Hvala vam na pitanjima i sugestijama i nažalost ja bih se mogao složiti sa većinom stvari koje ste vi ovde spomenuli.
Dakle, kakve su analize strategije koja je rađena 2005, odnosno, važila od 2006. do 2015. godine. Vrlo mali efekti iz dva razloga.
Prvo što je ta strategija rađena vrlo pretenciozno, više je bila spisak želja ili pisma o namerama šta treba da se uradi, nego što su se sagledavale realne okolnosti u kojima ta strategija treba da se sprovodi.
Drugi razloga je globalna ekonomska kriza, dakle dva ključna razloga. Mogao bih da navedem još, da turizam nije dobio onaj značaj koji ima u svakoj zemlji sa značajnim potencijalima kao što je Srbija.
Turizam je bio negde na periferiji kada govorimo o privrednim granama. Nisu definisani jasni prioriteti u šta i gde treba ulagati da bi se ti potencijali u potpunosti realizovali. Prema tome, ta strategija je dobro urađena ali oko te strategije nije puno toga ni urađeno. To je naša realnost.
Mi sada smo u završnoj fazi izrade nove strategije. Ja se izvinjavam, ja sam dakle, tačno je, rekao sam da će biti u prvom tromesečju. Mi ćemo kasniti mesec dana i sa izmenama zakona i sa strategijom, zato što nismo hteli, po ceni da kasnimo, da imamo dokument koji će imati istu sudbinu kao i ovaj prethodni dokument.
Hteli smo da dođemo do strategije koja će biti vrlo kratka, koja će sadržavati 12 do 15 turističkih prioriteta u Srbiji u koje vredi ulagati, investirati i podsticati strane ulagače i investitore a ne da pucamo u nebo i da očekujemo da svaka opština u Srbiji bude turistički raj.
To naprosto nije moguće. Niti je to dobro, niti zemlja može na taj način da razvija svoj turizam.
Mi danas imamo preko 120 lokalnih turističkih organizacija, a verujem da i vi to isto znate, od toga imate možda dvadesetak opština ili gradova koji bi mogli ozbiljnije da razvijaju svoj turizam i da turističke organizacije služe za ohrabrenje stranačkih kadrova za koje ne znate gde ćete, pa onda ih smestite u turizam.
Imamo situaciju, da se neko ne uvredi, da su nam limari predsednici lokalnih turističkih organizacija. To je situacija koja je nasleđena, mi zato sada menjamo zakon, pooštravamo uslove i za lokalne turističke organizacije i za regionalne i za Nacionalnu turističku organizaciju.
Dakle, još jednom se izvinjavam što ćemo kasniti za mesec dana, kada govorim o izmenama zakona i kada govorim o strategiji. Rekao sam šta je razlog za strategiju. Nismo bili zadovoljni prvim dokumentom koji smo dobili. Produžili smo javnu raspravu, hteli smo da čujemo sve, jer to je dokument koji se donosi za narednih deset godina. Suviše bi bio veliki luksuz da mi usvojimo formalno neki dokument, a da smo i sami tim dokumentom nezadovoljni, a da posebno ga loše ocenjuje stručna javnost.
Što se Zakona tiče, dakle manje više smo usaglasili i sa stručnom javnošću i sa privredom najveći deo tog teksta. Ostala je jedna stvar zbog koje kasnimo tih mesec dana, a to je organizovanje ekskurzija i putovanja. Do sada su imali pravo to svi da rade i sindikati i ferijalne organizacije, na isti način kao i turističke agencije. U prvobitnoj verziji zakona je to bilo isključeno i ostavljena je mogućnost da ove organizacije to mogu da rade do tri dana. Onda smo imali proteste tih organizacija, sada smo došli do jednog kompromisnog rešenja da mogu oni to da organizuju, ali pod vrlo strogim uslovima, da najavljuju ta putovanja da bi obezbedili sigurnost putnika.
Što se tiče kampanje, kampanja je počela na Sretenje, namenjena je dijaspori, zove se „Moja Srbija“. Cilj te kampanje je dvostruk, da animiramo dijasporu da tokom, posebno letnjih meseci i tokom zime posećuju turističke centre u Srbiji, a da opet dijasporu koristimo kao ambasadore da animiraju turiste u zemljama gde oni borave, žive, da takođe posećuju Srbiju. Ta kampanja će trajati celu godinu. Radi je inače Turistička organizacija Srbije i planiran je čitav niz aktivnosti, pre svega u našim diplomatsko konzularnim predstavništvima.
Da budem potpuno otvoren, mi smo nameravali da kampanju počnemo na Sretenje, računajući da će u diplomatsko konzularnim predstavništvima biti organizovani prijemi, koji se inače čine povodom Dana državnosti. Pošto ove godine nije bilo para, ti prijemi nisu organizovani, tako da nije bilo formalno početka te kampanje, jer ona je počela, zaista od februara meseca i trajaće celu ovu godinu.
Što se tiče privatizacija banja, to jeste rak rana i možda najteža stvar sa kojom ćemo se suočiti u ovoj oblasti. Čitav niz paradoksa, mi ne možemo da razvijamo banjski turizam, zdravstveni turizam dok ne rešimo status banja.
Da budem potpuno jasan, bez privatizacije banja nemoguće je na bilo koji način podstaći ulaganja niti domaća, niti strana ulaganja. Vi ste spomenuli ovaj slučaj da od 14 banja, sedam su u sporu, jedan državni organ tuži drugi državni organ, kada govorimo o vlasništvu. Niko neće da ulaže u bilo koju banju, u koliko do te banje postoji država koja je vlasnik nekog rehabilitacionog centra i pruža, takođe ugostiteljske usluge. To je potpuno nezdrava, nelojalna konkurencija. Mi vlasništvo nad banjama moramo da rešimo na taj način što će se najveći deo tih banja privatizovati.
Ne mislim da su Slovenci uradili dobru stvar, kada su sve banje pretvorili u spa-centre, mislim da sad oni ispravljaju neke greške iz tog modela i ako su napravili bum u prvoj fazi, ali već se sad vide slabosti jednog takvog modela. Mislim da mi možemo da napravimo jedan model koji je između onog što su uradili Mađari i onoga što su uradili Slovenci, ali sve drugo je iluzija. Verujte, možemo i u strategiji da napišemo bilo šta, ukoliko se banje ne privatizuju, u koliko ne uđe svež kapital, država nema tog kapitala da u njih ulaže, niti treba kao što ste vi i rekli. Vrlo jasno treba da se razgraniči šta je obaveza države u svemu tome, a šta obaveza privatnog sektora.
Potpuno je tačno, država treba da obezbeđuje odgovarajuću infrastrukturu, sve ostalo treba da bude na privatnoj inicijativi, privatnom ulaganju i privatnim investicijama. Bez toga banjski turizam ostaće samo potencijal.
Mi imao preko hiljadu termalnih izvora što nema ni jedna država u Evropi, ali možemo samo to da konstatujemo ukoliko ne bude svežeg novca, obrtnih sredstava koji će taj kapital pretvoriti u nešto konkretno.