoprivrede.
Kako bi se postigli osnovni ciljevi ovog sporazuma definiše se da će strane potpisnice omogućiti komunikaciju i saradnju između vladinih institucija, vezu između profesionalnih udruženja, formiranje zajedničkih preduzeća, kao i druge aktivnosti na unapređenju saradnje u ovim oblastima.
Ono što je značajno reći da je sporazumom definisano i telo koje će pratiti realizaciju zadataka iz ovog sporazuma, a to je međuvladina komisija koja će biti sastavljena od predstavnika nadležnih institucija obe strane i njen zadatak će biti svakako da ispituje funkcionisanje ovog sporazuma, da razmatra programe ekonomske, naučne i tehničke saradnje između dve zemlje.
Potpisivanje ovog sporazuma je značajno, jer bi ekonomska saradnja Republike Srbije i Republike Jermenije nažalost na poprilično niskom nivou i karakteriše je robna razmera od nekih svega dva miliona dolara na godišnjem nivou u trgovini i to najviše u izvozu lekova, mašina za pripremanje jezgrastog voća i povrća. Dok je uvoz bio u prethodnoj godini samo 124 hiljade dolara i odnosio se pre svega na mašine za bušenje.
Ovaj sporazum će omogućiti razvoj i podsticanje ekonomske, naučne i tehničke saradnje i posebnu tu mogu da kažem da Srbija može da pomogne Jermeniji svojim iskustvima u poljoprivredi, na primer, pre svega u izvozu naše semenske robe za koju znamo da je zaista kvalitetna, dok bi recimo, iz Jermenije mogli da uvozimo sušeno voće koje oni proizvode i koje je zaista izuzetnog kvaliteta, kao i neke rude na primer, molibden čiji su oni jedan od najvećih proizvođača.
Sad bih prešao na Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Gruzije o saradnji u oblasti turizma. Ovaj sporazum je bio sačinjen 4. jula 2013. godine u Beogradu i takođe predstavlja pravni okvir i pravni osnov za saradnju oblasti turizma, kroz uspostavljanje saradnje između organizacija koje učestvuju u razvoju turizma i investiraju u predmetnu oblast.
Saradnja oblasti turizma između dve države će se ostvarivati kroz zajedničke aktivnosti u vidu promocije organizovanih turističkih putovanja, zajedničkih projekata, kao i razmenom stručnjaka i informacija u oblasti turizma.
Za sprovođenje ovih sporazuma i njegovih ciljeva sporazumne strane će takođe osnovati jedno radno telo, a to će biti mešovita komisija koja će se sastojati od predstavnika obe sporazumne strane i to nadležnih institucija za oblast turizma. Siguran sam da će ovaj sporazum znatno pomoći u poboljšanju i razvoju turizma obe zemlje.
Sad bih prešao na Zakon o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Kabineta ministara Ukrajine, koji je takođe zaključenu u Beogradu dana 6. juna 2013. godine. Osnovni cilj ovog sporazuma je unapređenje saradnje Srbije i Ukrajine u oblasti turizma i jačanje bilateralnih odnosa dve države kroz ovu oblast na principima ravnopravnosti i uzajamne koristi. Ovim sporazumom Srbija i Ukrajina su se obavezale da će podsticati bilateralnu turističku razmenu, kao i da će doprineti uspostavljanju direktnih kontakata nadležnih institucija u oblasti turizma. Takođe, obavezali su se da pojednostave procedure i dokumentaciju u oblasti turizma kako bi turisti na lakši način mogli da dođu do potrebne dokumentacije i na lakši način putuju.
Kako bi se sproveo osnovni cilj ovog sporazuma, a to je jačanje bilateralne saradnje u oblasti turizma, dve države Vlada Republike Srbije i Ukrajine su predvidele formiranje takođe jedne radne grupe za turizam sastavljen je takođe od predstavnika institucija obe strane koje su zadužene za turizam.
Poboljšanje bilateralnih odnosa dve države u oblasti turizma je značajna, ne samo da će dovesti do poboljšanja saradnje u oblasti turizma, već i poboljšanje ukupnih bilateralnih odnosa dve države i njihovo podizanje na jedan viši nivo.
Smatram da će svi ovi sporazumi omogućiti poboljšanje bilateralnih odnosa između država potpisnica, poboljšanje saradnje između država u oblastima na koje se odnose, jačanje veza između naroda i svakako novim investicijama u svim državama potpisnicama.
Pozdravljam ovakvu jednu intenzivnu diplomatsku aktivnost Vlade Republike Srbije koja se ogleda kroz ove sporazume koje potpisujemo i pozivam ih da nastave i dalje tako da rade. Poslanička grupa SNS će podržati ove predloge sporazuma u danu za glasanje. Hvala.